BESMRTNO DELO KOŠARKAŠKOG VELIKANA DR ACE ĐUROVIĆA ŽIVI ^Featured

U finalu Svetskog prvenstva u Manili oktobra 1978, Jugoslavija je u dramatičnom okršaju po drugi put za sedam dana savladala SSSR i osvojila zlatnu medalju. Dražen Dalipagić je poneo epitet najboljeg igrača i strelca Prvenstva. Šampione sveta primio je lično predsednik SFRJ Josip Broz Tito i zahvalio što su priredili neizmernu radost svim narodima Jugoslavije. Doktor  reprezentaciji je bio je beogradski Valjevac Aleksa-Aca Đurović(1936-1999) čovek koji je svojim delima neizmerno zadužio YU i valjevsku košarku.

Dr Đurović je u Manili  radio je danonoćno. Znanje, trud i neizmerna ljubav pažnja, a pre svega doktorov odnos i znanje utkani su u zlato iz Manile. Pored "koktela" namenjenog povređenim i iscprljenim košarkašima, doktor je patentirao  sprej protiv znojenja od belog luka, u pretoploj  tropskoj klimi daleke Manile.

Znao je dr Đurović da u da zemlji sa ogromnom količnom vlažnosti, za nas nepojmljivom da našpanuje tela i glave jugoslovenskim košarkašima sposobnim da bezgrešno odigraju 10 utakmica i zabeleže isto toliko pobeda. Uspeh ima još veći značaj ako se uzme u obzir činjenica da je dva puta pobeđen aktuelni svetski prvak SSSR.

Osmo Svetsko prvenstvo je održano u glavnom gradu Filipina, Manili od 1.do 14. oktobta 1978. proteklo je u potpunoj dominaciji Jugoslavije.

Profesor Aleksandar Nikolić se vratio na klupu „plavih" i okupio „zlatnu generaciju". Krešimir Ćosić, Dražen Dalipagić, Dragan Kićanović, Ratko Radovanović, Peter Vilfan, Zoran Slavnić, Mirza Delibašić, Skroče, Krstulović, Jerkov, Rajko Žižić i Andro Knego su do zlata ređali  samo pobede.

Umesto Branka Kovačevića u Manilu je otputovao Zadranin Skroče, ali je Valjevo imalo svog učesnika na SP u Manili.

Rođen u Beogradu Valjevac dr Aleksa Đurović između ostalog specijalistu za sve "košarkaške" bolesti, bio je nepogrešivi izbor profesora Nikolića. Iskustvo u OKK Beogradu saradnja sa Borom Stankovićem i Erkićem i bila je najbolja preporuka za retko uspešnog tada već doktora na glasu i celoj Evropi, mudrog i odmerenog, ali sposobnog i da leči "rečima".

Na SP u Manili se igralo po novom sistemu, tri kruga i sa finalnom utakmicom.

Jugoslavija bila jedina evropska zemlja koja je imala direktne TV prenose, jer nijedna druga nije pristala zbog paprenih cena (!?)

Devet sjajnih utakmicu i nekoliko ubedljivih pobeda (Senegal 99:64, Južna Koreja 121:85, Kanada 105:95, Filipini 117:101, Italija 108:76(najbolja igra do finala, a Dalipagić i Kičanović za beležili 29, odnosno 21poen), SAD 100:93, SSSR 105:92, Brazil 91:87, Australija 105:101), doveli su Jugoslaviju do finala sa Sovjetskim Savezom.

Momci Aleksandra Gomeljskog su odigrali velićanstven meč ali je na kraju pobeda pripala Jugoslaviji 82:81 i pobednički pehar se po drugi put našao u rukama "plavih" Treće mesto je pripalo reprezentaciji Brazila, a trofej namenjen najboljem igraču i strelcu Prvenstva zaslužio je Dražen Dalipagić.

Osmo svetsko prvenstvo je održano u Manili, od 1. do 14. oktobra 1978. Filipini su trebali da imaju domaćinstvo još 1962. ali im ga je FIBA oduzela jer nisu hteli da izdaju ulazne vize reprezentacijama iz socijalističkih zemalja. Od Manile je promenjen sistem takmičenja, tako što je umesto plasmana po broju osvojenih bodova uveden kup sistem, sa utakmicama za zlato, као i za bronzanu medalju.

Unapred se znalo da će medalje biti podeljene između dotadašnjih najčešćih osvajača SSSR-a, Jugoslavije i Brazila. Kao ekipe koje bi se mogle umešati u borbu za odličja spominjale su se još Italija i ČSSR. Po običaju, najveće nepoznanice su bili timovi SAD i Kanade, sa igračima sa koledža ali bez onih najkvalitetnijih koji su igrali samo na Olimpijskim igrama.

 Favoriti su bili branilac titule SSSR i aktuelni prvak Evrope Jugoslavija.

Optimizam Jugoslovena se zasnivao na realnim osnovama, posle zlata u Liježu, 1977. na prvenstvu Evrope, i još više zbog četiri uzastopne pobede na velikim takmičenjima protiv Sovjetskog Saveza. Poslednji poraz smo doživeli još na Olimpijadi u Minhenu 1972. Najsuzdržaniji je bio selektor Aleksandar Nikolić.

"Opreznost je vrlina mudrih“ govorio je "profesor"

Timovi su bili podeljeni u tri grupe sa po četiri ekipe. “Plavi” su bili u A grupi sa lako pobeđenim Senegalom i Južnom Korejom. Pobeda protiv Kanade je ostvarena mnogo lakše nego što rezultat 105:95 pokazuje. U 28 minutu smo vodili sa 79:59. Pravo otkrovenje je bio mladi centar Ratko Radovanović, koji je sa 24 poena bio nerešiva enigma za Kanađane, a ključni faktor pobede Mirza Delibašić, zamena za indisponiranog Moku Slavnića. Delibašić je svojim koševima, a postigao ih je ukupno 18, odveo našu ekipu na nedostižnu razliku.

U grupi B dilema oko prvog mesta razrešena je u direktnom okršaju Brazila i Italije. Predvođeni strelcem Oskarom Šmitom, „karioke“ su slavile sa 88:84. Portoriko i Kina su završili u „utešnoj grupi“.

U grupi C ekipa SAD posle mučenja u prvoj utakmici protiv Australije i tesne pobede sa 77:75, ubedljivo pobeđuje ČSSR i Dominikansku Republiku i osvaja prvo mesto. Malo iznenađenje je pobeda Australije protiv ČSSR 71:68, za prolaz  dalje.

Savezni kapiten Aleksandar Nikolić nije bio previše zadovoljan prikazanom igrom, posebno odbranom.

U drugoj fazi zaigrali su i SSSR i domaćin Filipini.

Igralo se po jednokfružnom bod sistemu,svako sa svakim. a zatim prva dva igraju za zlato a treći i četvrti za bronzu. U završnici su se našle tri ekipe iz Evrope (Jugoslavija, SSSR, Italija), dve iz Severne Amerike (SAD, Kanada), Australija, Brazil i Filipini.

Na otvaranju su "pali" Filipini sa 117:101. a Dražen Dalipagić je brojao do 31.U derbiju Italija je pobedila SAD sa 81:80, pre svega zahvaljujući odličnoj igri Dela Fjorija(ubacio 20 poena). U drugom kolu plavi su zablistali i gromili azure sa 108:76. Briljirao je Partizanov tandem Dalipagić sa 29 poena i Kićanović sa 21. Najzad je i trener Nikolić bio zadovoljan zalaganjem i disciplinom u igri,a jedino je Mirza Delibašić upao u problem sa bolom u leđima. Na sreću Valjevac dr Đurović je sa kineskim kolegom, ali i svojim "travkama" uradio najbolje za Kindjeta

Brazil predvođeni Oskarom Šmitom i Marselom De Souzom, uz pomoć veterana Ubiratana, lscistio je Kanadu i Australiju, i najavio borbu za finale.

Pred 10.000 gledalaca usledio je meč Jugoslavija - SAD. Naša pobeda ne toliko ubedljiva – 100:93 ni jednog trenutka nije dolazila u pitanje. Amerikanci su igrali veoma oštro i čak prljavo, a potvrda je i 30 slobodnih bacanja za plave u odnosu na samo devet koje su izvele "šibadžije" Kečeri su uspeli približe na 81:75, ali su poeni Slavnića i Vilfana razrešili sve dileme. Dalipagić sa 28 i Slavnić sa 16 poena su bili najefikasniji. Delibašić je se posle tretmana dr Đurovića našao na parketu.

Brazil, Jugoslavija i SSSR sa Tkačenkom, Belostenjijem, Bjelovom i Miškinom su gazile sve redom.

Usledio je prvi grande derbi: Jugoslavija-SSSR, po mišljenju mnogih sigurnih finallsta. Pred 18.000 gledalaca, tv komentator je posvedočio da je atmosfera kao da se igra u Jugoslaviji, a ne u Manili.

Orilo se “Jugoslavija, Jugoslavija…” i “Mi smo Titovi, Tito je naš…”.

Par stotinna naših navijača vodilo je hor na tribinama listom uz Jugoslaviju.

Selektor Aca Nikolić je taktički nadmudrio velikog Aleksandra Gomeljskog. Zaustavljeni su i Sergej Bjelova, bez postignutog koša. i Miškina je ubacio 6 koševa. Rusi su samo davali pod koš loptu svojim tornjevima Tkačenku i Belostenjiju, ali to nije bio S-500 da i poraz SSSR-a pretvori u pobedu. Jugoslaviju je nosio Dragan Kićanović sa 34 poena, a prvi strelac meča je bio Dražen Dalipagić sa 37 poena. U 38. minutu bilo je 99:83, a na kraju 105:92.

U drugom derbiju Amerikanci vodili na poluvremenu protiv Brazila sa 46:39, a zatim kreće "samba". . Brazilci igraju kao u transu i predvođeni Marselom De Souzom, strelcem 29 poena, stižu do pobede 92:90.

"Plave" zatim ćeka neporaženi Brazil za finale. Tokom celog meča Jugoslavija je u minusu i juri rezultat.

U dramatičnom okršaju Brazil sa neuhvatljivim Oskarom Šmitom sa 34 poena, Brazilci imaju u 24. minutu 57:50. Naši momci tri minuta pre kraja dolaze do 77:81,a zatim u svom stilu koševima Ćosića, Kićanovića i Vilfana pobeđuju sa 91:87. Kića i Praje  su nemilic"punili" Brazlice, a centarski par Jerkov sa 16 i Ćosić sa 15 poena su doneli finale.

U Jugoslaviji je bio samo radio prenos,a tv snimak je vidjen dva sata kasnije. Direktan tv prenos je izostao jer je satelit bio zauzet.

Sovjetski savez stiže na dva koraka do finala laganom pobedom protiv Italije sa 79:69.

U poslednjem kolu SSSR i Brazil odlučuju o drugom finalisti.

Prethodno su Sovjeti bili bolje od SAD 97:76. Amerikanci nisu imali rešenja za Aleksandra Belostenjija, strelca 22 poena.

Nazire se po Jugoslaviju srećom i rešenja problema sa Delibašićem, pa uz dogovor Kindžeta dr Đurovića i Delibašićeve majke, kreće kineska akupunktura.

Mirza igra finale, na opšte zadovoljstvo svih i naravno svog prijatelja dr Đurovića, u koga je imao neizmerno poverenje.

Pre finala savladana je i Australija 105:101, a Vilfan sa 28 poena i Žižić sa 22 su bili najefikaniji od rezervista. Za neke profa Nikolić reča tada:“sad je jasno zašto neki sede na klupi”.

Italija je pobedila Kanadu sa 100:83 i borila sa za bronzu, a u derbiju SSSR je pobedio Brazil 94:85 za finale sa plavima.

U borbi za bronzu Brazil je u neverovatnoj završnici pobedio Italiju 86:85. Šest sekundi pre kraja Bonamiko je doveo Italijane u vođstvo, da bi Oskar Šmit šutem sa pola terena pogodio koš i doneo veliko slavlje Brazilcima.

U finalu lukavi Gomeljski se odrekao uloge favorita.

Ali da pobediš “zbornaju komandu” dva puta u nedelju dana bilo je nezamislivo za sve osim za naše košarkaše,

Pred 28.000 gledalaca starter je bio Mirza Delibašić!

Bila je to rovovska borba dva najbolja tima. Na odmor se otišlo sa rezultatom 41:41. U nastavku ista priča, a u završnici Kićanović najavljuje zlato. Plavi vode i sa 73:71. Ipak 13 sekundi pre kraja Anatolij Miškin donosi produžetak.

Radovanović je kod podbacivanja ispoštovao dogovor sa klupe, primorao Tkačenka da napravi peti faul, što je bio prvi preduslov da "prodišemo".

Izjednačena bitka se nastavlja, i kada je bilo najvažnije koševima najboljih Kićanovića i Dalipagića Jugoslavija vodi 82:79. SSSR do kraja uspeva samo da ublaži poraz. Jugoslavija slavi titulu sa konačnih 82:81.Doček u Beogradu šampiona sveta bio je za pamćenje, a svetske prvake lično je primio drug Tito.Za Jugoslaviju su u finalu igrali : Vilfan 6, Kićanović 17, Žižić 6, Knego, Jerkov 4, Skroče, Slavnić 4, Ćosić 6, Radovanović 10, Krstulović, Dalipagić 21, Delibašić 8 , a za SSSR: Jeremin 11, Belošev, Lopatov 10, Žarmuhamedov 6, Saljnikov 12, Edeško 4, Bjelov 10, Tkačenko 14, Miškin 10, Jovajša 2, Belostenji 2, Žigili.

Dr Aleksa - Aca Đurović je do kraja života ostao uz košarku svoje Valjevo i Metalac. Početkom devesetih prošlog veka okupio je Valjevce u Metalcu, vratio Bojana Tadića, izborio se za Dom košarke u Tešnjaru. Imao je viziju da Valjevo izgradi novu halu sportova na Petom puku kod vatrogasnog Doma, ali je vlast po običaju ima važnija posla.

Dr Aca Đurović je bio sin „gromovnika i gazde”, upravnika Valjevske bolnice primarijusa dr Vladimir Vlajka Đurovića, izuzetne ličnosti čiji se životni kredo svodio na „rad, rad i samo rad”

Brojne osobine dr Aca je nasledio od oca. Boem i gurman u duši,  sport i košarku je voleo najviše, kao i žene. Bio je zaljubljive prirode, i otuda i tri braka i dve ćerke. Sa Mirjanom Lazarević ima ćerku Anu. Krenula je očevim stopama, i danas radi kao doktor u privatnoj ambulanti u Luganu u Švajcarskoj.

Pored Dr Ace Đurovića zlatnog na SP u Manili valjevski trener Luka Stančić je 1982 osvojio bronzu u Kolumbiji kao pomoćnik Ranka Žeravice. Miloš Teodosić danas zvezda LA Klipersa. ima 4 srebra Olimpijsko 2016, Svetsko 2104 i sa EP u Poljskoj 2009. godine.

Gradska vlast je zaboravila dr Acu Đurovića kao i mnoge velikane Valjevce uspešne i sposobne da uzdignu svoju delatnost i promovišu grad bolje od svake politike i vlasti.

Na svu sreću dela su jača i dr Đurovića i i slične njemu čine ih  besmrtnim, i čuvaju ih  od zaborava.