IN MEMORIAM RADE RADIĆ(1948-2021) ^Featured

U Valjevu je preminuo Rade Radić(72), jedan od najvećih u  valjevskom fudbala, u  20. veku.   

Živeti život na svoj način, poseban, autentičan, neponovljiv, drugačiji,  mogao je  samo on, naš Rade.

Vanvremenski  nas je poslednji put nadmudrio 13.aprlilske noći.

Shvatio je suštinu besmisla što traje. Moćniji od svakoga, okrenuo se, zatvorio oči i otišao u svetlost, u večnost, kao i svaka duša, što pokreće život.

Duša stoji uz telo, kao kamičak uz kamičak, tako je Rade sa svojim Snežanom, izgradio svoju bajku, ljubavi, poverenja,  strpljenja i dece, najvažnije,  uvek ispred svih.

Nataša i Sonja, Sofija, David,  Nikola, zetovi  Davor i Milan nastavljaju  neugasivu besmrtnost Rada, nasledje  majke Krstine, a podeljeno  sa sestrom Mirom i bratom Bobanom.

Moj kum Stanko sa svojom porodicom je takođe deo bajke Rada i Snežane.

Pored dece uvek ispred svih, najvažnijih  i najbitnijih, darovanih najvećom pažnom i najvažnijim "sitnicama ", Radov izazov života bio je fudbal.

A za fudbal se čovek rađa.

Iz svoje Radničke kolonije i Mladog radnika je otišao u svet po ličnom izboru. A stigao je preko valjevskog Metalca, ubskog Jedinstva, do Miljanove Crvene Zvezde, Maribora, Prištine, Vojvodine banjalučkog Borca...i tamo fudbalskom magijom ostavljao pečat umetnika.

Uvek uz podršku svoje dobre vile Snežane igrao je svoj fudbalski rulet. Dobijao i gubio, ali uvek je radio po svom izboru. Ostao je mladić u duši do poslednjeg daha, pobednik.

Kažu Rade je posedovao nestvarni fudbalski talenat, i u pravu su.

ZZamoljen da malo zapne, dao je gol u Pirotu i doneo bod Metalcu. Od premije je mogao da ostvari san svih mladića svog vremena, da  kupi zimski kaput.

Ispričao mi je ovo  Vladika Džons govoreći o jednom od najvećih fudbalera što su fudbalsko Valjevo, Srbija i Jugoslavija imali.

Zvezdine zvezde Bleki Bogićević, Cole Janković, Perazić bili su društvo Rada "Ćore" u Ljudskom vrtu u Mariboru. Slovenci ih nikada nisu zaboravili, jer bili su fudulski bogovi.

 Fudbalski Merlin i šeret, Rade je do  do te mere je bio autenitično neponovljiv, da čak nije "ni video" jedan svoj postignut gol.

Rade je bio poseban, kozer sa stilom da ispriča što niko ne može, ali samo kada želi, da bi  kazivanje uvek završio mudrom  porukom sagovorniku.

Bio je boemčina par excellense.

Pored viđenja na Đurđevdan  kod majka Krune, poziv na čašicu domaće i Radove besede se nisu propuštale u Gedžinom kafančetu kod Remonta.

Videli smo se posledni put  ne tako davno na pijačici u Kolubari. Prozborili, bez peckanja  na naš način. Evo nas danas tu da se pozdravimo  do novog bezvremenskog susreta  i druženja u svetlosti  neugasivoj što traje.

A nama još uvek ovozemaljskim,  ti Rade  ostavljaš samo   ljubav, ljudskost,   poštovanje i neugasivu mladalačku energiju.

Malo li je!

Nova utakmica je za tebe, sa kumom Božom Mamulom  počela, Sa svojom ljubimicom Natašom nastavljaš da traješ i pobeđuješ, čoveče sa neugasivog  duha.

Gledaš nas odozgo ponosan što si retko o sebi i govorio, jer to je bio deo tvoje lako prepoznatljive posebnosti.

Zato sa nama  i u nama živiš sa svojom dušom dok budemo trajali.

Volimo te i hvala što si bio deo svih nas.

Rade Radić će biti sahranjen danas na Novom groblju u 14,30 sati.