Progon većine medija što vide smisao svog delovanja u odbrani slobode i istine, ljudskih vrednosti i pravde ne jenjava. Šikana nerežimskih valjevskih  medija ne prestaje. Kao i obično većini nerežimskoh medija udeljene su mrvice od 10 miliona dinara namenjenih medijskim projektima. Cilj je ispunjen, oči su  zamazane,  samo onima što veruju da Partizan on voli isto kao miljenicu mu sa “Rajka”.

Kad ne smeš, a hteo bi možda da usrećih Valjevke i Valjevce, jasno je da sve više ličih obično malo ništavno -duplo golo, sitan poslušnik i izvršilac svega što ti se naredi, “odozgo”.

Prodati  svoj obraz za 5 miliona dinara u kešu, a možda i duplo i više, dok utakmica traje, ako si vešt,  vozikaćeš se    “elitno” u crnomanjastim džipovima, sada samo preobučen u dres druge boje, ne može svako.

Alavoj preko noći pogospodstvenoj guliji, ne pada na pamet da iskolači oči, proguta knedlu, da se makar zagrcne.

Mirno kao da se ništa ne dešava  alavi gledaju i dalje beskrajno poniživanje  dece, radnika i seljaka.

Nepodbni novinari su stalna meta, šikane i uskraćivanja svega što ima pripada u  opisu zahtevnog posla. Para za novinare nema, ne od juče, tek nešto više od 30 godina. Malo li je za trpljenja napravde, stradanja i bola da se sačuva obraz I dostojanstvo.

Pivilegovani političari čak i od konačno s pravom ispoštovanih  doktora i medicinskog osoblja,  sve više ugrožavaju primat uvek najvećim izdajnicima svog naroda.

 Postavljeni od vlasti da joj ponizno služe, da je čuvaju, i za nju sve rade, bez trunke griže savesti, ulaze u mrtvu trku sa novokomponovanim vlastdršcima, ali zajedno su bliži smetlištu istorije,  da ih se  napaćeni narod konačno trsi.

Vlast u nekada gradu sada kasabi, tvrdi će nas ne daj bože ponovo usrećiti Nemci I to dva puta.

U tri navrata u prošlom veku,su se “dokazali”.Sada bi da se legalno bez gestapovskih i esesovskih metoda, batinanja, streljanja i vešanja  uglave, da nas o našem trošku gurnu u  dve crne rupe za isisivanja krvi, ponize I kolonijalno “usreće”

U planu novo, ropstvo-zadužuvanje  narodu za 100. tinak  miliona evra, je još daleko od realizacije.

Obećanja još uvek onih što nikako da se  dozovu  pameti su sve manje na ceni.

Tri decenije i koju godinu duže traje iscrpljujuće vređanje i ponižavanje zdravog razuma.

Vlast valjevska beži “odgovorno” od surove istine da je za Valjevu akcijaško buđenje spas.

Jagode, trešnje, višnje, maline  kupine, jabuke.. su valjevsko i zlato Srbije a ne vage i slavine.

Poljoprivreda, stočarstvo, za život a kultura  turizam, i sport, za dušu su proverni recept  za zdravlje osmeh  i radost svakog ko živi o svog rada, da bude čovek dostojan ljudske vrste.

Valjevo danas ima 2 stadiona, i 2 stadiončića. Ne treba mu peti, ali zato u šest  srpskih sredina i gradova se grade stadioni, kapaciteta da svih živi upisani u matične knjige ne mogu da ih napune. Korist samo za idejnog tvorca - naručioca posla i  izvođače radova..

Valjevo nije na listi privilegovnih za novi stadion ali je u S planu.

..U  Parku Pećina je niklo 900, na  Petom puku par stotina stolica

U plan S se i dalje ne uklapa SPC(Sportski poslovni centar) sa halom sportova sa roštilj krovom pod kupolom od 5.000 mesta, u čijem sklopu je i zatvoren olimpijski bazen.

Izrada SPC košta skoro samo 10 puta manje od onih stotinak  I kusur miliona,  što bi švabe da se ogrebu,  oderu nas , naravno isključivo u interesu svog profita.

Iako je u ponudi  ušteda Gradu Valjevu nemerljivo veća od 10 miliona dinara namenjih medijima, da se  dozove pameti i gradi SPC, vlast beži od generalnig projekat sa sve stzdijim izvodljivosti. Jedan od razloga je cena SPC Valjevo, po sistemu ključ u ruke, a iznosi samo 15 miliona evra. Premala je za alave, izgleda?

Preskočiti u 2022. učešće na konkursu za ovogodišnje sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja, je časna i jedino moguća odluka.

Pola decenije  neznanja, neljudskosti pokušaja materijanog ponižavaja, kruna na otimačinu od 1991. espesovskom tiranijom  načet i četvt veka kasnije konačno  ubijeni radio su dovoljan razlog za ovogodišnji pauzu i predah od borbe dok trajem.

Da je odluka bila na mestu potvrda je podela 10 miliona dinara na (ne)ravne časti.

Kako pišu sveznajući  samo  “dva medija”nisu dobile ni cvonjka”.

Velikodušnost i pažnja  valjevske vlasti prema nerežimskim medijiam vređa zdrav razum. Za medijsku trojku na vrhu lova, a za obične i medije u pokušaju po koje zrno.

Najviše novca je dobila televizija V5 (eks Vujić televizija), a na spisku onih kojima je opredeljen novac iz gradske kase za medijske projekte i ove godine ima preduzeća i udruženja čije je sedište u Beogradu.

TV V5 eks Vujić tv će inkasirati 3.250.000 dinara, a  TV Valjevo plus 1.750.000 dinaram odnosno ukupno 5 miliona. Treća televizija  Marš će dobiti  400.000 dinara, pitanje je samo po kom osnovu skoro 10 puta manje od 2 "vodeće".

Na spisku  prepoznatih projekata da vrede od strane validne konkursne Komisija, od 30 pristiglih na konkurs,  sufinansiraće se još16, od ukupno19 što prođoše   “sito i rešeto”.

Bgd kamarila ponovo nosi pune bisage para, čak 3.550.000 dinara!?

Od valjevskih portala iz gradske kase najviše novca po pola miliona dinara dobili su  Slavica Savić Vujanac PR, portal Vamedia, i Nenad Kudić PR atelje za oblikovanje i izradu predmeta od drveta Jelena Art JK Valjevo, osnivač portala Va014.info.

 Bojan Jovanović PR Agencija za izradu veb portala "Titan web design", osnivač portala Valjevskaposla.info, dobio je 200.000 dinara. Preduzeće MG Gold Press, osnivač portala Valjevo na dlanu, za projekat "Da budemo isti" dobilo je 150.000 dinara. Portal  Valjevski je dobacio do  200.000 dinara, Jelena Art JK Valjevo,( 150.000 dinara)   M studio za ples i zabavu, I MG Gold press i beogradsko preduzeće „Sams group“. “Stotku” će dobiti  Dragan Krunić-Krunić foto, osnivač portala "Objektiva",  i Snežana Lazarević PR, portal Lagrande za projekat "Zaboravljeni sportski šampioni Valjeva",azatim portal „Cyber team“, i Udruženje privrednika i poljoprivrednika „Srbijanka“,  Radio Istočnik i portal LAGRANDE.

Od valjevskih medija što su konkurisali jedino nisu prošli očekivano (ne)podobni projekti internet novina Kolubarske.rs i portala Patak online.

Služenje  se nastavlja, Ponizni se  posuše  pepelom i novac naroda valjevskog  dadoše po zapovesti. Koga danas dotiče kvalitet kad se šečer lageruje u magacinima pokojnog Uzora.

Važno je da je slatko, a za dijebitis ako ne mora insulin, dobri su I glukofaž I forsiga, mada se i hrom traži.

Za jesen je nameračeno milionče  za pevača, za  utehu manje ipak od odavno provaljenih  mejsnstrimaša i fejknjuzera što svaki dan grakću ko gavranovi sa drveća u Opoštoj bolnici Valjevo..

A za vlast i dalje aktuelan poruka:

Nema predaje, što te ne ubije samo te ojača!

NEMA  ODUSTAJANJA!

Do pobede i slobode put je težak i trnovit, ali postoji!

Na Svetski dan slobod  medija 3.maj Srbija je okovana medijskim mrakom, jedinstveni je stav Granskog sindikata kulture, umetnosti i medija "Nezavisnost" i Koalicija za slobodu medija, koju čine  Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisnog udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovnog udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija "Lokal Pres" i Fondacija “Slavko Ćuruvija”,

Medijske organizacije upozoravaju javnost da je urušavanje medijskih sloboda u Srbiji ugrozilo sva ostala prava, od osnovnog prava na rad kao   i svih civilizacijskih standarda savremenog demokratskog sveta.

Granski sindikat kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“ i Кoalicija za slobodu medija saopštili su da „bez slobode medija i nezavisne novinarske profesije nije moguće da se čuje glas obespravljenih, niti onih koji su izloženi pritiscima ili represiji“, napominjući da su u medijskom mraku sva ljudska prava ugrožena i niko ne može da se oseća bezbedno. Bez slobode medija i nezavisne novinarske profesije nije moguće da se čuje glas obespravljenih, niti onih koji su izloženi pritiscima ili represiji. Kada imamo medijski mrak, sva ljudska prava su ugrožena i niko ne može da se oseća bezbedno. Nažalost, i ove godine svetski Dan slobode medija Srbija dočekuje u medijskom mraku.

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) ukazalo je da na javnoj sceni dominiraju lažne vesti i propagandne informacije čiji kreatori se najčešće nalaze na pozicijama političke moći, a da je govor mržnje postao normalizovan u političkom narativu.

„Informativna blokada onemogućava podsticanje kritičke svesti. Informacije postaju ključna poluga za manipulisanje javnim mnjenjem. Službenici takve propagande su i brojni kvazimediji i antinovinari koji su zapravo glasnogovornici populističkih i antidemokratskih politika“, navedeno je u saopštenju objavljenom na sajtu NUNS-a.

Kako je navedeno, često napadima na novinare prethode prozivke i etiketiranja novinara od državnih zvaničnika ili lokalnih političara koji time zapravo podstiču nasilnike i nasilje prema profesionalnim novinarima.

„Demokratsko društvo ne mogu da izgrade samo hrabri novinari, našem društvu potrebni su hrabri građani. Bez građanske hrabrosti i odlučnosti nema ni slobodnog društva“, navedeno je u saopšenju.

UNS je  na Svetski dan slobode medija organizovao tradicionalnu akciju „Pet minuta gromoglasne tišine“ u 11.55 sa svojim ograncima Društvom novinara Vojvodine (DNV) u Novom Sadu i Društvom novinara Кosova i Metohije (DNКiM) u Gračanici.

U Novom Sadu akcija je organizovana u centru grada kod spomenika Lazi Кostiću, prvog predsednika UNS-a, a u Gračanici ispred Doma kulture. Biće pročitan Proglas UNS-a i organizovano „branje“ karikatura, ilustracija i aforizama, pa su građani pozvani da odaberu i uzmu karikature, aforizme i ilustracije koje im se dopadnu.

U proglasu UNS traži da tužilaštva i policija efikasno istraže sve pretnje novinarima i medijskim radnicima i o rezultatima tih istraga redovno obaveštavaju javnost i poziva novinare i medijske radnike da bez odlaganja prijavljuju ugrožavanja bezbednosti i pritiske kojima su izloženi koristeći Stalnu radnu grupu za bezbednost novinara i Radnu grupu za bezbednost i zaštitu novinara i SOS telefon.

 Apelujemo na građane da se izbore za slobodne medije, jer je to prvi korak u borbi za demokratizaciju društva, za vladavinu prava i prava radničke klase, koja je u ovoj zemlji danas duboko ponižena.

 Ne dozvolite da u vašim sredinama lokalni moćnici kroje pravila igre, već podržite lokalne novinare koji svoj posao obavljaju u skladu sa standardima profesije, a ne interesima centara moći. Slobodni mediji i profesionalni novinari i drugi medijski radnici su vaš glas, glas svih građana. Slobodni mediji obezbeđuju moć u rukama građana, jer su oni kontrolori donosioca odluka.

 Godinama unazad svedočimo trendu gušenja medija koji deluju u skladu sa kodeksom struke, profesionalni novinari izloženi su svakodnevnim pritiscima i pretnjama samo zbog toga što zastupaju javni interes. Malo ko za te pretnje odgovora.

 Često napadima na novinare prethode prozivke i etiketiranja novinara od državnih zvaničnika ili lokalnih političara koji time zapravo podstiču nasilnike i nasilje prema profesionalnim novinarima.

 Građani moraju da budu svesni da su te pretnje direktan atak i na njihove slobode. I zato treba da dignu glas i zahtevaju od institucija da deluju po zakonu. Podsećamo da prema izveštajim relevantnih međunarodnih organizacija Srbija ne spada u kategoriju demokratskih država - već među hibridne režime, u kojima je vlast zasnovana na autoritarizmu.

  Ukoliko se građani odreknu slobodnih medija, više neće biti nikog da ih obavesti da su postali podanici. Jer, neprijatelji slobode medija su neprijatelji slobodnih građana.A

 A demokratsko društvo ne mogu da izgrade samo hrabri novinari, našem društvu potrebni su hrabri građani. Bez građanske hrabrosti i odlučnosti nema ni slobodnog društva.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija (UN) Antonio Gutereš (Guterres) izjavio je da „bez slobode štampe nema pravih demokratskih društava i da bez slobode štampe nema slobode“ i ukazao da „pretnje novinarima rastu iz dana u dan“.

On je uputio apel vladama, medijskim organizacijama i tehnološkim kompanijama u svetu da podrže ključne napore medija u razotkrivanju laži i izgradnji jakih, otpornih institucija i društava.

Svetski dan slobode medija 3. maj ustanovljen je odlukom Generalne skupštine UN, kako bi se podsetile vlade država da su dužne da poštuju i podržavaju pravo na slobodu izražavanja zagarantovano članom 19 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.