Gong je posle  duže pauze označio početak borbe, kada su  ring u valjevskoj hali Student izašli su mladi srpski bokseri, od kojih možda neko, poput Slobe Jovanovića sutra bude i šampion.

Današnja revije je predstavljala svojevrsni omaž kluba legendarnom  šampionu, treneru i predsedniku BK Metalac, Valjevcu Slobodanu Laziću- Dulu Cimeru.

Domaćini su se probrunuli da na Memorijalu budu i bivši asova kluba, a   među zvanicima je bio i uvek rado viđen gost, predsednik BSS Nenad Borovčanin. Nisu izstali pokloni organizatoru BK Metalac, oprema  i rukavice, a i nova cirada  za ring.

Nekadašnji valjevski matadori ringa,  pratili su nastupe čak 52 boksera i  bokserke, svih uzrasnih kategorija, od pionira do seniora. Održano je  ukupno  26 borbi.

Potencijala ima, a rad, uslovi i sredstva  za najperspektivnije, su osnovni preduslov  za uspeh.

Za najboljeg aktera revije, proglašen je srednjaš senior Igor Rogić(Partizan), a pehar mu je uručio Dado Lazić sin Slobodana Lazića.

Najbolji tehničar je  Banjalučanin junior Negoš Bubnjevčević, a  najborbenji par su bili Krstić iz Rokice i Rašević iz Banata.

U čast  legendarnog jugoslovenskog šampiona u boksu, trenera i predsednika BK Metalac, Valjevca Slobodana Lazića  BK Metalac organizuje danas u 13 sati   drugi Memorijal Dule Cimer u hali Student, kraj Ljubostinje.

Nastupiće veliki broj talentovanih boksera, a očekuje se i dolazak u Valjevo  brojnih legendi YU i srpskog boksa.

Dela  Slobodana Lazića(24.08.1941-17.08.2020) šampiona u ringu, posebni zapaženog u radu sa mladima, tvorca brojnih šampiona  dosežu nestvarnu slavu i besmrtnost.

U bogatoj sportskoj karijeri Lazić je bio šampion Jugoslavije 1967, a vicešampion 1968. godine. Boksovao je za Metalac, Partizan i Radnički. Dule Cimer,  je  boksovao 297 mečeva, i 240 puta pobedio.

Borac  bez premca, tehnički potkovam brz, i nepredvidiv u ringu, pobedjivao je sve rivale, a protiv Mate Parlova je ring napustio neporažen.  Izuzetno energičan, predustretljiv  i gostoljubiv, bio je miljenik publike. Rivali su ga posebno cenili kao izuzetnog džentlmena u ringu.

Posvećenost  i ljubav prema boksu doneli su mu brojne prijatelje i sveta sporta, slikare, književnike, lekare, glumce, pevače.... Nekima od njih  je posvetio poseban poklon, zasađeno drvo kraj Kolubare. Dule Cimer je inicirao i postavljanje spomenika boksu,  u obliku bokserske  rukavice, na desnoj obali Kolubare, u blizini  ulaza u Park Pećina.

Posebno treba napomenuti Cimerovu ljubav i poštovanje pravoslavne vere. Manastir Ćelije pored Gradca je bio duhovni dom Dula Cimera gde je  nalazio svoj duševni mir  i prikupljao snagu za nastavak svoje misije ljudskosti, i poštovanja svakog bića što živi svoj život.

Slobodan Lazić se borio za  boks, i očuvanje kultnog sporta  do kraja života. Bio je posebno zadovoljan 2019. kada je konačno obnovljen Dom boksa,  pored hale sportova "15.septembar". Na listi  besmrtnih sportista Valjeva počasno možda i najviše mesto  pripada Slobodanu Laziću nagrađenom za života brojnim priznanjima i nagradama, od nacionalnog sportsko priznanja, Majske nagradu SOFK Jugoslavije, Zlatne plakete Grada  Valjeva, do  nagradu Gradskog sportskog saveza za životno delo...

Dule Cimer je u kao trener i pedagog ostavio poseban pečat.

Dokazao se kao trener mlade reprezentacije Jugoslavije, a  sa seniorskom selekcijom Jugoslavije,  u u dva olimpijska ciklusa je bio u timu.

U profi boksu je radio maestralno. Banjalučanina Gorana Delića je vodio do  titule  prvaka sveta 2005. godine u teškoj kategoriji. Kao profesionalnom treneru  nije mu se desilo da neko od pulena izgubi meč. Profi borce, asove  magičnog četvrougla, je  vodio kroz ukupno 44 borbe.

Lazić je bio dvostruki učesnik  Olimpijskih  igara.

U Moskvi (1980) je bio stručni posmatrač, a u Los Andjelesu je postao  najuspešniji jugoslovenski trener na Olimpijskim igrama. Te 1984. godine Jugolsavija je osvojila četiri olimpijske medalje, što je i  najveći uspeh u istoriji YU boksa. Ante Josipović je osvojio zlato, Redžep Redžepovski srebro, a Mirko Puzović i Azis Salihu bronzana odličja.

Selektor plave čete  je bio legendarni šampion sveta Mate Parlov.  Lazić je trenirao reprezentaciju i za OI u Barseloni 1992, ali je odlazak u Španiju izostao zbog sankcija  SR Jugoslaviji.
U svom Metalcu je je radio kao trener  od 1973. godine. Stvorio je plejadu boksera za ponos Grada, Jugoslavije i  Srbije, a Metalac je vodio srdinim osamdesteih prošlog veka u istorijskim mečevima za ulazak u Prvu ligu sa Kabloivima iz Svetozareva, Ivangradom, Vojvodinom, pančevačkim . Dinamiom, Radničkim iz Slavonskog Broda.

Doživeo je radost da kao počasni predsednik bude na čelu Metalca šampiona države 2019. godine. 

Svojim naslednicima je ostavio u amanet  da ne dozvole da se ugasi  ovaj viteški sport.

Posle duže bolesti  deo svetlosti je postao, veliki majstor plemenite veštine, ljudina  lepote nebeske, gladijator, retko viđen  u magičnom četvorouglu,  Dragan Bojić( 64).

U zlatnim godinama valjevskog  boksa nastupao je Metalac.

Kao pojava na ringu, bio je lav, sa telom  Ahila i glavom Apolona.  Maestralno je vodio borbe, a  veštinom i hitrinom je na prečac  osvojao  poklonike boksa.  

Borac i veliki majstor ringa, u rukavicima je  imao gromove. Nokauter po vokaciji,  većinu borbi je dobijao prekidom, a desni kroše je probijao, kao od šale, svaki pancir rivala.

Ostaju u neizbrisivom sećanju brojni Bojićevi mečevi, posebno  sa udaračem sa Crvenog Krsta Milivojem Bašićem. Bile su to antologijske borbe  Titana u ringu,  za udžbenike, ali  i pobede  za pamćenje Dragana Bojića.

 Za druga i prijatelja Bojke je bio se spreman da stavi glavu na panj.

Znao je da prepozna dobro u čoveku, a sa posebnom radošću  je uzvraćao  ljudskošću, kakva se danas traži svećom.

Pored Loznice  Metalca, boksovao je najopasnijim kategorijama, srednja  i poluteška,  za Slobodu uz Tuzle i Kristal iz Zaječara.

Po okonačanju bokserske karijere bio je vrhunski ugostitelj.

Tri sina: Vladimir, Nebojša i Nikola, i najmladji unuci i unuke su ponos Bojića.

Opelo je u subotu 17. septembra u podne u porodičnom domu,  u Runjanima, a sahrana Dragan Bojića je  u istoimenom selu.