IN MEMORIAM MILOVAN STEPANDIĆ - STEPI ^Featured

Rođeni  Šapčanin Milovan Stepandić- Stepi(1954-2020) živeo je od kada zna se za sebe za košarku i fudbal. Nije se nekada predao, ali smrt ga je danas nadvladala. U decembru je napunio 65 godina.

Trenerskim pozivom je počeo da se bavi 1977. godine u Mačvi. Vodio je OKK Šabac, Zorku šabačku Ivu, Slavoniju iz Osjeka,titogradsku Budućnost, čačanski Borac,  Vojvodinu, Lavove, Svislajon, FMP, valjevski Metalac u nekoliko navrata.

Košarkašku priću je završio u  OKK Beograd 2015. godine.

Imao je šarm i šmek da se da se prilagodi na svakom mestu. Vraćao se u Metalac 4 puta, a pre 6 godina je nemoguću misiju završio u Užicu posle senzacionalne pobede Slobode nad legijom stranaca koji su igrali za Metalac.Radio je sa Valjevcima, sa  braćom Teodosić, Milošem u Borcu, i Jovanom u Valjevu

Izuzetno je voleo i fudbal i u vreme kada je Mačva kretala ka eliti znao je da nadmudri svoje velike rivale, i "prijatno razočara" brojne prijatelje u Valjevu, te 2013,  2014, godine. Mačva je "isplivala" u Prvu ligu. zatim i u Super ligu. Valjevska Budućnost i dalje tavori tamo gde je bila u vreme Stepijevog predsednikovanja u Mačvi.

Mikan Grušanović je najbolji igrač koga je Stepi stvorio i trenirao, pored Mišela Lazarevića, Negovanovića, Srđana Đurića. Od  Valjevaca je vodio  Gorana -Gošu-Tešića i Duška  Đukanovića kad su igrali u Šapcu.

U svom Šapcu je poslednjih godina  uvek viđen na kafi kod "Pandura", gde se pričalo samo o košarci i fudbalu, bez obzira ko bi sedeo sa Stepijem.

Stepi, brižan otac, posvećen porodici,  vrhunski stručnjak  uvek u 06.00 u Poreskoj upravi, čak i kada je već bio teško bolestan. Vedrog duha i pun nestvarne energije borio se do kraja lavovski, a posebno zanimljiv sagovornik kao radijski i tv komentator.