Items filtered by date: avgust 2022

Dok se predstavnici vlasti Grada Valjeva  i dalje ne oglašavaju, prva nedelja od kako su juniori Srbije osvojili  bronzano odličje na EP U-18 u Izmiru, je na izmaku, Udruženje valjevskih sportista je sinoć organizivalo prijem za selektora Vladimira Đokića i kondicionog trenera Sašu Sevića.

U prusustvu kolega iz valjevskog sveta sporta Đokiću i Seviću su uručena Priznanja  povodom velikog uspeha, i poklon kuće mode "Odisej". I za ovu priliku sve je osmislio veliki  rukometaši još veći matematičar Voja Andrić.

Vladimir Đokić je 2015. osvojio zlata sa mladom  reprezentacijom Srbije u Italiji.

Za portal Moj  svet sporta pored zahvalnosti  na Priznanju UVS najavio da će  naredne godine pokušati sa svojim ratnicima da ponovi  uspeh i na Svetskom prvenstvu U-19.

Za razliku od Valjeva Grad Čačak je organizovao prijem za bronzane dečake i uručio im čak i novčane nagrade.

Nije loše sledite sjajan primer GRADA ČAČKA, tim pre  što je u CV Lazara Gojkovića zlato  u Linjanu gde je bio jedan od saradnika Vladimira Đokića, najvrednije dosadašnje ostvarenje  u poslu.    

U Valjevu je rano jutros u 73. godini preminuo, dobar čovek i vanvremenski   sportski radnik,   jedan od rodonačelnika javno privatnog partnerstva u svetu  sporta, uvek uz najbolje  valjevskom sportu,  Dušan Janković - Dule Buki. Vest o smrti čoveka sporta u svakom smislu te reči  bolno je odjeknula u valjevskoj sportskoj javnosti. 

U mladosti  zaljubljenik u fudbal, Dule igrao je dokle su ga oči vodile i noge nosile.

Bio je medju prvima da pika fudbal na  malim fudbalskim utakmicama, uvek spreman da okupi istomišljenike, na sličan način zatrovane najvažnijim sporednom stvari na svetu.

Dule je Zvezdu je voleo i nije propuštao ni jedan veliki meč na Marakani. Znao je da dovede velikane crveno belih sedmdesetih godina prošlog veka u Valjevo, na svoj oproštaj od aktivnog igranja fudbala.

Bio je vešt u poslu, da ga pronađe, i da pogodi sa pravim ljudima dobar biznis,  i tako  stvori novac, za sebe najmanje, ali za druge i previše.

Nije ga ćemerio, svesno  i od srca je novac poklanjao sportu i sportistima.

Fudbalskim sindromom  zaražen Dule je svima, kad bi prepoznao ono što voli,  a to su ljubav i posvećenost, bez pardona je pomagao, ne razmišljajući, da li će uloženo ikada biti vraćeno.

Za fudbal je živeo  od Zanatlije, Radničkog sa Petog Puka, Iskre,  i naravno STARE DAME IZ PARKA PEĆINA. Ženski rukometni klub Metalac u vreme kada je još ovaj sport u Valjevu bio izuzetno uspešan,  je bio velika ljubav Dulova, Koliko je samo gladnih usta nahranio, ne dozvolivši da nikada ni jedna devojka pomisli da može da putuje i igra praznog stomaka i suvog grla. Premije kada se pobeđivalo, a devojke su si bile pobednice, od  srca su uvek stizale od Bukija.

Konačno najostvareniji  je bio u  boksu, gde je posebno uživao. Pomenuti klubovi i sportovi bili su luke mira, radosti i zadovoljstva. Njima se  Dule uvek vraćao.

U boksu je prepoznao mnoge prijatelje i saradanike. Voleo je boksere kao sinove, svestan da svaki put kad izađi u ring, strepe za goli život, i nesebično ih podržavao i pomagao. Od imenjaka dr Mirkovića - Merfija je dobio najviše, poštovanje.  Danas su obojica deo beskrajne svetlosti. Faca za Holivud, Dr Merfi je bio  oličenje ljudskosti, mudrosti, kulture i poštovanja, svega što krasi gospodstvo, neponovljivi šarmer i kavaljer, sa manirima danas, nestalim, pred najezdom zla, pohlebe, i bahatosti.

Dule Buki je baš zahvaljujući  dr Merfiju rastao kao sportski radnik stasao u boksu. Postao čovek od poverenja. Delegat BSJ,  JUGU JE  prešpartao je  uzduž i popreko. Sva Evropska I Svetska takmičenja u boksu u vreme Jugoslavije  su bile Bukijeve  redovne destanacije. Od Beograda do Havane  je stizao kao na posao svakog jutra.

Šmeker, vešt  da napravi novac, kada god je gorelo dolazio je  i “gasio požar”, ulažući zarađeno u mladost, sreću i radost njihovih uspeha. 

Uveren je bio, da će se sve dobro što radi vratiti  sinu Vladanu i unucima Violeti, Nemanji i Suzani. U posledje vreme u "Poko Largu" na jutarnoj kafi na Jadru smo ćaskali o svemu lepom, prisećajući se svega  šta smo zajedno prošli. 

Epozoda  u Puli, odlazak avionom, susret sa svetskom šampionom Mate Parlovom, druženje i Matinim kafeu, noć i provod   Fažani se pamte za ceo život. Da li treba isticati da je Dule pokrivao troškove  leta i boravka BK Metalac,  svih aktera nestvarne sportske epizode.

Za Dula je novac bio kugla sladoleda prelivena čokoladom. Naredna uvek lepša i slađa od predhodne, poput  one kod  Ivice  Pelivana ili kod Rešeta I Mefija.

Sin Vladan  je bio ostvarenje Bukijevog sna. Igrao je “u mene mali” dobro fudbal, bezobrazno je tresao mreže. “Skoro kao i  ja” znao  je Dule da se našali na svoj način.

U biznisu ga je Vladan danas nadmašio. OČEKIVANO!

Na sportskom polju unuka  Violeta prvakanija Jugoslavije u tenisu, danas sa svojim izabranikom Filipom, sinom Gorana Đukanovića Đuke,  posle Milana Tadića poslednjeg kapitena Stare Dame i Parka Pećina u prošlom veku, u  vreme kada je Budućnost  kretala u svoj  poslednji  nebeski let  ka vrhu YU fudbala.

I najstarija kći Suzana je našla svoju ljubav u sportskoj familiji. Nemanja Ćirić je sin kraljice valjevskog karate sporta, prerano otišle u bezvremensko trajanje Svetlane-Cece Radojević, ćerke Žoje Radojevića, takođe sportsmena, izuzetnog golmana kasnije vrednog i uspešnog trenera.

A tek unuk Nemanja je posebna priča. 

Uporan  kao nemački fudbalski profesionalac,  krči put ka cilju Ne manjka mu  talent, niti genijalnost, ni obrazovanje. Nalazi način da odlučnost i upornost   pretvori u moć. Da li je te osobine pokupio od dede Dušana  ili od oca Vladana ne znam, ali sam siguran da ij je već nadmašio. Zlatna ruka je tu, a ostale  segmente igre na koju se namerio zida.

Sport ostaje prepoznatljivi segment života u familiji Janković.

Dule je  je znao da  ohrabri  Vladana, Violetu i   Nemanju,   prepoznavši kontinuirani  napredak sina, unuke  i unuka, bez obzira kako to nekome izgledalo sporo.

Zidanje i težnja biti što bliže oblacima i Suncu je porodična  tradicija Jankovića, a sve krenula je baš od Bukija.

Naš Dule uz podršku supruge Nade,  svoj neprekidan trud  crpeo  ne iz  sila što krase svet, već iz sopstvenih ideja  rođenih  i pretvorenih u dela u pravo vreme.

Napravio je sam  ključ što nepogrešivo  otključava mogućnosti.

Poput nekog starog kopača zlata,  Dule se na vreme  pomirio sa sa istinim da  mora  iskopati mnogo peska, strpljivo ga isprati, da bi došao do nekoloko  sićušnih komadića zlata.

  Dan života vredi više od brda zlata, spoznamo kad neko od nama dragih  postane deo večnosti.  Život je jednostavna stvar. Činiš neke stvari i u većini ne uspeš. Neke uspevaju, pa radiš više onoga što uspeva. Ukoliko baš dobro uspe, ostali te kopiraju. Tada ti počinješ raditi nešto drugo. Trik je u činjenju drugačijih stvari, reči su Leonarda Da Vinčija.

Da, Dule je od  svog života napravio više modela kako raditi i uspeti.

 Model, rekoh  na početku, JAVNO  PRIVATNOG PARTNERSTVA, je osmislio sa još nekim Valjevcima,  poput bankara Ristivojevića, kasnije  Miće Vujića – Zvečevo,  ispred Steve Kuzmanovića – STIV PRED, PREZMENJAKA Jankovića - FEMILI LAJN, Stanka Ješića – Vega, i još nekih, poput Dula  zaljubljenika u sport.

Za  razliku od   Dušana Jankovića, svi su imali svoj benefit  i ostvarenje ličnih materijalnih interesa.  Dulu je bilo dovoljan osmeh  i iskreno hvala. Čak ni ta iskra poštovanja je prečesto izostajala.

Zato je Dule Buki ostao iznad  mnogih umišljenih da su  iznad svih,   da mogu šta hoće i koliko hoće. Zaboravljajući  samo da ne mogu dokle hoće.

Život je Božji dar vama, a  Vi kako  živite, vaš je dar Bogu.

Porodica, prijatelji, drugovi, imaju razloga za tugu, ali i zadovoljstvo i ponos.

Dušan Janković je bio  čovek carskog imena i  rajske duše. Čudna su pravila življenja. Sad kada je trebalo da uživa,  Dule je izgubio najvažniju bitku, do koje nije očekivao da će doći. Otišao je snu, da sanja neke nove snove u svetlosti kojoj pripada.

Slava mu ! 

Komemorativni skup je subotu 13.avgusta u 10.30 u hali sportova 15,septembar u Valjevu.

Opelo je  u 13 sati u porodičnom domaćinstvu  Jankovića u Lelekovićevoj 35.  Sahrana  Dušana Jankovića je  u 14 sati na Novom groblju u Valjevu.

Miloš-Miša-Teodosić, neponovljivi Valjevac, čarobnjak košarkaški,  naprasno više nije član nacionalne košarkaške selekcije  Srbije, reče Svetislav Pešić i osta živ.

Do kada videćemo, jer  lavina nezadovoljstva  protiv besmislene odluke,  "odlikovanog", raste poput plime, i preti da pregazi sve, od premetorog selektora, pa redom sve što njih što ne poštuju ikonu srpske  košarke.

Na stranu Teodosića staje sve više aktuelnih i bivših košarkaških reprezentativaca. 

Politakantski i bez ikakvog smisla ubačeni  epizodista, čudni Pirožanac, baš takav lik, izraubovani trener, shodno zaslugama je  "odlikavan” nedavno, reče mrtav ladan  da više ne računa više na Miloša Teodosića,

Pitanje svih pitanja glasi:

Zašto odluka trećeg dana  po okupljanju reprezentativaca Srbije u Beogradu?

Jasno je kao dan da "odlijovani" nije sam skuvao odvratnu čorbu. Čak se nije usudio to kaže  u lice Teu.

Umesto da gospodski licem I lice, svi što se pitaju u srpskoj  reprezentativnoj  košarci u dogovoru sa Teom, a na čelu sa prdsednikom Danilovićem i pp KSS kumom Teovim Nenadom Krstićem,  zajednički dogovore oproštaj neponovljivom košarkaškog  čarobnjaka od plavog dresa,  isplivali su iz blata zlo i nedoslednost.

Nedostojno  džukački,   pljunuti u lice  ljudini, čija ljudskost, toplina duše i sportsko srce nemaju granice, se graniči sa bolešću uma.

 Obraćanje nedostojnog da nikada više ne pogleda   snimak neke košarkaške utakmice, ali spremnog da pogazi i najniži   sistem vrednosti, samo je loš  pokušaj naručilaca zločina, i ogledalo vlasti, da na najružniji način pokuša da provuče kroz blato košarkaškog vanzenaljca.

 Valjevac Teo  čije prezime beogradski fejk kvazi novinari namerno pogrešno izgovoraju, je košarkaška ikona za sva vremena!

"Mudaš dokolenko",  tim rečima je  znao da odbrani  “sporog” Tea od nasrtljivih Grka, takođe neponovljivi Duda Ivković, će dobiti  ovu kao i sve bitke  što su prošle.

Teo je sačuvao je dostojanstvo ne oglašava se još,  posle sramnih reči odlikovanog, i pokušaja da sa par nesuvislih rečenica neizbisivo ozbriše.

Mišin  stav da ne podržava dovođenje stranaca da igraju za Srbiju,  je nejak alibi da bude počišćen  iz  reprezentacije.

Da nije dostojan kapitenske trake pored dvostrukog MVP-ja NBA Nikole Jokića, takođe ne pije vodu, jer  “Džoker”  nije bolesni kompleksaš, da se bavi tom vrstom ucena da bi nosio dres Srbije. A nije zaboravljeno eskiviranje ne samo Jokića, izbegavanje " služenja  domovini".

Proturanje glasina da Danilović i Obradović, u trenutnoj hijerahiji vlasti u Srbiji nemaju snagu da navodno guranjem povređenog Avaramovića,  sruše Tea je svojevsrna besmisao.

Ostaje još samo  jedan mogući razlog svih razloga.

 Teo je izbrisan sa “plavog” spiska, jer posle svih poniženja, od medijskog valjanja u blatu, do direktnog pljavanja u lice na utakmici u Begradu od “svojih” delija, ni pod razno nije hteo da obuče dres "ponosa Srbije"

Miša je velik zvezdaš, ali svoju doslednost da ne igra za "ponos Srbije, jer u mu je je u Bolonji u svakom pogledu predivno, izgleda mora da plati izbacivanjem sa "plave ladje".

Da li je baš to razlog ovako gunusne osvete i  zločina, može da bude, ali ne mora da znači.

 Gledamo godinama unazad kako pred očima “prvoređenog” fudbalski i košarkaški kriminal buja više i jače  od Jovanjičkog paradajza.

Ali sve što traje bude i prodje.

Posle prvog šoka sve više LJUDI staju  na Teodosićevu stranu.

Najbliiža I svakako najdraža osoba supruga Jelisaveta, podseća na već pomenute  reči Dude Ivkovića  "o mudima i parketu što zveči”.

Jelisaveta zna za što drugi ne znaju. Zna  sveprisutnu  istinu, da  bez obzira na vreme Miša neodložno na prvi poziv, dolazi  automobilom iz Bolonje za Beograd. Na svaki mig selektora ma ko to bio, dolazi prvi, zdrav, bolestan, povređen!

Ona je na Instagramu ostavila i poruku: "Mnogi nisu hteli da igraju za reprezentaciju, ali jedan je uvek TEO", aludirajući na sve što su  prethodnih godina odbijali pozive selektora, da igraju za Srbiju.

Igra za Srbiju Miše Teodosića je svetinja što traje 20 godina!

Nikola Kalinić I Nemanja Nedović, Stefan Markovoć saigrači repezentativni i klupski drugovi su se oglasili na Instagramu podrškom Miši Teodosiću. Očekujemo da to učini i Bogdan Bogdanović, i ne samo on.

Podrška je sve veća i jača, jer dve decenije izgaranja za  repezentaciju Jugoslavije i Srbije, od pionira do seniora, najsjajnija odličja sa najvećih takmičenja, trofeji  i priznanja u Evropskoj klupskoj košarci, iznedrili su  čarobnjaka, vanzemaljca  kakav se ne rađa.

Čak je i premlaćeni košarkaški sudija, spasen  od  novih batina  zahvaljući legendarnog Žurnovom  gloduru Simketu, za tren izronio iz blata, i sam šokiran  reakcijom Pešića. reče na "možda i najlepšu reprezentativnu karijeru u 21. veku".

"Niko ne osporava Pešićeve planove,  neuklapanje  najtalentovaniji pleja Srbije u poslednjih 20 godina, ali sledi Pešićeva odgovornost ne bude li Srbije na  Svetskom prvenstvu  i medalje sa Evropskog.  „Glava na panju” i doček  „na nož” su već viđeni. Upućeni  u košarku znaju da je mesto na terenu u trenucima odluke rezervsano za "iskusnog Valjevca". Vizija se promenila preko noći, ali  neponovljivi  kreator je pokazao u Virtusu na ključnim utakmicama   u polufinalu i finalu Evrokupa, zašto je vanzemaljac. prvi asistent i  najbolji strelac. Ocena  da je  vanserijski  čarobnjak  zaslužio ne malo, već mnogo više poštovanja", sve govori.

"Nedostatak  stila i nepoštovanja zasluga"   zaključuje  Žurnalov  glodur,  za malo izudaran,  kada je bez najave  posetio sobu kumova, Tea i Krla na jednom velikom takmičenju. Duda Ivković je srećom stigao na vreme.

Za zaboravne i neupućene, Teova bajka u reprezentaciji počela je sa kadetskim zlatom na Evropskom prvenstvu 2003, novim srebrom na juniorskom EP, da bi usledilo zlato sa mladom reprezentacijom na EP i  za sva vremena MVP priznanjem. Muta Nikolić je pokušao isto što danas radi Pešić. Eliminisao je Tea sa SP u Novom Sadu U-19 pre 15 godina. Srbija je osvojila zlato, ali je Mutinu glupost ispravio Moka Slavnić, da kasnije Duda Ivković prepoznao košarakaški brilijant.

Senior Teo je osvojio 2 srebra  Svetskom prvenstvu 2014. i na Olimpijskim igrama u Riju, i prvo seniorsko srebro na EP 2009. Povrede su sprečile Valjevca 2017. i 2019. godine, da nadmaši  Slovence, i da u Kini ne bude  medalje.  Klupske titule prvaka Evrope i Evrokupa, niz  individualna priznanja u Evroligi, ali priznanje daje najbolji igrač Starog kontinenta 2010. u izboru FIBA, jasno stavlja do znanja svima da je Teodosić zreo za Kuću slavnih!

Trener sa dva poslednja zlata,  neće nadgaditi svoj autoritet u ekipi,  sklanjanjem Tea, jer saigrači će tek reći svoje.

Teodosićeva zvezda ne bledi. Sada je valjda svima jasno, zašto je baš tako. Tea niko, nikada izbrisati ne može!

Svakog dana se, korak po korak, bližimo konačnom cilju, i zato ponašajmo se ljudski, da trag ostane, kakav treba.

Ispraćeni sa skepsom, bez pola tima, ali sjajno pripemljeni i motivosani,    Vladimir Đokić je maestralno vodio svoje ratnike, u stručnom štabu je i drugi Valjevac kondicioni trener Saša Sević, plavi su skovali bronzu  na EP U-18 u košarci.

Momci su   prevazišla i najoptimstičnija očekivanja, zabeležili  su sve pobede, osim u duelu sa Španijom.

Kada je bilo najvažnije, večeras su savladali Sloveniju sa 70:67, za treće mesto na juniorskom šampionatu Evrope u Izmiru.

Posle brojnih preokreta Srbija je bila sa  minus 10 u prvom poluvremenu(19:28) da bi u završnici meča povela sa 67:57. 

Slovenci uzvraćaju  i za  pola minuta su  na -5(67:62). Slovenija nastavlja nemoguću misiju i na 80 sekundi preko Zemniča smanjuje na 64.67. Sledi nova greška Srbije.  Belko krade loptu  i donosi potpunu neizvesnost  i  66:67 u poslednjem minutu. Nova izgubljena lopta za Srbiju, ali Đoković oduzima loptu Belku, i posle faula donosi nova dva bacanja. Srbija na 35,6 sekundi pre kraja ima 68:66. Ćurčić je faularan posle  promašaja Slovenaca 20 sekundi pre kraja, ali pod pritiskom promašuje prvo i pogađa dugo bacanje za 69:66. Đokić na tajm autu traži agresivnu igru I faul. Radaković šalje Zemniča na liniju slobodnih  bacanja 15 sekundi pre kraja. Slovenac promašuje drugo bacanje, hvata odbijenu loptu i sjajno zatvoren gazi aut liniji igrališta. Posed je  za Srbiju.

Momci uspešno prenose loptu i polje Slovenije, ne koriste situaciju  tri na jedan, i sledi faul na Đokoviću  sedam sekundi pre kraja. Pogađa pri put pa sledi promašaj za  70:67. Zemnič vodi poslednji napad, pokušava  trojkom, ali  promašuje.

Srbija  pobeđuje, ide Svetsko prvenstvo i na pobedničko postolje večeras u Izmiru sa domaćinom i Španijom, po bronzu!

Đorđe Ćurči je predvodio bronzane dečake sa 21 poenom ( trojke 15-6). Lazar Đoković je ubacio  19 poena uz 9 skokova, Ilija Milijaševič 11.

Srbija je loš šut za 2(32-12) a za tri(36-12), nadmestila osvojenim loptama 43 ,ukupno  11 više od Slovenije.

Radost sa Vladimirom Đokićem,  stručnim štabom  i igračima burno pozdravljenim od turskih navijača  podelio je Nenad Krstić potpredsednik KSS zadužen za mušku košarku.

Bravo Srbijo zemljo košarke, bravo momci!

Bravo Valjevski kneže Vladimire Đokiću, posle Evropskog zlata sa U-20. sada osvajaču  i bronze, sa juniorima Srbije u Izmiru.

Nadamo se na SP U-19, naredne godine,  u kompletnom sastavu, moćna Srbija moći a  da se bori za zlato!

Dokle god ima mraka biće i svanuća, reči su Ive Andrića. Da je baš tako  potvrde stižu iz sveta fudbala. Aleksandar fudbalski Mitrović, pomračio je Sunce Liverpula u Londonu,  na otvaranju sezone.

Fudbalska Srbija je izložena neviđenoj  medijskoj torturi. Poklonici državne miljenice, možda nekad i sa stadionom u Surčinu, put je kako javljaju već zavšen, su nokauitani, posle višednevnog bombardovanja lažnim vestima zapaljivim pričama o raketama i kometama što biju gde i l koga stignu, od juče  su ponovo u šoku.

Požar neviđenih razmera je konačno ugašen, a okupacija  hvalospeva  upućenih  “ponosu Srbije”  posle “petardiranja" i evropskog urnisanja Jermena  na “Rajku ” a pre toga  "prženja"  u nacionalnom šampionatu. Seča "pokera" srpskih  “velikana” od  Niša, Lazarevca do Surdulice i Lučana,  je postao smehotresan posle golova u mreži Liverpula, ponosa crno belog sveta na startu engleske Premijer  lige.

Za 90 minuta  Aleksandar Mitrović je samo kako on to samo zna, partizanski, u Londonu strpao  Liverpulu  dva komada. Maleni Fulam je juče   ispustio trenutno jedan od najvećih timova sveta,  moćni Liverupul. Srpski orao  Aleksadndar je u trenu spržio sve imenjake umišljene da poput njega mogu sve u fudbalu.

Mitar partizanski je na otvaranju sezone pokazao zašto je najveći golgeter svih vremena, ne samo Srbije, ostrvskog  Fulama, več i sa potencijalom neslućenih razmera,

Udenuo se srpski orao Mitar partizanski, vrelog 6. avgustovskog dana, na svoj partizanski način, u grb Liverpula.

Spržio je  mrežu najvećeg, silovito i nedobranjivo.

U grbu velikana je liverpulska  ptica, simbol Grada, viđena kao  golub sa maslinovog grančcicom, ali i orao  engleskog kralja Jovana bez Zemlje, osnivača opštine Liverpul 1207. godine. Grb na štitu iznad kojeg je natpis  You'll never walk alone („Nikad nećeh hodati sam“), naslov je himne navijača, ima i dva plamena, simbole  stradanja navijače  na na stadionima Hejsel  i   Hilsbrou.

Simbolike previše, od srpskog orla Mitrogola, sa  dva plamena hica u mrežu nekada plavog, a danas crvenog Liverpula, do   ORLA  u grbu.

Mitrogol je danas tema svih fudbalskih ljudi, posebno  navijača  dva jučeranja rivala, ali i srpskog Partizana, koga bi neko izgleda da ugasi.

Mitar partizanski je  po ko zna koji put  pokazao da je tri svetlosne godine iznad  svakog  Aleksandra.

Neporocenjivo je uticajniji od  od svih što veličaju  uspehe ekipe sa “Rajka”,  i  zvezde poput Bukaria, Kange, Kangve… a odriču danas Bena, a sutra Ivanića i Kataia.

Priča  sa rokom trajanja od Svetog Ilije do Preobraženja, se bliži kraju.

Mitar partizanski je ličnim primerom pokazao  da nema nepobedivih  ni  neprikosnovenih.

Dani istine  su pred  nama.  

Na svim poljima u životu običnih smrtnika, a ima li neko da to nije. Tako će i četvrtak biti dan, velike istine i pobede, da li dobra nad zlom i pošasti, što bi da proguta crno beli svet, videćemo. 

Srce i dušu ne smemo dati onome ko duše nema!

A kako reče Ivo Andrić neka i bude: "Dokle god ima mraka biće i svanuća"

Na juniorskom EP u košarci U-18, u nedelju će za zlato igrati domaćin Turska i Španija, a za bronzu Srbija i Slovenija u nedelju u 17,15. Link na kome možete pratiti tv prenos iz Izmira je: https://www.youtube.com/watch?v=eub7qOwDeLU

PDirktan tv prenos je u na Sport klubu 3

Protiv kompletne Španije, Srbija bez pola tima, nedovoljno oporavljena od iscpljujuće bitke u četvrtfinalu sa Izraelom u Izmiru, poražena je sa 38:60.

Danas nije bilo šanse za preokret kao protiv Izraela pre dva dana. Španci i pre polufinala važili za  favorita. Doveli su  najbolju junirsku selekciju, tako da nekompletna Srbija nije imala nikakavu šnsu da ih iznenadi.

"Crvena furija" je lagano stigla do ubedljivih  38:60(7:12, 6:19, 10:19, 15:10). Španija je i sutra apsolutni favorit  protiv domaćina Turske, večeras uspešnije u drugom polufinalu protiv Slovenije 79:_64.

Srbiju posle teškog poraza očekuje borba  za bronzu sa Slovenijom, koja je pokazala zube Turcima samo u prvom pluvremenenu u Izmiru.

Otvaranje utakmice i vođstvo Španije 12:2 bio je loš nagoveštaj za srpski tim.  Nada da će biti otpora pojavila se na 7:12. Španci ne staju a Srbi, ulaze u seriju promašaja bez kraja. Bukvalno nipsta ne pogađaju iz igre,  i sa linije slobodnih  bacanja.

Prednost Španaca raste  kao vrelima ovog 6-og avgustvskog dana.

Španci idu na 25:9,  a  Srbi sve više tonu, očigledno već u mislima na meč sa Slovencima.  Borili su se momci, ali nije to tim koji smo do sada gledali. Koš Španaca kao da je začaran. Čak i kada bi se  ukazala prilika momci nisu pogađali iz čistih situacija. Serija  promašenih slobodnih bacanja uz rafal "ćoraka doneli su minus 31 Srbiji(52:21). Šut Srbije za 2(33-11) i 3 poena(24-1),  i 20  skokova manje (28:48)sve govore o očajnoj partiji  Srbije. Ipak dvocifreni u poslednjem kvartalu(17:10) naći momci  završavaju polufinale časno, ali meč sa Španijom  treba ga   odmah zaboraviti.

Očigledno svestan situacije i okrenut predstojećoj borbi za  bronzu Đokić je malo mešao karte, po ugledu na španskog kolegu.  Lazar Djoković je bio najefikasniji sa 13 poena. Nikola Djapa ubacio 7,  uz pet skokova, Luka Andrić šest, a Ilija Milijašević pet poena. Kod Španaca  Izan Almansa je bio najefilasniji sa 21 poenom i 12 skokova. Edi Pinedo ubacio 11, a Ab Sedik Garuba 9  poena i sedam skokova.

Nedeljni okršaj sa Slovencima u 17,15 je šansa  za medalju spskih ratnika.

Izabranici Vladimira Đokića će, sigurni smo, zaboravati težak poraz od Španaca, i u nedelju će ponovo biti na visini zadatka.

Pobedili su Slovence na startu šampionata 70:52, u grupnoj fazi takmičenja.

Ima dovoljno razloga za optimizam i veru da se Srbija vraća  kući iz Izmira sa medaljom!

Fenomalni juniori, mladi košarkaši  Srbije, vodi ih Valjevac Vladimir Đokić, danas igraju protiv Španije  polufinale EP U-18 u Izmiru.

 Biće to praktično finale pre finala a pobednik će se  sutra boriiti za zlato.

Link na kome možete pratiti direktan tv prenos polufinala Srbija Španija je:

https://www.youtube.com/watch?v=lC4JlBRtl10&feature=youtu.be.

Drugo polufinale igraće Turska i Slovenija u 19.30.

Srpski ratnici kako selektor Đokić s pravom zove svoje izabranike, iako u desetkovanom sastavu, ne staju.

Igraće najbolje što mogu, za finale, a sutra ako Bog, da i za zlato!

Klubovi, menadžeri i roditelji pojedinih igrača našli su način da pojedicima izdejstvuju "opravdanja"  da ne nastupe za državnu rerpezentaciju, na najvećoj smotriu Evropi u svom uzrastu.

Nek im služi na čast!

Bez obzira na sve nedaće Đokić je  našpanovao tim  pobednika kadar da naniže 5 pobeda zaredom( Slovenija, Grčka, Češka, Crna Gora, Izrael) i danas, sa pobedničkim ambicijama,  a kako bi drugačije,  izađe na megdan najvećem favoritu na šampionatu Španiji. Umor od meča sa Izraelom je minus za hrabre momke, pred kompletnom Španijom.

Vladimir Đokić je 2015. godine sa Jaramazom, Gudurićem, Davidovcem, Zagorcem, Apićem, Rebićem... u Italiji na EP U-2 doneo zlato Srbiji.

U finalu je pred razigranim Srbima pala, baš Španija!

Bez obzira na ishod današnjeg polufinala mladi košarkaši su heroji Srbije,  Španija je favorit 101% je sr su do sada pokazali da mnogo više od očekivanja. Hoće li ratničko srce, znanje  veće od svih dosadašnjih   protivnika biti dovoljno, videćemo. Bez obzira na ishod meča sa "crvenom furijom"  znamo šta misle mladi srpski košarkaši. 

Španija je favorit, predaje nema, pobeda je izbor! 

Juniori Srbije su već obezbedili plasman na SP naredne godine.

Finale  EP U-18 u Izmiru je sutra u 19.30. a  u 17.15  borba za za bronzu.

Prvaci u mioničkoj opštini i ovog leta dobiće besplatne udžbenike. Opština je obezbedila sredstva za kupovinu udžbenika   za 91. mioničkog prvaka. Opredeljeno je iz budžeta ukupno 700 hiljada dinara.

Podela besplatnih udžbenika traje od 2017.godine na inicijativu predsednika opštine Mionica Bobana Jankovića.

"Već šest godina, svakog septembra obradujemo naše najmlađe đake, a istovremeno nastojimo da olakšamo roditeljima, jer znamo koliko ulažu u obrazovanje svoje dece. Mionička deca zaslužuju najbolje uslove, a mi činimo sve kako bismo im to i omogućili. Zahvaljujući podršci Vlade Republike Srbije, u rekonstrukciju škola uložili smo preko 360 miliona dinara. A u planu su i novi projekti koji će unaprediti kvalitet i uslove školovanja. U našoj opštini imamo i Centar za obrazovanje i razvoj gde su dostupni besplatni časovi iz više oblasti" rekao je Janković i dodao da je ove godine nastavljeno i sa besplatnom pripremnom nastavom za učenike završnih razreda.

Mioničkim đacima na raspolaganju su besplatni časovi glume, folklora, plesa, jezika i dr, a pet godina unazad mionički osnovci imaju besplatan ulaz na bazene, a već dve godine i besplatnu pripremnu nastavu pod pokroviteljstvom opštine.

Sa renoviranim školama, besplatnim pripremama, besplatnim bazenom, besplatnim programom koji nudi opštinski Centar, sportskom halom, sprotskim terenima deci iz opštine Mionica se pružaju razne mogućnosti da se usavršavaju i napreduju.

Dve žene su smrtno stradale u gaženju kamionom i vozom u Valjevu za nepunih 11 sati.

Na Blagu Mariju vozač kamiona bosanskih tablica je u raskrsnici Dušanove  i Pantiće ulice sinoć oko 18.30 pregazio ženu srednjih godina, a zatim je nastavio da vozi ka  Loznici. Vozilo je identifikovano na osnovu snimka sigurnosnih kamera sa lokala u pomenutim ulicima. Vozač se nije zaustavio posle nesreće jer tvrdi da nije video  žensku osobu, koja mu je  „ušla u mrtav ugao“. Policija je identifikavala vozilo, i kamoin je u Pričeviću zaustavljen, a protiv vozača su preduzete zakonom predviđene meere.

Na asfaltu u raskrsiniciu kojoj je došlo do tragedije  su vidljivi tragovi kočenja. Svedoci   ističu da je žena na biciklu pokušala da se skloni od kamiona, ali ju je vozilo  sustiglo i pregazilo u krivini iz Dušanove u Pantićevu ulicu. Dežurni u Hitnoj pomoći su  utvrdili da je žena smrtno stradala. Policija je izvršila uviđaj, obezbeđivala mesto tragedije po sparnom vremenu puna dva sata.

Saobraćaj je  u delu Pantićeve od Dušanove do Radničke bio u prekidu do 20.30 kada je telo  nastradale  žene prebačeno u mrtvačnicu. Iako je policija brzo i  besprekorno reagovala i obavila uviđaj, postavlja se pitanje šta je sa drugima, zaduženim da na isti način reguju. Biće da razlog je enormnog kašnjenaj ljudski faktor. Postavlja se pitanje  da li je previše  neodgovornosti i bahatosti odgovornih, a  zaduženih  za reakciju  u ovakvim situcijama. Faktor čovek je u svakom slučaju  ponovo zatajio.

Jutros oko 7 časova  nastradala je starija ženska osoba na pružnom prelazu na zaobilaznom putu za Užice kod Valjeva. Na baku je  oko 7 časova naleteo brzi voz na liniji Užice-Beograd.  Saobraćaj na barskoj pruzi je  bio prekidu 2 sata.Putnici iz voza su oko 8 sati   autobusom prevezeni za Beograd,

Košarkaška reprezentacija Srbije do 18 godina plasirala se danas u polufinale Evropskog prvenstva u Izmiru i u subotu će sa Šapnijom igrati meč za finale. U petom meču na šampionatu Srbi su “obrnilu igricu” nadoknađen je minus od 17 poena, i Srbija je pobedila. Plavi su  na poluvremenu su gubili 39:22, a zatim odigrali poluvreme za pamćenje. Dobili su poslednja dva kvartala sa 46:23,  za  konačnih 68:62.

Srbija je postigla fantastičan uspeh.

Bez pet- šest bitnih igrača, Srbija je u polufinalu EP u Izmiru!

Prvi cilj je ispunjen, Srbija će  igrati na SP naredne godine, a sada predstoje borbe za medalje!

Srbiju u finalu pre finala čeka Španija bolja danas u okršaju sa Italijom, dok će Slovenija posle eliminacije na prefavorizovanog damaćina Tursku.

"Uspavane" do poluvremena Vladimir Đokić je "budi" u svlačionici.

Posle 39:22 na teren je u nastavki izašao sasvim drugi tim. Šta se desilo u glavama momaka samo oni znaju, a i valjevski  košarkaški mag, našao je način da smisli taktiku i  pokrene tim da u nastavku pobedom šokira Izraelce.

Maestralno vođeni sa klupe, momci nisu klonuli duhom,  zaigrali su kao preporođeni. Demonstracija sile ratnika, bez opcije  predaje  je bila očigledna.

U odbrani jer bilo još "promaje", ali napad je profunkcionisao. Počelo je rušenje Izraela. U trećem periodu bilo je 46:33 za Izrael u 27.minutu.  da bi se  konačno "mašina upalila"

Rafal  22:11  najavio je povratak u meč.

Poslednji kvartal je bio posebna priča. U napadu Srbi pronalaze sve bolja rešenja. Izrealci gube glavu, i u 34. minutu je  54:54. Furiozna igra donosi Srbiji +6(63:57)  i Izraelu spasa nema. Đokićevi ratnici stežu odbranu do maksimuma!

Ubedljivih 24:12 u 4/4 vode srpske ratnike, spremne da uzvrate posle 65.62 košem uz zvuk sirene.U poslednjih 36sekundi Srbija odoleva očajničkom pokušaju rivala,  i stiže do konačnih 68:62.

Pobednike je predvodio Ilija Milijašević sa 16 пpoena i 8 asiatncija. Slede Marko Šarenac sa 14 poena i 11 skokova, i Đorđe Ćurčić sa  13 поена. Srbija je imala 51 skok, 16 više od protivnika, što je uz ratničko srce pobednika bio ključ uspeha!

Velika pobeda za potvrdu da je zemlja košarke SRBIJA!

Srbija će se za plasman u finale  igrati sa Španijom u subotu, a u drugom polufinalu se sastaju Slovenija  i Turska.