Metalac je očekivano izgubio od OKK Beograd u prestonici 51:79 uz napomenu da je valjevski tim ubacio 4 koša u trećoj, a 9 u drugoj četvrtini. Poraz i golgota su posledice  svega kroz šta prolazi  proteklih mesec dana većina neiskusni mladića.

 Sve je počelo je dvonedeljnim lokautom zbog pozitivnih na korona testu.

Posle pet dana treninga bezočno je nametnut ritam igranja, 8 utakmica za 26 dana.

Neprilagodljivo i nemoguće čak iza vrhunske profesionalce. Šta reći tek  za momke tek uskočile u ozbiljnu košarku.

Kad nema snage pada koncetracija i samopouzdanje, javljaju  se strah i nemoć, o otuda  ubedljivi porazi.

Za iskustvo je potrebno vreme, a većina od  večeras viđenog u beogradskom naselju "Braće Jerković" se mogla  očekivati, mada su osećaj nemoći i beznađa prisutni  kod pojedinaca delovali  šokantno.

Šta u takvoj situaciji šta da radi Vladimir Đokić, osim da sa momcima prođe nametnutu golgotu. Na žalost nije mu prvi put, ali kao i uvek do sada pronaćiće put do uspeha i rezultata.

Sudije su na žalost ponovo imale svoj "šou tajm"

Pored evidentnog  problema igranja u gostima, i večeras je mladi tim iz Valjeva  masakriran.

Rival agresivan, bukvalno bije na svakom koraku, a faula nigde. Na drugoj strani valjevskoj ekipi se sve sviralo.

Neobjašnjivo brutalnom  podrškom sudije su  večeras čašćavale  i klonfere.

Drčni i nekorektni na gotovo na svakoj utakmici u Valjevu, užasni pir beščašća primenjuju redovno na gostovanjima Metalca. Suđenje postaje pogubno po Metalac, kao da su im momci žestoko zamerili ili im uradili ko zna šta loše.

Bestidno i otvoreno otimanje dok  protivnik dominira, je samo užasna provokacija za reakciju. Na njihovu nesreću reakcije nema i neće je biti iz jednostavnog razloga.

Nemoć postoji, ali i svest da će i oštriji pogled biti  pogrešno protumačen, a kamo li kakav pokret ili  gestikulacija. Za  ne daj bože glasnije obraćanje ili psovku upućenu  "milosrdnim anđela" svako u dresu Metalca  bi  morao i pred sud.

Odrastanje  traje, cena je previsoka, uši i obrazi bride, a osećaj poniženosti je užasan.

Ko želi da uspe i kroz ovu vrstu drila i ponižavanja mora da prođe.

Odmora nema, ovog decembra.

Počelo je pobedom protiv aleksinačkog Napretka, prvog vikenda u decembru. Sloboda je slavila u Valjevu, ali je  prošlog četvtrka je pobeđen i Vršac u hali sportova 15.septembar. Vrščani su tek do 4. pobede, koliko ima i Metalac, stigli večeras, a imaju  skup i moćan  tim čak i za ABA -2 ligu. U  Milenijumu su srušili Zlatiborce.

Metalac je u protekllih 27 dana gostovao u Kragujevcu, Zemunu, Novom Pazaru i večeras OKK Beograd.

Odigrao je ukupno 7 utakmica, a u sredu ga čeka OSMA !

Čemu vodi sav ovaj cirkus i silovanje zdravog razuma teško je ponuditi suvisli odgovor.

Samo da se zna: Niko  odgovoran,  human, znači normalan,  u vreme pandemije korona virusa,  ne bi naredio  posle  dve nedelje izolacije, bilo kome da se  izlaže  maksimalnom fizičkom i umnom naporu, zarad ispunjenja forme i odigravanja ligaških utakmica,  ponovo ističem, 8 za mesec dana!

 U takvom beznadju silovanja i vređanja inteligancije  Metalac igra u sredu sa Tamišom.

Pitanje je da li će u poslednjoj utakmicu u 2020. nastupiti Zoran Paunović večeras nabolji do povrede,  dok se valjevski tim držao, i imao aktivan rezultat.

Jutarnji pregled povređenog zgloba odgonetnuće sve dileme.

Realno male su šanse da bude spreman za uvek neugodni Tamiš trenutno sa 8 pobeda, 4. više od Metalca na  podeli trećeg mesta sa Slobodom.