Grad u kome u svetu sporta, oni što vrede beže glavom bez obzira( Maša Cvetković), zagađenog diletantima i poslušnima,  veštim da troše nikada ništa zarađeno, još uvek bez lične odgovornosti, iako se za sport se izdvaja preko 80 miliona, imamo takmičenja, sa Udruženjima građana. na nivou nekada  nazvanom RSI(radničke sportske igre).

Na sreću imamo  KK Metalac ove jeseni za potvrdu, ako pokrene Ligu osnvnih škola u košarci, biće istinska perjanica sporta, ne samo svog Grada, nego i sporta u Zapadnoj Srbiji.

A ni posle pola veka Valjevo nema Halu sportova dostojnu 21. veka.

Nema ni zatvoren bazen.

Valjevo  nije Ub, Lajkovac, Mionica. Loznica, Leskovac, Zaječar,  Surčin... već kasaba u koju nam vlast šalju investitore, da im rubujemo  malo više nego 1941. godine!

Možda i ne dođu, jer i mi se nešto pitano!

Piata i danas KK Metalac!

Sa najmoćnijom ekipom u novom milenijumu Metalac hara Košarkaškom igom Srbije.

Večeras je Metalac slavio u Novom Pazaru  iako je postigao najmanje koševa od starta sezone samo 72!

Najglediniji tim u Srbiji posle Partizana, Zvezde i čačanskog Borca, je po šesti put ove jeseni pazario u gostima.

Sa  5  trijumfa u svojoj Hali sportova 15.septembar je na prvom  mestu, sa skorom 11:1 koliko ima i  Zlatibor. Slede Dinamik sa 2, Vojvodina i Spartak sa 3 i Vršac sa 5 poraza. Svi ostali, čak 8 ekipa se grčevito bore za opstanak. 

Metalac ima  najubojiti napad(1092 postignuta poena) odnosno koš razliku +159, za   42 poena bolju Zlatibora, narednog petka aktera derbija sezone u Valjevu.

Biće i direktnog tv prenos na kablovskoj Areni sport, bio bi red  da prenosa bude kad Metakac bude igrao u Kraljevu, Novom Sadu, Čajetinu, na Dorćolu... Ovo samo da regularnost bude na najvišem nivou.

Kako se moglo očekivati, bilo je žestoko na vrućem terenu u Novom Pazaru, u gradu  od 2019.godine sa renoviranom halom  sportova "DOGUŠ",  po projektu kompanije iz Turske  “Doguš group”, a smeštenoj  kod Osnovne škole “Vuk Karadžić”.

Pazarci uz podršku sa tribina su pokazali zube. Hrabro su se nosili sa boljima  od sebe. Izborili su častan poraz 62:72.

Nadu da mogu do čuda na startu drugog poluvremena posle 33:33,  u prvih 20 minuta Metalac je ugasio serijom 9:0 za potvrdu superiornosti. Razlika se kasnije kretala mahom do 14-15 poena razlike, tako da  su gosti rutisnki priveli meč do kraja.

Altin Islamović se oporavio od povrede u Užicu, i večeras je zaigrao za Metalac. Mening je ubacio 15 poena, Durmo 14,  Luković i Bajić po 11, i Dafi 10 poena. Dvocifreni kod Pazaraca su bili Nikolas sa 14,  Gutalj 11 koševa i 9 skokova,  i Bakić sa 10 poena. Asmir Numanović je uhvatio 7 lopti, ali i promašio 9 trojki iz 10 pokušaja.

Borbeni domaćini su imali samo  1 skopk manje od   gostiju iz Valjeva (48:49).  Ukrali su 21 loptu, 7 više od rivala, ali su u poređenju sa  drugim takođe bitnim  parametrima kaskali, što potvrđuje i broj indeksnih poena 78 Metalca,  ukupno 20 više od Novog Pazara kadrog da večeras pogodi 3 trojke iz 37 pokušaja. Ni Metalac nije proslavio 5 pogođenih  šuteva za 3, iz 25 pokušaja.

Metalac je od 18 iskoristio 15 slobodnih bacanja, a domaćin je od 17 promašio šest puta sa penala. U skoku su dominiralali Durmo sa 9,  Mening sa 8, Marko Ilić sa 7 skokova.  Luković je uhvatio  5 lopti koliko i Dafi, jednu više od Radoša Šešlije. Durmo je asistirao saigračima 4 puta, Mening tri puta, uz 6 izgubljenih lopti, dve više od Durma, i Dafija.

Sledi utakmica godine sa Zlatiborom.

Naš šampion nema pravo na grešku.

OKK Beograd  je odneo bodove iz Čajetine, a Dorčolci iz Valjeva. Kiksevi su  odavno arhivirani. Slede četiri dana pripreme. Za oba tima taman dovoljno  da pokažu da su bez premca  u KLS-u.

Metalac je favorit na papiru, razbio je Dorćolce, vodio 24 poena razlike i nekad u Valjevu viđenom preokretu je izgubio što se ne gubi.

Poraz je oprošten, rana i bez  "seče knezova"  je zaceljena, s tim da se više  slična glupost, do kraja sezone,  ne ponovi.

Realno  sa tri pobede do kraja  2020. Metalac je u prilici  da prograbi  jesenje počasti, ali i da  udahne novi život, bez košarke i  vaterpola(VK VALIS), i osvojene tutule boksera Metalca valjevskom sportu "na aparatima" u 21. milenijumu!
KAO I PRE POLA VEKA, NAPRED METALAC!

DO EVROPE, I KONAČNO DO NOVE  HALE SPORTOVA, KAO I PRE POLA VEKA!

U Gradu Valjevu  vlast bi da vest dana bude da je plivalici Maši Cvetković(21.12.2007)  gradonačelnik čestitao seniorsko zlato na šampionatu države u trci na 1.500, kraul. Obećanja svaka vrste podrške Maši i PK Valis, deluju "zanimljovo"

Da nije tužno bilo bi smešno. Maša  od 1.septembra živi u Sloveniju i pliva za VK Ljubljana. Razlog su neuporedivi  uslovi, na prvom mestu zatvoren bazen, školovanje i stručni rad. Iz  poštovanja još uvek u Srbiji nastupa za Valis, tako da čestitka ima smisao samo što je Valjevka,  a sve drugo, lako je prepoznati,    jer zna se već čemu pripada, pokušaju loše propagande.

U vremenu "čestitiki i prijema" mladih sportista, pred sneg,  grupa građana, iz Udruženja VPO, pokazuju kako se valja boriti za svoj Grad.

Po napuštanju stranke Dragana Đilasa, ljudi su shvatila šta im valja činiti, i otvoreno ukazuju i suprotstavljaju se svemu što nije dobro za Valjevo, Valjevke i Valjevce.

U očekivanju reakcije na dolazak preskupih, po grad i sve građane novih modernih robovlasnika, investitora iz "bratske" nam, a oduvek okupatora Nemačke, VPO jasni stavlja do znanja da borba za svih za Grad Valjevo počinje.

VPO upozorava da se ove jeseni u Parku ''Pećina'' dešava  nekontrolisana seča stabala i tim povodom upozorava vlast i javnost Grada.
"Zakonom o šumama jasno su definisani okviri u kojima se ovakav proces može odvijati i svaka radnja koja se sprovodi u šumama i park - šumama na teritoriji našeg grada mora biti sadržana u dva strateška dokumenta. Prvi dokument koji je morao biti donet desetogodišnji program gazdovanja šumama pod nazivom ''Osnova gazdovanja šumama Grada Valjeva'' i to od strane Skupštine Grada Valjeva, a na koji saglasnost mora dati i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Na osnovu tog dokumenta pristupa se donošenju godišnjeg programa gazdovanja šumama pod nazivom ''Program gazdovanja šumama Grada Valjeva za 2022. godinu'', a koji donosi preduzeće ''Agrorazvoj – valjevske doline'', kome je Grad Valjevo poverio gazdovanje valjevskim šumama. Prvi dokumnet nikada nije donet a u drugom se ne pominju ovi radovi! Na osnovu čega se onda vrši nekontrolisana seča u Parku ''Pećina'' – možda na osnovu objava na društvenim mrežama"pita se VPO, i upozorava nadležne.

"Valjevski pokret otpora ovim putem upozorava nadležne organe:

"Ukoliko samo još jedno stablo bude posečeno mimo zakonske procedure javno ćemo pozvati građane Valjeva da zajedno sa nama brane naš Park ''Pećina''!

Mi nikada niti pretimo niti obećavamo već dajemo reč, zapamtite to!", stoji na kraju saopštenja prošlog leta formiranog Udruženja  građana VPO.

Još jedna godina brojnih neizvesnosti, promena i izazova se završava. Svakako je posebno teška bila socijalno najugroženijim pojedincima i porodicama. I baš zbog svefa toga  kompanija “Europrom” je donela odluku da, kao i prethodnih godina, pomogne onima kojima je to najpotrebnije i donira 1200 paketa pomoći.

Pomenuti paketi biće raspoređeni na sve opštine u kojima „Europrom“ ima pozicionirane svoje maloprodajne objekte, i to po sledećem rasporedu: Opština Valjevo 450 paketa, Opština Lajkovac 100 paketa, Opština Mionica 100 paketa, Opština Osečina 100 paketa, Opština Kosjerić 100 paketa, Opština Krupanj 100 paketa, Opština Loznica 100 paketa, Opština Ub 50 paketa, Opština Koceljeva 100 paketa

Pomenuta akcija biće sprovedena kroz saradnju sa Crvenim krstom svake opštine. Navedena organizacija će u svakoj od navedenih opština tokom decembra 2022. godine podeliti „ljubičaste“ pakete socijalno najugroženijim pojedincima i porodicama iz pomenute opštine po svojoj evidenciji i rasporedu.

Verujemo da će akcija biti završena uspešno, i da ćemo zajedno sa Crvenim krstom učiniti da se onima kojima je to najpotrebnije – ova godina završi na lakši i lepši način.

 Međunarodni dan ljudskih prava obeležava se od  1948. godine. Tog 10-og decembra Generalna skupština je Ujedinjenih nacija usvojila Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima.

Ljudska prava predstavljaju skup prava i sloboda koje važe za sve ljude, ona su univerzalna, nedeljiva, neotuđiva, međuzavisna i međusobno povezana. Pravno, ljudska prava su definisana u međunarodnom pravu i u unutrašnjem pravu velikog broja država.

 Iako Deklaracija o ljudskim pravima nije obavezujući dokument, inspirisala je više od 60 instrumenata o ljudskim pravima koji zajedno čine međunarodni standard ljudskih prava.

 Ljudska prava su prava koja imamo jednostavno zato što postojimo kao ljudska bića – ne daje ih nijedna država.

 Ova univerzalna prava svojstvena su svima nama, bez obzira na nacionalnost, pol, nacionalno ili etničko poreklo, boju kože, veru, jezik ili bilo koji drugi status. Oni se kreću od najosnovnijih – prava na život – do onih koji čine život vrednim življenja, kao što su prava na hranu, obrazovanje, rad, zdravlje i slobodu.

 Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, koju je usvojila Generalna skupština UN 1948. godine, bila je prvi pravni dokument koji je utvrdio osnovna ljudska prava koja treba univerzalno zaštititi. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, koja je napunila 70 godina 2018. godine, nastavlja da bude temelj svih međunarodnih zakona o ljudskim pravima.

 Izvor: United Nations Human Rights; Human Rights Day;www.OHCHR | Human Rights Day

Diplomirani  hemijski inženjer Jovanka Andrić dobila je podršku Nadzornog odbora vojne fabrike, i  naredne četiri godine biće na čelu HK Krušik, javili su  valjevski mediji.

Nadzorni odbor  fabrike se odlučio  da  nova   direktorka bude stara.

Ovih dana brujalo je po fabrici da će Jovanku Andrić zameniti mašinski inženjer Slobodan Đurić koga je baš ona postavila na visoko pozicionirano rukovodeće mesto u fabrici. Pored Jovanke Andrić i Đurića   na  konkurs raspisan prošlog oktobra se prijavio još jedan kandidat.

Jovanka Andrić je krajem juna prošle godine imenovana za vršioca dužnosti direktora „Krušika“, (ne)očekivano umesto Vladana Lukića,  naslednika Mladena Petkovića.

Od dolaska na čelo fabrike Jovanka Andrić se ne obraća javno medijima, već to  čini   rukovodstvo „Krušika“,  javnosti  isključivo  saopšetnjima.

Pre poslednjeg, o stanju  nedavno povređene radnice u “Upaljačnici”, o zbivanjima u fabrici, oglasilo  se krajem avgusta ove godine.

Tada je  rečeno: “  Ugovoreni  su poslovi na  izuzetno visokom nivou,  fabrika je na putu da dostigne najviši iznos ugovaranja u poslednjih nekoliko decenija. Radnike Krušika  krajem 2022. godine, posle dužeg vreme, očekuje povećanje plate. Krušik postaje fabrika kojoj se veruje. Ugovori za koje su do sada dobijene izvozne dozvole obezbeđuju uposlenost do kraja ove i veći deo prve polovine naredne godine“, navedeno je u avgustovskom  saopštenju za javnost.

Danas se  radnici se žale da su nedovoljno plaćeni, da sve češče nema grejanja u pogonima, posebno im smeta manjak radne opreme, a da su i mnogi  drugi  uslovi  rada. veoma loši. 

U saobraćajnoj nesreći na magistralnom putu izmedju Rume I Jarka 8.decembra  u 10,30 je poginuo je bivši igrač i trener Partizana  Miodrag Ješić(64). Čovek fudbala, uvek naklonjen Valjevu i prijateljima okupljenim u restoranu kod Belog u 7.julu, otišao je i ostavio  bol i očaj, jer sudbina je bila jača od života. Ješa je bio poseban, čovek velikog srca,  dobrica, vanvremenskih vrednosti.

Iz neobjašnjivih razloga  automobil  kojim  je  Ješić upravljajo prešao je na levu stranu kolovoza, i u punoj brzini  direktno udario u kamion koji se kretao iz suprotnog pravca.

U smrskanom automobilu Miodrag Ješić je nastradao na licu  mesta, a kamiondžija  nije  imao vremena da  na bilo klji način izbegne direktan sudar.

Miodrag Ješić je rođen u Osečenici kod Valjeva 30. novembra 1958. godine.

U  Omladinsku školu Partizana je stigao kao talentovani 16-godišnjak iz Žarkova. U Partizanu je počeo da igra kao kadet 1974. godine, da bi tri godine kasnije 1977. započeo  izuzetno uspešnu  profesionalnu karijeru u crno-belom dresu. U Partizanu je igrao do 1985, a vratio se na kratko 1990/91. U tom periodu je odigrao za sve selekcije 401 meč i postigao 101 gol. Osvojio je šampionske titule 1978. i 1982. godine. Ješić je igrao od 1980. do 1994. za Partizan. Za  crno-bele je igrao 148 puta kao senior i postigao 13 golova. Karijeru je nastavio u Turskoj, u Altaju iz Izmira pa  u Trabzonsporu, pre povratka u Partizan i nazad u Altaj gde se i penzionisao.

 Za mladu reprezentaciju Jugoslavije igrao je 25 puta, a za seniorsku osam. Debitovao je protiv Bugarske 17. novembra 1982. u Sofiji (1:0), a poslednji meč je upisao protiv Škotske u Glazgovu (6:1), 12. septembra 1984.

Postigao je i dva gola, jedan u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, na kome nije zaigrao, u tadašnjem Titogradu (Podgorica) 15. decembra 1982. u remiju sa Velsom (4:4). Drugi, u prijateljskom meču i porazu od Zapadnih Nemaca u Luksemburgu (4:2).

Bio je 7.novembar  1984. godine.  Miodrag Ješić je iz Skojevskog naselja u Beogradu  krenuo na  utakmicu, da  igra protiv Kvins Parka, posle 2:6 u Londonu  u prvom meču. Pošao  je “fićom", posle gurke klinaca iz kraja, pozdravljen pokličom "Daj gol"

U  istoj zgradi stanovale i sestre Barudžija, Izolda i Eleonora, ali je Ješa, ipak, bio fudbaler i miljenik dečaka iz kraja, i mnogo dalje širom Jugoslavije.

 Dragan Mance  je “otvorio  ” londonske “Renderse", Dragi Kaličanin sa bele tačke postigao drugi gol.  a tada na scenu stupa Ješa.

 U prvom minute  drugog poluvremena  Ješić je sa sredini terena  pojurio ka golu  Kvins Parka. Sa   30-ak  metara je ispalio granatu ka  golu  Hakera.  “Žabica”  je odskočila, prevarila  engelskog golmana i završila u mrežu. Usledio je  završni udarac posle. velemajstorskog centaršuta Zorana Čave Dimitrijevića u 63. minutu. Glavom sa druge stative  Zvonko Živković, je doneo 4:0  za totalno ludilo i na terenu i 60.000 navijača na JNA. Bila je to doktorska  disertacija trenera Nenada Bjekovića,  prolaz    Partizan  u narednu rundu.

 Kao igrač  Ješa je bio šampion Jugoslavije sa Partizanom, a kao menadžer prvak Arapske lige sa Sfaksijenom iz Tunisa, Bugarske sa CSKA iz Sofije, šampion Libije sa Al Itihadom i Mjanmara sa Jangonom,

Noseći kopačke postao je šampion „velike“ Jugoslavije 1984. Partizan je imao tada osim Ješića, Mocu Vukotića, Dragana Mancea, Acu Trifunovića, Ljubu Radanovića, Nikicu Klinčasrkog… a sa klupe ga je vodio legendarni Miloš Milutinović.

Partizanovci  i klupske kolege, i čelnici crno-belih, javnost… gest vraćanja stana Partizanu, jer niko pre i posle njega nije napravio takav velikodušan gest.

„Zaštosam vatio stan? Zato što sve što sam do sada uradio i postigao u životu, sve je to zbog Partizana. Vidite, ja i danas mislim isto, da nije institucije Partizana, ne bi bilo ni Stjepana Bobeka, Miloša Milutinovića, Vladice Kovačevića, Čika Čajkovskog, Hasanagića, Vasovića, Galića, Bjekovića, Vukotića, Mijatovića, Dragana Mancea, itd, itd…“, objasnio je svojevremeno najpoznatiji stanovnik Osečenice, čovek ljudina,  izuzetno skroman, pošten, marljiv i čestit i i neponovljiv.

. Sa suprugom Irenom Ješa je imao ćerku, koja je takođe stradala u saobraćajnoj nesreći 2001. a imala je  samo 19 godina.

Ostao je veran fudbalu, a kao trener  dva puta je vodio Partizan. U drugom mandatu je po preporuci  prijatelja doveo  Valjevca Đorđa Lazića u Humsku, Nparavio je sjajan  potez za Partizan, jer Đole je ubrzo postao noćna mora za Zvezdu i ostale klubove.

 Ješa je vodio Radnički iz Niša, OFK Beograd, Sportif, Altaj, sofijsku Slaviju, Pegah Gilanu, CSKA iz Sofije, Šarin Faraz, Liteks, Otopenij, Budućnosti iz Podgorice, Al Itihad, Čangši, Al Tahadij, Šardar, Nadžran, Jangon Junajted, Sarajevo, Al Arabiju, Al Etifak, Hor Fakan, Ismaili, Al Ahli, Mazi i Al Šuli.

Ješin život su  obeležile saobraćajne nesreće. Prvo je izgubio saigrača Dragana Mancea, zatim ćerku, dok je radio u Tunisu pre 21. godine, a sada je i sam stradao u saobraćajnoj nesreći.

"Na poslovnom i sportskom planu je sve teklo kako treba, međutim, desilo se nešto što me je totalno slomilo. Jedan telefonski poziv je sve promenio. Moja bivša supruga Jelena me je obavestila da je naša ćerka imala saobraćajnu nesreću i odmah sam doleteo iz Tunisa za Beograd, a od straha od loših vesti sam se plašio sletanja u Srbiju. Nisam mogao da podnesem činjenicu da mi je ćerka preminula. Jelena u saobraćajnoj nesreći nije imala ni ogrebotine. Hitna služba je bila na licu mesta i odmah su je odveli na kontrolu u Uregntni centar. Sve je bilo u redu na prvim pregeldima, ali kada je lekar zadužen da napravi ultrazvuk tog dana trebao da napravi snimak on je spavao i niko nije smeo da ga probudi jer je bio nezgodan. Tako su mi govorili. Jelena je imala unutrašnje krvarenje i posle nekoliko dana je preminula. Da je lekar tog dana odmah uradio snimak ona bi ostala živa, a imala je svega 19 godina", pričao je Ješić prijateljima. 

 Ješa se pridružio svojim nebeskim drugovoma  Manceu, Čavi, Moci… a mogao još mnogo dati fudbalu.

foto pfc Planirali smo da podignemo devastirani valjevski fudbal  zajedničkom  snagama. Sudbina je na žalost drugačije htela.

Crni četvtak je pored tragičnog odlaska  Miodraga Ješića, obeležen je  smrću   čika Kola, Nedeljka Kostića(1.1.1947 - 8.12.2022).Dugogodišnji skaut i direktor omladinske škole preminuo je u 73. godini . Kostić je  dugo godina je radio u Partizanu, a čak 14 godina je proveo u Humskoj na veoma teškoj poziciji, dok je u svom "veku" uspeo u crno-bele boje da dovede Dragana Mancea, Stevana Jovetića, Valjevca Matiju Nastasića.

Večeras je minutom ćutanja više od 25.000 gledačaca u Areni Boegrad  odalo poslednja počast Miodragu  Ješiću i i Nedeljku Kostiću,  prvi večiti derbi Evrolige: Partizan – C. Zvezda   završen pobedom crveno belih 76:73.

 Iz HK „Krušik“ obeveštavaju javnost da je u pogonu mašinske obrade – "Upaljačnica" juče tokom rada na doradnoj mašini povređena jedna radnica. Njoj je uređaj zahvatio rukavicu na desnoj ruci, a potom i deo malog prsta.

U saopštenju se navodi da su odgovorna lica u pogonu odmah obavestila Hitnu pomoć i radnica je u kratkom vremenu zbrinuta u valjevskom Urgentnom centru. Nakon ukazane pomoći upućena je na kućno lečenje.

„Tehnološkim postupkom za izvođenje operacija na doradnim mašinama sa obrtnim delovima zabranjena je upotreba rukavica radi sprečavanja ovakvih i sličnih neželjenih posledica“, saopštavaju iz  „Krušika“, i ukazuju da su o događaju obavešteni nadležni istražni organi.

U Galeriji „Terra“ Kikinđani su prilivi da vide  izložba odabranih dela iz kolekcije valjevskog Internacionalnog umetničkog studija „Radovan Trnavac Mića“.

Kikindska „Terra“ i valjevski Internacionalni umetnički studio Mića Trnavac su 23.novembra  dogovorili saradnju. Najpre je u Galeriji Studija u Valjevu otvorena izložba „Terra - Skulpture“. Dogovorena je razmena umetničkih produkcija nastalih u okviru programskih aktivnosti ove dve kulturne ustanove, a koje su deo njihovih bogatih zbirki.

Na izložbi u Kikindi je ukupno 17 radova eminentnih likovnih stvaralaca iz zemlje i inostranstva. Izlagači su: Radovan Trnavac Mića i Momčilo Moma Antonović (Srbija), Petar Mazev i Tome Serafimovski (Makedonija), Savo Pavlović (Crna Gora), Branko Nikolov i Venelin Šurelov (Bugarska), Wieslaw Janasz i Krzystof Wachowiak (Poljska), Kirila Faeh Radovanović (Švajcarska), Michael Walton i Geoffrey Parr (Engleska), Dan Allison i Robert Sievert (SAD), Elyss McCleary i Selina Numina (Australija).Odabrani radovi dela su umetnika različitih generacija, različitih poetika, te likovnog iskustva, koje proističe iz specifičnih uslova vezanih za kulturne obrasce, odnosno modele društava i sredina u kojima su se razvijali.

„Ovim izborom dela nastalih u proteklih četvrt veka  pokušali smo da kroz svojevrstan presek stvaralačke produkcije  nagovestimo moguć način u isčitavanju likovnih praksi i sadržaja, gde se jasna struktura likovnog iskaza najpre može sagledati u snažnoj individualnosti i senzibilitetu samog autora. Nama je cilj da naša kolekcija bude viđena u celoj Srbiji, kako bi što bolje prstvili svoju galeriju i grad Valjevo, koji prepoznaje vrednost i značaj kulture u društvu uopšte”, rekla je Mirjana Vojić, direktorka Internacionalnog umetničkog studija„Radovan Trnavac Mića”.

Uspostavljena saradnja između kikindske „Terre“ i valjevskog Internacionalnog umetničkog studija jako je važna, jer doprinosi prezentaciji i promociji savremene likovne umetnosti, kao i internacionalnih kolekcija koje ove ustanove baštine. U planu je da se u budućnosti, kroz različite projekte, široj javnosti predstave internacionalni likovni umetnici iz celog sveta, te da se kroz njihov rad prate tendencije na aktuelnoj likovnoj sceni.

„Ono što je zajedničko jeste činjenica da su kolekcije obe galerije međunardne, da traju već nekoliko decenija, da imaju uspešan rad iza sebe, i da su u stvari most između umetnika iz celog sveta. Sa ovom saradnjom uspeli smo da napravimo i taj most između naša dva grada, tako da verujem da će biti dosta zajedničkih projekata u budućnosti”, kazala je istoričarka umetnosti Verica Nemet.

Svečanom otvaranju izložbe prisustvovala je i Valentina Mickovski, članica Gradskog veća Kikinde zadužena za kulturu i obrazovanje.

„Razmena znanja i iskustva od velike je važnosti, tako da je saradnja ove dve ustanove koje imaju internacionlani karakter izuzetno bitna jer mogu da rade na umrežavanju i stvaranju novih kontakata i projekata. Grad Kikinda svakako će podržati svaki vid saradnje ustanova i pomoći da ona bude što plodonosnija”, poručila je Valentina Mickovski.

Izložba u Kindi će biti otvorena do kraja januara 2023. godine, do kada će trajati i izložba „Terra-Skulpture” u Internacionalnom umetničkom studiju u Valjevu.

Žil Kitel, predstavnik Evropske komisije izjavio je prilikom posete Mionici da je mionička toplana na biomasu uspešan primer brige o zaštiti životne sredine. Kitel je sa  predsednikom opštine Bobanom Jankovićem razgovarao o mogućnostima saradnje u cilju daljeg unapređenja lokalne samouprave.

„Prijatno sam iznenađen koliko opština Mionica brine o zaštiti životne sredine, socijalnoj inkluziji i koliko inovativnih projekata i ideja imate. Toplana na biomasu je zaista jedan primer na koji način se problem zagađenja vazduha može rešiti. Verujem da ćemo u nastavku sarađivati na razvoju opštine Mionica“, rekao je Kitel.

Janković i Kitel su obišli toplanu na biomasu koja je u Mionici puštena u rad 2019. godine.

„Posvećujemo veliku pažnju održivim projektima i ekonomiji. Mi smo 2019. godine prvi u Srbiji pustili u rad toplanu na biomasu. U saradnji sa Vladom Srbije uložili smo 138 miliona dinara. Cilj nam je bio da smanjimo troškove, zagađenje i koristimo obnovljive izvore energije. Sa novom toplanom uštedeli smo 14 miliona dinara. Bavimo se pitanjem čiste životne sredine, a trenutno gradimo 20 kilometara kanalizacione mreže i izgradićemo dva prečistača otpadnih voda. To je najveća investicija za Mionicu“, rekao je Janković, i podsetio da izgradnju kanalizacione mreže u Mionici finansira Vlada Srbije sa 1,2 milijarde dinara.