Izašlo je Valjevo, Valjevke i Valjevci, mlado i staro, momci i devojke, bebe u kolicima, i na ramenima ponosnih očeva  majki, ali i najhrabrije bake i deke, još uvek neispranih mozgova, u ponedeljak 22.jula predveče. Tek jih nešto više od 10 -15.000, a ima ih što su izbrojali i 20.000 nepotkuljivih časnih ljudi dostojnih života. Valjevo je demonstrilao moć nestvarnu energiju  nepokolebljivu  ljudsku hrabrost, čast i dostajanstvo. Čak i policajci u uniformama i i civilu osmesima i izrazom lica su pokazali da su i oni na strani svih što su deo sinoćne pobune protiv zla i pošasti. Narod je ljudskošću spržio ubačene provokatare. 

Jedinstvena poruka veličanstvenog skupa okupatoru što bi ponovo da ruši i razara slobodarsku zemlju ali i umišljenim  gazdama Srbije, novcem opijenim korumpiranim  vlastodršcima,  izdajnicama i kriminalcima, NAROD ČE BRANITI  I ODBRANITI SVOJE VALJEVO, NEMA KOPANJA, MARŠ IZ SRBIJE "

Valjevke i Valjevci probuduše  nadu što reče dobronamerni čovek.

"Kad sam vas video, video sam nadu, kamen ste mi s a leđa skinuli, zaplakao sam od sreće... Sa vama i svima kao što su Valjevci dobićemo ovu bitku, samo da istrajemo. Živeo narod Srbije, i svaki brat i sestra što Srbiju otadžbinom  zovu"

 Iskra ujedinjenjenja  sloge  i neugasive borbe za slobodu je zapalila plamen.  Zagrmelo je Valjevo, diglo glas porotiv okupatora, protiv izdajnika, protiv vlasti, protiv svih što su bili vlast,  i opet bi da postanu jahači apokalipse. Diglo je Valjevo glas protiv svakog bašibozluka, protiv onih što jedno govore,  drugo misle, a treće rade.

Urednicima zaključanih mediji, od  najgoreg, tv Bastilje  pa redom što ćute, i kriju VALJEVSKI USTANAK, poruka je samo u jednoj reči "SRAMOTNO" 

Boks je bio neponovljivi deo života, Ante Tadića, ljudine, spremnog da maštom, na krilima  volje, velikog srca, asketskim  odricanjem  prihvati svaki izazov. U životu je stekao naviku da se bori i da  pobeđuje, pokazujući svima koliki je "lako" biti šampion velikog srca.

 Harizmatičan naoružan samopouzdanjem, vitalnošću, energijom, pozitivnošću i entuzijamom, posedovao je magnetizam da privuče druge da uđu u magični četvorougao I da osete čari plemenite veštine.

Hrabri dečak iz kraja naoružan željom i vizijom, posvećen, naravno od dobrih ljudi imao šta da nauči, rastao je izrastao u  neustrašivog borca, neverovatnog instikta da se u ringu prilagodi svakom protivniku, i prepozna priliku kako da ga nadmudri.

 Nije bio ni mali,  ni veliki šampion.

Izrastao je jedinstvenog nepovoljivog, nezavisnog, slobodnog čoveka-ljudinu, uvek ispred svog vremena, kakav se ne rađa. Samo svoj, optimista beskrajne energije, fleksibilan i otvoren, sposoban da se  prilagodi  svakome ko mu se obrati i pruži  ruku rešavao je s lakoćom najizazovnije situacije. Gestom i delom, a ponekad bila dovoljna i topla reč, znao je da  usadi veru svakome  da shvati da nije teško biti čovek, ali i da je život neprestano dokazivanje. Samo treba imati srce.  

Uskočio je kao mališa u ring i nikada ga nije napustio. Platio je najskuplju cenu, misleći da je star samo onoliko koliko je mislio da je mlad.

Nikada nije odustao od cilja. Rođen je hrabar,  rizikovao da  neće postići ništa u životu, a postigao je više od umišljenih da nešto znaju, da vrede onoliko koliko imaju novca, lažnih pohvala i samohvalisanja do besmisla.

Kada je na početku ulazio u salu, i svakim minutom treninga, dokazivao je sebi, da sutra ni slučajno neće  odustati u ringu od borbe i pobede. Rođen da pobeđuje, živeo je život šampiona, na isti način sa 16 i ovaj nesrećno prekinuti sa 60. Učio je i mlade da budu samo ljudi velikog srca, i da sve drugo dolazi, samo ako žele. 

 U Hali sportova 15.septembar, održane je komemeracija a od Ante Tadića oprostili su se Nebojša Jelić, Muradif Salkić, Zarije Andrić...

Supruga Dragica je smogla snage da izrazi još jednim ljubav i poštovanje za čoveka koga voli, poštuje, najboljeg. Anti je posvetila život jer joj je ljubav i srce je podario iskreno  toplo, istinski.

U neponovljivom hramu boksa, apluzom smo u večnost  ispatiili smo našeg brata i prijatelja, čoveka, ljudini, velikog srca.

Poslednji opraštaj usledio na vrelini julskog Sunca, u prisustvu najdražih, i brojinh prijatelja iz Srbije i sa prostora eks SFRJ.

Apluaz se prolamao jače od grmljavine, a tužna pesma posvećena šampionu ljudskosti zalivena je kišom bolnih suza, da pokažu koliko nam je Bog blizu.

Na svežoj humki u cveću je bio i poslednji poklon od Antinih Tuzlaka, par rukavica kluba u kome ponikao, za neke nove borbe i pobede sa najboljim trenerima kako je znao da kaže Micojem Vasićem, Dulom Cimerom, i saborcima iz ringa Marom, Romanom, Zimcem, Draškom...

Nežni Bojanov otac, kao što je ružama  potrebno Sunce,  svojoj Dragici je darovao ljubav, najbolji Bogdanov deka i Marijin svekar, Katicin, Filipov i Ilijin brat za poželeti, u trenu  je postao deo svetlosti, i tišine beskraja,  naš Anto Tadić. 

Slava mu i hvala Bogu što nam je podario da budemo deo života Ane Tadića.

foto fb Posle osvojenog drugog mesta u grupi, i  poraza od Italije,  u borbi za plasman od 9. do 12, mesta srpske vaterpolistkinje su na Svetskom prvenstvu do  16 godina izgubile oba meča, od Kine i Kanade, i pripalo im je 12. mesto. Španija  je šampion, Mađarska je druga, Australija je treća, a Hrvatska četvrta. 

U Manisi, u poslednjoj utakmici Srpkinje su poražene od Kanade 11:12 (3:3, 3:4, 3:4, 2:1). Kanađanke su vodile  6:3 ali je Srbija uspela da izjednači 7:7. Kanađanke su ponovo u ofanzivi i vode 10:7. Tri ipo minuta pre kraja Srbija je gubila 12:9 ali je Trbanoš sa dva gola vratila Srbiju u meč. U  poslednjim sekundama Elena Ćuk ne pogađa i Kanada slavi. Strelci za Srbiju su bili:  Trbanoš i  M.Ćuk po 3 gola, Ratković  i Janković po  2,  i E.Ćuk 1 gol.

Kapiten Srbije Nika Ratković, pored golmana Emilije Jovanović, sestre Maša i Elena Ćuk, Vjera Bulajić, Mina Branković, Vanja Đurić, Irina Trbanoš, Danica Balać, Jana Janković, i najmlađa Valjevka Milice Pavić(14), članice VK Valis su potvrdile da predstavljaju svetlu budućnost srpskog ženskog vaterpola. 

Šampion je Španija, a vicešampion sveta Mađarska, Australija je treća, Hrvatska četvrta. Slede Grčka, Italija, SAD, Holandija, Nemačka, Kina, Kanada. Domaćin Turska je 13-a, Tajland je 14-i.  Od 15. do 21. mesta plasirani su: Južna Afrika, Ukrajina, Kazahstan, Češka, Francuska, Malta, Novi Zeland i Zimbabve.

Srbija je na prvenstvu pobedila Novi Zeland 11:10 i Ukrajinu 8:5 a izgubila od SAD  3:22, Italije 7:18, Kine 2:7 i Kanade 11:12.