I pre pola veka bila je subota 23.maja1970. kada je Jugoslavija postala u Ljubljani košarkaški šampion planete.

Posle  šest srebrnih medalja Krešimir Ćosić je sa saigračima doneo prvo zlato Jugoslaviji na SP i to posle senzacionalne pobede protiv  Sjedinjenjih Američkih država 70:63 na Svetskom prvenstvu u Ljubljani. 

Svetska titula će zauvek  ostati upamćena kao  istorijski uspeh naše selekcije i uspostavljanju dominacije jugoslovenske košarke.

A sve je poćelo u deceniji između 1960. i 1970. Jugoslavija je bila druga na evropskim prvenstvima 1961. i 1965, treća 1963, osvojila je zlatnu medalju na nezvaničnom šampionatu sveta u Čileu 1966, bila druga na Mundijalu 1967. u Urugvaju, druga na Olimpijskim igrama u Meksiku 1968. i druga na EP 1969. u Italiji.

Svetsko prvenstvo u Jugoslaviji  se igralo u Sarajevu, Splitu i Karlovcu, a finalni deo u Ljubljani a dok je za utešni plasman reprezentecaijama domaćin bilo Skoplje.

Jugoslavija nije više imala Radivoja Koraća, godinu dana ranije astradao u saobražajnij nesreći ali  je selektor Ranko Žeravica maestralno spremio i vodi tim na SP.

Titula je kasnije maksimalno ispoltizovana, jer trijumf je došao u vreme, danas omraženog od aktuelnih političara. mrzitelja lika i Titovog dela.

A bio je i ostao za sve njih samo nedosnjani san. Lider  nesvrstanog. Trečeg  sveta i SFR Jugoslavije, Josip Broz Tito.

Zahvaljujući iznenađujućim pobedama Brazila nad SSSR.om i Italije protiv Amerikanac, Jugoslavija je dobila priliku pobedom nad Amerikancima kolo pre kraja osvojiti zlato.

"Tražim od vas da se koncentrišete. Da sada sve dogovore, pozive, autograme, planove za sutra, ostavite po strani i mislite samo na utakmicu. To od vas zahtevam sa punim pravom. To je samo dva sata od sada. Ka dvorani moramo poći što pre". rekao pred meč Ranko Žeravica za titulu  svojim igračima.

Pred izlazak na parket krcatog Tivolija Žeravica je motivacionom obraćanjem  podigao moral ekipe, podsećanjem šta  je bilo do ove večeri, a šta može da bude kada se utakmica završi.

"Generacije pre vas su osvojile šest srebrnih medalja. To znači da su šest puta gubile zlato. Ako danas pobedite ući ćete u istoriju kao prva ekipa koja je osvojila zlatnu medalju. Svi naredni uspesi vezivaće se i za vas"

"Tivoli" je grmeo, viorile se su se trobojke sa petkrakom zvezdom, brideli su dlanovi,pucala su grla...Skandiralo se: Jugoslavija, Jugoslavija.  

Dominirao je  transparent: "Luna vaša, zlata naša". Navijači su podsetili Amerikance da su  1969. sleteli na Mesec, a da Jugoslavija doleće do svetske titule.

Pravdu su delili Mađar Ervin Kašai i Urugvajac David Bensuan.

Američki tim iako ne u najjačem sastavu je bio  apsolutni favorit. Igralo se muški, na granici brutaliti faula. Pet igrača  je kraj dočekalo na klupi zbog pet penala. Simonović i Rajković kod plavih, a   Brodi, Mekdonalds i Smit kod Amera.

Sredinom drugog poluvremena nošena fanatičnom podrškom navijača Jugoslavija se "odlepila" i sigurnom igrom  sačuvala zlatnu prednost do  konačnog trijumfa 70:63.

Ćosić je igrao u svoim stilu, maestralno. Ubacio je 15 poena,  Skansi  14, a  treći centar  Rajković je dao 6 koševa, ukupno 35 naših  centara, odnosno   polovinu koševa. Nikola-Sveti- Plećaš, kasnije nesuđeni igrač Metalca, je briljirao sa  12 poena, Duci Simonović je ubacio 7.  Čermak 6 i Rato Tvrdić 4. Kod  Amerikanaca bolji su bili Keni Vilijams Tal Brodi, kasnije  zvezda   Makabija  i  Bil Volton, buduće NBA zvezde.

U meču bez značaja Jugoslavija   emocionalno ispražnjena, posle velikog slavlja je izgubila od d SSSR (72:87) bez uticaja na  plasman.

Zlato je ostalo u Jugoslaviji, srebrni su bili Brazilci, a   bronzni  Sovjetski Savez.

MVP prvenstva bio je Sergej Belov (SSSR), a u najbolju petorku ušli su Keni Vilijams (SAD), Modestas Paulauskas (SSSR), Pereira Ubiratan (Brazil) i Krešimir Ćosić. Prvi strelac turnira bio je Šin Dong-pa iz Južne Koreje sa prosekom 32,6,  Ćosić je bio 8.strelac šampionata sa  prosekom 17,3 poenas.

Zlatne medalje su  uručena u nedelju 24.maja a dan kasnije kao  rođendanski poklon jedna je pripala i predsedniku Josipu Brozu Titu. Nikolu Plećaš je bio u prvom planu jer na prijem je stigao bez brkova, što je Tito primetio. Na pitanje gde su mu  brkovi košgeter zagrebačke Lokomotive je uz osmeh priznao da ih je obrijao  zbog  opklade sa Ćosićem

"Brkovi lete, ako svojimo  zlato, i kao što vidite nema ih", reko je  Titu Plećaš.

Od predsednika  svi igrači su dobili poseban  poklonio zlatni sat Šafhauzen  sa posvetom.

Tragedija se dogodila tri dana kasnije. Od posledica srčanog udara preminuo je kršni Leskovčanin centar Trajko Rajković član OKK Beograda.

Posle Svetske titule Jugoslavija  je  poludela za košarkom.

Koševi su nicali kaoi pečurke posle kiše, na terasama,   banderama, zidovima, drveću ...

Valjevo je već imalo svoj Metalac, od 1973. tri godine  posle osvojene  svetske titule, u čak šest sezona zaredom član najjače  lige u Evropi sa nezaboravnim Lukom Stančiće, braćom Zoćom i Brankom Kovačevićem, Kecojevićem, Vojom-koskom Ilićem, Borisavljevićem, Jerinićem, kasnije Đurićem, Stevanovićem, Počekom, Đuricom... Lukinim naslednikom Pljakićem.

Na putu do zlata Jugoslavija je pobedila  Italiju 66:63, Brazil 80:55, Čehoslovačku 94:84, Urugvaj 63:45, SAD  70:63, i izgubila samo od  SSSR 72:87

Zlato su osvojili: Krešimir Ćosić, Petar Skansi, Nikola Plećaš, Damir Šolman, Ivo Daneu, Dragutin Čermak, Vinko Jelovac,  Aljoša Žorga, Ljubodrag Simonović, Ratomir Tvrdić, Dragan Kapičić, Trajko Rajković sa selektorom  Rankom Žeravicom.

U demokratskoj Hrvatskoj sport se piše od 1990, o milenijumskom uspehu se ćuti, slično je i u većini eks YU republika. Ko umišlja da istorija počinje od njega silno greši, jer kako je rekao Hegel:"Istorija sveta je napredovanje svesti o slobodi" zagovornici slobode ispadoše samo tamničari istorije i slobode.

Košarkaški Merlin maestralan u Olimpijakosu i neponovljiv u dresu  moskovskog CSKA Valjevac  i kapiten Srbije  Miloš Teodosić, zvezda šampiona Italije Virtusa iz Bolonje, počastvovan je mestom u idealnom timu Evrolige u prethodnoj deceniji, objavila je Evroliga

Kapiten košarkaške reprezentacije Srbije je u idelanom timu najjačeg klupskog takmičenja na starom kontinentu, u društvu sa  Kajl Hajnsom iz moskovskog CSKA, legendom Barselone Huan Karlos Navarom, Lukom Dončić, bivšim košarkašem Real Madrida, a sada asom  Dalas Meveriksa, i Dimitrisom Dijamnatidisom  eks asom  Panatinaikosa.

Teodosić je sedam puta igrao fajnl-for Evrolige, i svom trećem finalu  15.maja 2016. godine, sa moskovskim CSKA-om. u Berlinu je osvojio pehar najjačeg klupskog takmičenja.

Srpski as 2010. bio je najmlađi MVP, kada je u dresu Olimpijakosa prosečno beležio 13.4 poena i 4.9 asistencija po meču i vodio ekipu do finala. Danas je silom prilika zbog pandemije korona virusa sport stao. Italijanska košarkaška Asocijacija je na korak do proglašenja Teovog Virtusa za šampiona Italije bez obzira što je do kraja lige ostalo 11 kola. Teodosić ima još dve godine ugovor sa sa Virtusom, ponovo na putu stare slave.