Bez ključnih predloga radne grupe, uoči objavljivanja izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije Vlada Srbije  usvojila je medijsku strategiju kako bi prikazala bolje rezultate u slobodi medija od realnih, ali najslabije ocene pokazuju da  „pokušaj obmane“ nije uspeo, i da je medijska strategija zaobišla medije.

U ime NUNS-a novinar Vukašin Obradović, u ime NUNS-a član radne grupe za izradu Nacrta strategije razvija sistema javnog informisanja u Republici Srbiji, kako je pun naziv krovnog medijskog dokumenta, baš ovako sagledava aktuelna dešavanja i komentare o stanju medija u Srbiji.

Uoči objavljivanja izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije u evrointegracijama, Vlada Srbije objavila je konačni tekst Strategije. U tekstu nema ni slova o ključnim izmenama predloženim od članova radne grupa, odnosno od predstavnika struke i države.

U godišnjem izveštaju EK navodi se da Srbija nije ostvarila napredak u slobodi izražavanja i taj nedostatak napretka sada „izaziva ozbiljne bojazni“.

Kao preporuka zvaničnog Brisela stoji da Srbija treba da obezbedi poštovanje medijskih zakona, usvoji novu medijsku strategiju i obezbedi odgovarajuće finansiranje javnih servisa i transparentnost vlasništva u medijima.

„Srbija treba i da obezbedi punu implementaciju medijskih zakona, da ojača nezavisnost REM i unapredi njegove kapacitete da proaktivno radi“, naveli su predstavnici EK. U izveštaju piše da je radna grupa sastavljena od predstavnika medijskih asocijacija i državnih funkcionera dostavila vladi Srbije nacrt medijske strategije u decembru 2018. i da je proces konsultacija do sada bio transparentan i inkluzivan.

Ipak, pred sam kraj procesa, Vlada je odlučila da odbaci neke od najvažnijih preporuka radne grupe – upravo one koje se odnose na Regulatorno telo za elektronske medije (REM) i jačanje njegove nezavisnosti i autonomiju javnih medijskih servisa, što i Brisel označava kao najneophodnije reforme.

Vukašin Obradović odbacivanje ovih izmena od strane Vlada Srbije tumači kao put da se zadrži kontrola medija.

"Duboko me zabrinjava to što je ceo odeljak o REM izbačen jer smatram da je to kancerozno tkivo medijskog sistema u Srbiji. Odbačene izmene su tendencija Vlade Srbije da i dalje ima apsolutnu kontrolu nad elektronskim medijima. Brine posebno nova nejasna i opasna ideja – da se definiše cenzura i mapiraju nosioci cenzure, to bi stvorilo prostor za još veću kontrolu medija" nema dilemu Obradović, uveren da je trud radne grupe bio uzaludan a da ga je Vlada struku izvrgla ruglu.

"Ponadali su se da će dobiti poene, ali očigledno je da će biti potrebno još mnogo truda da se ubedi Brisel a i ovdašnja javnost da se stanje u medijima poboljšava" zaključio je Obradović.

UNS je izrazio nezadovoljstvo zbog izmena u strategiji bez da je radna grupa obaveštena.

"Ne poštuju se dogovori" upozorava  Nino Brajović iz Unsa  siguran da ni u izveštaju Evropske komisije nije dovoljno temeljno obrađeno stanje u medijima u Srbiji.

"Evropska komisija se više bavi slobodom izražavanja ali pitanje položaja i slobode medija nije dovoljno obrađeno, i njhov pristup podseća na politički dokument, smatra Brajović.

Kada se tekst Nacrta medijske strategije vrati iz Brisela, uslediće i  izjašnjavanje  ministarstva i  predlog Vladi na usvajanje.

„ Ministarstvo za kulturu i informisanje i kulturu će dopuniti  set medijskih zakona, i to svakako ove godine kaže za Radio Slobodna Evropa(RSE) Aleksandar Gajović, državni sekretar u  ministarstvu.

Iz kabineta premijerke Srbije do ovog trenutka RSE nema odgovore, odnosno komentare, na iznesene primedbe novinarskih udruženja na Nacrt medijske strategije.

Tokom javne rasprave o tom dokumentu, u januaru i februaru, premijerka Ana Brnabić obećala je da će medijskim udruženjima Nacrt biti dostavljen, svedoči za RSE i Tamara Filipović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), koja je koordinisala rad Medijske koalicije (čini je pet novinarskih udruženja - NUNS, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Lokal pres i Asocijacija onlajn medija) na izradi medijske strategije.

„Obavestićemo i Brisel i neke naše kontakte u Evropskoj uniji da radna grupa nije dobila ovaj konačni nacrt koji je njima poslat, a obavestićemo ih, takođe, i o tome koje su to mere koje su izbačene, a koje smo mi predlagali da budu deo strategije“, najavljuje Filipović.

Očigledno je da je u državi Danskoj nešto odavno trulo i što neko reče biće da je VLADINA MEDIJSKA STRATEGIJA  "ZAOBIŠLA MEDIJE, svakim danom  sve više i više zagađivače  društva i prirode".

Novac za medijske projekte novinarima Valjeva iz budžeta Grada namenjen slio se najviše u džepove Zorice Jelače i Marka Aćimovića, direktno povezanim sa Zoranom Majdakom, pre mesec dana je potvrdio nezavisni internet portal Kolubarske.rs.

Pomenute persone posluju sa gradom Valjevom i gradonačelnikom Slobodanom Gvozdenovićem naplaćujući različite usluge "informisanja", od pripreme tekstova za sajt Grada na mesečenom nivou od 50.000 dinara, i za izveštavanje sa šahovskog turnira Memorijal "Momčilo Gvozdenović Triša"... podsećaju Kolubarske.rs i identifikuju dobitnike

 Polovina novca iz valjevskog budžeta otišla je licima iz Džona Kenedija 51 u Beograd, tvrdi portal Kolubarse.rs i podseća.

"Iz budžeta Valjeva za sufinansiranje projekata iz oblasti javnog informisanja opredeljeno je 7,3 miliona dinara, dok je za usluge informisanja "kupljene" kroz javnu nabavku izdvojeno 4.140.000 dinara, što ukupno iznosi 11.440.000 dinara. Od tog iznosa 6.150.000 dinara dobila su preduzeća Zorice Jelače i Marka Aćimovića.

 Preduzeće Global Media Broadcast, sa 1000 dinara uloga osnovano 13.02.2018. godine, i vlasnik i direktor Marko Aćimović, je dobilo je 410.000 dinara za projekat "Gojazno nije zdravo".

 Preduzeće Info 24 Media, sa 1000 dinara uloga osnovano 22.01.2019. godine, i direktor i vlasnik takođe Marko Aćimović je dobilo je 500.000 dinara za projekat "Gradske teme Valjeva".

 Preduzeće In Network Solution, sa 1000 dinara uloga osnovano 14.07.2017. godine, direktor i vlasnik je Zorica Jelača je dobilo je 400.000 dinara za projekat "Glas za jednakost".

 Zorica Jelača je i zastupnik Udruženja građana "Zajedno do jednakosti", koje je osnovano 30.05.2018. godine, koje je dobilo je 700.000 dinara za projekat "Bela kuga – naša briga".

 Zanimljivo je i to da su, prema podacima Agencije za privredne registre (APR), na istoj adresi Džona Kenedija 51 Beograd, i preduzeće Marka Aćimovića i preduzeće Zorice Jelače i Udruženje građana čiji je zastupnik Zorica Jelača.

 Pored 1,1 milion dinara za sufinansiranje projekata iz oblasti javnog informisanja, beogradsko preduzeće Zorice Jelače je iz budžeta grada Valjeva dobilo 4.140.000 dinara za usluge informisanja javnosti.

 To nije sve, jer je valjevskog budžeta deo novca dobio i Radoica Milosavljević, tvrde Kolubarske.rs

"SOS kanal" je iz Beograda, a sa 100 dinara uloga ga je  osnovao 8.01.2018. godine, vlasnik i direktor Aleksandar Milutinović, dobio 220.000 dinara za projekat "Budućnost na planeti".

 Vlasnik SOS kanala plus je Radoica Milosavljević, poznat kao kupac pre četiri godine osam televizija za 280 hiljada evra, a za koga se tvrdi da je blizak sadašnjem direktoru BIA i funkcioneru SNS-a Bratislavu Gašiću.  Aleksandar Milutinović je vlasnik i direktor i preduzeće Media advertising iz Beograda koje je dobilo 210.000 dinara za projekat "Nas je 10 %".

I to nije sve tvrde Kolubarske.rs.

"Sa projektom "Podizanje kvaliteta informisanja osoba sa invaliditetom" Nenad Kudić PR atelje za oblikovanje i izradu predmeta od drveta Jelena ART JK Valjevo, iz budžeta Grada je sufinansiran sa 220.000 dinara. Nenad Kudić je očuh Borka Aleksića, prvog šefa kabineta gradonačelnika Valjeva Slobodana Gvozdenovića i potpredsednik Gradskog odbora SNS. Aleksić je trenutno zaposlen u Gradskoj uparvi kao inspektor za sport, ali je "nezvaničan" šef kabineta gradonačelnika Valjeva.

 Komisija je prvo podelila novac, pa je potom, navodno, ocenjivala projekte zaključuju Kolubarske.rs

 "Načelnik Gradske uprave Jelica Panjković-Tešić donela je rešenje o dodeli sredstava iz budžeta Valjeva za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja na osnovu predloga Komisije za ocenu projekata, koja je od 45 pristiglih izabrala 21 projekat.

 Sudeći prema zapisniku sa održane sednice, Komisija je prvo podelila novac za 21 projekat, pa su "potom potpisali izjavu da nisu u sukobu interesa niti da obavljaju javnu funkciju", pa su "nezavisno i pojedinačno za svaki projekat, izvršili bodovanje i ocenjivanje", a nakon toga Komisija je donela zaključak u kome se predlaže načelniku Gradske uprave da se u 2019. godini sufinansira 21 projekat.

 Zanimljivo je da su članovi komisije samo za projekte sa kojima su konkurisala preduzeća Zorice Jelače i Marka Aćimovića, napisali "projekat je dobro postavljen i definisan" ili "projekat je jasno i precizno definisan" ili "projekat je dobro definisan i jasno su predstavljeni ciljevi i aktivnosti" ili "projekat je jasno definisan".

 Predsednik Komisije za ocenu projekata bio je Aleksandar Simić(sportski novinar prim aut.) TV Studio B, zatim Miloš Lazić novinar Srpskog telegrafa, Danijela Ivanković novinar i predsednik upravnog odbora Društva novinara Niša, Jovan Stojić penzionisani valjevski novinar, Jelena Lekić-Nikolić, master u kulturi, direktor Narodnog muzeja Valjevo.

 Svoj potpis na zapisnik sa sednice Komisije za ocenu projekata, koja je počela 13. marta u 11 časova a završena u 19.30 časova, pored članova, stavila je i sekretar Komisije Mirjana Goloskoković" zakljujuju Kolubarske.rs.

Umesto komentara citiraću Sigmunda Frojda : "Prvi znak ljudske gluposti je potpuno odsustvo stida", mada i još dve narodne izreke imaju smisla u sveopštem otvorenom ataku na nezavisne medije u Srbiji: "Šta ko radi sve sebi"  i "Ničija nije gorela do zore"