Menu

zaglavlje

OD PONOĆI MRAK NA TELEVIZIJAMA N1 I NOVA S

OD PONOĆI MRAK NA TELEVIZIJAMA N1 I…

Samoproglašene, tzv n...

BISERNI NIZ MEDALJA VALJEVKE MAŠE CVETKOVIĆ NA ŠAMPIONATU SRBIJE  U “SLANOJ BARI”

BISERNI NIZ MEDALJA VALJEVKE MAŠE C…

Iako još uvek mlađa jun...

ZEMLJOTRESNI APLAUZ VELIKOM VLADIMIRU, CUNAMI METALCA, I CARICA NIŠKA JELENA

ZEMLJOTRESNI APLAUZ VELIKOM VLADIMI…

Valjevo kad hoće,  ...

BUDITE AKTER "ISKRINE"AKCIJE SLATKIŠ ZA DRUGARA", DEČIJI OSMEH NEMA CENU!

BUDITE AKTER "ISKRINE"AKC…

Udruženje građana „Krea...

METALAC "UGASIO" I ZEMUNCE, SLEDI  VRŠAC SA VLADOM ĐOKIĆEM

METALAC "UGASIO" I ZEMUNC…

Očekivano laka  po...

NEODOSTOJNI I DANAS OKRETOŠE LEĐA ŠVAPSKO ČETNIČKOM PIRU 1941, NA PETOM PUKU

NEODOSTOJNI I DANAS OKRETOŠE LEĐA Š…

Dan sećanja na  osad...

IN MEMORIAM LJUBOMIR  BOGDANOVIĆ – ĆUBE(1937-2022)

IN MEMORIAM LJUBOMIR BOGDANOVIĆ – …

U Valjevu je danas u 85. ...

Prev Next

Specijalistička internistička ordinacija Dr Tomić Valjevo, V. Mišića 102. Tel: 014/228-321 i 065/228-3211

Kardiolog (Dr Đorđević) Telefon: 064/9700-041

INTERNISTIČKI PREGLEDI, GASTROENTEROLOGIJA, ENDOKRINOLOGIJA, ALERGOLOGIJA, DIJAGNOSTIKA, GASTROSKOPIJA,

KOLONOSKOPIJA, ULTRAZVUK ABDOMENA, SRCA, ŠTITASTE ŽLEZDE, DOPPLER KRVIH SUDOVA ABDOMENA

Items filtered by date: januar 2022

O „BELOM“ BEĆKOVIĆU: MATIJA – IZDAJA ILI SLUGANSTVO?

  • Published in Svet

Beckovic aleksandar

foto: Vidovdan

Napisao: Nebojša Mrvaljević

Da bi se nešto izdalo potrebno je da tome pripadaš! A njihov Matija nikada nije pripadao Crnoj Gori, a ni ona njemu! Čitav svoj vijek je posvetio negiranju njedara koja su ga iznjegovala, dala mu onu bitnost koja jeste.

Iako rođen u Senti, kao dijete kraljevog oficira, sa nepune tri godine se vraća u Velje Duboko u Rovcima. Kažu da dijete osnovne crte ličnosti definiše u prve tri godine svog života i da kasnije sve bude samo brušenje ivica,  tako je i njihov Matija poprimio osnovne crte definisane životom u malom mjestu u sjenci Novog Sada, gospodskoj (oficirskoj) porodici koja je imala sluge i sluškinje, u atmosferi u kojoj je „kralj“ bio pojam na čije izgovaranje se ustajalo, a osjećaj nacionalne nadmoći se razvijao do besmisla, jer živjeli su u mnogonacionalnoj sredini i svi drugi su bili niži od njih „Srba – oslobodilaca“.

Dolaskom u Rovca ova osjećanja su se samo produbila jer se stvorio odbranaški stav u okruženju koje je epski propatilo od „bijelog“ terora. Rovca koja su bila posljednja organizovana komitska teritorija, čuvena „Rovačka republika“ nijesu lako prihvatila „bjelašku“ porodicu i ovaj pritisak je stvorio kompleks niže vrijednosti, tako da su kao za inat mali Matija i njegov brat rasli kaleći svoje srpstvo. Poseban trag na njegovoj ličnosti ostavlja gubitak oca u tragičnim događajima na kraju drugog svjetskog rata pod nerazjašnjenim okolnostima prilikom povlačenja četničkih odreda negdje u Sloveniji.

Poema „Čiji si ti mali?“ ukazuje na unutrašnji bol i patnju koje mala sredina nanese svemu što nije po njenim aršinima. Dalje školovanje ga tjera da bježi od nove misli i vlasti, koje u stvari poistovjećuje sa „crnogorstvom“. Zbog toga će provesti godine lutajući i tražeći mir od Kolašina, Slavonskog Broda, Valjeva da bi sebe pronašao u Beogradu upisivanjem na Filološki fakultet. Odličan materijal za stvaranje sluge po ubjeđenju!

Na stranu što mu je omrznuta očeva domovina dala leksički izraz, obogatila njegov riječnik arhaizmima, jasno usmjeravajući tok misli, sam Matija sebe gradi kao otjelovljenje srpske riječi i jezika sa izraženom težnjom negiranja svog porijekla, što je njegov lični problem, kao i negiranja prava drugih da se o svom porijeklu i jeziku samostalno izjašnjavaju!

Tu nastaje osnovni problem.

To neprihvatanje da drugi neko ima pravo na individualnost i samosvojnost, proisteklo iz duboke mržnje prema svemu što je crnogorsko, svemu što je lijevo, svemu crvenom, uzrokuje da se njegovo djelo, a pogotovo javni nastupi prepoznaju kao nacionalistički diskurs izražen kroz dosjetke, aforizme i jeftine sofizme. Kako naš književnik Milorad Popović jednom napisa:

„On bi u stilu kafanskog vicmahera ili plemenskog mudrijaša, ponekad  efektno poentirao krajnje opskurne i banalne dosjetke, što se lako lijepe i prianjaju za uspaljene, mržnjom i predrasudama zadojene duhove. Upravo je zastrašujuća lakoća i zaraznost tog fašističkog, rasističkog, šovinističkog diskursa na priprosti puk i eksentrične intelektualce. Tačnije, prijemčivost onoga što je u tom kanonu najmračnije i najsuludnije. Stoga su iz Bećkovićevog brevijara opskurnosti i banalnosti najčešće citirane najzloslutnije parole: „Jasenovac je najveći podzemni srpski grad“ i „Kosovo je najskuplja srpska reč“.“

Bogdan Bogdanović, poznati arhitekta, takođe je upozoravao da Bećković opet priziva još jedan traljav, drljav i vrlo krvav rat za dovršavanje nedovršene istorije, još jednu ostvarenu životnu čežnju, još jedno ostvareno životno djelo Dobrice Ćosića, jedan starački rat, u koji će biti odašiljani mladi ljudi, a koji će doprinijeti da se samouniženje, pa možda i samouništenje Srbije obavi besprijekorno i neopozivo. A da stvar bude još gora ne odjednom, već na mučne i krvave rate.

Sam književni opus njihovog Matije je respektabilan i bilo bi nepošteno umanjiti određen kvalitet koji se mora posmatrati samo u okvirima srpske književnosti jer daljih dometa od toga nema. Međutim, njegov lični pokušaj da politički djeluje, sanjajući „Veliku Srbiju“ i negirajući Crnu Goru i Crnogorce u isto vrijeme ga je i ponizila.

Jer ga književna Srbija, jednako vidi kao slugu pojedinih velikosrpskih krugova u Beogradu.

I koliko sada vrijedi jedan sluga, jedan izlapjeli starac? Na našem pazaru – NIŠTA!

Onaj koji izjavi: „Crnogorska nacija je rođena poslije mene i umrijeće prije mene“ sada služi kao cirkuska mečka novo-nacionalista radi stvaranja privida njihove učenosti.

Vrijeđati njihovog Matiju nećemo, jer nam to naš odnos prema starosti ne dozvoljava i poštovanje imena i djela predaka ali osuđujemo one koji hoće da izvuku korist od ovog senilnog đuturuma, zastupnika propalih ideja i ideologija!

Sramotno je svoj nacionalizam i fašizam kriti iza cirkuske predstave putujućeg lutora!

Žali Bože ovog starca!

(autor je građanski aktivista i izvršni direktor Foruma Luča)     

Read more...

IO NALED: MIONICA PO MERI PFRIVREDE I GRAĐANA

monca naled22Na sednica Izvršnog odbora Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) u Mionici, razgovarano je o kulturno-istorijskom sadržaju varošice, i o načinima što bolje promocije turističkog potencijala ovog kraja, saopšteno je iz lokalne uprave.

 Tema sednice bila je i priprema za naredno izdanje Sive knjige koja sadrži preporuke privrede, lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva za otklanjanje administravnih prepreka poslovanju u Srbiji i predstavlja jedan od ključnih dokumenata kojim se rukovode državne institucije u planiranju i sprovođenju regulatornih reformi.

Predsednik opštine Mionica Boban Janković, koji je član Izvršnog odbora NALEDA-a, istakao je da je za Mionicu čast što je domaćin sednice NALEDA-a.

"U poslednjih nekoliko godina saradnje sa NALED-om ostvarili smo značajne rezultate, pre svega, kada je u pitanju privreda, javna uprava i javni prihodi. Naš cilj je da budemo rame uz rame sa najrazvijenijim opštinama, a to podrazumeva stabilan i kvalitetan ambijent za investicije. Duplo smo smanjili broj nezaposlenih, a sa novom privrednom zonom, za Mioničane će biti još radnih mesta. Mionica je postala i član BFC kluba i tako postala vidljiva za investitore na privrednoj mapi Srbije",kazao je Janković.

 Izvršna direktorka NALEDA-a Violeta Jovanović istakla je da će Mionica do kraja godine dobiti i sertfikat koji će dati jasne smernice kako da se kreira dobra poslovna klima.

 “Mionički kraj ima bogato kulturno nasleđe i turističke potencijale i uz podršku privrede koja je okupljena u NALEDU nastojaćemo da ga promovišemo, a da Mionica napreduje na jedan organizovan i planski način. Posebno su nam važne preporuke Sive knjige gde je Mionica jedan od lidera, naročito u segmentu komunlanih taksi i naknada”, rekla je Jovanović.

Nakon održane sednice somaič je sa gostima  posetio nemačku firmu "Auto-kabel".

monca naled 2

Nemci u Mionici posluje od januara 2019. godine a bavi se proizvodnjom elektroprovodnika za potrebe auto-industrije .

 “ Zadovoljstvo mi je što smo danas u Mionici. Očekuju nas važne teme. Sagledaćemo privredu ovog kraja i videti gde treba dodatno da se uključimo kako bi se unapredili kapaciteti Mionice", rekao je Dejan Đokić, direktor kompanije Asseco SEE.

Read more...

PRED JUBILEJ 3 DECENIJE OD PRVE SVETOSAVSKE TRKE SVETLOST SE VRAĆA

 SS 22 4 1

Posle višegodišnje stagnacije Svetosavska trka jedinstvena  planetarna manifestacija vraća se korenima.

Duh 1993. i nestvarna vizija i energija osnivača  lebedeo je i grejao toplinom i dobrotom  sve ovog  sunčanog  27.januara.

Osnivač Svetosavske  trke na žalost rano  preminuli biznismen vlasnik Valjevoauta i istoimenog Atletskog kluba Aleksandar Milovanović sa  oficirom vojske Jugoslavije  Nedeljkom  Špirićem, i takmičarima svog kluba Goranom Đukićem i Đorđem Milakovićem,  uz blagoslov SPC i episkopa valjevsko šabačkog Lavrentija, svoju  vizionarsku ideju je pretvorio u manifetaciju poštovanja provoslavlja  i praznik Kraljice sportova. I gradska vlast je to umela da prepozna pre 29 godina.

SS 22 SVI

Na premijeri 1993.  pobednici su bili Goran Raičević i u odsustvu Sežane Pajkić i Suzane Ćirić nova nada YU atletike Olivera Jevtić, i Nedeljko Špirić, a Đorđe Milaković je bio drugi na cilju juniorske trke!

 Premijera po  snegu i  vodi donela je za to vreme  standarde sedam svetlosnih godina, kasnije praznika sa šampionom Goranom Đukićem 1994. pretvorene posle smrti Ace Milovanovića u bezosećajni skoro  dvodecenijski bućkuriš.

Sve loše je došlo kao  posledica nemara  nezainteresovane i  nesposobne vlasti, slepe da prepozna veru i istinske ljudske vrednosti Svetosavlja i sportske note Kraljice sportova.

SS 22 MALENI

Lošeg nasleđa se nije lako osloboditi.

Ljudi iz AK VAK 014 prihvatili su  mnogo  zahtevan, stručan i nadasve odgovoran zadatak u 12 i minut.

Sudije iz Beograda, valjevska policija, i entuzijati iz Crvenog krsta su kao i uvek bili na delu prepoznatljivi po dobrom.

SS 22 SK

U razvaljenom centru Valjeva vozačima nije bilo lako da pronađu  pravi put do svog odredišta.

Blokada centra grada potrajala više od 3,5 sata!?

Sve je bilo lakše jer je dan bio sunčan sa +8C  za poželeti, prijatan za trkače i za posmatračem za divno čudo bez snega, leda, prašine i blata.

SS22 ZENA

Koliko je pun pogodakšto su   istovremeno trčali seniorke i seniori u 12.50' preostalih, njih tek destak, za neverovati je čak  preostalih 29 trka  apsurd. Realno svih 29 mogle su biti svedene na 10 taman da drže pažnju svih Šamarčina za organizatora i  sudije po obiočaju umišljene da su umesto običnog servisa glavni akteri nabifestacije, Današnja glupost je alarm za sledeću godinu, i ne sme se više dogoditi.

Pre 29 godina  5 trka i trkači raspoređeni u 9 kategorija  su  najbolji parametar kako se radi dobar posao. Vremena je  sasvim dovoljno da najbolji  iskažu svoje vrednosti.

Današnji dan  Svetosavlja je uveličan još jednom Svetosavkom trkom, sa novim ljudima, željnim dokazivanja i napretka. ali nestvarno velikim brojem aktera i posmatrača.

Današnje iskustvo je pravi putokaz,  šta činiti i ne grešiti!

Za vremenske uslove napredvidive za kraj januara, prilagođavanje dužine staza, spajanje više trka u jednu u obe konkurencije biće ključni iskorak i nemerljiva dobit za sve. Jednostavno, mora se poštovati viziija  osniovača trke, i  ne praviti 3,5 satnu isrpljujuću i nepotrebnu  pordstavu, Za najmladje ovo ipak nisu uslovi, Svetosvska trka je nije više igra bez granica, drskog da je prisvoji i napravi  od nje papazjaniju. 

Svetossvska trka je svetski projekat i treba to poštovati!

 U vreme neprekidnog šizoiodnog  mejnstrimovanja  i medijskog  fejknjuzranja pokušaj širenja lažnih vesti da je trka otkazana nije pošao, otišao je zaborav  kao i sve loše što je bilo,  da se nikada više ne vrati.

Stručni i posvećeni imaju godinu dana vremena.

Budu li  sledili delo  Ace Milovanovića, Nedeljka Špirića, imaju šansu da sada sa svetionikom valjevske atletike Goranom Đukićem  sve dovedu pod konac.

Trka ima sve preduslove da nađe svoje mesto u tv programima, i da  bude  promocija pravoslavlja, atketike, Grada Valjeva i svih nevidljivih „malih“ ljudi što se zalažu da bude što uspešnija.

Korak koji otvara sva vrate je internacionalizacija manifestacije, i podizanja na nivo dostojan pravoslavne vere i dela Rastka Nemanjića Svetog Save.

E baš to je i bio  ključni  moto osnivača Svetosavske trke gospodina Ace Milovanovića, za koga većina danas prisutnih nikada nije čula.

I zato valja podseti na reči velikog Ničea.

”Budućnost pripada onima koji se najdalje i najduže sećaju prošlosti”

A reč dve a najboljima.

Najbrža seniorke su Teodora Simović iz Novog Pazara, Aleksandra Kostadinović iz S.Mitrovice i Mila Belaćević iz Lazarevca.

ss 22 zene

Polumaratonac Čačanin Milan Mitrović je bio ubedljiv u trci seniora ispred braće Aleksandra I Miloša Krstića iz Leposavića.

TRKA SS 22 1993

SS 22 SEN0IRI 2

U preostalih 29 trka izdvajamo  srednjoškolce( 3. 4.razred) Čačane Mirosavljevića, Jovića i Sobrića.

Kod srednjoškolki u istom uzrastu prve tri su  Todorović,  Đorđević(Lazarevac) I Žunjić(Užice)   

Zlatna odličja  kod  vojsku i policije pripale su: Andrijani Luković, Marku Paniću.

Kod veterana su pobedili  Marko Jevtić, ispred Dejana Mizdraka I Radiše Simića, a u ženskoj kunkurenciji Nataša Arsenijević i Dragana Petrović.

ss 22 veterani

Najmlađi pobednici su Dragan Nikitović iz Čačka I Una Dževar iz S.Mitrovice.

       Domaćin   AK VAK 014 je pokazao da ima bezbroj talenata, ali i ostali učesnici iz Grada Valjeva  su imali zapažene nastupe

Nikola Andrić(1), Maša Lučić(3), Tamara Kojić(2) i Jana Minić(3), Stefan Radovanović/1)m Milošu Mekić(2)  Bogdan Ranković/3),

Lena Tomašević(3), Kristina Isajlović(3), Andrija Vitezović(3), Milica Obradović(3), Lazar Gajić(1), Dimitrije Gajić(2), Tamara Panić(1),Marija Đukić(3) su medaaljaši.

 Anja Pavlović i Nikola Đukić su izdominrali u konkurenciji srednjoškolaca(I i II godina) za potvrdu da njihovo vreme dolazi.

SS 22 GORAN CELA II

 

Današnju trku je otvorio gradonačenik Lazar Gojković, a na svećanom otvaranju je bio je jedan sveštenik.

Srećno svima za jubilej 2023, sa najtrofejnijom pobednicom olimpijkom Anom Subotić. Potrebno je još više stručnih sposobnih vrednih i dokazanih. I da se ne zaboravi osnivač Svetosaske trke  gospodin  Aleksandar Milovanović

Read more...

STEVA KOLUBARAC REVOLUCIONAR I HEROJ, SIMBOL ANTIFAŠIZMA ROĐEN JE NA SAVINDAN 1916.

  • Published in Svet

 

stjepan Filipović jelica Čuveni i slavni revolucinar i heroj, partizan Stjepan Filipović(na slici sa sestrom Jelicom) rođen je na Savindan  27.1.1916. godine u Opuzenu u Hrvatskoj. Kao član Komunističke partije Jugoslavije je  tokom Drugog svetskog rata učestvovao je u partizanskom dizanju ustanka protiv fašizma i domaćih izdajnika u Srbiji.

Njegove uzdignute pesnice, poziv u borbu za slobodu protiv okupatora, pod vešalima, sa   omčom oko vrata, zbunjeni pogledi naroda i šokiranih hrabrošću, fašističkih nemačkih oficira, i izdajnika svog naroda  četničke kamarile,  jedinstveno su svedočanstvo herojstva i antifašistilkog otpora.

Trenutak pre nego što je postao besmrtan, ovekovečen je fotografijama.

Slobodanka Vasić, radnica u foto-radnji FOTO MILKA  Kosare Antić iz Valjeva je izmakla pažnji okupatoru i  kvislinzlima. Nisu  obratili pažnju na mladu ženu sa fotoaparatom, koja je načinila dvadesetak snimaka egzekucije. Fotografije su izrađene odmah neposredno nakon vešanja i postavljene u izlog foto-radnje Kosare Antić.  Na osnovu svedočenja autorke fotografije, poznato je kako su uništeni negativi, kao i većina reprodukcija, ovih fotografija: „Pošto je tačno preko puta foto-radnje bila smeštena komanda grada, Nemci su primetili da se narod okuplja pred radnjom. Sat-dva kasnije u radnju su upali žandarmi, verovatno po naređenju Nemaca. Pokupili su   sve izložene fotografije i negative“ ispričala je Slobodanka, hrabra i vešta za sva vremena je sačuva jedinstveno svedočanstvo istorije,  antifašističke borbe naroda Jugoslavije. I ne samo Jugoslavije, nego i sveta.

sf vesala

sf stevan cb

Ovo je samo kao jedan mali  demant laži revizora i falsfikatora istorije i pokušaju!

Drski revizionistički pokušaj  da se unizi  herojstvo partizana u Drugom  svetskom ratu nema granice.

Sramna  postavka "antifašizma" u Narodnom muzeju u Valjevu, beskrupolozni konglomerat prorežimskih  LAŽI i pokušaj rehabiltacije domaćih izdajnika i zlotvora, ubica svog naroda i dalje stoji.

Četničke i  ljotićevske  zlikovce,  bezlične. ljigave i smrdljive džandare uvek poslušne kvinsliškoj vlaste, izdajnike svog naroda, revizionosti istorije u pokušaju, bi da poistovete  sa herojima i borcima za slobodu. Licemerno, sramno i bedno. Očekivano od ljudi kojima je smisao života podmetanje, laž i prevara! 

Žikica Španac, Nadežda-Nada-Purić, Miša i Dragojlo Duduć, Sestre Ilić, Milica Pavlović.Dara, Miša Pantić, Andra Savčić, Steva Kolubarac, na ražnju ispečen na četničkoj vatri čestiti domaćin iz Balinovića Živan Đurđević i koliko još znanih i neznanih heroja  imaju svoja mesta za vjek vekova u istoriji svog naroda!

zikica jovanovic spanac

Nada Puric

Zivan Djurdjevic

Stjepan Filipović je u normalnim svetu ponos ljudskog roda,  a u svojoj avliji i na domaćem terenu je za neke sramota.

Na primeru odnosa prema hrabrosti i delu  narodnog heroja zapravo se očitava  odnos prema jednom vremenu, njegovim akterima i uopšte celoj antifašističkoj borbi.

Filipovićevo hrabro držanje poslužilo je kao inspiracija za podizanje dva spomenika.

Jedan je podignut na brdu Vidrak iznad  Valjeva.

sf 1 dron

Drugi je podignut u rodnom Opuzenu, hrvatskom gradiću na ušću Neretve u Jadransko more.

sf opuzen

Prvi i danas sa Vidraka podseća na herojstvo I vreme  borbe za slobodu

sf tito

Ustaše su u julu  1991.godine minirale spomenik u Opuzenu. Počinioci iako poznati,  do danas su nedostupni sudu i pravdi.

Gradonačelnik Opuzena Ivo Mihaljević (HDZ) ranije nije odgovorio na inicijativu istoričarke Davorke Perić da se vrati spomenik Filipoviću u Opuzen.

Ipak je gradonačelnik susednih Ploča, zanimljivo je nekada zbratimljenog grada sa Valjevom  Mišo Krstičević (SDP) podržao  inicijativu i spomenik  će dobiti svoje mesto na granici Opuzena i Ploča, na ušću Neretve.

To je otkrila ranije Davorka Perić, istoričarka umetnosti i voditeljka projekta “Refreshing Memory”.

Spomenik Stjepanu Filipoviću jedan je od 2.964 srušena, oštećena, oskrnavljena ili uklonjena spomen-obeležja, pri čemu je 731 njih od velike umetničke i kulturno-istorijske  vrednosti, naveo je Juraj Hrženjak u svojoj knjizi Rušenje antifašističkih spomenika u Hrvatskoj 1990 – 2000.

Procenjuje se da je u Hrvatskoj nakon Drugog svetskog rata podignuto gotovo 6.000 spomen-obeležja. Polovine više nema.. Obnovljeno je tek oko 400.

O tome kako su narodni heroji „po drugi put umirali od vlastitih sumeštana“ rediteljka Irena Škorić napravila je i film.

Nazvala ga je Neželjena baština, a Filipovićev spomenik odabrala je, uz još četiri, kako bi ispričala svoju priču.

Narodni heroj tri puta je ubijen

U zvaničnoj biografiji navodi se ime Stipan (u rodnim dokumentima), Stjepan (u Hrvatskoj) i Stevan-Stevo (u Srbiji gdje je proveo jedan deo života do smrti).

U ratu su ga zvali i Stevo Kolubarac (bio je borac Kolubarske čete). Rano je ostao bez roditelja i spoznao svu težinu života radničke klase.

Školovanje i borba za preživljavanje njegove porodice vodili su ga od rodnog Opuzena preko Mostara, Županje, Kragujevca, Užica, Smederevske Palanke, Kruševca do Valjeva. Završio je bravarski zanat.

U ranoj mladosti, 1933. godine, uključuje se u radnički pokret i sindikate, sudeluje u protestima i drugim sindikalnim aktivnostima, zbog kojih je, osuđivan na kazne zatvora i ostajao bez posla.

Vlast ga 1940. godine osuđuje na tri meseca zatvora uz proterivanje u rodni Opuzen.

Ilegalno se vraća u Srbiju i iste godine postaje član Saveza metalskih radnika Jugoslavije i član KPJ. Po saznanju da ga traži policija i da će opet biti uhapšen, zbog ilegalnog revolucionarnog rada početkom jula 1941. odlazi u partizane u Kolubarsku partizansku četu.

Ističe se hrabrošću u borbenim akcijama. Saborac je legendarnog narodnog heroja Žikice Jovanovića-Španca.

U Kolubarskoj četi, Mačvanskom i Pocerskom bataljonu vrši rukovodne vojne i političke dužnosti. Dobija i pohvalu Glavnog štaba Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije (GŠ NOVJ).

Dižući ustanak i popularizirajući narodnooslobodilački pokret, na narodnim zborovima poziva na oružani otpor okupatoru i njegovim slugama.

U noći između 23/24. decembra 1941.u selu Trbosilju upada u četničku zasedu. Četnici ga predaju ljotićevcoma, a posle  dugih mučenja zavšrava u rukama Nemaca.

Prolazi zatvore i logore uz ispitivanja, torture i zverska mučenja, ali ga Nemci ne uspevaju  pridobiti za saradnju.

Ponosno priznaje da je komunista i partizanski komandant, a na ostala pitanja i okolnosti daje lažne podatke ili ćuti.

U zatvorima je velika pomoć i podrška uhapšenim drugovima. Savetuje ih kako se držati pred neprijateljem i kako da podnesu  okrutne torture.

Njegovi preživeli drugovi i saborci kažu da im je u najtežim trenucima često govorio: “komunista mora biti najsnažniji baš u najtežim trenucima, mora prkositi gadovima, jer mi se borimo za najpošteniju i najplemenitiju stvar koja će sigurno pobediti”.

Opisuju ga kao druga željnog znanja, nježnog i pravednog, odlučnog i hrabrog s izraženim organizacionim i motivacionim sposobnostima.

Nad Stjepanom  su sprovođene različite metode ispitivanja i torture, ali Steva Kolubarac nije poklekao.

Zbog toga je SS potpukovnik Lidvig Tajhman na Filipovićev  dosije pod oznakom F-102 je napisao "nemoguć slučaj". Nakon ovog zaključka Filipovića su, 25. marta 1942. poslali u Valjevo, u štab 741. pešadijskog puka radi pogubljenja.

Stevan je iz zatvora uspeo da pošalje poruku sestri Jelici, za koju je bio veoma vezan, i poruči joj da je u zarobljeništvu. Ona je nekako uspela da izmoli posetu bratu, a kad je došla, Stevan je bio u tako teškom stanju da su mu dvojica zatvorenika pomogla da izađe iz sobe u kojoj je boravio. Poručio joj je da čuva najmlađeg brata Dragana i da se bori protiv okupatora.

Na rastanku, sestra mu je predala odelo – drap pantalone na štrafte, braon sako i kapu "titovku". Ova garderoba postala je, zajedno sa Stevanom, simbol otpora.

 Prkosno i junački se držao do poslednjeg časa. Okružen do zuba naoružanim četnicima na putu od zatvora do gubilišta pozivao je narod na ustanak i u oružanu borbu protiv fašista i domačih izdajnika. Ispod vešala nije dozvolio da mu niko od  domaćih izdajnika stavi omču oko vrata, već je to sam učinio rekavši "Neće me braća ubiti". Ispod vešala je grmeo: 

„Smrt fašizmu i Hitleru! Smrt četničkoj žgadiji i domaćim izdajnicima!  Narode, šta čekaš, svi u borbu za slobodu! Živela revolucija! Živeli radnici i seljaci! Živela sloboda! Svi u borbu do pobede!" uzvikivao je  Steva Kolubarac visoko  podignutih ruku i stisnutih pesnica okupljenom narodu.

Stjepanovo herojstvo izazvalo neviđeni bes kod fašista. Pobesneli nemački mlađi oficir je repetirao pištolj da puca. Sprečio ga je kolega sa višim činom. Usledio je mig četničkim dželatima da izvrše egzekuciju.

Stjepan je nogom odgurnuo  dželata i klupicu. U trenu je postao  besmrtan, jedinstven i neponovljiv heroj za sva vremena.

Delo i reči heroja su  neizbrisivo svedočanstvo o borbi, revoluciji i grandioznom revolucionaru svog vremena.

Borbi za slobodu ne vidi se kraj. Danas je ponovo aktuelna, jer povampireno zlo ne  miruje.

Bista Stjepana Filipovića, rad Marijana Kockovića, podignuta na mestu njegovog pogubljenja, pored zgrade sada Doma kulture kao prvo spomen-obeležje ovom partizanu u Valjevu, srušena je 1991. Bila je to  reakcija nesputanog antikomunističkog sentimenta osnaženog nakon organizovanja neočetničkih političkih organizacija u Srbiji, te njihovim tolerisanjem i instrumentalizovanjem od strane Miloševićevog režima. Nakon skrnavljenja spomenik je obnovljen. Međutim, sledi novo rušenje 2004. Bista je  nekoliko godina stajala zanemarena u prostorijama lokalnog komunalnog preduzeća. Ovaj spomenik je nakon ponovnog obnavljanja, postao meta fašističkog resantimana. U jutro 13. avgusta 2009. na postamentu biste osvanuo nacrtani kukasti krst, rukopis lokalnog pristalice neonacističke organizacije, kasnije privedenog i osuđenog. Iste godine u Valjevu  neonacisti su oskrnavili  spomenike narodnih heroja Miše Dudića i Milice Pavlović, u delu  spomeničkog kompleksa u Parku Pećina, poklon  Valjevu vajarke Vide Jocić.

Naredne godine, u istom prostoru klerofašisti su oskrnavili spomenik narodnom heroju Dragojlu Dudiću. Autorka ovog spomenika, svetski poznata vajarka Vida Jocić, bila je borac  Valjevskog partizanskog odreda i logorašica u Aušvicu.

Činjenicu da u Valjevu još uvek jedna ulica nosi naziv po Stjepanu Filipoviću, takođe treba razumevati u kontekstu Filipovića kao simbola antifašističke borbe i njegove javne memorijalizacije.

Ovaj podatak dodatno dobija na značaju kada podsetimo da je 2002. godine oko 40 valjevskih ulica, koje su nosile naziv po pojedinim istaknutim učesnicima Narodnooslobodilačke borbe, odlukom Skupštine opštine Valjevo, ponelo izmenjen naziv.

Tako su 13. decembra 2002. odlukom ovog predstavničkog tela, tj. voljom lokalnih predstavnika građanskih političkih partija (liberalne i konzervativne, odn. antikomunističke ideološke orijentacije), izmenjeni nazivi ulica koji su komemorisali Stevana Borotu i Josifa Majera, dvojicu partizana obešenih u Valjevu 27. marta 1942. Takođe, tada su izmenjeni nazivi ulica koji su komemorisali dvojicu istaknutih organizatora partizanskog ustanka u valjevskom kraju i narodnih heroja, oca i sina, Dragojla i Miše Dudića.

Isto tako, prethodno je Skupština opštine Valjevo odlučila da izmeni naziv Ulice Žikice Jovanovića Španca, što je bio uvod u potonju medijsku demonizaciju istaknutog srpskog antifašiste i revolucionara u javnim provladinim glasilima, u kontekstu sudske odluke iz 2008. o rehabilitaciji žandarma ubijenih od strane partizana i Žikice Jovanovića.

Treba napomenuti da je u Šapcu izmenjen naziv Ulice Stevana Filipovića tokom kampanje čišćenja uljeza (komunista) iz topografije ovog grada 2002, kada je izmenjeno na desetine naziva ulica koje su komemorisale istaknute učesnike Narodnooslobodilačke borbe iz Mačve i Pocerine, uključujući i Stjepana Filipovića, koji je 1941. bio borac Mačvanskog partizanskog odreda, a 1942. zatočenik šabačkog logora.

Četiri jugoslovenske osnovne škole nosile su naziv po Stjepanu Filipoviću: u Opuzenu, Divcima (Valjevo), Velikim Crljenima (Lazarevac) i Beogradu. Nastavničko osoblje Osnovne škole „Stjepan Stevo Filipović“ iz beogradskog radničkog naselja Karaburma, iniciralo je 1975. bratimljenje četiri osnovne škole koje su u svom nazivu komemorisale Filipovića. Svake godine su učesnici i nastavnici ovih škola odlazili na zajedničke ekskurzije na istorijske lokacije vezane za NOB u zapadnoj Srbiji. Takođe, ove četiri škole pokrenule su objavljivanje zajedničkog školskog lista, a 1980. snimljen je dokumentarni film o međuškolskoj saradnji (Dnevnik jedne generacije).

Danas samo osnovna škola u Divcima i dalje nosi naziv po Filipoviću.

SF VB

Osnovna škola u Opuzenu je još 1990. izmenila naziv. Osnovna škola na Karaburmi od 2003. nosi naziv po švajcarskom lekaru Arčibaldu Rajsu, dok je osnovna škola u Velikim Crljenima 2006. ponela naziv po prvom srpskom arhiepiskopu.

Herojsku ličnost Stjepana Filipovića- Steve Kulbarca nije moguće izbrisati iz istorijskog pamćenja. Stjepan Filipović će ostati heroj potlačenih, simbol borbe protiv fašizma, ali i istorijska inspiracija za buduće borbe  protiv onih koji su ubijali, pljačkali i eksploatisali stanovništvo na prostoru bivše jugoslovenske države tokom protekle dve decenije.

Stjepan-Stipan-Filipović,  Steva Kolubarac je preko potreban  i danas.

Steva Filipović vojnik

ja i sf

Potreban je da probudu svest svim medijski okupiranim,  uspavanim i hipnotisanim narodima sveta, još uvek bez konačne odluke da krenu u  borbu protiv ponovo probuđenog ostrašćenog fašističkog terora što traje!

Read more...

VESELIN VUJOVIĆ DRUGI NAJBOLJI RUKOMETAŠ SVETA SVIH VREMENA

vv r

Dok se najbolji na  šampionatu  Evrope u rukometu bore za odličja, Srbija se nije proslavila, ispala je posle prvog kruga, pokrenuta je večna  tema, ko je  najbolji  rukometaš sveta svih vremena.

Zanimljivo je da su momci sa prostora eks SFRJ dominantni!

Proslavljeni nemački rukometaš Stefan Krečmar sastavio je listu  pet najboljih igrača u istoriji rukometa.

Krečmar je trenutno stručni konsultant na jednoj televiziji, a na društvenim mrežama je pokrenuo debatu oko pitanja GOAT-a u rukometu.

U svom predlogu  kao neprikosnovenog  je izdvojio  aktuelnog francuskog reprezentativca, a inače rođenog Nišliju, Nikolu Karabatića.

Odmah iza njega, na drugom mestu je legenda jugoslovenskog rukometa, Cetinjanin Veselin Vujović.

Na trećoj poziciji je Šveđanin Magnus Vislander, četvrti JE Hrvat Iva Balić, a na petom mestu je Islanđanin Olafur Stefanson.

Dilema  ko je bolji - Ivano Balić ili Nikola Karabatić, ne postoji za  Krečmara.

Francuski reprezentativac srpskog porekla je najbolji ikada!

Krečmar je Ivana Balića stavio na četvrto mesto svoje liste, drugi na listi je legendarni Veselin Vujović, a prvi je Nikola Karabatić trenutno   igra na Euru, iako je pozitivan na koronu i juri svoju šestu medalju na evropskim prvenstvima. Ovaj 37-godišnjak rođen u Nišu je do sada u karijeri tri puta bio prvak Evrope.

Osim toga ima četiri zlata i dve bronze sa Svetskih prvenstava, a na Olimpijskim igrama je osvajao tri zlata i jedno srebro.

Rođen na Cetinju Veselin Vujović je sa šabačkom Metaloplastikom bio dvostruki osvajač Lige šampiona(1985, 1986).  sedmostruki uzatopni šampion Jugoslavije982–1988), osvajač 4 Kupa Maršala Tita(1980, 1983, 1984, 1986).

Sa Barselonom je osvojio 4 titule (1982–1992), I dva Kupa Kralja(1990, 1993), četiti Super Kupa  (1989–1992) I Ligu šampiona (1991). Na kraju karijere sa Granoljeresom je osvojio Kup Španije  (1994) i EHF Kup(1995).

U plavom dresu sa reprezentacijomk SFRJ je osvojio olimpijsko zlato  1984. u Los Anđelesu i bronzu u Seulu 1988. Sa Svetskih prvenstava ima dve medalje, zlato 1986. u Švajcarskoj i srebro 1982. u Zapadnoj Nemačkoj. Takođe ima i osvojeno zlato na Mediteranskim igrama 1983. u Kazablanki. Sa reprezentacijom SR Jugoslavije je osvojio bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu 1996. u Španiji.

Sa 738 postignutih golova najbolji je strelac u istoriji reprezentacije Jugoslavije.[3] Bio je i sportista godine Jugoslavije (1986), rukometaš godine u Jugoslaviji (1986, 1988) kao i IHF igrač godine (1988).

Read more...

SVETOSAVSKE NAGRADE ZA NAJBOLJE MLADE MIONIČANE

monca sve savaPovodom  školske slave Sveti Sava, u Mionici su uručene nagrade pobednicima osmog Svetosavskog nagradnog konkursa Srednje škole ”Mionica”.

Na konkursu su učestvovali učenici od prvog do četvrtog razreda OŠ ”Milan Rakić”, učenici sedmog i osmog razreda Kolubarskog okruga i učenici SŠ ”Mionica”.

Mlađi osnovci takmičili su se u likovnoj kategoriji. Na temu Savini darovi stiglo je oko 60 radova. Svi učenici dobili su pohvalnice, a najboljih 14 radova nagrađeno je knjigom i paketićem. Učenici sedmog i osmog razreda takmičili su se u literarnoj i likovnoj kategoriji.

U likovnoj kategoriji prvo mesto osvojila je Lana Petrović iz Ljiga, a drugo mesto pripalo je Dragoljubu Vasiljeviću iz Brankovine. U literarnoj kategoriji prvo mesto osvojile su Jana Srećković iz Ljiga i Aleksandra Vićentijević iz Brankovine, drugo mesto pripalo je Isidori Čitaković iz Mionice, a treće je osvojio Đorđe Subotić iz Brežđa. U kategoriji srednjoškolaca najbolji leterarni rad napisala je Tanja Simović, a drugo mesto osvojila je Đurđa Rakić. U likovnoj konkurenciji prvo mesto pripalo je Jeleni Jelić.

Stariji osnovci i srednjoškolci su, pored knjige i diplome, dobili i vredne robne nagrade koje se tradicionalno dodeljuju uz podršku lokalnih privrednika.

Veče uoči Savindana u  Kulturnom centru u Mionici je održana  svečana Akademiji i uručene su nagrade najboljim učenicima.

moncass boban

"Ovde smo da odamo počast i da zahvalimo  našem prvom srpskom arhiepiskopu i prosvetitelju, Svetom Savi. Rastko Nemanjić je ostavio ogroman i neizbrisiv trag u obrazovanju, veri, duhovnosti i istoriji srpskoga naroda. Zajedno sa svojom lozom Nemanjića udario je vekovne temelje srpske države. Njegova dela pokazuju značaj pravih vrednosti i istinske borbe za svoj narod. I mi, danas, treba da negujemo zajedništvo, da radimo i stvaramo. Da  našoj deci u nasleđe ostavimo bolju Mionicu. Da renoviramo škole, da gradimo puteve. Da svake godine stvorimo nešto novo, svima na korist. U rekonstrukciju škola  i razvoj obrazovanja, u prethodnom periodu,  uložili smo blizu 400 miliona dinara. Osnovali smo Centar za razvoj i obrazovanje koji ima izvanredne sadržaje. Zagazili smo u period novih i istorijskih investicija za našu varoš. Razvoj Mionice je nezaustavljiv proces” , rekao je Boban Janković na svečanoj Akademiji.

monca ss2

Na svečanosti su nastupili su glumac Filip Stanić u ulozi Svetog Save, etno grupa „Mione“, kulturno umetničko društvo „Vojvoda“, gradski hor „Abrašević“ i učenici muzičke škole „Živorad Grbić“. Program je obeležio i nastup soliste i instrumentaliste Marka Tomića i Luke Jezdića.

Read more...

SVETOSAVLJE JE VERA I PRAVO NA ŽIVOT I SLOBODU

  • Published in Srbija

ss rn

U danu Svetosavlja Valjevo i valjevski  sportisti istrajavaju. U četvrtak 27.januara nas  čeka obeležavanje velikog praznika i nova Svetasavska trka.

Manifestacija je posle skoro dvodecenijskog besmisla  dobila  novog tehničkog organizatora AK VAK 014, i ako je suditi po ponuđenom programu, mnogo veću dozu humanosti za učesenike, imajući u vidu vremneske uslove, konačno pravo vreme za trku dana seniorki i seniora, dok je sve drugo na nivou kozmetike i nametanja nekoga bez ijednog valjanog dokaza  da sebe nazove autoritetom i da se za sve pita.

Zeleno svetlo za organizaciju Svetosavske trke je stiglo  je u poslednji čas od pokrovitelja  Grada Valjeva, "veštog" da umesto organizovanja pres konferencije, pošalje toliko godina  viđenu besmilenu i NETAČNU satnicu trka.

Organizator se pobrinuo za promene pa će trka dana, senioora  biti u 12,50, umesto na kraju.  

Imajući u vidu o kakvom se "igračima" radi, ubeđenim poput predhodnika  sve znaju, i svesno najavljuju brojne trke. Sigurno je samo će ne bude li mraza, a kažu  merodavni biti  najtopliji dan ove nedelje sa temparaturom do +6C, svima  biti  lepše i lakše.

Ali i da se zna, na prave ljude, od znanja i sa iskustvom iz struke treba se neizostavno osloniti, ma koliko sujeta komandovala glavama privilegovanih da o svemu odlučuju.

Očekivanja valjevske sportske javnosti su da se na startu  Svetosavske trke u četvrtak  pojavi većina sportista, a ne samo atletičari.

Kažu  već je prijavljeno 20 seniorki i seniora!

1sv cilj

Verujem da su se organizatori setili da pozovu vaterpoliste Valisa sa šampionom Evrope Acom Kovačevićem,  evroligaško  pojačanje Metalca Uroša Lukovića, ali i male  šampione plivače,  bicikliste, rvače,  boksere, karatiste, fudbalere, rukometašice, odbojkašce,  mlade iz svih  iz drugih brojnih valjevskih  klubova  poštovaoce svetosavlja.

Svečano otvaranje manifestacije je u 11,50, a trka dana seniorki i seniora je u 12,50.

Prosvetitelj   i otac  srpske duhovnosti i kulture, osnivač srpske crkve i utemeljivač srpskog školstva Sveti  Sava je svetoinik i posle toliko vekova, vodilja ka svemu dobrom što čovek nosi u sebi.

Razloga je  dovoljno  da  Svetosavska trka povrati sjaj iz vremena kada je počela sa živi.

Vatru  je na svoj neponovljivi način zapalio  na žalost rano preminuli valjevski biznismen  Aleksandar Milovanović pre skoro tri decenije. AK Valjevoauto je je podario pobednika Gorana Đukića i ovog  27.januara pored staze u ulozi trenera.

Masovnost i posvećenost svih  delima i duhovnosti Rastka Nemanjića, su dovoljni da probude uspavanu, ljudskost, zaspalu da li i ugašenu iskru  ljubavi,  da podignu sportski duh i vrate ljudima veru u život pretvoren u beskraj besmislenih brojki, strah i obmanu bez presedana.

Uspes  mladih valjevskih atletičara-juniora    na poslednjem prvenstvu Centralne  Srbije Anje Pavlović i Nikole Đukića, i  još mlađe  pionirke Elene Panić na prvenstvu Srbije su  potvrda da Kraljica sportova ponovo stanuje u Valjevu.

djukc n i anja

I nisu troje mladih obeležili sportski početak 2020. godine.

Na  državnom prvenstvu u plivanju na 5000 metara  bez premca su bile juniorka  Nađa Lazarević, brža  od svih  seniorki. Još mlađa   Maša Cvetković  ima  najbolji rezultat ikada isplivan u kategoriji mlađih juniorki. Treći I to bronzanu medalju je Valisu donela   Anja Radojević,  starija juniorka, bronzanu.

vallis plivacice

Lepo bi bilo da se pojave još plivača  i Valisa  Vuk Tešanović,   Simon Stefanović, Tara Terzić....

Dan Svetosavlja se bliži.

Sve aktere i prisutne sačakaće vreo vojnički čaj, a biće  i po koji  sendvič, da zagreje i okrepe učesnike u danu što sledi.

Savindan je beskrajni trenutak  carstva vere,  ljubavi, radosti,  poštovanja I preko nam potrebne ljudskosti.

sveti sava

Poštujmo delo Rastka Nemanjića, da bismo opstali i živeli kao ljudi!

Read more...

ANA, NIKOLINA, MINA… NASTAVLJAJU NIZ ZLATNIH VALJEVSKIH ODBOJKAŠICA

ODBOJKA TRIO

Ženska odbojka u Valjevu prepoznatljiva nekada po remek delima  Milana Koraća Miroslava Aksentijevića-Kremića, dr Miće Ilića i fantastičnih odbojkašica Ane Živojinović. Ljilje Ranković, Maje Savić, nesalomive Tanje Grbić.. do nezaboravne Duške Pantić, danas   je u blatu parazitiranja, ali  i odvažnih devojka da se bore i izbore  za mesto pod Suncem.

I pored  sveopšteg trajanju bezočnog postludila, talenti niču kao pečurke. Većina propada u mulju i blatu beskrupulozne korupcije, otimačine  i ponižavanja. Zlo je  i dalje  nevidljvo iako  toliko očigledno, i  traje .

Na sreću najjači opstaju, jer spas nalaze odlaskom  iz rodnog grada u druge sredine, gde imaju mogućnost da napreduju.

Ana Mitrović(23) igra na poziciji korektora, dete OK Valjevo, pobegla je glavom bez obzira  iz Srbijanke.

ana mitrov1

Odlazak u  Obrenovac joj je doneo  afirmaciju i status jedne od najboljih igračica,  TENT je vicešampion države, lane   polufinalista  Čelendž Kupa, što je istorijski uspeh srpske ženske klupske odbojke. Ana  je prošle jeseni bila na pragu selidbe u komšiluk na Ub. Ugovorna obaveza je  stopirala prelazak do leta, a TENT ne odsutaje od svog puta kontinuiranog višegodišnjeg i najkvalitenijeg stručnog  rada sa najmlađima. Recept iz male male sredine poput  Obrenovca, još bolje funkcioniše  u Staroj Pazovi gde Jovo Caković sa decom pravi čuda, i “gazi” redom” ekipe  teške ko zna koliko desetina hiljada evra!   

Nikolina Zarić(20)  je  u Lajkovcu, igra za moćni Železničar.

zaric nikolina 1

U najorganizovanijem klubu u državi igra Nikolina, bori se sa povredama i žestokom konkurencijom. Želja je klub  bez trunke improvizacije i politikanstva, i baš zato   Žiikina dinastija" odoleva svim udarima i osvaja trofeje.  Nikolina je ove sezone konačno počela  standardnije da igra, jer  jurnave za rezultatom nema cenu.

Valja istaći da je Zarićka  pomagala i igrala u protekloj sezoni za OK Valjevo, eks Srbijanku.

OK Valjevo nije instant politikanstki klub, nastao kupovinom ranga takmičenja, Nije  perionica  novca, a takođe nije ni bezočna šarena laža za zaslepljenje roditelje. OK Valjevo ie klub sa višedecenijkom tradicijom, od Partizana, izvorne Srbijanke, do danas kluba na putu povratka u Prvu ligu, OK Valjevo je  vesnik  i znak novog buđenja ženske odbojke, U baš takovom OK Valjevo  Nikolina Zarić je igrala na pozajmicu i pomagala  da se stigne do uspeha..

Konačno najmlađa Minja Stanojević, u februaru će napuniti  16 punih godina. Talentovana Valjevka je  “pobegla” pre svih iz svoje generacije .

6 minaS T

U Sremu iz Sremske Mitorvice je već dve godine, ali plaća ceh mladosti, i često nije u startnoj  postavi. Na sreću prepoznata je u svom uzrastu na rprezentativnom nivou gde se  izborila je  plavi dres. Petnaestogodišnja Valjevka je sa kadetskom selekcijom Srbije  igrati na  EP u Češkoj narednog jula. Na upravo završenom kvalifikacionom turniru odbojkašica za prvenstvo Evrope kadetkinje(U17) Srbije su pobedile sve rivalke. Samo dva izgubljena seta u mečevima sa domaćinom Turskom i Grčkom, i pobede sa nulom protiv Bugarske, Rumunije i Albanije odvele su mlade Srpkinje   na XV EP 2022. u Olomoucu i Prostejovu u Češkoj (od 22. do 31. jula),

Medju najboljima je je bila Valjevka Mina Stanojević. Iz pionirske  selekcije  preseleila se  u kadetsku, gde se nametnula dobrim igrama, profesionalnim odnosom i posvećenošću.

Per aspera as astra!

Poželimo mladim Valjevkama da ostanu vredne i istrajne, jer samo tako mogu dosanjati svoje snove!

Srećno da bude Ani, Nikolini i Mini, ali  i svim devojčicama koje kreću  njihovim putem  u odbojkaškom svetu sporta!

Read more...

MIONICA OBEZBEDILA MILION ZA SANACIJU DVE KUĆE RASELJENIH PORODICA

monca raseljeniGrađevinski materijala u vrednosti od milin dinara dobiće  dve intreno raseljene porodice u opštini Mionica. Porodice Belošević i Radivojević moći će da rekonstruišu i adaptiraju svoje kuće. Akcija se sprovodi u okviru programa Poboljšanje uslova stanovanja interno raseljenih lica  opštine Mionica i Komesarijata za izbeglice i raseljena lica Republike Srbije.

Belošević I Radivojević će dobiti građevinski  materijal za rekonstrukciju svoj domova, noseće konstrukcije, hidroizolacije, za sanitarni  čvor, podnih obloga, Kuće če biti malterisane urediće se  fasade. Biće im zamenjena i uvodena  elektro i vodovodna instalacija, a biće urađeni I svi  drugi  radovi neophodnih za završetak gradnje ili adaptaciju.

Predsednik opštine Mionica Boban Janković potpisao je ugovor sa porodicama Belošević i Radivojević.

monca raseljeni 2

“Kontinuirano sprovodimo program za stambeno zbrinjavanje porodica interno raseljenih i izbeglih lica. Svaka porodica u našoj opštini nam je podjednako važna. Beloševići i Radivojevići su vredni i čestiti ljudi, i siguran sam da će im ova pomoć mnogo značiti. Zahvalan sam Komesarijatu za izbeglice i raseljena lica Republike Srbije sa kojima imamo dobru saradnju i uspešno realizujemo projekte, a sve u cilju kvalitetnijeg života naših građana",kaže Janković.

Progam se realizuje u okviru programa Poboljšanje uslova stanovanja interno raseljenih lica koji sprovode opština Mionica i Komesarijat za izbeglice i raseljena lica Republike Srbije.

Krajem prošle godine, kroz projekat Poboljšanje uslova stanovanja izbeglih lica, građevinski materijal u vrednosti od 900 hiljada dinara dobile su i dve izbegličke porodice na teritoriji opštine Mionica

Read more...

VATERPOLISTI VALISA I NAJBOLJEM VALJEVSKOM SPORTISTI ALEKSANDRU KOVAČEVIĆU ČASNI BOGOJAVLJENSKI KRST

ACA KOVACEVIC BOGOJAVLJENJE 22 2Praznik javljanja Trojičnog Boga na reci Jordan u času krštenja Sina Božjeg i ove 2022. godine obeležen je molitvenim i tradicionalnim svečanostima u pravoslavnom svetu.

U Valjevu u Hramu Vaskrsenja Hristovog Svetu Liturgiju je služio arhijerejski zamenik Episkopa valjevskog G. Isihija protonamesnik Filip Jakovljević, uz sasluživanje bratstva sabornog hrama i pojanje Kamernog hora „Emanuil“ pod upravom Vanje Urošević, nakon čega je na platou ispred hrama obavljeno je osvećenje Bogojavljenske vodice.

SPC BOG HRAM1

Ispred Berkove brana na Gradcu  zatim je u organizaciji Vaalkevske eperije  SPC  odražna  duhovno – kulturna manifestacija „Plivanje za  Časni Bogojavljenski Krst

Među učesnicima litije do Gradca bili su pripadnici Vojske Srbije i Policijske uprave, članovi Vaterpolo kluba „Valis“, Konjičkog kluba „Harmonija“, Kulturno – umetničkog društva „Abrašević“ i Svetosavske omladinske zajednice, kao i brojni vernici, i narod.

SPC LITIJA GRADAC BOGOJAVLJENJE1

Dobrodošlicu prisutnima je poželeo sveštenik Dejan Tripković, a zatim su pevali članovi  Dečjeg hor pri Hramu Vaskrsenja, i muzička umetnica iz Zrenjanina Milica Dosković. Uz  pesmu „Ne dam“ plivači su uplivali u Gradac.

Časni Krst u vodu spustio je protonamesnik Filip Jakovljević,

 Sa leve na desnu  obalureke zatim je zaplivalo 30-kK   hrabrih Valjevaca,  i jedna žena. Isšplivali su odvažno  33 metra, simbolično u čast godina zemaljskog života Gospoda Isusa Hrista.

Prvi je do krsnog znamenja stigao je vaterplista Valisa,  najbolji valjevski  plivač, osvajač Ebropske krune sa selekcijom Srbuije na Malti. momak sa 17 godina na širem spisku senioske reprezenatcije države, najbolji  i sportista  Grada Valjeva u 2021. godni,   Aleksandar Kovačević.

“Nije bitno ko je došao prvi do Časnog Krsta. Svi smo mi ovde pobednici, jer smo i pored ovakve temperature skočili u vodu. Bilo je i starijih i mlađih koji su plivali. Svaka čast svima, ovo je veliki događaj za sve nas”, rekao je Aleksandar Kovačević, kome je ovo bilo drugo učešće i druga pobeda u plivanju za Bogojavljenski Krst. Ovogodišnji trijumf Aca je  posvetio svom dedi.

Svi učesnici plivačke trke su prigodno nagrađeni, a za sve posetioce organizatori su pripremili posluženje.

Bogojavljenskom plivanju i ove godine prisustvovali su brojni Valjevci, posebno mladi, što veoma raduje, jer je na taj način tradicija nastavlja da živi u korak sa modernim dobom.

Liturgijskim sabranjem je načalstvovao protojerej – stavrofor Radomir Aleksić, uz sasluživanje bratstva hrama. Nakon Liturgije, obavljeno je osvećenje vode na Trgu Vojvode Mišića i spušten ledeni krst u Kolubaru

"Bog se preko Svojih izabranika i proroka više puta javljao ljudima. U današnjem danu Gospod se objavio lično u svoj sili i slavi Svojoj, došavši na reku Jordan da Ga krsti Sveti Jovan Preteča, onaj koji će pripremiti put Spasitelju. Prizor Gospoda Hrista u vodi Jordana, goluba koji silazi na Njega i glas sa neba koji govori: „Ovo je Sin moj ljubljeni, Koji je po mojoj volji..“ učinio je da celokupna tvar u momentu stane, jer se do tada nije desilo da se Bog u svoj Svojoj sili objavi", besedio je protonamesnik Dragan Jakovljević o tajni jednog od petnaest najvećih praznika posvećenih Gospodu Hristu, kojim je označen početak Njegove zemaljske misije spasenja ljudskog roda.

Prvo čudo koje se desilo jeste današnji dan, kada se osvećuje voda i kroz vodu celokupna priroda i sva tvorevina. Sve što je stvoreno sadrži vodu i ona se menja. Menja prirodu svoju i drhti pred svojim Tvorcem. Današnjeg dana Gospod je pokazao Sebe da bi čovek video za šta je stvoren. Bog je unizio Sebe da primi krštenje od Svoje tvorevine, ali istovremeno pokazao čoveku koliko visoko i daleko može blagodaću i ljubavlju Božjom da se uzdigne. To je zadato čoveku. Od tada naovamo, neprestano se čuda dešavaju. Osvećuju se voda i celokupna priroda, ali se u Crkvi Božjoj osvećuje sve ono što ulazi u nju. Mi se osvećujemo Svetim pričešćem, menjamo svoj način postojanja i sjedinjujemo se sa Onim, Koji je osvetio celu zemlju. U današnjem danu Gospod nam pruža osvećenu Bogojavljensku vodu, dokaz da je On jedini istiniti i pravi Bog. Mi smo danas svedoci tog čuda kao što je nekada bio Sveti Jovan Krstitelj, rekao je  otac Dragan Jakovljević.

"Slaveći Bogojavljenje, mi se sećamo da se Bog pokazao svetu kao Trojica i da se Isus javio kao Hristos i započeo Svoje delo, pristupivši krštenju na reci Jordan. Učinio je to kao svi grešni ljudi. On, u Koga ne beše greha, jer tako, govori Svetom Jovanu Preteči, „valja ispuniti svaku pravdu“. Greh Adamovoj gordosti Hristos popravlja smirenošću i njome otvara nebo, te pokazuje ljudima tajnu trojičnog Boga", kazao je u bogojavljenskom slovu protonamesnik Dušan Aleksić na Svetoj Liturgiji u Hramu Pokrova Presvete Bogorodice.

Da bi se priroda pripremila za nepropadljivost koja će nastupiti posle Sudnjeg dana, Hristos je došao na vode Jordana. Uronivši u Jordan, Hristos ga je posvetio, ali ne samo njega, već čitavu vodenu prirodu. Danas se osvećuje voda, a pošto se voda svuda nalazi, Hristos je osvetio čitavu vaseljenu. Krštenje Jovanovo je bilo samo znak pokajanja, a hrišćansko krštenje jeste novo rađanje, oproštaj svih grehova- poručio je otac Dušan Aleksić, i pozvao verni narod da svi zajedno pokajanjem čistimo svoje duše, poput naroda koji je dolazio Svetom Jovanu Preteči na krštenje. Onda ćemo, zaključio je on, svi osetiti da u nama obitava neopisiva radost i mir koji su zalog neba i dar ljubavi Božje.

Po završetku Svete Liturgije, upriličena je tradicionalna litija do mermernog mosta na Trgu Vojvode Mišića, odakle je spušten Časni Krst u Kolubaru. Kraj popularne „česme kod Granda“ osvećena je Bogojavljenska vodica, koju su mnogi Valjevci poneli svojim domovima.

Read more...
Subscribe to this RSS feed
Info for bonus Review bet365 here.

VESTI

Pratite nas