Divan je osećaj kada dodiruješ nebo, mesec i zvezde u prohladnoj avgustovskoj noći u oazi zelenila srušene kasarne “Kadinjača” u valjevskom Parku Pećina. U sveopštem beznađu probuđen je nerv vere u slobodu. Borbom protiv zla i najnebitnijih, put je oslobađanja zarobljenog uma, okupiranog beznađem I lažima.
Na krilima božije muzičke magije besmrtnog Čole, najvoljenije persone, pola veka samo, ujedinilo se po svim šavovima raspalo Valjevo.
Pokazalo je da ima još snage I energije da sruši zlo što traje decenijama.
Čak su se bar za tren osvestili umišljeni da onaj što im puni oči i uši Andersenovim I Grimovim bajkama, ne govori istinu. Pobedili su strah od odmazde što vreba kao Domaklov mač, izdaju li i prestanu da budu i odano roblje, slepi sendvičari I puki poslušnici
Muzika ne može da promeni svet, ali ima moć da menja ljude.
Gospodar prstenova muzički bog Čola, iznad svih, šarmom, jednostvanošću. vrhunskim nastupom, najdubljom i nadasve iskrenom emocijom, doneo je ono što niko ne može, katarzu i osvećenje, akterima nestvarne muzičke bajke u “Kadinjači”.
Svako normalan teži da bude ljudski običan, a istovremeno poseban.
Danas, u zemlji ničega, osim zastrašivanja, ucena i gorčine zbog izrečenih laži, što vređaju zdrav razum, moguće je izlečenje.
Magične melodije preplavile su grad na Kolubari, od mesta gde nastaju do Sepija. Dalje nisu mogle, jer đubre nije dalo.
Naš Čola, svetski a običan, poseban, i više od svih, stigao nam je posle dugo godina.
Harizmatični iscelitelj srca i duša je u noći između petka i subote doveo Grad Valjevo u trans, da te more jak da na namrštenim licima, i očajem ispunjena ,pogledi pretvore osmesi zaigraju, i nestvarno osećanje da se slobodni ljudi raduju, pevaju, vole život, i najvažnije, da mogu da poštuju i ne mrze jedni druge.
Naš, a svetski, Čola je 1973. pevao na Euroviziji, i potpisao ugovor sa kućom Warner Brothers u Kanu, upoznao Mika Džegera. Odbio je da se preseli u Njemačku. Nije Čola hteo da bude namački rob, ali eto ih zakucaše nam ponovo na vrata posle samo 80-ak godina.
Gle slučajnosti, baš posle pola veka svetska ikona pop muzike, muzički Bog je zapevao. Za sve od 2 do 102 godine u Gradu prijatelja i vojničkih uspomena, nastalih deceniju ipo kasnije dok je služio domovini u kasarni Žikica Jovanović- Španac.
Slobodarskoj duši, heroju Špancu, (ne) srbinu, jednom i uvek gubitnici su ime pokušali da izbrišu, isti ovi crtači istorije i mapa grobalja po Valjevu. Oteše Žikici-Špansu ome škole, uvališe u centar grada ratnog profitera Danilovića, dadoše mu ime Žikicine ulice.
Uzalud, znaju da će proći, kao i još gori pre njih, što bi da otmu, i po otomanskim tapijama, potvrđeno srpsko Kosovo.
Crtačima grobalja puna su usta poganih uvreda, što se Čola desio baš, u do temelja srušenom svedočanstvu istorije, u “Kadinjači”.
Neće sebi samo da priznaju da je Valjevo pre više od jednog veka bilo masovna grobnica.
Srbija i Valjevo pamte i poštuju besmrtne ratnike i rodoljube, s početka prošlog veka, kao i sve humane ljude, spremne da sebe žrtvuju za spas obolelih od pegavog tifusa, zla namerno ubačenog da osveti i naplati poraz igarske carevine, posle bezuspešnog pokušala pokoravanja Srbije.
Ostadoše obismišljeni novi pamfleti i pokušaji ruženja naroda, jednom i uvek gubitnika, bez osećaja za bilo kakav smisao racionalnog.
A naš, a svetski Čola eksplozivnom ekspresijom, nastupom, moćnim glasom do zvezda, najiskrenijom prisnošću sa prisutnima, uz podršku svoje moćne muzičke armade, momcima i devojkama na sceni, doneo je Valjevu celovečernju muzičku pustolovinu.
Ludo iskreni vrisak, iz duša i srca oslobođen konačno straha beskrajno dugo i planski nametnutog, pocepao je mrak u Parku Pećina, i u svakom kraju našeg zlom okupiranog Valjeva.
Grmljavina, svetlost i snaga Čolinih pesama zapalili su Grad, od Parka Pećine do svakog kvarta, od Vidraka, Novog Naselja, Petog Puka, Brđana, Gradca, niz Kolubaru do Sepija. Dalje od planine đubreta nije moglo, vraćala se “elenentarna nepogoda” nazad u Grad Valjevo da budi i ohrabri zaspale i uplašene.
Čolina emocija izražena u svakoj otpevanoj pesmi, probudila je snagu samopoštovanja, snagu, ljubavi, istine i pravde uvek pobednika nad zlom što ne staje.
Nošeno Čolinim pesmama i bez “Gori vatra” Valjevo je potvdilo da ma koliko srezanih krila ima srce i energiju Sunce da poletii, da rastera, i vatrom slobodarske snage i ljubavi sprži sve prolazne crne oblake zla, što traju beskrajno dugo.
U svetu neslobode, neistine, mržnje, nepravde, pod bleštavom svetlima reflekora u Kadinjači slušajući glas radosti, vere I nade ljudi su shvatili da niko osim njih ne može biti gospodar njihove sudbine.
Trebalo je doživeti katarzu u Kadinjači.
Čoline pesme, melem za dušu su proterale strah iz svakog srca.
Pritisnuti teretom preživljenog zla ljudima samo zlo što nije palo na glavu, se oslobodiše stege.
U agvustovskoj noći nestadoše traume od sankcija “dobrotvora”, građanskog rata, gladi izazvane krizom. Nestao je strah od bombadrovanja, zemljotresa, od korone što puni groblja, bolesti u najavi, nametana lgbt ideolgija, posle kovid aspida, novi uterivalio straha metereolozo, što umesto elementarnim nepogadama sada nebeske oluje zovu superćelijskim.
Oslobodiše se ljudi od svinjske kuge, i novog zla u pripremi što viri iz mraka I pakla beščašća I neljudskosti ljudske.
Čola je muzikom, raskošnim talentom, božjim glasom, vratio nadu ljudima, ali i probudio svest obespravljenom čoporu da sveopšte nasilje nad zdravim razumom radikalsko-espeesovske vlasti, mogu pobediti samo slobodpmni ljudi i naravno žene od Eve, Jasmine, Julije, gospe Mice gazdarice, Kristine, Esme, Ivane, Emili, Helene, Ruške, Anđele…
Gori vatra se nije čula u Kadinjači, ni prelepa Druže Tito mi ti se kunemo, uh četnici u pokušaju kako vam je mogu znati. Samo je iz mraka zaiskrio plamen slobode, sa ili bez petokrake i partizana, manje je bitno. Bitan je probuđeni osećaj slobode I pravde.
Sloboda se čeka, za SLOBODU se bori.
Iako već dva leta u osmoj deceniji Čola je pokazao I dokazao da je vreme da sa svojim orkestrom, momcima I devojkama sa bine u Kadinjači, I izabranim časnim, vrednim, strabački neukaljenim borcima povede narod u borbu za slobodu.
I zato, Čolu za Predsednika, sa sve sarajevskom ijekavicom, pjesmom koja život znači.
A zlo I pošast su razbuktali gnev, mogu slopmiti samo čiste duše, i mudra srca, što bolje od očuju vide kako se stiže do slobode.
Desiše se katarza i osvećenje naroda .
