Po ugledu  na ono,  što svaki bogovetni dan kaže da neće, pa to što neće bude odmah, tako i ja. Obećao sam sebi i vama da neću napisatu ni slovo o metastaziranom valjevskom sportu, ali mi đavo ne da mira.

Fudbal poput košarke, naravno valjevski zavisi od "belog miša što sreću deli" deceniju i duže je  marginalizivan, devastiran, sveden na jajarenje, poniznost i slugeranjstvo nebitinih, "eksperata" za ništa,  izuzecima, dan uoči obrisanog 15.septembra, Dana Grada, ali samo  u pokušaju, je doživeo novo poniženje.

Pukla je  loznička bruka. Naravno ne naše dece, već zna se koga i zašto.

Valjevski fudbal  je Lagatoru izložen novom polivanju fekalijama i uvredama bez granica.

 "Čika" sa klupe zelenih, jeo je nekad i valjevski hleb, je  u jednom trenutku u  toku utakmice sprečio momka iz Valjeva da uzme loptu i nastavi igru. Ništa neobično da ga uz put nije munuo laktom u rebra. Nemio  događaj se desio  pred očima jednog iz soja beskrupuloznih, poput čuvara iz iz Zabele, što je koji sat kasnije nastavio da ponižava zdrav razum i sportsko viteštvo, donoseći novu pobedu uskoro i milajarderki " ljubimici i ponosu Srbije".

Ovakav kakav je bez snage da se suprotstavi nepravdi i otimačini, valjevski mutant, eneregetski  i psiho-fizički nedorastao trenutku, je sam sebi presudio. Šaku  soli na ljutu ranu, peosuo je golman mutanta. Već viđeno koliko puta, desilo se (ne)očekivano, prvi put u ovoj  sezoni!

Kad osoba od "poverenja"  ne prepoznaje oni što joj je osnovni zadatak i zašto je plaćena, tada po ko zna koji put isti neuki akter, olakša posao domaćinu. Bez szananja i dalje  kako  postiću gol, eto belaja. 

Od osnovne obuke dece, pojedincima su važnije sulude kombinacije, u svim uzrasnim kategorijama. Predstavnik Grada Valjeva u kadetskoj ligi FSRZ je bez boda u konkurenciji 16 ekipa. Omladinci opet selekcija Grada su dobacili do "petice" iz 5 utakmica.

U redove mutanta je "delegiran"  erbeovski "ekspert" za mali fudbal. Umišljenom da zna i da može sve, stižu čak i familijarna upozorenja da nešto ne štima.

Ali  bitan je lični stav, interes, i napredak u truloj hijerarhiji fudbalske Srbije.

A,  i tamo komanduje"nevidljivi". Što pomisli i još ne kaže, ponizna paščad se utrkuje da izvrši. Menadžeraj bez granica, naravno takođe mami. Nameće se neizostavno pitanje. Da li nas uskoro u Parku Pećina ćeka i ova vrsta ludila.

Fudbal je odavno izgubio svaki smisao najvažnije sporedne stvari na svetu, jer  ovo, može sve. Za svoju ljubav nema šta ne čini. Ljubav na prvom mestu, ali ima dovoljno za tazbinu, kumove, vazale i besprizorne poslušnike.

A ti narode moj, gledaj tv, šetaj, urlaj, kopaj...   Iskopali su naši preci čast i slobodu od Kosovske bitke 1389, preko Prvog i Drugog  srpskog ustanka, 1804, Drugog Ustanka 1814-1815, Balkanskih ratova 1912-1913, Prvog svetskog rata 1914, do Drugog Svetskog rata 1941, godine. Svuda si bio i pobedio.

 Slobodu je   Valjevo je dočekalo pre 80 godina 1944. godine na današnji dan. Oslobodici su bili krasnoarmejci i partizana. Nacisti su bežali ka Beogradu,  a izdajnička gamad je dobila svoje. 

Danas i pored svih poniženja palačinkara, pekmezara, obarača ruku... u pokušaju,  iskopaće srpski narod SLOBODU jer je nebeski-verujući narod.

Zna narod da je danas SLOBODU ISKOPATI, mnogo teže nego nekad. Laža i paralaža igraju istu igru, boreći se navodno za prava, slobodu i jednakost.

Rasplet bez "dokazanih" je blizu, a što do njega pre dođe, eto slobode, ljudskosti, poštovanja, manje bolesti više zdravlja osmeha, i pobeda. Svuda, pa i na  sportskim terenima,  biće ih  valjda i na  fudbalskim.

Matija Nastasić je novi fudbaler Leganjesa, od ove sezone člana španske  LALIGA EA SPORTS!

Klub iz Madrida se proletos kao šampion LA LIGE 2 domogao najelitnijeg fudbalskog ranga u Španiji. Nastasić će igrati u društvu još jednog Partizanovca Darka Brašanca, a u ekipi je i nekadašnji reprezentativac Srbije golman  Marko Dmitrović.

Nastasić je u ekipu iz predgrađa Madrida stigao u završnici prelaznog, posle odlične sezone u  Majorki.

Na stolu je bila i nova  ponudu kluba sa Baleara, ali Mata je odlučio da igra za Leganjes iz Madrida.  Bile su aktuelne ponude iz Turske, naravno Italije i Namačke, a stigao je  poziv da zaigra u Premijer ligi Saudijske Arabije, i  to sa Rajkovićem, protiv Mitra SMS, Ronalda... 

Nastasić  se odlučio za  Leganjes, i zasigurno najjaču ligu u Evropi.

Posle lekarskih pregleda Nastasić je potpisao dvogodišnji ugovor, i nosiće  dres sa brojem 22.

Čelnici Leganjesa imaju ambicije da u premijernoj sezoni u španskoj eliti klub opstane, a iskusni Valjevac, na poziciji štopera će biti biti komandant odbrane. 

Nastastić je iz Valjeva stigao u Partizan kao pionir. Dominirao je u mlađim kategorijama, oblačio dres kadetske i omladinske reprezentacije Srbije. Sa 18 godina je potpisao profesionalni ugovor sa crno belima, a istog leta je  otišao iz Humske u Fiorentinu. Odlične igre u Seriji A su ga odvele u Mančester siti, a Fiorentina je od Matijinog transfera zaradila preko 50 miliona evra.  Pre novog povratka u Firencu, Matija je nosio dres Šalkea, a do ovog leta Majorke. Dres seniorske reprezentacije Srbije oblačio na 35 utakmica.

Leganjes je pojačao i napad. Iz Borusije Dortmund je posle  dobijene bitke sa rakom testisa 2022. godine, stigao je napadač Sebastien Haler (30). Prošle sezone je povredio skočni zglob, i dugo je pauzirao. Zbog visoke plate iz BvB-a, su odlučili da ga prodaju. Haler će igrati u La Ligi, kao pozajmljen igrač, do narednog leta. Internacionalac Obale Slonovače je rođen Francuskoj, ima ogromno  iskustvo u evropskom elitnom fudbalu, i stiže na Butarkeu da rešeta mreže.

Debitovaće sa Nastasićem u gostima  protiv Betisa u Sevilji u 5. kolu 13.septembra.  u LA LIGA EA SPORTS.  U prva 4. kola Leganjes je pobedio Las Palmas u Madridu(2:1), remizirao sa Valjadolidom i Osaunom u gostima. Jedini poraz je pretrepeo od Majorke (0:1) na Butarkeu u .kolu.

Nastasić i Haler su predstavljeni navijačima  i večeras su u timu u prijatelskom meču sa Fuenlabradom. Haler se već u 13.munutu upisao u listu strelaca, za vođstvo  Leganjesa, dok je Brašanac dupliraovođstvo Madriđana u 24.muutu.

Pre četvrt veka 11.avgusta 1999. u godini tek okončanog zločinačkog bombardovanja SR Jugoslavije, godini zla, u mraku pred svitanje i danu obeleženog pomračanjem Sunca, deo beskrajne svetlosti postao je Jovan Pimić, uspešni rukovodilac u UNIP-u, u to vreme predsednik valjevskog FK ZSK.

Porodica, sportisti, ljudi  od morala i integriteta, najbiliži, prijatelji, novinari, poštovaoci, a bilo je i "ubačenih" elemenata da provere motive okupljanja, prisetiše se vremena kada su i kako su se hrabri, posvećeni, istrajni i nesalomivi  neustrašivo borili za fudbal.

D Aratnjan - vanvremenski  Jova Pimić prvi od četiri musketara, pored Atosa i Portosa i Aramisa, reinkarnacije u Ducija Žerajića, Miška Ratkovića, Lasketa-Lazića, a i najbližeg mu kuma Gorana iz "Živinarstva", je musketarski  vojevao i pobeđivao.

"Jedan za sve svi za jednoga"  musketarski slogan, bio je putokaz kako pobediti protivnike gde god da su.

Zlokučanci su bili u zenitu fudbalske moći, između ostalog oslonjeni na najharizmatičnijeg od svih ljudi iz kraja, svetskog, na našeg, Mišu Pavića. 

U trenutku dok se spremao napad na Prvu ligu, sa terena  iznad jezera tople vode, nazirala se izgradnja  otvorenog i zatvorenog bazena na mestu danas samo pomoćnog terena na Senjaku, zla kog je učinila svoje. Odustalo se najpre od bazena, jer zabrinuti kaplar je  plašio sudbine SRC Petnica, i mogućeg "gašenja". A zla kob, novi pritisak i briga hoće li stadion ispuniti uslove FSS, bili su posldnji, na žalost kobni stres.  

Jova je otišao sa Senjaka u sredu uveče, u četvrtak je već bio deo svetlosti.

Dočekao je četvrtak, ali ne i jutro. Pred zoru je postao deo beskrajne svetlosti.

Čovek, ljudina, nežan suprug,  kakav tek supreg i otac Ace i Tanje, fanatik u svetu sporta kakav se ne rađa, živi!

Jovan je posle prljave igre sa ubačenim "kapetančičem  od Ducija Žerajića preuzeo mesto  predsednika  FK ZSK.

  "Kaplar" je naravno vukao konce iz senke, o svemu je dobijao informacije od  vernog tastera,  lica što danas kad se igra fudbal na Senjaku sedi bez lisica na rukama, u mermernoj zgradi preko puta barske pruge.

U proceni mogućnosti i snage ambicioznog Jovana Pimića, presudila je "kaplarova loša preocena. Bila je to jedna u kobnih grešaka bez kraja.

JOvan Pimič se nije da,  iako je predhodno usledio prekid izgradnje SPC Arena sa zatvorenim olimpijskim bazenom, predaja Lasti svega u vlasnuštvu stare dobre Strele, sa sve novom autobuskom stanicom, pljačkaškim privatizacijama  MK UZOR, REMONTA...  

Jovan se otrgao kontroli, i u pravom smislu reči preuzeo FK ZSK.

Kruna decenijskog rađanja terena ne Senjaku, od kopanja panjeva, i čiščenja šikare, bilo je rađanja modernog fudbalskog stadiona i kluba visokih  drugoligaških  dometa.

ZSK je sa "blatuše iza  Remonta, početkom devedesetih prošlog veka  "uskočio" na novoizgrađeni stadion na Senjaku. Građen je na delu nekada valjevskog hipodroma. Usledio je, brzinom svetlosti, uzlet ZSK-a. Pretekao je  za kratko vreme čak i "Staru damu" iz Parka Pećina.

Ko zna koji bi dometi ZSK-a bili, da se  nije desio tog kobnog četvrtka odlazak najvećeg od svih.

Epilog je bio očekivan, neizbežni sunovrat, jer  Bog je tako hteo.

Jovan Pimić je bio  poseban i drugačiji od svih.

Nikada nije  klonuo  duhom, duboko svestan težine trenutka, prepun vere bez straha je išao napred, tražeći samo snagu od Boga da ostvari zamišljeno.

Bog je očigledno sve prepoznao i shvatio da svom vernom Jovanu nije mesto u okruženju lažnih oficira, pododficira i kaplara, i drugih gnjida.

Poveo ga je u najsvetiju svetlost.

Da li na nama najsvetiji crno beli Jug, na Istok ili Zapad,  na Sever sigurno nije, samo Bog i Jova znaju.
Iako nije, a jeste, i posle četvrt veka  najverniji drug “Jedan za sve – svi za jednoga” je sa nama. Čuvamo ga u srcima i i Jova živi.

Ovog 11.avgusta na Senjaku su deca igrala fudbal, a i momci iz poslednje generacije, iz vremena kada  ZSK harao Srbijom.

Bio je i Jova, gledao nas je iz nebeske svetlosti sa Miškom i Ducijem.

Neka nam oprosti ako baš sve nije bilo po njegovoj zamisli. Poštovanja i ljubavi sigurno nije manjkalo.

Jova Pimić živi, u srcima  najbližih od unuka dva Jovana, Maše, Ace, Tanje, do svih nas koji si mo znali ko je, i kakav je čovek bio!