IN MEMORIAM ŽIVOJIN RADOJEVIĆ-ŽOJA ^Featured

Nebeskom timu valjevskog sveta fudbala dan uoči Vidovdana se pridružio neumorni pregalac, Živojin -Žoja- Radojević(82) mladić  u srcu i duši do poslednjeg trena svog spartanskog i fudbalu posvećenog trajanja.

Žoja se na svoj način živeo za bolje sutra fudbalskog sporta

Rad je bio ogledalo njegove duše posvećene fudbalskom sportu.

Prečesto je svesno grešio u izboru strana.

Dobro za fudbal je znao da podredi nefudbalskim parazitima i neznalicama. Razlog jednostavan, najvažnije mu je bilo da  radi, i da svoje fudbalsko znanje i ljubav prenosi široka srca i čiste duše na najmlađe, ali i one malo starije.

Iz Uba je stigao u Valjevo kao napadač, ali je Žojine atletske i gimnastičarske sposobnosti prepoznao Bebica Milošević i Radojević je završio izmedju stativa. Branio je u Srpskoj ligi u Novom Pazaru i Kruševcu utakmice života.

Posle afere "oluk" a odmah zatim  i uspeha  najveće generacije u valjevskog fudbala, 1969. plasmana u Drugu ligu SFRJ  Radojević karijeru nastavlja u Kušiku  i Kolubari.

Miljan Miljanić mu je fudbalski Mesija. Asketski rad i posvećenost fudbalu su ga doveli i do mlađih repezentativnih selekcija.

Žojina fudbalska priča sa najmladima je posebna. Strog, pravičan, radan i neumoran nikada nije prihvatao poraz i predaju. Radio je kao matica. radilica, deca su se "lepila" za Žoju, a "med" je stizao.

"Butik" auto delova "Divčibara" kod "Kasapa" bio je još jedan dokaz nenadmašnih   menadžerskih sposobnosti  komercijaliste gospodina Radojevića.

Bez fudbala i trenenga nije mogao. Porodičnu tragedija i rani  gubitak  kćerke Svetlane - Cece, najbolje karatistkinje Valjeva svih vremena, sekretara Spotskog saveza grada,  malo kasnije i sina nikada nije preboleo.

Fudbal i farma u Popučkama  bili su mesto za Žojinu iskidanu dušu. Od Divaca, Mionice, Uba, Koceljeve je širio fudbalsku "zarazu" i redom je sve "trovao" fudbalom, u struci trenerskoj je bio izuzetno poštovan ,ne zato što je bio predsednik Saveza, već zato što se mešao u svoj posao.

U  Valjevu se rvao sa svim nedaćama. Od već 6 godina "ubijene" Stare dame iz Parka Pećina, preko Tešnjara,  ZSK-a, Elinda...  i gde god su ga zvali ponašao  isto, odgovorno  i profesionalno kao i u  YU selekicijama.

Bio je to naš Žoja, čovek nepodnošljive  lakoće da uradi što zamisli. Šarm i osmeh bili su  nezamislivi  bez jedne reči: "Mladiću", uz  srdačan  stisak ruke i spremnost da o fudbalu govori dok ga glasi nosi.(na fotgrafiji Miša Pavić, Živojin Radojević i dr Dimitrijević)

Njegova fizička aktivnost je bila fascinantna. Do poslednjeg trenutka svog ovozemaljskog trajanja je bio kao struna, a u demonstraciji tehnike nikada nije imao sebi ravnog.

Gospodin sa belom rolkom, mladalačkog sjaja i elegancije nije  dočekao povratak  "ubijene" Stare dame u život. Obavezao nas je kao i dugogodišnji  kolega Vladimir Ladavec - Vladika Džons, upokojio  se 14.aprila  da samo istrajnošću do pobede  mogu se istrebiti  štetočina i najprizemnije politaknastvo,  što nam kao skakavci pojedoše  fudbal.

Nema nam druge, boriti se moramo, a ko to radi pobediće  zlo i pošast, znao je kao i Džons i Žoja da kaže!

Sahrana Živojina Radojevića- Žoje je u ponedeljak 29.juna u 12,30 sati na Novom groblju u Valjevu.