U sveoštem bunuli i slepilu srpskog fudbala, velikan Nemanja Vidić, kandidat u pokušaju za predsednika Fudbalskog saveza Srbije, je u intervjuu NIN-u izeno  zanimljivu tezu, da je možda  trebalo, prvo da robija,  pa da sutra bude visoko pozicionirani funkcioner u srpskom fudbalu.

Iz mraka srpskog klupskog fudbala, proviruje reprezenatativni na EP, a kako se igra bolje da nije, samo kažem, zbog nerviranja što sledi.

Košarka dominira javnim mnjenjem u Srbiji politikanski podeljena  na dva tabora, ali Nikola Jokić briše sve podele. Prvi  posle Novaka Đokovića kome je to pošlo za rukom. Denver je  prošle noći dobio  Hjuston 134:124.  Nagetse je u novoj MVP partiji predvodio Nikola Jokić.

Treći put u karijeri  je ubacio više od 30 poena(32 ukupno), dodao je 10 skokova i 15 asistencija(osam u prvoj četvrtini), bez izgubljene lopte, sa koeficijntom korisnosti +29. Treći put je to učinio od kada je u NBA, i to još nikome nije pošlo za rukom. Sedmim tripl-dablom  ove sezone, je trenutno na koti  112, a kako stvari stoje vrlo brzo će postati najbolji centar i igrač svih vremena u NBA. U Koloradu,  Denver je nepodiv, kod kuće je zabeležio i devetu  pobedu.

U Bal Areni Negetse je gledalo 19.590 gledalaca, samo 82 manje od najposećenije utakmice u Detroitu u Litlle Caesars Areni, gde su Lejkersi pregazili domačaina Psitonse 133: 107, "fenjerdžiju" Istoka samo sa 2 pobede u 18 mečeva.

NBA je ispred EL po kvalitetu, i posećnosti. Na utakmice dolazi od 14 do 20.000 gledalaca. Međutim Partizan i Zvezda dostojno konkurišu amerima, gledajuću baš taj parametar.

Za razliku od preimenovanog FMP-a, navijači Partizana su od prvog do poslednjeg sekunda na svojim mestima, i ne "beže" kad crno beli gube.

Najbrojniji su od svih  sada možemo slobodno reći na svetu!

A večeras će to potvrditi u spektaklu u Štark Areni. Gost je Panatinaikos sa Matijasom Lesorom. Ljibimca navijača svih redom  od 5 do 95 godina očekuje "poseban treteman". Posldnjeg dana novembra možda  padne i novi rekord u Evroligi svuh vremena. Hoće li Partizan i Pao srušti stari rekord protiv Reala videćemo večeras.

Za razliku od košarakaškog sjajana srspskim prostorima u fudbalu je mrak.

Fudbalsku baru punu krokodila zatalasao je velikan Nemanja Vidić.

Kandidat u pokušaju za predsednika Fudbalskog saveza Srbije, je u intervjuu NIN-u izneo  tezu, da je možda  trebalo, prvo da robija,  pa da "sutra" bude visoko pozicionirani funkcioner u srpskom fudbalu.

Na drugoj strani crveni bele perjanice malo nižeg ranga, Đorić i Binić,  mišljenja su da je Vidić previsoko "poleteo". Smatraju da je morao stepenicu po stepenicu da krči prolaz do vrha, što je samo puki alibi, a ko se zna kakav haos vlada u FSS..

Previđaju notornu činjenicu da je danas faktički predsednik FSS,  omraženi  apartčik  vodeće partije  "ministar za poljsko mleko" Nedimović, bez ikakvog  dodira sa fudbalom ceo život. 

Valjevski King Komerc postaje vlasnik nekada giganta od posebnog značaja za odbrambenu industriju države, Fabrike reznog alata FRA iz Čačka.

Mendžment King Komerca je ponudio 531 milion dinara za FRA objavila je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.

Procenjena vrednost Fabrike reznog alata je sa 2,5 milijarde dinara,  propolovljena na 1,18 milijardi dinara, odnosno 50% niže  od procenjene vrednosti. Stečajni upravnik će se obratiti Odboru poverilaca da se izjasni o ponudi.

Prethodne tri prodaje, održane metodom javnom nadmetanja proglašene su neuspelima, jer je najviša postignuta cena na javnom nadmetanju bila manja od 50% procenjene vrednosti imovine tog preduzeća.

Većinski vlasnik FRA je od osnivanja 1953.gdine, bila država, da bi od  2015. godine  Uredbom Vlade SR Srbije,  FRA proglašena za preduzeće od posebnog značaja za odbrambenu industriju.

U  avgustu 2021. godine prestala je da radi i  preostala 452  radnika su proglašena za tehnološki višak. Dobili su otpremnine u okviru socijalnog programa od sredstava iz državnog budžeta.

Postupak stečaja FRA je Privredni sud u Čačku pokrenuo u januaru 2022. godine, zbog blokade računa od 3,4 milijarde dinara i ogromnih   dugovanja prema poveriocima. Niko u zakonskom roku od 90 dana nije podneo plan reorganizaicje fabrike, i proglašen je bankrot.

Bivši  Industrijski  sindikat  sa oko 170 bivših radnika FRA još potražuje od fabrike zaostale zarade, a još oko 1.600 bivših radnika traži isplatu zaostalih doprinosa i drugih dugovanja.

Fabrika reznog alata (FRA) u Čačku, pre prodaje 22. novembra u Beogradu,  tri puta nuđena na prodaju,  metodom javnog prikupljanja ponuda. Sve tri prodaje su poništene jer Odbor poverilaca nije dao saglasnost na postignutu cenu.

O King Komercu sa sajta King Komerca

Partnerski odnosi

Omiljeni srpski profesor, posebno  studenata žurnalistike  brojnih generacija na Fakultetu političkih nauka u Beogradu,  Sociologije kulture dr Radoslav Ratko Božović,  preminuo je u Beogradu u 90. godini.

Donedavno je bio  redovni profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu za predmete „Teorija kulture“, „Sociologija kulture“, „Kulturna politika“, „Javno mnjenje“.

Profesor dr Ratko Božović je bio dugogodišnji šef Katedre za novinarstvo i političku sociologiju.

Rukovodio je smerom „Sociologija kulture i kulturna politika" na postdiplomskim studijama.

Takođe je predavao je na Fakultetu dramskih umetnosti, Fakultetu likovnih umetnosti, Filološkom fakultetu i Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, Fakultetu političkih nauka i Fakultetu vizuelnih umetnosti u Podgorici, kao i Filozofskom fakultetu Univerziteta Crne Gore u Nikšiću.

Profesor dr Božović je  autor oko  300 naučnih, 150 stručnih radova i 15 naučnih projekata i desetine knjiga. Najznačajnija dela su mu: „Kultura slobodnog vremena“, „Metarmofoze igre“, „Iskušenja slobodnog vremena“, „Usud igre“, „Nedoumice oko kulture“, „Lavirint kulture“, „Pod znakom pitanja“, „Kroz crveno“, „Kult – ura“, „Noćna mora“, „Izveštaj iz ludnice“, „Razbijeno ogledalo“, „Leksikon kulturologije“, „Tišina dokolice“, „Igra ili ništa“, „Paradoksi medijske slobode“, „Molitve osame“, „Geometrija mišljenja“.

Pre samo mesec dana  objavio je poslednju knjigu „Tajne dijaloga".

Ratko Božović je rođen 1934. godine u Banja Luci, oduvek srpskom gradu, danas najvećem  u Republici Srpskoj. Gimnaziju je završio u Nikšiću, Filozofski fakultet u Beogradu 1959. godine, magistrirao je 1967, a doktorirao 1971. Godine u Beogradu.   

Dobitnik nagrade „Đorđe Fišer" 2012. godine za doprinos razvoju humora i satire, „Radoje Domanović" 2016. godine za teorijski pristup satiri, „Tipar" za životno delo za humor i satiru 2016, nagrade za studiju „Paradoksi medijske slobode" časopisa Dialogos za najbolje delo u regionu iz teorije medija i druge.

Bio je dopisnik francuskog časopisa Nova demokratija iz Jugoslavije, urednik edicije „Kultura i društvo" i biblioteke „Poenta".

Pre 31. godine,  1992. su započele studentske demonstracije protiv Miloševićevog režima. Profesor Fakulteta političkih nauka Ratko Božović je prekinuo boravak u  Njujorku, i uz mnogo problema, Jugoslavija je  bila pod sankcijama, vratio se  u Beograd da bude podrška  svojim studentima.

Tragičnih i teških devedesetih je sa sa studentima  svog fukelteta stao je na stranu  učesnika uličnih protesta. Studenti su tada položili najteži ispit, podučavani od svog  profesora Ratka Božovića. To su moralnost, savest, građanska sloboda i hrabrost da je brane. Ljudskošću i  aktivizmom zajedno su se borili za bolje društvo, i  viteške vrline,  dostojanstvo i integriteta čoveka.

Ali, i pre devedesetih Ratko Božović je bio duhovna svetlost.

Svojim studentima, gospodin iskrenog i srdčanog osmeha neodoljivo šarmantan i plemenit, ideološki neutralan, uvek je pronalazio prave reči i bio svetionik. Stavljajući se na stranu studenata, mladih ljudi sa svim vrlinama i manama, svejstvenih  ludoj mladosti, osvojio ih je.

Izlazak na ispit kod  profesora  Božovića  bio je i ostao praznik za dušu i srce.

A vanredni ispitni rok je dogovaran u kafani „Kovač“. Znalo se da jedino urgencija profesora Božovića može da smekša druge profesore da ne budu previše zadrti i tvrdokorii na ispitima. Pored rešavanja studentskih problema rado je  odlazio sa studentima na „najvažnije“ pozorišne predstave, tribine, i naravno na utakmice.

„Samo zato“ je bio ostao najomiljeniji profesor, dobri duh iz boce,  vitez koji otvara put  mladima da nauče kako da postanu čestiti i dobri ljudi. Otuda i nagrada „Vitez poziva“ decembra 2021 uručena iz ruku  znamenitog kolege profesor Čedomir Čupić, kao predsednika žirija LEX-a koji dodeljuje ovo priznanje, ispraćena ovacijma u Narodnom pozorištu.

Profesor Ratko Božović, je najsvetliji primer odbrane univerzalne profesionalne i ljudske vrednosti.

Profesor je svojim delovanjem izrastao u moralnu inistitaciju, jedintven primer odolevanja političkim pritiscima, ideologiji, represivnim režimima, nehumanosti i svim drugim nepravdama sveta

Ogrnut plaštom vrlina i optimizma profesor Ratko Božović, poseban, svetlošću obasjan poput  Danila Kiša, Živka Nikolića, Boža Koprivice poneo iz mitskog crnogorskog mesta N.), je primajući nagradu izrazio zabrinutost.

Ističući moralnu dimenziju profesije, javno se zapitao šta je danas sa profesorima Beogradskog univerziteta, nemim pred strašnim događajima u društvu. Posebno je izrazio zabrinutost za studente nukleus i  korektivnu snagu  društva, gladnim na protestima samo kada su njihovi uski interesi u pitanju.

Možda tada nisu stigli da dođu, možda su, uz njegovu suprugu, sjajnu novinarku Vesnu Mališić, Ratku Božoviću aplaudirali bivši studenti najomiljenjig profesora  iz 80-ih i 90-ih godina, sa Tomom Đorđevićem, Segejom Lukačem i jedino i dalje još sa nama Nedom Todorović.

Momci i devojke sazrevali su uz pomenutu četvorku omiljenih, i najomiljenijeg profesora, da bi postali ljudi, doboko svesni koliko su od danas siromašniji, uskraćeni za glas  razuma. Nema više najvećeg  intelektualca  u ovoj sredini, uvek doslednog čoveka Gospodara svog, igrača uvek spremnog da se suprotstavi nepravdi i zlu, uvek sa mačem istine i pravde u ruci, principiječan i istrajan do kraja.

Profesor Božović je bio najoštriji kritičar srpskog društva i svevideći analitičar uticaja stanja u državi na građane.

„Ljudi u Srbiji žive kao što vetar nosi lišće u jesenjim danima i nemaju osećaj da upravljaju svojim životima“, upozorio je ne tako davno profesor,  navodeći da postoji  ogromno  nezadovoljstvo političkom scenom među građanima.

Posledica nepostojanja kritičke javnosti, jr posledica nestanka dijaloga, jer diijalog ne vodi jedan  čovek.

Ekstremno ponašanje domira a za potvrdu  da postajemo patološko društvo.

Iako neki stalno grde „zapadne vrednosti“, čini mi se da je naša sredina jama bezdanica proizvođenja nasilja, kazao je u maju ove godine, pošto su dva masovna ubistva potresla Srbiju, i odnela 19 života.

Naglašavao je da mi ne znamo šta se dešava u vidnom polju, a ni iza scene, da je da su stvari u magli i da nema jasnog vidika.

„Biti ovde optimista, ravno je gluposti“, poručio je Božović prošlog septembra.

Profesor Ratko Božović je bio  najoštriji kritičar aktuelne vlasti i predsednika SR Srbije Aleksandra Vučića, za koga je govorio da je „vladalac bez ikakvih obzira i mere“. Isticao je i da Srbija napreduje u nazadovanju, a da je najproblematičnija politička javnost koja je „u apsolutnoj regresiji, tamnim zonama, ili onome što se može označiti kao uporište manipulacije“.