DOSOLJENE FUDBALSKE RANE PEKU A NAROD SVE GROMOGLASNIJE ĆUTI ^Featured

Da se fudbal u Srbiji igra bez ikakvog reda i smisla odavno nije udarna vest. Prodavci magle i kasapi svega što nosi fudbalsku vrednost  i ugled stican decenijama, za samo  20- ak  godina uspeli su da ga devastiraju i urnišu. Srozali su ga  na najniže grane.

Gledasmo danas Srbiju i Ukrajinu na najvećem fudbalskom stadionu pred  najmanje gledalaca od kada se igra reprezentivna utakmica sa svedocima.

Primismo gol, a dade ga Be(N)sedin, za beznačajnih 2:2. Gol za remi je postignut kada  ne smeš ni slučajno da pokažeš toliku dozu lične neodgovornosti.

Takva glupost  zabranjena je i na utakmici petlića.

Znali su ljudi u Srbiji šta se sprema  i zato  danas niko i ne dođe da pogleda  nekada moćnu plavu mašinu-

Voljom lica sa poternice i  sličnih likova boja repezenatcije premetnuta je u patriotski crvenu. Taj  crveni bicikl bez pedala ,lanca i lančanika zariba danas u travi Marakane.

Ćup ide na izvor dok se ne razbije, pa i ovaj naš je.eni bickl koji nikako da se raspadne.

Pocrvenesmo i pocrnesmo od muke i besa zbog svoje naivnosti da ćemo videti svetlo gde ga nema.

Jadnija  reakcija skoro svih na terenu odavno nije viđena.

Smušeni, smotani kao da su sapeti ili kao da im  je ugatano svi naši crveni su stali i rana je dosoljena "odvratnim" golom sekund pre poslednjeg sudijskog zvižduka.

Tumbaković je bio častan čovek, vrhunski trener od struke znanja i kakvih uspeha kad se unapred nešto i znalo.

Ovo što radi nekoliko meseci nije njegov rukopis.

Tim i posebno odbrana nisu dorasli poverenja selektora i dresa, ali su tu, zna se zašto i zbog koga, Naravno, čast izuzecima. Ima u boljih od naručenih da igraju. E tu se krije odgovor zašto je ovako tragikomično stanje u fudbalskoj Srbiji   .

Rana i soli kreatorima zla i pošasti u fudbalu  kao da nikada nije dosta.

Sledi baraž sa "vikinzima".

Sa ili bez Tumbe manje je bitno. Fudbal je u ovoj državi je  otet kao i mnogo toga što narod voli i ne može da mu se raduje, ali život teče dalje.

Odozgo na dole sve je isto.

Za sve pare, a nisu male, potrebni su samo podobni i niko više.

  Kraj kalendarske godine mutant sa Kolubare, kako god okreneš tako i geogradski dođe, obeležio je 9-om pobedom po redu od leta do juče. Naslednik mnogo većeg igrača nego što je bio Mirko Stevanović, sin mu Stefan je sa druge stative glavom poslao lopti u mrežu posle kornera za minimalac protiv Mladog radnika iz Požarevca, inače ekipe  sličnih dometa.

Drugo mesto u kršu od Treće lige Zapad vredi 10% od i ove godine bačenih 30-ak,  a neki  kažu i više miliona Valjevki i Valjevaca.

A tih četvrt miliona evra,  6-7 puta je  već skrckao u mandatu od 12. jula 2012. kada ga je Stanko Terzić "krunisao".

Štetočina nad štetočinama u valjevskom fudbalu uspeo što niko pre njega nije. Sa sličnima sebi ugasio je FK Budućnost  simbol  radnika i sirotinje nekada, a potom zaštitni znak vlasti u  sistemu, znaš i vrediš naš si, a ako ne vrediš široko ti polje.Mutant je mašina za trošenje miliona i nikada zaraženog dinara

Ipak danas u  malo drugačijem sistemu vrednosti u medijskom mraku sevne zračak svetlost.

Na ceni su iskjučivo  podobni nepismeni,  krimosi i podguzne muve.

Perfeksionistički se sve zna. Šta se radi gore, "mora" se  dole.

Neutralnost i časno steknute diplome visokih škola nemaju prohodnost.

One druge najčeće kupljene i branjene  nedeljom kad se  dele  "hartije od vrednosti" da neko slučajano ne prepozna diplomce, danas su obrazac.

Umesto žiga fakulteta nose pečat vrele jagnjeitine i prasetine, pa deca masovno idu da rade ono što su naučila tamo gde se znanje ceni i plaća.

U fudbalu se podvaljuje neistinama. Štetočine  pravdaju  gluposti i sve razloge što danas baš žele da "overe"  i med da probaju, da provere da li dovoljno sladak .

Ali stiže loš predznak za umišljene da su  nezamenjivi i da mogu ovako  baš  dokle hoće.

Narod se previše ućutao!