Posle  1901. dana - više od pet godina - provedenih u zatvoru u Londonu, i nadljudske borbe protiv izručenja Americi, Džulijan Asanž, osnivač Vikiliksa, danas je konačno stigao na korak do konačne pobede u pravnom ratu sa "gospodarima" planete. Asanž je danas izašao iz  zatvora u Velikoj Britaniji, posle nagodbe  sa američkim vlastima, o priznanju krivicu za kršenje američkog zakona o špijunaži. Ali tek posle sutreašnjeg suđenja na Severnim Marijanskim ostrvima, na američkoj teritoriji gde će potpisati  sporazum o priznanju krivice biti i zvanično slobodan čovek.

Asanž će i zvanično priznati krivicuo za jedno od 18 dela za koje ga optužuje Amerika, a to je zavera za dobavljanje i otkrivanje informacija o nacionalnoj bezbednosti SAD. Posle potpisavnja priznanja Asanž će avionom krenuti u svoju domovinu Ausutraliju. Troškovi za povratak kući,  procenjene na oko pola miliona dolara, su obezbedile  Asanžove pristalice. Posle potpisavnja priznanja Asanž će avionom krenuti u svoju domovinu Ausutraliju. Troškovi za povratak kući,  procenjene na oko pola miliona dolara, su obezbedile  Asanžove pristalice. rema nagodbi, postignutoj 19. juna, Asanž neće završiti u američkom pritvoru. Kazna će mu biti uračunato i vreme koje je proveo u zatvoru u Velikoj Britaniji. 

Asanž je optužen za vreme administracije bivšeg predsednika Donalda Trampa zbog masovnog objavljivanja tajnih dokumenata, koje je u javnost iznela Čelsi Mening, bivša analitičarka američke vojne obaveštajne službe, takođe krivično gonjena po Zakonu o špijunaži. Vikiliks je pre 14 godina objavio stotine hiljada poverljivih američkih vojnih dokumenata o ratovima u Avganistanu i Iraku, uz niz diplomatskih depeša, što je najveći bezbednosni incident te vrste u vojnoj istoriji ove zemlje. Među dokumentima je bio  i snimak iz 2007. gde swe vidi  kako se iz američkog vojnog helikoptera puca na iračke pobunjenike. U  napadu je ubijeno desetak ljudi, i  dva novinara agencije Rojters.

Asanžova supruga Stela je potvrdila neke delove sporazuma, dodavši da su tokom poslednja 72 sata „non-stop" vođeni razgovori o detaljima. „Iskreno, sve je neverovatno, presrećna sam, ali još uvek nemam osećaj da je stvarno", rekla je   Stela  za BBC.Asanž je optužen za vreme administracije bivšeg predsednika Donalda Trampa zbog masovnog objavljivanja tajnih dokumenata, koje je u javnost iznela Čelsi Mening, bivša analitičarka američke vojne obaveštajne službe, takođe krivično gonjena po Zakonu o špijunaži. Asanžove pristalice širom sveta slave, ali saradnici Asanža upozoravaju da je će kraj slučaj biti tek kada sudija potpiše  provnosnažnu presudu. Ključni razlog što će se Asanžu sutra suditi na Severnim Marijanskim ostrvima, je odbijanje Asanž  da se dobrovoljno vrati na kontinentalni deo SAD, potvrđuje američko Ministarstvo pravde, jer Asanž  veruje američkoj vladi, optužujući  tamošnje zvaničnike da su navodno planirali da ga ubiju.Udaljena pacifička ostrva mnogo su bliža Australiji nego američki savezni sudovi na Havajima ili u kontinentalnom delu SAD, od kojih su udaljena 3.200 kilometara.Portparol australijske vlade izjavio je da se slučajem „predugo odugovlačio". Osnivač Vikilisa je sa advokatima dugo tvrdio da je slučaj protiv njega politički motivisan. 

Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž ipak neće biti izručen SAD po optužnici za špijunažu, saopštila je britanski sudija Vanesa Baretser, uz objašnjenje da bi to bila represivna mera zbog njegovog mentalnog stanja.

Tužilaštvo SAD će se žaliti na presudu.

Osnivač Vikiliksa  je dobio je dozvolu da uloži žalbu na nalog da bude poslat u SAD da mu se sudi zbog odavanja vojnih tajni, za koje tužioci kažu da je ugrozilo živote.

Ova odluka potvrđuje da Asanž može da ospori američka uveravanja o tome kako će se voditi njegovo buduće suđenje i da će njegovo pravo na slobodu govora biti povređeno.

Dvoje sudija Višeg suda su Asanžu dali dozvolu da uloži žalbu kako bi se saslušao njegov argument, jer bi mogao da bude diskriminisan na osnovu toga što je rođen u Australiji i strani je državljanin.

Više stotina pristalica Asanža okupilo se ispred suda uoči ključne presude. Pravna bitka traje 13 godina.

Od dvoje sudija je zatraženo da se izjasne da li su zadovoljni uveravanjima SAD da Asanž (52) može da se osloni na pravo na Prvi amandman ako mu se sudi za špijunažu u Sjedinjenim Državama.

Odluka sudija Višeg suda u Londonu je ispred suda dočekana erupcijom oduševljenja okupljenih i pozdravljena je skanidaraenm i pesmom. Asanžov pravni tim rekao je da je kojim slučajem  izgubio, u avionu za Ameriku bio u roku od 24 sata. 

Asanžov advokat Edvard Ficdžerald  je upozorio sudije da ne bi trebalo da prihvate uveravanja američkih tužilaca da Asanž, rođen u Australiji, može da traži da se osloni na prava i zaštitu koja postoje u okviru Prvog amandmana, jer američki sud neće biti obavezan ovim.

„Mi kažemo da je ovo očigledno neadekvatna garancija“, rekao je Ficdžerald sudijma.

Ficdžerald je prihvatio odvojeno uveravanje da se Asanž neće suočiti sa smrtnom kaznom, rekavši da su SAD dale „nedvosmisleno obećanje da neće optužiti ni za jedan prekršaj za koji može da bude propisana smrtna kazna“.

SAD su saopštile da je njihovo uveravanje o prvom amandmanu bilo dovoljno. Džejms Luis, predstavnik američkih vlasti, rekao je da je jasno stavio do znanja da Asanž neće biti diskriminisan zbog svoje nacionalnosti ni na jednom suđenju ili pretresu u SAD.

Asanžov pravni tim smatra da bi mogli da prođu meseci pre nego što se sasluša žalba.

Mediji su  oduvek bili  oružje vlasti, factor x, batina  za dokazivanje "pravde i  i stine". Danas većina bukvalno okupiranih, poput onih što sebe proglašavaju "nezavisnim" su u funkciji vlasti iznad svake mere, i dodatno su oružje zastaršivanja i  dodatno ispiranja već ispranih mozgova.

Režimski i "nerežimski" mediji i novinari se koriste tradicionalno, za dezinformisanje, odnosno skretanje pažnje javnosti sa mnogo bitinih dešavanja i tema. Selektivnoj represiji su izloženi pojedini novinari, sa ciljem zastrašivanja i dsiscilinovanja svih koji se trude da istinom otvore oči običnom čoveku.

Nacionalistički poriv vlasti je intenziviran atakom na pojedinice, javnim  metama i pretnji svima što ne dele "vrednosti" vlasti.

Neoliberalni surovi svet  je obrazovanje pretvorio u robu, a inženjering vlasti okupirao Univerzitet. Studenti su uvek bili simbol negiranja nevrednosti, da bi danas  baš pomenutim inženjeringom studentska  organizacije pretvorena u vojsku vlasti.

Brutalizacija nenormalnosti postaje surova normalnost, pa tako demokratske snage bivaju izolovane, jer u rukama autokrate su nož  pogača i može da radi šta mu je volja.

Sloboda medija je teško ranjena. Napadi dolaze sa svih strana.

Anitidemokratskom autokratizacijom režim lične vlasti,  beskrupulozno guši medijske slobode, pogubnim talasom represije.

Medijske slobode gurnute u mrak nestajanja, su na putu da ostanu bez budućnosti.

Demokratski  zakoni postoje na  papiru, ali se ne poštuju.

Režim ne birajući sredstva nastavlja vladavinu jednoumlja, pre svega zastrašivnjem svakoga ko misli drugačije, odnosno svojom glavom.  Posebno  preko svojih medija, a to je samo 99,99% se preti i širi se strah.

Na novinarima i svim slobodoljubivim ljudima je da je da se bore, jer bez borbe nema napretka, i vraćanja osećaja sopstvene vrednosti, ma koliko bilo dugih cevi na graskim ulicama.

Revolucionarni zanos, nelojalnost vlasti,  su prvi koraci izaska iz mulja, i ključni korak  borbe protiv nepravde.

Dok  duge cevi upadjivo bodu oči, na gradskim ulicama, čeka se kiša sa  sve munjama i gromovima !