U finalu Svetskog prvenstva u Manili oktobra 1978, Jugoslavija je u dramatičnom okršaju po drugi put za sedam dana savladala SSSR i osvojila zlatnu medalju. Dražen Dalipagić je poneo epitet najboljeg igrača i strelca Prvenstva. Šampione sveta primio je lično predsednik SFRJ Josip Broz Tito i zahvalio što su priredili neizmernu radost svim narodima Jugoslavije. Doktor  reprezentaciji je bio je beogradski Valjevac Aleksa-Aca Đurović(1936-1999) čovek koji je svojim delima neizmerno zadužio YU i valjevsku košarku.

Dr Đurović je u Manili  radio je danonoćno. Znanje, trud i neizmerna ljubav pažnja, a pre svega doktorov odnos i znanje utkani su u zlato iz Manile. Pored "koktela" namenjenog povređenim i iscprljenim košarkašima, doktor je patentirao  sprej protiv znojenja od belog luka, u pretoploj  tropskoj klimi daleke Manile.

Znao je dr Đurović da u da zemlji sa ogromnom količnom vlažnosti, za nas nepojmljivom da našpanuje tela i glave jugoslovenskim košarkašima sposobnim da bezgrešno odigraju 10 utakmica i zabeleže isto toliko pobeda. Uspeh ima još veći značaj ako se uzme u obzir činjenica da je dva puta pobeđen aktuelni svetski prvak SSSR.

Osmo Svetsko prvenstvo je održano u glavnom gradu Filipina, Manili od 1.do 14. oktobta 1978. proteklo je u potpunoj dominaciji Jugoslavije.

Profesor Aleksandar Nikolić se vratio na klupu „plavih" i okupio „zlatnu generaciju". Krešimir Ćosić, Dražen Dalipagić, Dragan Kićanović, Ratko Radovanović, Peter Vilfan, Zoran Slavnić, Mirza Delibašić, Skroče, Krstulović, Jerkov, Rajko Žižić i Andro Knego su do zlata ređali  samo pobede.

Umesto Branka Kovačevića u Manilu je otputovao Zadranin Skroče, ali je Valjevo imalo svog učesnika na SP u Manili.

Rođen u Beogradu Valjevac dr Aleksa Đurović između ostalog specijalistu za sve "košarkaške" bolesti, bio je nepogrešivi izbor profesora Nikolića. Iskustvo u OKK Beogradu saradnja sa Borom Stankovićem i Erkićem i bila je najbolja preporuka za retko uspešnog tada već doktora na glasu i celoj Evropi, mudrog i odmerenog, ali sposobnog i da leči "rečima".

Na SP u Manili se igralo po novom sistemu, tri kruga i sa finalnom utakmicom.

Jugoslavija bila jedina evropska zemlja koja je imala direktne TV prenose, jer nijedna druga nije pristala zbog paprenih cena (!?)

Devet sjajnih utakmicu i nekoliko ubedljivih pobeda (Senegal 99:64, Južna Koreja 121:85, Kanada 105:95, Filipini 117:101, Italija 108:76(najbolja igra do finala, a Dalipagić i Kičanović za beležili 29, odnosno 21poen), SAD 100:93, SSSR 105:92, Brazil 91:87, Australija 105:101), doveli su Jugoslaviju do finala sa Sovjetskim Savezom.

Momci Aleksandra Gomeljskog su odigrali velićanstven meč ali je na kraju pobeda pripala Jugoslaviji 82:81 i pobednički pehar se po drugi put našao u rukama "plavih" Treće mesto je pripalo reprezentaciji Brazila, a trofej namenjen najboljem igraču i strelcu Prvenstva zaslužio je Dražen Dalipagić.

Osmo svetsko prvenstvo je održano u Manili, od 1. do 14. oktobra 1978. Filipini su trebali da imaju domaćinstvo još 1962. ali im ga je FIBA oduzela jer nisu hteli da izdaju ulazne vize reprezentacijama iz socijalističkih zemalja. Od Manile je promenjen sistem takmičenja, tako što je umesto plasmana po broju osvojenih bodova uveden kup sistem, sa utakmicama za zlato, као i za bronzanu medalju.

Unapred se znalo da će medalje biti podeljene između dotadašnjih najčešćih osvajača SSSR-a, Jugoslavije i Brazila. Kao ekipe koje bi se mogle umešati u borbu za odličja spominjale su se još Italija i ČSSR. Po običaju, najveće nepoznanice su bili timovi SAD i Kanade, sa igračima sa koledža ali bez onih najkvalitetnijih koji su igrali samo na Olimpijskim igrama.

 Favoriti su bili branilac titule SSSR i aktuelni prvak Evrope Jugoslavija.

Optimizam Jugoslovena se zasnivao na realnim osnovama, posle zlata u Liježu, 1977. na prvenstvu Evrope, i još više zbog četiri uzastopne pobede na velikim takmičenjima protiv Sovjetskog Saveza. Poslednji poraz smo doživeli još na Olimpijadi u Minhenu 1972. Najsuzdržaniji je bio selektor Aleksandar Nikolić.

"Opreznost je vrlina mudrih“ govorio je "profesor"

Timovi su bili podeljeni u tri grupe sa po četiri ekipe. “Plavi” su bili u A grupi sa lako pobeđenim Senegalom i Južnom Korejom. Pobeda protiv Kanade je ostvarena mnogo lakše nego što rezultat 105:95 pokazuje. U 28 minutu smo vodili sa 79:59. Pravo otkrovenje je bio mladi centar Ratko Radovanović, koji je sa 24 poena bio nerešiva enigma za Kanađane, a ključni faktor pobede Mirza Delibašić, zamena za indisponiranog Moku Slavnića. Delibašić je svojim koševima, a postigao ih je ukupno 18, odveo našu ekipu na nedostižnu razliku.

U grupi B dilema oko prvog mesta razrešena je u direktnom okršaju Brazila i Italije. Predvođeni strelcem Oskarom Šmitom, „karioke“ su slavile sa 88:84. Portoriko i Kina su završili u „utešnoj grupi“.

U grupi C ekipa SAD posle mučenja u prvoj utakmici protiv Australije i tesne pobede sa 77:75, ubedljivo pobeđuje ČSSR i Dominikansku Republiku i osvaja prvo mesto. Malo iznenađenje je pobeda Australije protiv ČSSR 71:68, za prolaz  dalje.

Savezni kapiten Aleksandar Nikolić nije bio previše zadovoljan prikazanom igrom, posebno odbranom.

U drugoj fazi zaigrali su i SSSR i domaćin Filipini.

Igralo se po jednokfružnom bod sistemu,svako sa svakim. a zatim prva dva igraju za zlato a treći i četvrti za bronzu. U završnici su se našle tri ekipe iz Evrope (Jugoslavija, SSSR, Italija), dve iz Severne Amerike (SAD, Kanada), Australija, Brazil i Filipini.

Na otvaranju su "pali" Filipini sa 117:101. a Dražen Dalipagić je brojao do 31.U derbiju Italija je pobedila SAD sa 81:80, pre svega zahvaljujući odličnoj igri Dela Fjorija(ubacio 20 poena). U drugom kolu plavi su zablistali i gromili azure sa 108:76. Briljirao je Partizanov tandem Dalipagić sa 29 poena i Kićanović sa 21. Najzad je i trener Nikolić bio zadovoljan zalaganjem i disciplinom u igri,a jedino je Mirza Delibašić upao u problem sa bolom u leđima. Na sreću Valjevac dr Đurović je sa kineskim kolegom, ali i svojim "travkama" uradio najbolje za Kindjeta

Brazil predvođeni Oskarom Šmitom i Marselom De Souzom, uz pomoć veterana Ubiratana, lscistio je Kanadu i Australiju, i najavio borbu za finale.

Pred 10.000 gledalaca usledio je meč Jugoslavija - SAD. Naša pobeda ne toliko ubedljiva – 100:93 ni jednog trenutka nije dolazila u pitanje. Amerikanci su igrali veoma oštro i čak prljavo, a potvrda je i 30 slobodnih bacanja za plave u odnosu na samo devet koje su izvele "šibadžije" Kečeri su uspeli približe na 81:75, ali su poeni Slavnića i Vilfana razrešili sve dileme. Dalipagić sa 28 i Slavnić sa 16 poena su bili najefikasniji. Delibašić je se posle tretmana dr Đurovića našao na parketu.

Brazil, Jugoslavija i SSSR sa Tkačenkom, Belostenjijem, Bjelovom i Miškinom su gazile sve redom.

Usledio je prvi grande derbi: Jugoslavija-SSSR, po mišljenju mnogih sigurnih finallsta. Pred 18.000 gledalaca, tv komentator je posvedočio da je atmosfera kao da se igra u Jugoslaviji, a ne u Manili.

Orilo se “Jugoslavija, Jugoslavija…” i “Mi smo Titovi, Tito je naš…”.

Par stotinna naših navijača vodilo je hor na tribinama listom uz Jugoslaviju.

Selektor Aca Nikolić je taktički nadmudrio velikog Aleksandra Gomeljskog. Zaustavljeni su i Sergej Bjelova, bez postignutog koša. i Miškina je ubacio 6 koševa. Rusi su samo davali pod koš loptu svojim tornjevima Tkačenku i Belostenjiju, ali to nije bio S-500 da i poraz SSSR-a pretvori u pobedu. Jugoslaviju je nosio Dragan Kićanović sa 34 poena, a prvi strelac meča je bio Dražen Dalipagić sa 37 poena. U 38. minutu bilo je 99:83, a na kraju 105:92.

U drugom derbiju Amerikanci vodili na poluvremenu protiv Brazila sa 46:39, a zatim kreće "samba". . Brazilci igraju kao u transu i predvođeni Marselom De Souzom, strelcem 29 poena, stižu do pobede 92:90.

"Plave" zatim ćeka neporaženi Brazil za finale. Tokom celog meča Jugoslavija je u minusu i juri rezultat.

U dramatičnom okršaju Brazil sa neuhvatljivim Oskarom Šmitom sa 34 poena, Brazilci imaju u 24. minutu 57:50. Naši momci tri minuta pre kraja dolaze do 77:81,a zatim u svom stilu koševima Ćosića, Kićanovića i Vilfana pobeđuju sa 91:87. Kića i Praje  su nemilic"punili" Brazlice, a centarski par Jerkov sa 16 i Ćosić sa 15 poena su doneli finale.

U Jugoslaviji je bio samo radio prenos,a tv snimak je vidjen dva sata kasnije. Direktan tv prenos je izostao jer je satelit bio zauzet.

Sovjetski savez stiže na dva koraka do finala laganom pobedom protiv Italije sa 79:69.

U poslednjem kolu SSSR i Brazil odlučuju o drugom finalisti.

Prethodno su Sovjeti bili bolje od SAD 97:76. Amerikanci nisu imali rešenja za Aleksandra Belostenjija, strelca 22 poena.

Nazire se po Jugoslaviju srećom i rešenja problema sa Delibašićem, pa uz dogovor Kindžeta dr Đurovića i Delibašićeve majke, kreće kineska akupunktura.

Mirza igra finale, na opšte zadovoljstvo svih i naravno svog prijatelja dr Đurovića, u koga je imao neizmerno poverenje.

Pre finala savladana je i Australija 105:101, a Vilfan sa 28 poena i Žižić sa 22 su bili najefikaniji od rezervista. Za neke profa Nikolić reča tada:“sad je jasno zašto neki sede na klupi”.

Italija je pobedila Kanadu sa 100:83 i borila sa za bronzu, a u derbiju SSSR je pobedio Brazil 94:85 za finale sa plavima.

U borbi za bronzu Brazil je u neverovatnoj završnici pobedio Italiju 86:85. Šest sekundi pre kraja Bonamiko je doveo Italijane u vođstvo, da bi Oskar Šmit šutem sa pola terena pogodio koš i doneo veliko slavlje Brazilcima.

U finalu lukavi Gomeljski se odrekao uloge favorita.

Ali da pobediš “zbornaju komandu” dva puta u nedelju dana bilo je nezamislivo za sve osim za naše košarkaše,

Pred 28.000 gledalaca starter je bio Mirza Delibašić!

Bila je to rovovska borba dva najbolja tima. Na odmor se otišlo sa rezultatom 41:41. U nastavku ista priča, a u završnici Kićanović najavljuje zlato. Plavi vode i sa 73:71. Ipak 13 sekundi pre kraja Anatolij Miškin donosi produžetak.

Radovanović je kod podbacivanja ispoštovao dogovor sa klupe, primorao Tkačenka da napravi peti faul, što je bio prvi preduslov da "prodišemo".

Izjednačena bitka se nastavlja, i kada je bilo najvažnije koševima najboljih Kićanovića i Dalipagića Jugoslavija vodi 82:79. SSSR do kraja uspeva samo da ublaži poraz. Jugoslavija slavi titulu sa konačnih 82:81.Doček u Beogradu šampiona sveta bio je za pamćenje, a svetske prvake lično je primio drug Tito.Za Jugoslaviju su u finalu igrali : Vilfan 6, Kićanović 17, Žižić 6, Knego, Jerkov 4, Skroče, Slavnić 4, Ćosić 6, Radovanović 10, Krstulović, Dalipagić 21, Delibašić 8 , a za SSSR: Jeremin 11, Belošev, Lopatov 10, Žarmuhamedov 6, Saljnikov 12, Edeško 4, Bjelov 10, Tkačenko 14, Miškin 10, Jovajša 2, Belostenji 2, Žigili.

Dr Aleksa - Aca Đurović je do kraja života ostao uz košarku svoje Valjevo i Metalac. Početkom devesetih prošlog veka okupio je Valjevce u Metalcu, vratio Bojana Tadića, izborio se za Dom košarke u Tešnjaru. Imao je viziju da Valjevo izgradi novu halu sportova na Petom puku kod vatrogasnog Doma, ali je vlast po običaju ima važnija posla.

Dr Aca Đurović je bio sin „gromovnika i gazde”, upravnika Valjevske bolnice primarijusa dr Vladimir Vlajka Đurovića, izuzetne ličnosti čiji se životni kredo svodio na „rad, rad i samo rad”

Brojne osobine dr Aca je nasledio od oca. Boem i gurman u duši,  sport i košarku je voleo najviše, kao i žene. Bio je zaljubljive prirode, i otuda i tri braka i dve ćerke. Sa Mirjanom Lazarević ima ćerku Anu. Krenula je očevim stopama, i danas radi kao doktor u privatnoj ambulanti u Luganu u Švajcarskoj.

Pored Dr Ace Đurovića zlatnog na SP u Manili valjevski trener Luka Stančić je 1982 osvojio bronzu u Kolumbiji kao pomoćnik Ranka Žeravice. Miloš Teodosić danas zvezda LA Klipersa. ima 4 srebra Olimpijsko 2016, Svetsko 2104 i sa EP u Poljskoj 2009. godine.

Gradska vlast je zaboravila dr Acu Đurovića kao i mnoge velikane Valjevce uspešne i sposobne da uzdignu svoju delatnost i promovišu grad bolje od svake politike i vlasti.

Na svu sreću dela su jača i dr Đurovića i i slične njemu čine ih  besmrtnim, i čuvaju ih  od zaborava.

                                     foto FIVB

Ženska odbojkaška reprezentacija Srbije postala je prošle nedelje prvak sveta, a otvorenim pismom na društvenim mrežama oglasio se i italijanski pisac Mauricio Monte. U vremenu sveukupnog duhovnog i moralnog pada našeg naroda, urušenog sistema vrednosti i nakaradne negativne selekcije svega što postoji, istinu vredi  čuti.

Poznati italijanski prozni pisac (1977), živi u jednoj marini u Salentu u Pulji,  na svoj originalni način "zapušio je usta" svima što Srbiju smatraju "malom, prljavom i lošom".

Mauricio Monte je oštro i nepogrešivo   pogađao i nepogrešivo poentirao,  ne propuštajući  da prst uperi na svoje nadobudne i osione sunarodnike. O  Srbiji  je napisao ISTINU sa posebnim poštovanjem kako ni Srbi zaslepljeni čudnim vrednostima,  ne bi napisali. 

Pismo prenosimo u celini...

"Srbija je pobedila, nacija koja je otprilike četiri puta manja od Italije. Srbija je pobedila, a ima samo osam miliona stanovnika (mnogo manje od Lombardije). 

Srbija je pobedila, nacija sa nižim BDP-om nego siromašna južna Italija. Srbija je pobedila, mala, prljava i loša.

Srbija je pobedila, "ološ narod" koji nikada ne spušta glavu. 

Srbija je pobedila, bez velikih banaka i osiguranja. Srbija je pobedila, kojoj ne znate ni geografski položaj. 

Srbija je pobedila, "ultranacionalistička i ratoborna". Srbija je pobedila, koja još sakuplja krhotine rata koji se nikada nije zaista završio. 

Srbija je pobedila, a vaši voljeni novinari objavljuju plačljive članke u o pobeđenima, ali bez ikakvih pohvala pobednicima. 

Srbija je pobedila, čak i za vas koji ne znaju Ivu Andrića. 

Srbija je pobedila, ona koji je pre mesec dana takođe pobedila i vašu mušku ekipu.

Srbija je pobedila, koja nije "ciganska" nacija kada vašim timovima daje svoje najbolje sportiste. 

Srbija je pobedila igrajući loše, jer da je igrala kao što zna igrati, vaša iluzija bi mnogo manje trajala. Srbija je pobedila, za svoje sinove koji su devedesetih vikali "miru", a vi ste bili gluvi. 

Srbija je pobedila, ona koja je prebirala ruševine i leševe dok ste gledali vesti koje su joj pretile. 

Srbija je pobedila, ona čiju ste decu koja su bežala od rata prihvatali samo zato što vam je bila potrebna radna snaga. 

Srbija je pobedila, suviše praznih džepova da bi zaslužila vašu pažnju.

Srbija je pobedila, ona Novaka Đokovića. Srbija je pobedila, ona koja ne kaže "razumem, gospodine" diktatima Zapada. Srbija je pobedila, ona čija su univerzitetska deca čekala devedesetih godina po tri sata u redu da bi imala priliku da kažu telefonom "mama... dobro sam". 

Srbija je pobedila, ona čije su novčanice od večeri do jutra, postajale bezvredni papir. 

Srbija je pobedila, ona beogradskih dečaka koji su kada čuju sirenu bežala kući u nadi da bomba neće pasti na njihovu zgradu. 

Srbija je pobedila za tebe, koji ne propuštaš priliku da kažeš "svi su oni ultranacionalisti“, a onda se ljutiš kada u inostranstvu povezuju Italiju sa mafijom i mandolinom.

Srbija je pobedila i za vas, koji mislite da oružana ruka generala Mladića predstavlja celi narod, a da Musolinijeva ruka… to nije. 

Srbija je pobedila, ona koja spaja ručak sa večerom. 

Srbija je pobedila, optužena da bira ultra-nacionalističke političare od strane onih koji primećuju da u njihovom nacionalnom timu igraju crne devojke, zbog čega izražavaju svoj rasizam. 

Srbija je pobedila, ona koja neće da trampi sebe za društvenu počast.
Srbija je pobedila, dok vi preuveličavate srebrnu medalju italijanskih mladih i zaslužnih devojaka. 

"TA 'MALA, LOŠA, PRLJAVA' SRBIJA JE POBEDILA, ALI VI TO NISTE PRIMETILI", neodbranjivim smečom je  poput najbolje na svetu Tijan eBoković je  "poentirao"  Mauricio Monte.

General Svetomir Đukić Rođen 29. maja 1882. godine, u Ražani, svojom neponovljivom misijom ušao je u istoriju stazom sporta, najviših oficirskih vrlina i diplomatije, a Valjevo na poseban način Memorijalnom trkom u čast oca srpskog olimpizma poštuje  uspomenu, iako podrške Olimpijskog komiteta Srbije nema ni u naznakama.

Svetomir Đukić se školovao  u Valjevu, Užicu i u Beogradu. Kao potporučnik sa 18 godina u započeo vojnu službu. Učesnik balkanskih i Prvog isvetskog rata završio je vojnu misiju 1940. u činu divizijskog generala. Od 1945. godine živeo je u emigraciji u Duizburgu gde je i preminuo 1960. godine, odakle su njegovi posmrtni ostaci preneti u portu crkve u Ražani.

U svetu sporta general Sveta Đukić je bio  svestran: atletićar, gimnastičar, biciklista, plivač. mačevalac... Sa nekoliko oficira 18. pešadijskog puka Kraljevine Srbije 23. februara 1910. godine osnovao je Srpski olimpijski klub i bio prvi direktor.

Na igrama u Stokholmu 1012. predvodio je prvu olimpijsku delegaciju Srbije, kada je postao i član Međunarodnog olimpijskog komiteta i to ostao skoro četiri decenije. Bio je jedna od bliskih prijatelja Pjera de Kubertena.

U čast generala Svetomira Svete Đukića, danas je održana 18-a Memorijalna trka od Platana do Jovanje u natrag u dužini od 10km, kao i pre 112 godina kada su trčali mladi ofocir Sveta, njegove kolege i vojnici vojske Srbije.

Vreme je ovog 28.oktobra bilo uz organizatore i učesnike.

Do sada smo uvek upirali prstom, kritikovali organizaciju  i slab odziv učesnika.

I danas vceć toliko puta viđen scenario, ali valja reći, Grad Valjevo je obezedio 250.000 dinara, od kojih su samo 50.000 podelili najbolji u muškoj i ženskoj konkrenciji, a sve ostalo su "pojeli" troškovi organizacije.

Dr Dušan(85), sin generala Svete Đukića je i danas došao u Valjevo, podsetio malobrojne ućesnike o časnoj misiji svog oca, pozdravio učesnike, i zahvalio Valjevu što istrajava i ne zaboravlja časnu delo generala Đukića

Sportski savez Valjevo je po običaju potegao najviše, ali smeta što niko iz Olimpijskog komiteta Srbije ni danas nije došao, tim pre što je general Đukić postavio temelje srpskog olimpizma.

Ekipa valjevskog Crvenog krsta i profesionalci Valjevske policije, kao i ljubazni I predustretljivi domaćini Valjevska pivara I restoran Platani su standardno bili na visokom nivou.

I danas se trčalo na deonicama od 200 metara do 10 kilometara.

Danas u Valjevu pobedili svih učesnici njih oko 100 iz Čačka, Užica, Krupnja, Zvornika, Lazarevca... i naravno Valjeva. Pobednik 18. Memorijalne trke general Svetomir Sveta Đukić je senior Milan Mitrović(AK Mladost Užice). Drugo i treće mesto osvojiuli su: Marko Ranković(AK Lazarevac) i Miloš Dajević (Cerski junaci - Cerak  Beograd).

Najbrža u konkurenciji seniorki je petnaestogodišnja Čačanka Sanja Đoković( ČAK ČAČAK). Marica Avramović i Sara Sekulić iz Krupnja su osvojile drugo i treće mesto.

Medalje pobednicima uručili su vitalni dr Dušan Đukić, i nekadašnji valjevski gradonačelnik dr Jovan Tomić.

Valjevska vlast izdvaja minomalna srerdstva za Memorijalnu trku generala Đukića, ali i to je dovoljno da manifestacoja traje.

Ostaje da deo ulice kneza Ilije Birčanina od Platana do Jovanje, preimenuje u imena Svetomira Đukića, Pjera De Kubertena. ali i našeg uvaženog kolege novinara i dugogodišnjeg direktora Radio Valjeva, Zorana Tripkovića, zahvaljujući čijem istraživačkom radu je skinut veo tajne o delu čestitog I humanog ratnika, viteza sporta, rodonačelnika olimpizma u Srbiji generala Đukića. A kad se to desi biće vremena i novca za novo ruho i konačno park sporta obogaćen podsetnikom na uspešne sportiste uvek najveće promotere grada Valjeva.

Kad moguće postane nemoguće, a nerealno realno, dogodi se da oni sa najviše prinadležnosti naprave nešto (ne)očekivano, dobro. U ovom slučaju FK BK 2014, i VK Valjevo Gorenje su zabeležili pobede.

Klub sa vizijom je dočekao i veče pobede. Topedovanje u Šibeniku, remi i bratskom Kopru i konačno je stiglo veče pobede. U SRC Petnica u trećem kolu Regionalne A-2 lige VK Valjevo Gorenje je nadigrao. Kotorane, ekipu Cattaro i stigao do ubedljivih 17:7 (5:3:5:2, 4:1, 3:1). Najefiksniji protiv Kotora su bili i Tenžera sa 4, Inaba 3, Njegovan i Gligorijević i Almaši sa po dva gola, dok je goste predvodio Dončić sa 4 gola.

Kotorani su sva tri meča izgubili, a valjevski tim ima 4 boda za trenutno šesto mesto. Glavnu reč u  lgri bez briga za sada vode Solaris, Budva i Radnički iz Kragujevca, sa po tri pobede.

Sledi gostovanje u još jednom nekada bratskom gradu sa Valjevom, Zadru, trenutno sa tri osvojena boda, Nova pobeda bi bila sjajan podsticaj za internacionalni sastav valjevskih milionera sa sve Irancem, Japancem i Australijancem.

KOČA I MOCA "PREPLIVAŠE" DRINU

U "moćnoj" Trećoj fudbalskoj  ligi, grupa Zapad gde lud zbunjenog bez pardona sredi, danas kraj Drine fudbalsko "čudo neviđeno".

FK BK 2014 stigao do druge pobede u 11. kolu, posle Priboja i u Ljuboviji.

U sezoni bez obećanja, da se može bilo šta uraditi, u smislu borbe za viši rang neumoljivi zgubidan, parazit i štetočina jedino siguran u nameri da i dalje bude čuvar "zlatnog kovčega" danas je dobio novi vruć šamar.

San da još jednom "ponavlja" treći razred neće mu se  obistiniti.

Tandem fudbalski itetako potkovan Koča i Moca prepoznao je  šta im valja činiti.

Koča ( Slaviša Kovačević došao umesto otpuštenog Pejovića, sa takođe fudbalski osvedočenim znalcem Mocom (Sašom Ristićem) izbacio je štetočinu iz svlačionice( ipak se ušunjao posle remija sa Mihajlovčanima).

"Komunalci" su uveli red, povratili samopouzdanje igračima, stvorili preko potrebnu hemiju u ekipi, i najvažnije napravili pomak u igri, sa sve više momaka iz Valjeva, ali i dalje sa  izrazitim preplaćenim škartom na terenu, Sve to pod budnim nadzorom dvojice "posmatrača".

Stručni štab sa "četiri musketara" danas je namestio igru za dva gola u Ljuboviji, a moglo ih je biti i pet za toliko bitnu pobedu. Ispravljena je donekle glupost iz Parka Pećina od pre sedam dana kad je i 10 šansi bilo malo za 1 gol u mreži Poleta.

"Komunalci" imaju cenu ali kod milionera narodni fudbalski novac je u drugom planu. Ima ga ko lepih dana u oktobru. Dovoljno za dobrog trenera, i valjda to ne treba posebni naglašavati, i još uvek za ljubav do poslednjeg dinara, još uvek neproterane šetetočine iz valjevskog fudbala.

Vićentijević i omladinac Savić, skautiran proteklih nedelja, su bili strelci na vreme u Ljuboviji u prvom i drugom poluvremenu. Gol Drine samo je podgrejao nadu domaćina u Ljuboviji da može i u finišu meča do remija.

U smehotresnoj ligi svako svakog pobeđuje, i da je sreće bez štetočine Prva liga bi već bi bila overena iako još traje oktobar, a ne bi danas uspeh bio samo mesto iznad crte za ispadanje.

Za sedam dana predstoji novi težak teren i neugodan rival Provo. Nova pobeda, bude li je biće treća za deseti bod u gostima, uz 4 od 14 mogućih iz Valjeva, doneće novi pomak naviše na tabeli. Bez ijedne pobede na svom terenu, poraz od ubskog Jedinstva i četiri vezane "nule" ilustracija su neznanja štetočine  što valjevski fudbal evo već sedmu godinu bezobzirno zakopava i urniše.

Treći poraz u četvrtom kolu KLS, drugi  uzastopni u Valjevu, Metalac je pretrpeo ovoga puta od subotičkog Spartaka 98:102. Kada se gubi, scenario je poznat. Ali ovoga osim katastrofalne odbrane(18 skokova manje), lošeg procenta u šutu za tri poena(29% u odnosu na 53% Spartka), nekada u ABA ligi igrač Metalca Čampara razgiran na početku utakmice, nove role najboljeg "statističara" uz put čašćavan je(samo on) od Saše Marića slobodnim bacanja imao kao niko,  bi na tren  i boksa. 

U nameri da zaštiti  najboljeg, Sašu Vasića, pošto ga je laktom i glavom udario  spartakovac  Igrutinović, usledilo je isključenje zaštitnika pravde Igora Đukovića u paketu sa crnoputim Subotičaninom Vilijamsom, kolateralnom štetom  uz valjevskog "Robina Huda".Siledžija Igrutinović  je  dobio po njonji  prošao je samo sa tehničkom kao i napadnuti Vasić.

Nerandžić je ili "zaboravio" da dođe na utakmicu, ili razmišlja o nekoj drugoj zabavi umesto košarke. Mikulić dobar u napadu, mek u odbrani dozvolio je  Ćampari da se razigra.   Generarlno previše nervoze Valjevaca, posebno Vasića i Đukovića( lopta je na volšeban način spadala iz obruča), ali  i katastrofalna odbrana, uz solIdnu rolu bez dovoljno lopti u Dojla, te  koševi i borba mvpi-ja, uzrok su poraza. Očajnički pokušaji za tri po poslednjem minutu meča, Vasića i mvp-ija posle trojke  Mikulića,  ovoga  puta su doneli samo poraz Metalcu. Ključni zaključak ne može niko i u ovakvoj kakva je KLS, da igra ozbiljnu košarku, osim mvp-ja.  

Sa lopovskim suđenjem na gostovanjima i 50:50 u Valjevu, uz već pomenutu "svirku na uvce" kapitenu, jasno je da "sedam velićanstvenih"  ako izbore  opstanak, biće to uspeh za poštovanje. Sledi gostovanje u Vršcu. Ako je mogao da "padne" Zlatibor,  što ne bi i Vršac, samo da se kockice slože, a možda stigne i teški centar.

Šalu na stranu generalno besmilena priča milionera,  avioni i kamioni  za potrošenih skoro 20 miliona narodnih dinara po kalendarskoj godini, dostiže novi vrhunac besmislenosti i legalizovanog kriminala.

Član Karate klub Zvezda Uroš Milašinović je osvojio prvo mesto i zlatnu medalju u katama pojedinačno grupe B za nade 2006. godište na finalu Kupa Srbije u Beogradu.

U Palati sportova "Ranko Žeravica" na Novom Beogradu u konkurenciji više od 600 učesnika i 100 klubova održan finale karate Kupa Srbije za poletarce, pionire i nade.

Aleksandra Radovanović(levo na slici) u izuzetno jakoj konkurenciji u pionirskom uzrastu ovog puta nije imala sreće, i izmakla joj je  medalja.

Takmičare Zvezde je  je vodila trener Marina Goloskoković.

"Predstoji nam analiza i sumiranje rezultata. Jedno je sigurno uvek mora i može bolje, bez obzira na sve nedaće sa kojima smo se susretali. Već narednog meseca počeće novi ciklus priprema za predstojeću prvu polovinu takmičarske 2019 godine", ističe trener Duško Sopčić

U derbiji 6.kola Super lige Srbije Crvena zvezda je savladala VA 014 Bauwesen 3:1( 25:13,25:19,18:25, 25:19). Petom pobedom u sezoni crveno beli su potvrdili i vodeću poziciju, a valjevski tim će biti u prilici da potvrdi neosporni kvalitet u mečevima što slede.

Kraljevački "Južnokoreanac" Vlado Petković, osvajač zlatne medalje 2011 u Beču za Srbiju, bio je ključ pobede u valjevskom derbiju.

Munjevito je crtao ja saigrač neodbranjive napade za odbranu domaćina. Agresivan servis, sigurna odbrana - sjajan blok i već pomenuta napadačka kanonada doneli su crveno belima nedostižnih 2:0 u setovima. Valjevski tim je pokazao karakter u trećem setu kada je po po receptu rivala ostavio Zbezdu na 18 poena. Izabranici Dragana Kobiljskog ponovo u svom ritimu u 4. setu stavljaju tačku na derbi na isteku 122. minuta odlične utakmice.

Višestruki šampion države je potvrdio da ima tim kadar da se bori za novu titulu. Da su tim za respekt Ražnatović i momci su pokazali i protiv odlične Zvezde,  ovoga puta zaustavljeni posle jednog  osvojenog seta.

Posle dva nokauta u košarci i fudbalu, u Breši i Liverpulu i treći član najpopularnije sportske porodice odbojkaši Crvene zvezde biće poslednjeg PETKA u oktorbu na iskušenju, gle čuda u sportski godinama ponižavanom Valjevu.

U 17 sati danas u hali sportova 15.septembar sastaju se "bauk" sa Kolubare OK VA 014 Bauwesen i jedini tim pored valjevskog sa četiri pobede u prvih pet kola Crvena zvezda.

Crveno beli su favoriti, ali Partizan i kragujevački Radnički, pali u taj breku, a Novi Pazar i komšije ljiški Spartak isprašeni sa nulom u Valjevu.

Perjanice "malih" sportovi boks i odbojka zasenile su u svakom pogledu fudbalski, košarkaški i od skora pridruženi  vaterpolo klub milionera.

Za neuporedivo najbogatiji fudbal troši za ne verovati besmisleno enomna količina novca.

U jednoj kalendarskoj godini fudbalski gubitnici potroše taman koliko odbojka i boks ZAJEDNO po aktueulnoj raspodeli za tri i godine!

Da li treba podsećati da je fudbal na najnižim granama od kada se igra u Valjevu, a FK BK 2014 drži fenjer u Trećoj ligi.

Štetočinu, parazita, fudbalsku neznalicu, zgubidana  i gubitnika aktuelana kao i predhodna vlast i dalja smatra najboljim rešenjem i dozvoljava mu da ponižava najpopularniji sport. Stanje u fudbalu govori više o vlasti nego o Milanu Milinoviću.

Na sreću boks i odbojka su otvorili oči narodu, Valjevkama i Valjevcima, godinama uskraćenim za kvalitetan sportski događaj.

Današnji derbi sa Crvenom zvezdom biče spektakl kakav milioneri mogu samo da sanjaju.

Tehničar valjevskog tima Uroš Bulatović smatra da je derbi 6.kola Super lige Srbije prilika za potvrdu (ne)očekivano silovotog starta valjevske ekipe.

"Drago mi je da je derbi sa velikom Crvenom zvezdom u ovom trenutku u Valjevu, i da u petak odlučujemo o prvom mestu na tabeli. U dobroj smo formi, potvrda su četiri pobede i podela prvog mesta sa Zvezdom. Živimo za derbi i pobedu za lidersku poziciju".

Bulatović pojašnjava na čemu se zasniva optimizam valjevskog tima.

"Atmosfera u ekipi je izuzetna, a dolazi iz dobrog rada. Rezultati su posledica našeg istrajnosti u poslu kojim se bavimo. Verujem da ćemo zadržati trend uspeha. Pozvao bih navijače da dođu u što većem broju. Potrudićemo se da svi zajedno uživamo u dobroj odbojci, a verujem da ćemo se na kraju zajedno radovati" smatra Bulatović.

Trener Saša Stefanović takođe poziva publiku, da na početku vikenda vidi spektakl kakav Valjevo nikada nije imalo u muškoj odbojci.

"Na nama je da uživamo u derbiju,  i na plodovima svog rada i do sada pruženim igrama i zabeleženim rezultatima. Velikan nam stiže u goste u trenutku kad delimo prvo mesto. Ambicije Zvezde su svima dobro poznate. Pojačali su se u međuvremenu Vladom Petkovićem, osvajačem, zlata   na EP 2011. u Beču, gde je bio prvi dizač reprezentacije. Zvezda ima dosta seniorskih reprezntativaca sa šireg spiska, i talentovanih juniora".

Stefanović zna kojim oružjem njegovi momci mogu da pariraju crveno belima.

" Dobra atmosfera, dobra energija u terenu, srce koje nas vodi kada je teško. Naše je da  probamo da odigramo još jedan dobar meč. Na nama je da igramo najbolje što umemo. Spremili smo se, skautirali smo protivnika,i probaćemo neke njihove slabe strane da iskoristimo, a neke naše da sakrijemo. Pokušaćemo da pobedimo, iako lično mislim da naši dosadašnji rezultati nisu možda realni. Svakako je da su iznad naših očekivanja. Ne želim momcima da pravim pritisak, da mi treba da budemo tu gde smo sada. Naši ciljevi se znaju od početka sezone, a to je plasman u prvih šest ekipa. Nastavljamo da sanjamo i da na terenu pokazujemo koliko stvarno možemo.

Zvezda se provukla nedavno u Kupu pobedom od 3:2 u Beogradu, a trener valjevske ekipe prepoznaje rešenja u igri na putu do uspeha.

"Iznenadili smo ih u svakom pogledu u Kupu. Nisu očekivali da možemo ovako da igramo. Zvezda je bila oslabljena neigranjem startnog primača Milutina Meića, što smo koristili agresivnim servisom. Naše oružje biće agresivnost. Ključ u svim odlikama koje se donose tokom meča. Da li je u servisu, prijemu, dizanju, skoku u blok. Moramo pokazati zube, jer pobeda neće doći sama od sebe. Probaćemo najjače što možemo da se nosimo i sa Zvezdom, da vidimo gde smo šta smo i ko smo" obećava spektakl Saša Stefanović.

Posle spektakularnog boks meča pre nedelju dana o kome još bruju bokserska Srbija, večeras je na redu novi spektakl, derbi 6.kola Super lige Srbije: OK VA 014 Bauwesen - Crvena zvezda  u 17 sati u hali sportova 15.septembar. Ulaz je besplatan!

foto A Stanković

Bileća priredila veliku čast ponosu Srbije,  najboljoj odbojkašici na planeti. Već  u 21.godini korektor reprezentacije Srbije Tijana Bošković je počastvovana da  sportska dvorana u  gradu svog odrastanja Bileći nosi njeno ime.

Članovi Skupštine opštine Bileća su  upoznati sa  predlogom načelnika Miljana Aleksića., nepunu  nedelju pošto je Tijana proglašena za  najkorisnijeg igrača planetarnog šampionata u odbojci gde je Srbija osvojila zlatnu medalju.

U svom obraćanju odbornicima, Aleksić se zahvalio Tijani na zlatu i promociji  grada u kome je rasla, navodeći da je Boškovićeva najbolji ambasador ove istočnohercegovačke opštine, i naravno  poželeo uspehe i nove titule. Uz gromoglasan aplauz članovi skupštine jednoglasno podržali predlog gradonačelnika.

Tijana je rođena u Trebinju,  odrasla u Bileći u sportskoj porodici. Prošle subote je u velikom finalu protiv Italije  i pobedi od 3:2 za  prvo svetsko zlato Srbije, Tijana Bošković je  dala najveći doprinos i ponovo dokazala da je najbolja odbojkašica na planeti.

 Na  kraju meča prvog kola Srpske bokserske lige u Novom Sadu Vojvodina - Radnički iz Kragujevca 6:10, posle opravdane diskalifikacije domaćeg borca, napadnut je bokserski sudija Aca Vućićević iz Valjeva( foto detalj iz "sporne borbe).

Istine radi Valjevac se odbranio, a napadač Milenko Tomić je prošao kao bos po trnju, što se inače retko dešava.

Mediji su ponovo zatajili.

"Neko iz publike je prišao sudiji Aleksandru Vučićeviću i nokautirao ga... preneli su neki mediji u Srbiji senzacionalističku neistinu objavljenu u listu Sportski žurnal.

Obmana javnosti  nije od juče obrazac današnjeg informisanja.

A u stvari na meču Srpske bokserske lige u Novom Sadu Vojvodina - Radnički iz Kragujevca viđeno je  nešto sasvim prvo.

"Lale" i Šumadinci su kvalitetom prikazanog boksa pokazali da nemaju šta da traže u konkurenciji najboljeg sada je već jasno Metalca i ekipa druge iige, beogradskih "krstaša" Radničkog i Loznice.

U očajno organizovanom meču u sali za stoni tenis, bez redara, policije, hitne pomoći, na kraju je moglo biti i mrtvih, ali na sreću nije.

Stoga sledi pitanje, u čijem interesu je izrečena neistina.

Ime siledžije, vinovnika kukavičkog napada na sudiju po završetku meča u superteškoj je dobro poznati siledžija Milenko Tomić.

Umišljeni bokserski bog iz Bjeljine, sklon ekcesima i napadu na svakog ko mu se, u i oko ringa ne sviđa, navikao da divlja mahom na svom terenu, pokazao je svoje lice i malenoj  salinovosadskog "SPENSA".

Posle opravdane diskvalifikacije boksera Vojvodine (podigao je  i tresnuo rivala o pod, nemoćnog da nastavi meč zbog povrede ruke)  Tomić je  kukavički i mučki s leđa istrčao iz publiike i  udario sudiju Vučićevića. Pokušaj osvete zbog  diskvalifikacije Dušana Veletića, boksera baš pod njegovim patronatom  loše se završio po cvećku iz Bjeljine.

Naleteo na "minu".

U samoodbrani napadnuti sudija, eks bokser i dalje u vrhunskoj kondiciji, a očigledno i dobroj formi je pokazao zube. Tomiću je preselo majčino mleko. Koji sekund kasnije iz publike su utrčali i Tomićevi jarani. Vučićević je siledžiju iskoristio kao živi štit, ali i on nije ostao bez podrške, ne sudija, već svojih prijatelja koji su došli da gledaju meč.

Moglo je biti i mrtvih jer sevalo je i pucalo na sve strane.

Epilog "šorke" posle povlačenje napadača, Tomić je prebijen je kao vo u kupusu, ali je i jedan od Vučićevićevih prijatelja nokautiran.

Neobaveštena policija, nezvanično saznajemo skup uopšte nije bio prijavljen je stigla na mesto obračuna posle 15-ak minuta, a  vozilo neobaveštene Hitna pomoć tek pola sata kasnije.

Akteri su završili kod javnog tužioca gde je Tomić priznao da mu Vučićević nije polomio kosti već da je nastradao u opštoj tuči posle "koškanja" sa sudijom iz Valjeva.

Postavlja se pitanje zašto Tomiću nije određen  pritvor zbog napada na službeno lice. Biće da se po starom običaju radi mira u kući kalkuliše i zataškava incident, i štiti zlo, iako predsednok BSS Nenad Borovčanin kaže " tražićemo da odgovorni  budu precesuirani".

Aca Vučićević je odbranio svoju čast i organizacije na čijem je čelu.

Jasno je odavno da je baš ta organizacija najveća rak rana boksa. Nameštaju se mečevi za sitne pare, a ko ispadne iz klišea, zavrnu mu se uši i "svira" kako mu se kaže.

Valjevac je pokazao zube u Novom Sadu po dolasku sa Svetskog juniorskog prvenstva u Rusiji. Po običaju bio je medju najboljim sudijama i napreduje. Na korak je do treće zvezdice i najvišeg sudijskog zvanja na svetu.

Treba verovati i u Nenada Borovčanina i njegov tim u BSS. Vraćeni su dugovi saveza, organizovana je liga, radi se  mladima...

Najavljen je obračun sa negativnosti, a ima ih previše.

Meč u Novom Sadu je počeo i završen je bez policije i i ekipe Hitne pomoći. To što je zvaničnom licu - delegatu usmeno rečeno da je meč prijavljen ne znači ništa. Odgovornost je znači na BSS. Supervizor, odnosno delegat meča mora biti stručno i odgovorno lice, a ne ljudi zalutali u boks. Novi Sad je velika opomena i upozorenje da je boks mnogo više od igre i plemenite veštine.

Valja se ugledati na Valjevo, u BK Metalac danas sa klubom za primer u regionu sa bokserskim sudijom Acom Vučićevićem, uistinu baš najboljim u svakom pogledu!