VALJEVO NEMA NOĆ VEŠTICA ALI IMA BAL VAMPIRA ^Featured

NoĆ veštica se nije primila u Srbiji, ali posle gej parada i kojekavih promocija pošasti po ljudski rod za nenormalne ljudske umove normalnih, Grad Valjevo i dalje ćuti gleda pošast. Bojkotom  od nas izabrani neće otići u istoriju.

Kuka i motika gleda  što nikad nije i ne može biti dobro.

Prodane duše, beščasni   korumpirani kriminalci  haraju.

Nepravda je sve  prisutnija, a sluđeni i zavađeni narod što život daje i hrani vlast ne reaguje. U tom kontekstu svedoci smo svega i svačega. Vampiri i veštice sisaju krv. Zaboravljaju da sve ima rok trajanja, pa i oni.

Dok se ne digne kuka i motika i počisti metlom  zlo biće baš ovako od vrha do dna.

Pitanje je kakav je interes kuma  iz paradjz pašine mahale  da trpi neznanje i gluposti  štetočine  iz virovačkog sokaka. Ne sigurno da bio njegovo Jedinstvo bilo iznad valkjevskog mutanta.

A štetoćina i parazit je sa sebi sličnima jula 2014. ugasio klub koji bi naredne godine bio obeležio vek postojanja.

Toliko puta je od 12.jula 2012. do danas  povredio ljudsko, sportsko fudbalsko dostojanstvo  i čast svakog Valjevca i Valjevke i dalje to čini.

Nedodoriljiv zbog  ubskog paradajza i paprika zgubidan i parazit poput najgoreg  ljugavca traje.

Ma koliko bili podeljeni  i politički na različitim stranama, svi su jedinstveni, štetočina mora da ode iz valjevskog fudbala.

I otićiće pre ili kasnije. 

Nije ga oterala jučerašnja bruka i ponižavanje mutanta, poraženog od boljeg tima iz Petrovca na Mlavi golom u 90. minutu.

Neće ga oterati ni napredni paša iz paradjzpaprikarske mahale. Trebaće mu  za promaciju do narednih izbora, a pobedi li i dalje.

Neće ga oterati i veštice ni vampiri što ga okružuju i pritiskaju kao noćna  mora.

Na deponiju prošlosti  oteraće ga  lična savest. Iako svi misle da je nema varaju se. Kopka ga, guši, izjeda. I njemu je poraza i ponižavanja preko glave.

A večeras  košava duva svuda u Srbiji, samo ne u Valjevu.

Boli glava i kosti od ove muke što čovek nametnu sebi  suprotstavljajuči se prirodi i njenim zakonima..

U Valjevu ne može da se diše večeras od smoga i otrova. Prst pred okom se ne vidi. Nebo i zemlja postali su jedno.

Dok vetar ne dune i počisti otrove života nam nema, kako reče Zoran Radmilović: "Narode moj"!