Kraj marta nagovestio je početak  "fudbalskog ludila na valjevskom prostorima u aprilu.

Mutant iz Parka Pećina i dalje bez povraćenog identieta "Stare dame" posle Zlatibora, "isprašio" je drugi tim Novog Pazara, Jošanicu  identičnim rezulatom  2:0 kao i večeras Partizan Pazarce u Beogradu. Suma, Ljajić  i ostali momci iz plavo bele družine, ispraćeni su u plej- aut.

Juče U Parku Pećina 45 minuta izabranika Koste Markovića za uživanje, dva efektna gola, i novi trijumf.

foto BK FK 2014 Već u 2. minutu na pas naravno, najboljeg pojedinca, Starčevića posle vađenja umnjaka izašao je na teren, Đermanović je u stilu engleskih majstora rezantnim udarcem po zemlji zaresao mrežu gostiju. Usledila je "mrtva šansa"  Đurića, naravno Starčević je ponovo bio asistent, da bi u 20. minutu  Panić pobegao odbrani Jošanice i sa desnog boka pronašao  Stojanovića,  za konačnih 2:0, i za sada ukupno 29 bodovau Trećoj ligi Zapad.

Na starije su se ugledali i mlađi.

Dečaci Radničkog sa vicešampioni Mini-maksi lige Srbije uzrasta do 10. godina. Takmičenje za započelo rekordnih  256 ekipa, a na završni turnir u Kragujevac su se plasirale 22 ekipe.

Valjevski dečaci sa kojima radi Nenad Simanić su osvojili 2.mesto!

U finalu su odoleli Crvenoj zvezdi u prvom poluvremenu(1:1) da bi u nastavku  ekipa sa selektirana iz cele Srbije nadigrala mlade Valjevce i stigla do ubedljivog trijumfa od 6:2.

Na putu do finala Zvezde bila bolja u grupnoj fazi od Radničkog 4:2,zatim su u grupi  pobeđeni Jagodina( 4:1),Kristal iz Vršca(3:0), Bambi ( Zrenjanin(6:0). dok je kraljevački Kiker bio bolji  5:2. U osmni finala je pao novopazarki Al  Ahli(3:1), u četvrtfinalu šabački Tika-Taka(1:0). U polufinalu  pasoš za finle je  viziran posle trijumfa nad  zrenjaninskim Proleterom 4:1.

Rezultat dečaka je vredan pažnje, a  Nenad Simanić je potvrdio da je u radu sa najmlađima bez premca na valjevskim prostorima. 

Generacijski blizu, ali bez podrške i uslova u kojima radi  Simanić, Vićentije- Vića- Simović, golgeter mioničke Ribnice svih vremena, sin rano preminulog poete fudbalske igre i "cepača" protivničkih mreža, najpre u dresu,  najpre Ribnice, a zatim u zlatno doba valjevskog Metalca, Palente Simovića, je sa još mlađom generacijim dečaka Ribnice, napravio čudo. Dečaci rođeni 2015, kao  drugoplasirani, prvi je na turniru u Mionici bio valjevski Tešnjar, ali je odustao,  idu na  finalni turnir  Mini maksi lige u Kragujevac.

Mali Mioničani će od 12. do 14. aprila igrati sa vršnjacima iz grada  domaćina Kragujevca, Čačka, Zaječara, Bačke Palanke, Temerina, Bujanovca, Vranja, Novog Sada  Beograda, Niša, Novog Pazara, Kosovske Mitrovice, Pančeva,  Zrenjanina, Petrovca na Mlavi, Arilja, Batajnice, Užica, Jagodine za što bolji plasman.

Rinica je u grupu sa šabačkom Mačvom, Suboticom, Jedinstvom iz Kruševca i OFK-om  iz Beograda.

Po 2 najuspešnije ekipe iz svih osam grupa, takmičenje nastavljaju u osmini finala. Crvena zvezda je najveći favorit turnira, a mladi Miončani poručuju: Mi  verujemo  u sebe i pobedićemo, ma koliko naši rivali budu jaki!

Trebalo je strpljenja i dočekati  da bude što biti ne može u valjevskom svetu fudbala. Posle tri gorke "nule"  najteža je došla kao posledica oružane pljačke" protiv  FAP-a na prolećnoj premijeri u sred Valjeva, stigao je trijumf.

Lopovluk "projektovnih" za Prvu ligu Pribojaca imao je za posledicu  (ne)očekivane ostavke trenera, između ostalog i zbog odlaska pola tima bez njihove saglasnosti. Na žalost zatajio je faktor lične spremnosti na žrtvu, i odgovornost, inače danas uobičajenog "pravila igre".

Trebalo je puno vremena da se prepoznaju ljubav, znanje,  i organizacione sposobnosti Ilije Pavlovića, danas i formalno predsednika kluba iz Parka Pećina.

Čovek od znanja i uspeha, menadžer za mnogo veći biznis od fudbala, je konačno izašao iz senke. Okrenuo je list i postao vodič. Odlučno i sistematski  je krenuo od nule. Za početak nema više loših manira zbog kojih je i klub razvaljen voljom štetočine veka.

Na sreću virovački nepomenik je nestao iz fudbala, ali tek pošto se konačno smučio samom sebi, a valjda je bilo i zorta, jer svašta narod priča.

Sistem se gradi od nule. Selekcije su formirane. Pored seniorske, raste i juniorska, trenutno i "trećem razredu". Za kadete i još mlađe tek počinje prava bitka. Pred Dejanom Stojanovićem, Peđom Starčevićem, Markom Isidorovićem, Aleksandrom Đorđevićem-Robajcem i Nikolom  Ranisavljevićem su izazovi i iskušenja. Konkurencija fudbalskoh škola ih tera na maksimalnu ozbiljnost i dodatni napor. A infrastruktura je bitan faktor svakog uspeha. Kada stigne "veštak" u Park Pećina, do juna daće Bog, teren na Krušiku doživi novo vaskrsnuće i povratak u život, a sa njim i restoran, biće uslova da svane valjda i valjevskom fudbalu, konačno.

Ispostavlja se da je angažovanje Koste Markovića, kouča od znanja, ali sa vizijom da valjevska deca mogu da nose teret Treće lige, bio pun pogodak.

Poraz od Poleta nije pokolebao mladog trenera. Nedelju dana kasnije,  poslednje subote marta sa toplim danom stigla je vrelina radosti pobede. Kosta je u Čajetini zabeležio svoju prvi trenerski pobedu u Trećoj ligi, i to  protiv eks superligaša Zlatibora od 2:1. Upisana je  brejkčina proleća za nadu da fudbal u Valjevu ipak nije umro, i da će preživeti u vremenu kada se zna kome je i zašto sve podređeno.

Kosta je preuzeo prvi tim posle neviđene krađe protiv FAP-a. Marković je mudro i znalački osmislio kako da vodi sada još više podmlađenu ekipu. Preko noći je momcima vratio veru u sopstvene vrednosti. Kao igrač bio  je kreator ali i lucidan napadač. Afinitet da forsira mlade, i da igra napadački ne menja, a poverenje gradi isključivo na posvećenosti, radu,  i ljubavi prema mladim igračima. Kraj Morave u Čačku je bio na pragu trijumfa na svojoj trenerskoj premijeri. Polet je ipak boljom igrom, i naravno uz faktor sreće, poraz pretvorio u pobedu od 2:1. Ali odavno neviđeno, da deca grizu, da ne odustaju od fajta, i da se bore do kraja, bez predaje, odnosno da  imaju štofa da igraju ozbiljan fudbal, što se moglo videti u Čajetini, uliva nadu da je Marković na pravom putu. 

U gradu "Zlatne gondole" i košarke(KK Zlatibor) Kostina "laka konjica" preorala je  "švajcariju" i gle napravila čudo! Momci su doneli sva tri boda u Valjevo.

Zanimljivo je da su sva tri gola postigli Valjevci i to u drugom poluvremenu, posle dve propuštene šanse u prvih 45.minuta.

U nameri da spreči najgore u 62. minutu Pavle Stojanović je glavom loptu poslao u sopstvenu mrežu. Pogodili su Zlatiborci i stativu. Kosta je osetio trenutak i u igru je ubacio "svežu krv" najboljeg u ovom trenutku Davida Starčevića i Aleksića. Usledio je preokret u poslednjih 15 minuta meča. Ranisavljević je pobegao po levoj strani, i sa korner linije vratio loptu do Pavla Stojanovića, veštog da pravovremeno u "rupi" pronađe  Nemanju Panića, sigurnog za mat Đokovića. Isti scenario sledi u 83. minutu. Tropotezna akcija  Starčević-Aleksić-Panić donosi novu bravuru, za trijumf ekipi ponovo sa šmekom "Stare dame" iz Parka Pećina. 

Varnice su sevnule na "švajcariji"  hoće li biti "munja i gromova" u Parku Pećina?

Eto prilike da vidimo već za 7 dana kada u goste stiže Jošanica sa "oranice". Posle "Zlatibore pitaj Taru", u subotu će izgleda zagrmeti "Ta vala, ta vala, ta valjevska podvala!

Vala red je, načekasmo se baš dugo, dugo!

Autentični Valjevac, arhitekta Dragan Vasiljević(69), oduvek svoj, stručan, posvećen, vredan, osoben, sa dušom anđela, ošinut  munjom sudbine, da li još nečim, očigledno životno ugrožen, ipak napustio je zdravstvenu ustanovu, da bi koji munut kasnije, verujući svom srcu, krenuo  na put bez povratka.

Voljom sudbine okončao je svoj zemaljski život kraj mesta svoje ljubavi košarakaškog igrališta na Studentu. Srce neugasivi motor života je stalo, i naš Vasa se preselio na neko bolje mesto. Postao je deo neugasive svetlosti što nas sve čeka.

Valjevke Valjevci su se u petak, 29. marta 2024. godine oprostili od Vase,  stvaraoca, vrhuskog profesionalca, iskonskog Valjevca, divnog čoveka i prijatelja.

Biranim rečima na oproštaju od Vase su govorili prijateljica od detinstva bibliotekarka Dragica Parezanović, čovek Studenta kome je poklonio najlepše dane advokat Luka Ačimović, i drugar sa kojim je rado delio poslednje godine svog života novinar književnik i publicista Miloš Jevtić. Podsećanje na Vasin život i borbu da svoj Grad Valjevo, bio je svojevrsni omaž čoveku svetlosnu godinu ispred svog vremena, svetioniku nevidljivom za svaku vlast u vrememu svog trajanja. 

Odavno na jednom mestu nije bilo  više Valjevki i Valjevaca koji bi danas zajednički itekako mogli da izvuku iz blata u kome je Valjevo zaglavljeno decenijama. U svoje svoje ime mogli bi da nastave Vasino delo i Valjevu svojim vrate ono što mu je oduvek pripadalo, dušu i ljubav bez koje života nema

Vasa je bio čovek širokih vidika, vizionar, uvek pažljiv i raspoložen za svakog pristojnog sagovornika. Voleo je košarku i bio jedan od osnivača Studenta, ali jeidnstbena duša, naklonjen  umetnosti i estetici, u duši skriveni buntovnik, i mangup sa gospdoskom manirima.

Vasa je bio poseban u svakom smislu te reči, originalna persona, a skroman i drag čovek.

Pored košarke ogroman doprinos je dao je kulturi Grada Valjeva. Akter i osnovač valjevskog Jazz Festa,  idejni tvorac diskoteke na Studentu, ali brojnih koncerata najvećih YU rok i pop zvezda, ućivao je u ćarima Beograda , ali beu Valjeva nije mogao.  U svom Gradu se angažovao na na očuvanju autentičnosti celina i očuvanja vizure i danas  neprocenljive vrednosti  za Valjevke i Valjevce.

Dragan Vasiljević sahranjen je na Novom groblju u Valjevu u prisustvu članova bliske rodbine, više stotina brojnih prijatelja, kolega  i poštovalaca. Vasa je postao deo neugasive svetlosti, ostavljajući  neizbrisivi  pečat  u svom gradu Valjevu.

. 

Sa jasnom porukom da u Valjevu i valjevskom kraju kraju neće biti podzemnij rudnika i kopanja, građani Valjeva su u svom gradu  sprečili održavanje planirane i najavaljene  prezentacije  kompanije Rio Tinto o Projekta Jadar, odnosno  iskopavanje litijuma.