Items filtered by date: jun 2022

Selo Klašnić na severnom obodu miničke opštine, na  granici sa Jokićevim Divcima dobija konačno pijaću  vodu. U toku je postavljanje kilometar ipo  razvodne vodovodne mreže kroz selo. Prvi deo u  dužini od dva kilometra vodovodne mreže, je urađen prošle godine. Izvođač radova,  je JKP Vodovod Mionica, a posaa na sekundarnoj mrežu finansiraju  meštani Klašnića.

„U mioničkim selima intenzivno se radi na poboljšanju vodovodne infrastrukture, uz veliku podršku predsednika  SR Srbije i Vlade,   Višedecenijski problem snabdevanja vodom u Klašniću će biti rešen. Ponosan sam na zajednički rad opštine i njenih građana. Meštani su bili ažurni, organizovali su se, izdvojili sredstva. Opština je pomogla. Uredno vodosnabdevanje nema alternativu i zato činimo sve da pronađemo nova izvorišta, proširimo mrežu, a sve u cilju da naši građani imaju uslove kakve zaslužuju. Paralelno radimo i vodovod u Gornjem Mušiću i Todorin Dolu“, kaže istrajni u svemu što započne  Boban Janković, predsednik opštine Mionica, čvrsto rešen  da projekat vodovodnog sistema Kotline-Rajković,  bude pretvoren u delo,i da se reši   vodosnabdevanje sedam sela u opštini Mionici.

Za rekonstukciju vodovoda Kotline – Rajković, Ministarstvo državne uprave i lokalne samoprave opredelilo je 16,2 miliona dinara, a opština učestvuje sa 3,5 miliona dinara. Pored toga, vodu su prošle godine prvi put dobili meštani Šušeoke i Đurđevca, gde je završeno šest kilometara razvodne mreže.

Kako nezvanično saznajemo, rukovodstvo  FK BK 2014 trpi pritisak vlasti da  se posle godinu dana  dobrovoljnog izgnanstva u mutant vrati Milan Milinović. Decenijska štetočima, najveće zlo što se pojavilo od kada je doneta fudbalska lopta u Valjevu bi opet da zajaše mutanta. Razlog ili bolje rečeno ucena je morbidan.

Samo sa virovačkom neznalicom i parazitom u mutantu, nezvanično saznajemo vlast je  spremna  i pojača budžet kluba.

"Domaćinsko poslovanje" i kosturi što ispadaju sa svih strana, od drugova za struju iz prošlog veka, do ko zna čega što zadižiše raspikuće, bitange, i parazititi, odneli su dve trećine od 7,5 miliona, previđenih za budetom opštine za 2022.

Kažu momci što klub vode da im je posle milenijumskog uspeha, izboren je povratak u Treću ligu, potrebno pored preostala 2 još 12 miliona da završe kalendarsku godinu. Racionalno poslovanje šta li to bi?

Hvale se uspehom kadeta i juniora, a ne vide da u obe selekciie, osim besmilenog troška za putovanja što slede nema ama baš nita više.

O avgusta mutant, i dalje bez identiteta kluba, ostalo je samo ime pored Krušika, neće više igrati u Lešnici, Petkovici, Prnjavoru, Vrelu, Vladimircima,  destinacije niz Kolubaru od Strmova do Vrela.

Pojvališe se da su doveli golmana iz Saragose, pored 10 puta boljeg i mlađeg Valjevca Velimirovića, momka, što bi umesto da sedi na klupi Javora, mogao da brani i da bude kapiten tima, ako ga bude,  spremnog da se za godinu plasira u najviši rang.

Sreći nema kraja jer  im za prvo mesto u Prvoj ligi neće konkurisati komšije, preko par brda, ispod Vučjaka i Šepkovca,  Ubljani.

Srpski fdubal je dobio novu šamarčinu.

Ub sa sve Akva parkom, zatvorenim školskim bazenom, atletskom stadiničićima, terenima za fudbal sa veštaškom travom  drugog dana leta  preko "Male Krsne" uskačio u Prvu ligu. Obrazloženja su smehotresna, od infrastrukture, krov na delu Istočne  tribine je postavljen, Šepkovac če bite okićen reflektorima, i svašta koš nešto. 

Suvisla činjenicada je  Jedinstvo, bilo treće u Trećoj ligi, čaksedam bodova manje od Slobode i kluba iz Požege, ko te pita.     

Na sastanku IO Čelnici Fudbalskog saveza Srbije, drugog dana leta  za "zelenim stolom" dodeliše  ubskom Jedinstvu specijalna pozivnicu za Prvu ligu Srbije!

Srpski fudbal  gori od "Divljeg Zapada, jer kad treći može pr drugoga sve može!

Pored Jedinstva, iza kog stoji neki tvrde da stoji Nemanja Matić, a opet drugi kažu, sve je odradio  kum Darka Glišića, na mala vrata u drugi rang srpskog fudbalasu hteli  Timok 1919, Budućnost iz Dobanovaca, bačkoplanačka  OFK Bačka, Zemun, čačanski Borac 1926, Smederevo 1924 i Mladi radnik 1926 iz Požarevca. PO ugledu na mladinu Loznicu, sad se i stadion gradi, srušen ke stari dobri Lagator, Ubljani postaše građani prvog reda, jer sad imaju i fudbalskog prvoligaša, a sa svim selima u opštini nemaju stanovnika koliko Valjevo ima dece!

U svet sporta ulazi na mala vrata  i još  uvek zabranjen u odlukok suda u Valjevu  Euro Lithium, dresovima, novcem, sutra možda i halom sportova i zatvoenim bazenom!     

Novi pokušaj bahaćenja i ucene vlasti da se vrati štetočina u valjevski fdubal, je samo odraz stanja u prestonici gde je sve podređeno interesima “ljubimice” iz "rupe"i pregrađa.

Umesto da se sačuva ono malo talentovanih dečaka, pristiglih u Park Pećina prisutni na proslavi povratka iz “sela u varoš” videli dečake nalik na sumo rvače, a ne na fudbalere. Tatini sinovi su to!

Ovog leta  je prilika da se Peđi Simiću daju odrešene ruke, mada bi penzionere, naviknute da mudaju po terenu za debele pare,  rasterao malo veći trenerski autoritet, poput Igora Duljaja, na primet, ako bi to samo znali I smeli da prepoznaju Roki i Čočke.

Ali treba se prvo izboriti i sprečiti da  “glas razuma”  ne sprovede  “genijalnu ideju”!

 Biće para za fudbal, samo da se ponovo pita u mutantu za sve nezanlica, fudbalska štetočina,  parazit i fudbalska krvopija, "Sava Savanović". Sa  Milančetom virovačkim ima da "procveta"i najtvrđa kamenčina.

Umesto da krivično odgovora za počinjeno  zlo i pošast , pritisak, odnosno ucena  “odozgo” rastue se baci crveni tepih pod noge  decenijskom uništitelj  valjevskog fudbala.

Surova je istina da su deci jednog fudbalskog kluba podeljene majice, Euro Lithiuma!

Samo jedan roditelj se usprotivio takvoj donaciji.

Neke malo veće, besparica je naterala da uzmu  od Euro Litijuma mnogostruko veće  sponzorstvo. Parola snađi se, i preživi, uvek im smisla!

Grad Valjevo ima sve što mu ne treba, i to skupo plaća, Nikome ne pada na pamet da  angažuje  stručna lica, da  preko njihovih projekata obezbedi novac, da  se deca bave sportom.

Da je Ub je prestonica okruga deceniju  unazad, čik neko neko demantuje.

Toni Cetinski nije pevao  u Valjevu, nego u srcu raspevane Tamnave pre par večeri. Šta se u Valjevu sprema za par dana Tešnjarskih večeri,  i besmileno arčenje para, saznaćemo uskoro. 

A vi dragi moji Valjevci I Valjevke, kako ste!?

Umesto vraćanja identitata FK Budućnost, za početak, konačnog polaganja računa odgovornih za gašenje kluba,  do izbora u leto 2024, sva je prilika, ne gine nam nastavak pomračenja fudbalskog Sunca, uz sve valjevske sportske šizofrene ludosti.

Teško je poverovati da  mogu  tužnu budućnost, devastirane  Stare dame iz Parka Pećina, sprečiti pomenuta dva mlada čoveka,  bačena da na plamenu vatre zla i pošasti gore.

Recept bez povratka mm  je klasičan.

Pored mudre glave na čelu kluba, i tandema opeativaca, potreban je  trener, da renovira i podmladi tim, da uvede gvozdenu discplinu,  da počisi  penzose  što bi i dalje i dalje “sapunjaju” sve redom.

Mudra glava će okupiti sponzore i pokrenuti rad sa mladima,  višemesčnom  školskom  ligom, jeftinijom od svih, novokompomavnih "akademija" i sličnih kvazi fudbalskih Kembridža i Oksforda 

"Legnu li na rudu” i podlegnu li ucenama pomenuta dvojica momaka, odmah  mogu  da citiram  rukometnog velikana  Nikolu – Gužva. “ pišite kući za odelo”

“Riba smrdi od glave”  znaju i to mala deca.

Možda u igru umesto zlatnog kokana, jedino je u kokodakanju nenadmašan, uskoči i sponzor Eurolitijum. U tom slučaju  spasa nam stvarno nema.

I zato već danas izgleda možemo reći: Zbogom fudbalu valjevskom još dve godine, ali i da  svaka sila bude i prođe, nije dovijeka!    

Na atletskom prvenstvu  Centralne Srbije u Kruševcu  za mlade nastupilo  je 15 čalanova VAK Valjevo. Iako se trenira  na neuslovnoj atetlskoj stazi, nalik na kamenjar, na stadionu Krušik, zahvaljujući neizmernoj posvećnosti mladih atletičara i stručnom radu profesora Gorana Đukića nekada atletskog šampiona niska medalja je sve veća. U Kruševcu su osvojene još dve medalje, srebro i bronza, a većina mladih Valjevki Valjevaca, je na tartanu sjajno trčala i postigli najbolje  svoje rezultate.

Mlađa juniorka Anja Pavlović(2006) je na 400 metara bila druga iza pobednice Lene Maletić sjajne sa normom za EP.  Anđelija Žarković(2006) je osvojila  bronzu, i postavila lični rekord.

Mlađi junior Gimnazijalac Nikola Đukić je na 800 metara istrčao  svoj najbolji rezulat.

Mlađa pionirka  Milica Obradović( 2010) i  Matija  Ristić( 2010) su takođe postavili lične rekordne na 400 metara, a trčali su sa starijim pionirima.

Kruševačko iskustvo je veliki podstrek za mlade atletičare,  ali i jedinstvena  poruka gradskoj vlasti. Več ovog leta se mora iznaći način, da Grad Valjevo sa HK Krušik, i vrhom države,  na Olimpijskom stadionu na ušću Gradca u Kolubaru obezbedi sredstva za uređenje  atletskih staza, i postavljanje  tartana.

Grad Valjevo nije Grad Ub, nema kuma Darka Glišića!
Za svoju mladost se mora borate kako zna i ume.

Vlast  nikako ne sme  dozvoliti  da Valjevo postane još veća sportska kasaba, u pravim smislu te reči. Ub je za kratko vreme izgradio više atletskih terena, od leta će Jedinatvo će  igrati Prvu fudbalsku  ligu Srbije. Akva park, i zatvoren bazen  su za Valjevo,  sa KK Metalac, VK Valis i sramno devastiranim fudbalskim mutantom FK BK 2014,  misaona imenica.

Potrebno je podići glavu, suočiti se sa stvarnošću,  i  obratiti sa  konkretnim zahtevom zna se kome, i već ovog leta postaviti  atletske staze na Krušiku,  toplotne pumpe i  solarnu  elektranu  u SRC Petnica, a naredne godine dovesti stadion u Parku Pećina i stanje  potrebno  za normalno funkcionisanje. Samo tako SPC Valjevo, sa halom sportova i zatovrenim bazenom, za koje postoje generalni projekat i studija izvodljivosti  može sportski konačno da "progleda"

Deca nisu broj, Valjevo ih ima "samo" 10.000.  Deca su najveće bogatstvo, ne samo svojih roditelja, nego u svake sredine u kojoj odrastaju, da su sutra budu zdravi, sposobni i korisni članovi društa. 

"Samo" zato su priorietet svih priorieteta!

Grad Valjevo će izdvojiti 1,7 miliona dinara za projekata Lokalnog plana akcije za decu.

Od ukupno šest projekata, najviše novca, 1.240.000 dinara, biće uplaćeno Plivačkom klub „Valis“ za projekat obuke neplivača i škole plivanja.

U kasi “Andjela čuvara” naćiće se  100.000 dinara za projekat „Podrška dobrobiti deteta u vrtiću“, “Stotka” će pripasti i  Udruženju Odred izviđača „Ilija Birčanin“ za projekat „111 godina izviđača u Valjevu“,  kao i  ANIP „Valjarica“ Valjevo, za projekat „ Valjano sa Valjaricom“.

Po 80.000 dinara dobiće Planinarski klub „Povlen“ za  tradicionalne akcije „ Planinarenjem do zdravlja“, kao i Centar za održivi razvoj, istraživanje i edukaciju „Korist“ za projekat prevencije polno prenosivih bolesti „Transfer znanja da-transfer infekcije ne“.

Rešenje je potpisao  gradonačelnik Lazar Gojković.

Na  finalnom turniru Prvenstva Srbije za 17 godina u Kragujevcu Banjica- Partizan je trujumfovo ispred domaćina  Radničkog,  i  Šapićevih   Vukova. Valis je finalni turnir završio sa 6.mestu sa jednim 1.bodom prenetim iz polufinala. Biti šesti u Srbiji nije mala stvar!

  Rezultati:Vukovi – Bečej 6:8, Banjica – Crvena zvezda 17.9, Radnički – Bečej 10:8, Banjica – Valis 21:5, Crvena zvezda – Vukovi 8:10, Radnički – Crvena zvezda 9:7, Bečej – Banjica 11:22, NBG Vukovi – Valis 15:7, Radnički – Valis 10:6.Plasman: Banjica 15, Radnički 12, NBG Vukovi 6, Bečej 5, Crvena zvezda 4, Valis 1.

U prvoj rundi  vaterpolo prvenstva Srbije do 12 godina (2010. i mlađi)  pioniri Valisa su bili drugi, taman da izbore plasman u polufinale.

Valis je u SRC Petnica  pobedio kragujevački Radnički sa 12:8, i drugu ekipu Šapca sa 12:9, ali sa šampioni u ovom uzrastu potvdili kvalitet. Mali Šapčani,  najbolja selekcija komšija je potvrdila dominaciju, a rezulat 19:5 protiv Valisa sve govori.

Valjevo i Mionica juna 2020. su je ostali bez još jednog barda fudbalskog sporta. Deo svetlosti što ćemo svi biti,  postao je fudbalski šmeker, neumoljivi golgeter, voljeni i poštovani suprug, otac i deda, boem i šarmer, naš prijatelj i drug  Miroljub Andrić-Gedža(1948-2022).

Bio je fudbaler,  nevidljivi, a neprikosnoveni topdžija  i mag tzv malih  terena.

Žario je i palio, bušio  golmanske mreže u plavo-belim dresovima Riibnice i BELIM Budućnosti i crvenim i crveno belim Krušika.

U “Monci” kraj RIbnice započeo je fudbalsku misiju pred kraj pete decenije prošlog veka i to kao bek.

U bekovskom tandemu sa čuvenim Lićom-Zebićem sredinom 60-tih   postaje standardni prvotimac. Igrao je   u društvu  Paje Simovića, Čitakovića, Kovačevića, Ćosića, Bojića, Topalovića, Pantelića…

Malo ko je mogao pretpostaviti da u lepuškastom omalenom čigrastom tinejdžeru iz Monce  “čuči” pakleni golgeter, više od dve decenije strah i trepet za protivničke golmane.

U godini ulaska Metalca( kasnije vraćeno ime Budućnost) u Drugu ligu, 1969. Gedža je  sa Ribnicom  izborio plasman u izuzezno kvalieitenu  Kolubarsko-podrinjsku ligu.

Gedža je već i kao bek  stizao do protivničkih odbrana i  počeo da trese mreže.

Odlaskom mega zvezde iz Ribnice Milana Simovića "Paje" u Budućnost,  Andriću se otvaraju vrata u napadačkom redu, i odmah  postaje prvi napadač Ribnice.

Izuzetan tajming, snalažljvost, hitrina, jednostavno osećaj za gol, izbacili su talentovanog momka u prvi plan.  Gedža je uvek na pravom mestu, najčeše, poput danas Mitrogola, glavom, a za glavu je bio niži i neuporedivo sitniji od Mitrovića, uvek brži od čuvara i neumoljivo pogađa metu.

Andrić je imao i moćan šut, levicom i desnicom, ali udarci "čelom" su bili specijal.

Golovi se nižu i fudbalski svet valjevskog kraja ubrzo upoznaju Gedžu.

 Specijalac uvek na prvoj stativi brži pod čuvara poput Lala Đurića nestvarno lako postiže golove glavom.

 U "Letopisu FK Ribnica piše da je Gedža bio naplaćeniji igrač u  istoriji kluba, a moralo je tako biti jer postignuti  golovi i radost Mioničana  nisu imali cenu.

Vrhunac igračke karijere prelazak u Budućnost posle dokazivanja u redovima srpskoligaša Krušika 1973.

Sa fudbalskim znalcima poput Vladete Starčevića, Tekira, Žila, Lace, Pula, Rvovića, Štace, Šuce, Šekija, Miće, Fazana, Jekare, Pante... igrača  mnogo jačeg kalibra od onih u matičnoj Ribnici, brka Andrić je “eksplodirao”

Golove postiže fantastičnom lakoćom, i vrlo brzo fudbalski narod masovno dolazi da gleda mioničkog čarobnajka,  naslednika Paje Simovića. U  valjevskoj Budućnosti pošto je izgubila status drugoligaša igra samo jednu sezonu.

Boem i fudbalski šarmer ponovo se vraća u  Krušik, gde nastavlja da sa Šekijem, Milosavam, Rebom,  Grolom, Bracom, Terzom, Žilom, Kurlagom, Srejom, Prejom… i koučima Balaćem i Savom Kristićem  da piše istoriju fabričkog kluba. Nastavlja da cepa mreže  rivala iz zadovoljstva i strasti, u ligi danas ništa slabijoj od elitne u državi Srbiji.

Da je "Gedža" golgeter Krušika svih vremena  nema nikakve dileme.

Pravdoljubiv, častan, i nadasve šarmantan, retko viđeni  šeret i šaljivdžija uvek za spreman časicu razgovora, “tukao” je muški vatrenu vodu”, zatezao sportski u igrama na sreću. Na svoj golgeterski način, strasno, posvećeno i kad je bilo važno, a kad to pa nije, bio je miljenik i sreće, dobio je što svako želi, pored Sranke i dece, i novčanu premiju!

Niko,  pa ni Stanka, nisu ga moglo odvojiti od druženja. Od kafane nije odustajao čak ni kada mu je zdravlje  ozbiljno narušeno, jer to je bio Gedža.

Živeo je do poslednjeg daha na svoj način, punim plućima, zadovoljan šta mu je život  pružio, i on njemu.

Supruga Stanka sin i kćer, i naravno unuci su ljubavlju i neugasivom energijom pržili sve Gedžine slabosti i poroke, vidljive i nevidljive, kojih se nije stideo, jer takav je bio.

Radio je sve od srca i sa voljom, a po pravilu znao je da u moru svakojakih prepozna čoveka, uzvrati istom merom i  i pokaže mu svoj karakter ljudine.

Otuda ne čudi što je Gedžu  na putu  u bezvremenu svetlost pored najbližih ispratilo na stotine i poštovalaca, desetine prijatelja, posebno onih iz Krušikovog sveta fudbala. Udostojiše ispraćajem svog Gedžu uz žito, domaću, i suzu što se ote, i oprži lica jače od vrelog junskog Sunca.

Za utehu Gedža je napustio svet što se prozlio,  svet nevrednosti, šljama i bagre, što hara poput kuge, ali je on, Gedža ostavio nadu da slični njemu ljudskošću, pažnjom, tolerancijom i energijom istrajnošću i ljubavlju  mogu zatvoriti vrata pakla što bi da proguta ljudski rod.

Miroljub Andrić, naš  Gedža je sahranjen na Novom groblju u Valjevu 14.juna.

Po običaju skriven od očiju javnosti, bez prisustva novinara, i mogućih nezgodnih pitanja,  gradonačenik Lazar Gojković je tri dana posle istorijskog uspeha priredio prijem za deo ekipe  Vaterpolo kluba Valiis,  za državne pravake u konkurenciji do 19 goduna.

Valis je u nedelju na pliivalištu u SRC Petnica u finalu šampionata do 19 godina  savladao  Partizan - Banjicu  sa  12:11.  Postignut je fantastičan uspeh za pamćenje i  to bez osnovog sredstva za rad, zatvorenog bazena.

Postavljen je novi najdirektniji zadatak vrhu države,  da nadje modus, i da  odmah bez odlaganaja počne da gradi zatvoren bazen u Petnici ili u Valjevu, naravno kao i sve drugo NARODNIM novcem.

Prestonica srpskog vaterpola Beograd, pa Kragujevac, Novi Sad,  Niš i Zrenjanin imaju zatvorena plivališta, a Valjevo balon, i toplotne pumpe u najavi.

Valis je šampion države u konkurenciji mladih do 19 godina, što niko nije uspeo u Valjevu u novom milenijumu!

Prijemu nisu prisustvovali reprezentativci i treneri, jer su na pripremama za predstojeća velika takmičenja, a što prijem nije bio u ponedeljak, "krivac"  je izgleda slava grada.

U  svom obraćanju  šampionima Lazar Gojković nije pomenuo mačin  budućeg finanasiranja najboljih u gradu, VK Valis.

„Velika mi je čast i zadovoljstvo da ugostim ekipu Vaterpolo kluba „Valis“,kojajepostala prvak države za 2003. godište. Momci, svaka vam čast! Grad Valjevo se ponosi rezultatom koji ste postigli i ja vam u ime grada Valjeva i u svoje lično ime čestitam. Znam koliko je teško postići ovakav rezultat i to samo pokazuje koliki kvalitet imate, a ja vam želim puno uspeha u daljoj karijeri. Vaš klub igra najviši rang takmičenja od nas i siguran sam da ste vi budućnost Vaterpolo kluba „Valis“ i vaterpolo sporta uopšte. Krivo mi je što danas nisu sa nama sedam vaših saigrača i trener,koji su se  odazvali pripremama reprezentacije, što je još jedan ogroman uspeh i njima natome čestitam"

Gojković ie istakao da je u izradi novi u nizu  projekata, sada zatvorenog bazena na Senjaku.

"Grad Valjevo je spreman da  unapredi sportsku infrastrukturu za vodene sportove. Radimo na izradi urbanističkog projekta idejnim rešenjem za zatvoreni bazen, odnosno sportski centar „Senjak“sa zatvorenim bazenom i nadam se da ćemo po izradi tog projekta obezbediti novac i doći u situaciju da taj projekat izguramo do kraja i da u samom centru grada, gde postoje već termalne vode, imamo jedan ozbiljan objekat za vodene sportove. Znam koliko je teško i naporno, znam kako trenirate tokom godine i koliko je teško i to organizovati i zato je vaš rezultat koji ste postigli mnogo veći. U finalu ste pobedili „Partizan“, koji je najtrofejnijiklub u istoriji vaterpolo sporta. Ja samo mogu da kažem da smo svi ponosni na vas i da ćemo se truditi na sve moguće načine da vam pomognemo da vaša karijera ide uzlaznom putanjom“,poručio je gradonačelnik Gojković,a prenela je  pres služba opštine Valjevo.
Mladi vaterpolisti su istakli da su se nadali pobedi, iakop su znali da ih u finalu čeka  najtrofejniji  klub  istoriji sporta, i da je ovo za njih neponovljivo iskustvo.

Podatak da su tokom premijerne sezone u Super ligi odigrali samo JEDNU utakmicu u regularnom delu šampionata, na svom plivalištu, a razlog su PROBIJENI jesenji i zimski rokovi za završetak radova u SRC Petnici, i naravno bez iko da  odgovora.

Slično je bilo u maju pa je kraj sezone okončan u Lajkovcu.

Ugradnja toplotnih pumpu u SRC Petnica i stvaranje uslova da  sa temparaturom vode sezona u Petnici  traje duplo duže nega sada, je spas za vaterpoliste, plivače, decu koja bi da proplivaju, ali i sve ljubitelje plivanja.

Potrebno je samo 450.000 evra, što je deo novca što "pojedoše raskopane ulice u centru grada, sa sve konačano završenom ulicom Vuka Karadžića.

Višedecenijski javašluk i haos stvoren nebrigom vlasti, aktuelna kao da se trudi svojski da prevaziđe, Do danas je iskazala "moć" da Valjevu u sportskoj infrastrkturi obezbedi par stotina plastičnih stolica za runiranistadionu u Parku Pećina i nešto manje za igralište sa par redova tribina na Petom Puku.

U Loznici  samo pet puta manjoj od Valjeva, i ne samo u Loznici  se gradi stadion, jer stari Lagator nije valjao, a bio je  funkcionalniji i bolji od većini u Srbiji. Loznica je najpre bez ikakvog razloga čašćena Prvom ligom u fudbalu, a zatim i stadionom. Naravno sve o trošku srpskog naroda.

Novokomponovani grad Ub, tek 20 puta manji od Valjeva, je pored  tek izgrađenog akva parka, više terena i atletskih tartan trkališa, sa odnedavno  nadgrađenom  tribinom i pokrivenim  delo svog stadiončića. "JUČE" je  APLICIRAO , preko Jedinstva vajld kartu za Prvu fudbalsku ligu- Za to vreme valjevo se vratilo i ZTrećz ligu sa mutantom  posle sezone po okolnim selima.

Valjevo je postalo "biser" Srbije. Vlast obećava se sve i svašta, a  totalno promašene infrastrukturni projekti dominiraju.

Izmeštanje benzinske pumpe iz Tešnjara u centar grada,  pa  sramni i do besmisla  doveden projekat, "Varaždinke" - hale sportova  sa Kongresnim centrom... "Varaždinka je kažu stručni ljudi, UNIVERZITETSKI PROFESORI, jedinstven primer gluposti, na Arhitektonskom fakultetu pokazno štivo kako ne sme da se gradi sportska dvorana.

Obdanište ispod brda,  parking iza "Socijalnog" sa sve parkom na krovu, su "ludosti nez granica  i za predeškolce tabu tema. Na srećz reč je samo o besmileno preskupo plaćenim  projektima.
Za Sportsko poslovni centar(SPC) sa halom sportova od 5.000 mesta, i zatvorenim bazenom postoji Energoprojektov ugovor,  generalni plan sa studijom izvodljovosti, a delo je Vlade Slavice projektanta Arene Beograd. SPC Valjevo bi po aktuelnim cenama  koštao tek 15-ak miliona evra, mnogo manje od  "varaždinke" bez zatvorenog bazena, i besmislenim Kongresnim centrom.

Pored toplotnih pupmpi i solarnih panela u SRC Petnica, Valjevu i valjevskoj deci je preko potrebno da na stadionu Krušik bude postavljen tartan. Okamenjene staze postoje,  i sa malo novca  eto blaga Kraljice sportova!

Na  "Studentu"   je neko "oprao" novac  postavljanjem tartana, debljine lista praznog bureka.

Košarkaški teren na Zdravljaku bez vode i toaleta, najavljenih svlačionica, sa podmetačima za šarpe i lonce je najskuplja i najbezvrednija infrasrukturna investicija na otvorenom u Valjevu.

Koštao je skoro 30 miliona dinara, ipak duplo manje od dvogodišnjih radova jesenjo-zimsko-prolećenih  u SRC Petnica, do  danas bez sankcionisanja  odgovornih za javašluk, bahatost i evidnetne propuste i kašnjenja!    

Nevreme, praćeno obilnim padavinama, su  proteklog vikenda pogodilo mionički kraj. Reke su se izlile, i napravaljena je ogromna materijalna šteta u mioničkim selima . Porodica Željka Jovančića iz Brežđa tri dana se “rvala” sa  podivljalom Ribnicom, koja im je poplavila kuću i pomoćne zgrade.

„Potop, šta da vam kažem. Voda je naišla munjevito i nezadrživo.  Nivo vode je rastao iz minuta u minut,  uz zaglušujući huk;  Voda je rasla. Čak metar ipo bio je nivo vode u kuću.  Naročito je bilo teško noću. Deca su plakala, ne sećam se da je ovako slično bilo, još od 1986. godine kada se Ribnica izlila“, priča Željko Jovančić.

U  borbi sa vodenim stihijom svoj doprinos su pružile i Željkove  dve ćerkice, petogodišnja Dunja i šestogodišnja Desa, iako  silno uplašene  kada su videle da voda plavi  kuću.

„Pomislila sam na svoj krevet i lutke. Plašila sam se da nećemo imati gde da spavamo. Bilo je strašno“, kaže starija Desa.

"Svuda oko kuće je i dalje voda i blato, ali   život ide dalje, i  nadamo  da se će svima šteta biti sanirana. Naš predsednik  Boban Janković je  sve vreme bio s narodom,a nadam se da će pomoći i država, Niko ne može da zna i da razume ćudi prirode. Ribnica je prošle godine bila gotovo presušila. Utišala se  i smanjila. A evo je opet  nabujala, podivljala. Dobro je da se sada voda povlači. Nadam se da se ovako nešto više neće ponoviti“,  kaže Željko Jovančić.

Opština Mionica proglasila je vanrednu situaciju zbog poplava. Oformljena je   komisiju za procenu štete. U Mionici je na reci Ribnici najpre zabeležen vodostaj od 48 centimetara, kada je kiša počela da pada, a za nešto više od dva časa voda je dostigla neverovatnih 390 centimetara!

Uspeh za pamćenje mladih vaterpolista Valisa U-19 i mlađi, od  večeras šampiona države !

Na veliki praznik  Silazak Svetog  Duha na apostole Trojice , u plivalištu SRC Petnica u antologijskom  meču  generacija  Kovačevića, Vujića, B.Gavrilovića, Arsenovića, Ićagića, MIlinovića, Gavrilovića... nadvilsila je vršnjake iz  redova velikana  Partizana-Banjice 12:11. Bronzu je osvojio  Singidunum.

Finale je bilo žestoko, neizvesno  do poslednje sekunde.  

Partizan(Banjica) je  posle par obostranih promašaja je konačno otvoren golovima Arsenovića i Baucala. Da su spremni da se bore za titulu gosti su potvrdili golovima Jaukovića i Mušikića. Valis nastavlja golovima Gavrilovića i Kovačevića da vodi igru, ali posle prvog kavrtala je samo 4:3 zaslugom sda već dvostrukog strelca Mušikića. 

 Sledi kanonada Valisa  za 8:4. Rafal Kovačevića(2gola), Baucala i Arsenovića najavljuje krah rivala. Međutim .izabranici Čupića i Pavlovića se ne predaju. Topi”se  prednost Valisa i serijom 6:3 stiže na sam gol minusa(10:11) četiri minutavpre kraja finala. Podrška sa tribina i pobedničko srce Valisa ipak na kraju  presuđuju.

Valis pri rezulatu 12:11 ima  poslednji napad,  čuva loptu, a u 3 preostale sekunde ne dozvoljava  Beograđanima da se izbore za izjednačenje  i peterce. Sa zvukom sirene počinje veliko slavlje u bazenu šampiona, dok  Petničkom dolinom grmi  pobednički poklič sa tribina: Valis šampion!

Zlato je šampionski i pehar, su delo  Valisa  za  naklon  vlasti do zemlje,  konačno  valjda  ohrabrene da od Beograda zatraži  ono što valjevskoj deci i pripada, a ne samo ubskoj,  obrenovačkoj…  

Sportski kompleks  sa zatvorenim bazenom, atletski  stadiončić, valjevska  mladost,  i deca   Valisa  zaslužuju da se izgrade, ne ničijim poklonom, već samo  novcem poreskih obveznika.

Istoriju  valjevskog vateropola  ispisuje VK Valis  od večeras šampion države, jednistven i neponovljiv, iznad svih u valjevskom svetu sporta, jedinstven u Srbiji jer se takmiči bez zatvorenog  bazena   u svom gradu.

VALIS - BANJICA PARTIZAN 12:11(4:3, 4:2, 2:3, 2:3)

Plivalište u SRC Petnica, gledalaca:300. Sudije: Milović(Kraljevo) Anđelić(Beograd). Isključenja: Valis   13. Banjica16. Peterci ; Valis 2(2), Banjica Partizan 1:1.

VALIS: Simić, M. Gavrilović 1, Milinović, Arsenović 2, Ičagić, B. Gavrilović, B. Gavrilović 2, Vujić, Kovačević5(2), Baucalo 2, Milinković, Ikasović, Anđelić, Milošević. Treneri: Saković i Milošević

Banjica-Partizan: Sokolovski, Janošević 4, Dimitrijević 1, Mušikić 3, Krstić 1, Bodiroga, Čerkez, Radulović 1, Udovičić, Pavlović, Ilić, Radić, Cerović, Andrijašević, Jauković 1. Treneri: Čupić i Pavlović

Do šampionskog pehara Valis je na finalnom turniru u SRC Petnica  demolirao Zvezdu i Beograd.

Još jednom valja podsetiti ko su momci Valisa šampioni države Srbije:  kapiten Aleksandar Kovačević, Nešić, Simić, Milanović, Arsenović, B. Gavrilović,  Ičagić, S.Vujić,  Baucalo, Ikasović, Anđelić, Dovečer, Simenunović, Đurišić,  Stoilković, Milošević. I naravno treneri Saković I Milošević.

SLEDI FOTO GALERIJA.

Grad Valjevo je dobio nesvakidašnju POKLON ČESTITKU za sutrašnji praznik, gradsku slavu Trojice Duhovski ponedeljak, naravno od najboljih VK VALIS!

Zbog obilnih kiše u mioničkom kraju  predsedniIk opštine Boban Janković je proglasio  vanrednu situaciju. Oformljena komisija za procenu štete od poplava izazvanih obilnim kišama. Izlile su se reke i potoci, a bujice su odnele mostove, presekle putne pravce, dok je u nekim delovima prekinuto i vodosnabdevanje. Četiri mosta srušena, a  još dva  ozbiljno oštećenja.

Predsednik opštine Mionica Boban Janković je na terenu, obilazi ugrožena sela,  ekipe Javnog komunalnog preduzeća radi sa nasniranju posledica poplava.

 “ Štete izvazvane  bujicom su velike. Razoreni su  lokalni putevi, mostovi… U selima gde se nisu izlili potoci i reke, usled obilnih padavina narušena je infrastruktura. Voda je nosila sve pred sobom. Sanirali smo   neke puteve, više ekipa je na terenu. Zadesila nas je elementarna nepogoda, poplavljene su i kuće, uništeni prilazni putevi. Situacija je  izezetno teška. Otićićemo u svako selo, svaku kuću. U stalnom sam kontaktu sa građanima da vidimo na koji način možemo da pomognemo”,kaže Boban  Janković sa saradnicima I komunalcima ceo dan na terenu.

 Ribnica, Toplica, Paklešnica, Manastirica, Krčmarska reka u gornjim tokovima, a neke i celim svojim tokom, imaju bujični karakter. Ozbiljne štete pretrpeli su meštani svih 36 sela u Mionici, a situacija je najteža u Planinici, Krčmaru, Gornjem Lajkovcu i Paštriću, gde su mostovi urušeni, pa meštani ne mogu da pređu preko reke.

Poplavljene su kuće, a nanos je završio na poljoprivrednim parcelama i uništio useve. Na izvorištima je primećeno zamućenje pijaće vode. Na jednom broju puteva bujice su izazvale pojavu vododerina.

 Nakon prestanka padavina situacija na terenu je počela da se smiruje.

 „ Padavine koje su izazvale poplave prestale su u nedelju, Voda se povlači, ali  ostavlja za sobom velike količine nanosa i ogromne štete. Procenjuje se da je palo i preko 70 milimetara kiše za 12 časova u Zapadnoj Srbiji. Na celoj teritoriji opštine Mionica proglašena je vanredna situacija, a na vodotocima prvog reda Toplici i Ribnici proglašena je vanredna odbrana od poplava“, navode u Opštinskoj upravi Mionice.  Iz opštinskog Kol centra poručuju da je i subotu i u nedelju stiglo više od 60 prijava za saniranje puteva, mostova, kuća, pomoćnih zgrada koje su poplavljene