"BOG SE JAVI" NAŠ METALAC NA SVU ZLOBU I PAKOST SLAVI! ^Featured

Na Krstovdan dva sata košarke što je čini čarolijom, donelo je radost  strpljivo iščekivanu od 7.decembra, puna 42 dana. Metalac je pobedio iskusnu i što ne reći odličnu, po koliko li samo košarkaških paramatera bolju ekipu Zlatibora sa 90:85 u 16.kolu KLS. 

Petom pobedom momci na terenu i Vladimir Đokić lakše dišu, a večerašnjim trijumfom  "prijatno su razočarali" sve štetočine, luzere i naravno pametnjakoviće i prepoštene.

Pakosni i zlobni spremni da u radu drugih traže dlaku u jajetu valjalo bi da se osvrnu na fudbal i samo jedan najprivilegovaniji  klub u celoj državi. U košarci su reper taj isti klub, pa redom Partizan, Borac, Sloga kraljevačka, OKK Beograda, Vršac,  Užice ...

Svuda se masovno "greši" na štetu protivnika i nikom ništa!

Boli ova pobeda mnoge,  posebno do juče  spremne da ugase klub,  i dokažu kako bez njih nema života!

Sada je već jasno Metalac neće ispasti iz KLS u 2020. godini, a posle, ne bude li se Valjevo dozvalo pameti života košarci nema!

Na radost košarkaškog naroda Valjeva, ove krstovdanske hladne noći iz hale sportova 15.septembar stigla je  Bogojavljenska poruka: BOG SE JAVI!

Metalac je pobedio!

Vreme štetočina i nadobudnih parazata je iza nas i nikada se više me sme  vratiti!

Bili smo u Evropi 2015. i opet ćemo u Evropu!

A lavićima na "hlebu i vodi" još rastu zubi.

Košarkaški su zeleni bez iskustva, ali su ambiciozni. Imaju nestvaran takmičarski duh, spartansku borbenost i karakter, strast i volju pobednika. A još nisu preležali ni deo dečjih bolesti. Sa vojskovođom Vladimirom pišu nesvakidašnju stranicu u istoriji valjevske košarke.

Da nema predaje kad mnogi odustaju pokazali su momci od oktobra u Metalcu.

Večeras su bili lišeni pomoći  virusom u postelju zakucanog Tomaševića, ali su imali kakvu podršku trebalo je to videti, dvojice prekaljenih ratnika, Valjevaca  Igora i Saše. 

Rad je  osnovni  preduslov za pobede u svakom poslu.  Vasić i Đuković nestvarnom energijom, ali pre svega znanjem i umećem večeras su pokrili neredovno treniranje, opravdano svakodnevnim obavezama na svojim radnim mestima van košarke.

Koliko je tek u prve dve nedelje 2020. zbog malog fudbala Metalac ostao uskraćen za normalan rad ne treba posebno isticati.    

U takvim okolnostima privilegovani na tribinama da budu akteri velike košarkaške bitke  radovali su se sa junacima velikog i bezgranično značajnog trijumfa Metalca.

Prva od pet presudnih bitaka u borbi za za goli život je dobijena!

A ove večeri ni munus od 14 poena nije pokolebao "žedne i gladne". Bitkom prsa u prsa momci suočeni sa surovom realnošću da igraju protiv košarkaških Titana, ali svesni šanse da samo izgaranjem i energijom mogu stvoriti pobedničku hemiju srušili su Golijata.

"Blago onome ko zna da ne zna, a hoće da zna" dobro je poznata srpska narodna poslovica.

Ljubav kao snaga hoda ka cilju – opstanku i pobedi, trijumfu, za dokaz da nema nepobedivih, da se dušmani zauvek, nemaju rašta radovati.

Mrak je pokrio valjevsko košarkaško nebo prošle zime, ali ovi momci složno i hrabro i večeras nisu dozvolili da  baklja pobeda bude ugašena.

Samo 8 poena u prvom kvartalu(8:21) i  minus  14(22:36) iz 16. minuta nisu slutio na dobro.

I pored  nekoliko promašenih slobodnih bacanja i tehničkih grešaka, u vazduhu se na poluvremenu(38:45) osećao miris Krstovdanske pobede.

Podrška trenera i pravi saveti u svlačionici ohrabrili su dodatno momke, odlučne da pojačaju najvažnije u košarci, odbranu.

Kada je Aleksa Stepanović ubacio dvojku za 51:52 u 26. munutu publika je podigla radnu temparaturu  i počeo je taj  "tango smrti".

Vasiljević, Vojinović, Đuković, Stepanović, Radomirović, Stefanović, Vasić i naravno  Anđušić su znali šta im je činiti.

  Sa linije penala Luka nepogrešivo donosi prvo izjednačenje, a Jovan Vojinović trojkom i Vasić dvojkom  konačno i vođstvo Metalcu 70:65.

Na Papičevu trojku Anđušić odgovora istom merom. Toma Vasiljević brani novim košem krvavim radom stečenu prednost, a gosti novim poenima  Vorkapića i Papića se vraćaju na 75:74.

Sledi trojka Đukovića iz  svlačionice, neumoljiva penal završnica Anđušića i dve jagode na šlagu pete pobedničke  torte, precizno izvedena bacanja  Saše Vasića za konačnih 90:85!

 Ostalo je samo  vremena za neuspešnu trojku Radomira Marojevića, nekada igrača Metalca.

Pobeda je proslavljena sa navijačima kako i dolikuje, a na Bogojavljene Miša i društvo sa River bara spremaju gulaš za pobednike i večeras pozdravljenje na njihov način, visoko uzdignutim "čarobnim" ćilimom.

Bog se javi " Vaistinu se javi i to u srcima i delima za sreću i radost pobednika na Krstovdan.                                                                       

PS: Javno- privatno partnerstvo je naredni korak, u martu kad sve prođe. Samo tako  Valjevo će imati  košarku ne samo u Srbiji nego i u Evropi!