PREOBRAŽENJE, EXCALIBUR, JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO, "FERDINAND", X FACTOR, METALAC I KINA
- Written by Dragan Ilić
- Be the first to comment!
Od Probraženje se preobražavaju list u gori, i kamen u vodi, lišće menja boju, voda postaje hladnija. Narod veruje da od Preobraženje nema kupanja. Oni ludo hrabri se kupaju, u znoju tela svog, uvereni da mogu “izvadi mač iz kamena”
EXCALIBUR, je šansa za sve, pa čak i za povratak našeg Metalca u život!
Posle (ne)očekivane ostavke predsednika u četvoromesečnom mandatu, Vladana Jankovića, aktuelan je poziv za naslednika.
Do danas nema X faktora, da pokuša da izvadi mač iz kamena “EXCALIBUR. Put do cilja je možda javno-privatno partnerstvo.
Mahom nedostojni za bilo šta, a kamo li, težak i odgovoran zadatak, beže od EXCALIBURA ko đavo od krsta.
Dok gledamo šta se radi na Slaviji kako nestaju svetinje na Vračaru, u našem Valjevu neki bi da sruše ponos Grada KK Metalac.
Dobra je vest da se u borbu da preživi naš šampion Metalac najveći od još malo živih uključio i “Ferdinand”.
Svestan valjda konačno da je život borba do pobede, kao i košarka, a u nju se malo i razume, ne miriše više cveća.
A narod kaže, ko se po Preobraženju kupa, uješće ga zmija, ili će zakačiti neku boleštinu.
Živimo u vreme kada zmije padaju s nebesa, iskaću iz vode, vrebaju ispod svakog kamena. Svedoci smo zidanja velegrada na vodi, izgradnje autoputeva, stadiona, “blagostanja”.
Krediti dave nevidljivi narod više od današnje avgustovske vreline.
Robovlasnici - investitori se množe, jer profit je život.
Mogli bi malo da stave prst na čelo i za sve što dobiše u Gradu Valjevu na poklon, da uzvrate ne istom merom.
Javno privatno-partnerstvo je korak ka rešenju!
Ne trebaju nikome, pa ni deci valjevskoj lažna obećanja i prazne priće.
Gradu Valjevu je potrebna za svoje mlade Valjevke i Valjevci, uvek ističemo “samo” oazica sporta.
Ako ne znate odgovor šta je “oazica” pitajte svako dete, za njih tajne nema.
I zato Nemci, što stižete i Kinezi, naslednici Gorenja, Italijani, Austrijanci, od Krušika sa ovakvim mendžementom, koji se ne pita ništa, i ne vidi decu svog Grada, ne na simboličan način, već kako dolikuje moćnim kompanijama, reagujte!
Poslovnim imidžom i integritetom, videli smo šta radite u svom interesu.
Profit raste, a vreme je da deo svog kolača, usmerite na valjevsku decu, I MALO VIŠE, na nekada GRAD SPORTA!
Ispravan put je javno privatno partnertstvo!
Poklonjeno Vam je mnogo, deo se vratiti mora, ma šta VI mislili!
A nas više od svega boli što našu valjevsku decu, žene i ljude izložene otrovima teškim bolestima, lečimo sms porukama, krofnama, kiflicama, lumunadam, pesmom…
Znamo dobro da posle svakodnevenih obraćanja “Pinokia”, I upozorenja da je “teško”, ali nam je ipak “lepo”, jer svuda cveta cveće”, od “sreće” zaplakati nećemo.
Vreme “blagostanja” i sveopšteg “cvetanja” u “moru dobra” život je “bajka”, što traje, tvrdi najveći navijač sa “Severa ”, dok druga strana, smeštena na Istoku i Zapadu, drugog stadiona u Srbiji, ne misle tako.
Do te mere “obožavan” čim čuje poklič, crno bele ljubavi eto mu “inspiracije” za dodatni naporan rad.
Kamere su mu najdraže družbenice, jer pred njima sve može, pita, odgovara, potanko pojašnava.
Posednji put pred Preobraženje je ukorio režiju prenosa fudbala što “gasi” ton sa stadiona, jer baš zahvaljujći njemu, ponovo imaju “struju” iako račun nije plaćen.
Upozorenje sagovornici, da nacionalni servis da ne utišavaju ton, kad 10-15 hiljada “obožavalaca”, grmi, dve lako prepoznatljive reči, vredno je ukora “razrednog starešine”.
Pominjanje UEFA hibridne trave, bez potenciranja da narod čuje “ UZ VEĆ POMENUTU “STRUJU”, su samo šlagvort za nabrajanje uspeha što se množe ko pečurke, posle suprećelijske oluje.
“Omraženi” što se okupljaju na stadionu sa parnim valjkom, za razliku od “njegovog” sa “tenkom” gde teku medi mleko, dvorečnim pokličom su sve glasniji i bezobrano iritantniji.
Najglasniji, bez Juga da ih utišava, prošlog četvrtka, imali su produženo trajanje “koncerta” od devet uveče, skoro do ponoći, dok konačno ne pade šejtan- sabah.
Dan kasnije desio se transfer milenijuma za srpski fudbal!
Mega zvezda, inkasiraće, taman toliko miliona da svojim parama može da pokrije stvarni minus “srBskog ponosa”.
Novci nisu potrebni i bez Mitrovih, biće za tri godine igranja 100 miliona, jer ima ko sve pokriva, i doda još više, kad zatreba, zna se kome i zašto.
I pored neviđenog decenijskog pritiska nikako da “udavi” simbol sporta i vrednost sa beskonačnim trajanjem. A dvorečni poklič se sve glasnije čuje.
Operacija ispiranja mozga sledbenika dvorečkog, u mnogo manjim sredinama od srpske prestonice, posebno u svetu sporta, dovela je svuda u Srbiji sport na nivo tavorenja i preživljavanja, jer, bitan je samo “simbol srBstva”.
Uoči Preobraženja, bismo svedoci Sodome i Gomore na valjevski način.
Naravno da sve dobro i loše počinje iz “Sivog doma”
Prošla su tačno četiri meseca od kako je posle tri godine predsednik Kluba, Jovan Teodosić iz privatnih razloga podneo ostavku, uz ocenu da je protekla sezona bila sportski uspešna.
Naslednik opet na tajnoj Skupštini izabran (ne)očekivano, Vladan Janković- Bukač, od pokojnog oca pored nadimka, poneo sportski gen, ali i osećaj humaniste i čoveka velikog srca. Poleteo je visoko, I posle samo 120 dana je podneo ostavku.
Nije bez iskustva u sportu. Bio je fudbalerčić, a ljubav prema sportu nasledili su ćerka teniserka Violeta junorska šampionka, i sin Nemanja maskota Metalca, spreman da se bori, jer nema predaje, a košarku voli.
A Bukač, kako je to senior Dule govorio “u mene mali” je ponesen pogrešnim osećajem, i nerealnom ambicijom pomislio da može da dovede Metalac do ABA-1, a ne samo druge eks YU lige. U raljama sopstvenih zabluda, svemu lošem je dao moć.
Naravno, nije mu bilo teško da shvati, da se previše zaigrao, ali je bilo kasno, upao je u začarani krug.
Ostavkom spasava sebe od sopstvenih zabluda. Odustajanje uoči Prebraženja od nemoguće misije, je bilo na vreme, jer i bez Bukača Metalac ima vremena da napravi tim, i da egzistira.
Od ekipe za napad na ABA-2 ligu danas nema ni jednog od devet do “juče potpisanih”.
Najbolji u nizu dobrih poteza Jankovića je bila rekonstrukcija Hrama u Tešnjaru.
Video igrica, i pravljenje tima, daleko od realanosti, loša procena ljudi iz najbližeg okruženja, slatkorečivih samo dok obećavaju, su bili uvod u kraj predsednikovanja, i najavu gašenja KK Metalac. Na sreću neće ga biti.
Papir trpi sve, a sav teret obaveza obnove Hrama u Tešnjaru je DOBROVOLJNO je ne sebe je preuzeo danas u ostavci, predsednik Janković.
Po drugi put ove godine preveden žedan preko vode, Branilsav Ratkovica je formirao tim uz pomoć “omraženog” sportskog direktora Mićka Kačarevića. Ostavka Bukača je došla kao grom iz vedra neba!
Zaleteo se previše, što narod kaže “ko ovan u takušu, a “obožavaoci” lika i dela tvrde “ celo vreme vas je samo folirao”.
Jasno je ko dan, Vladan Janković je precenio svoje mogućnosti, i (ne)očekivano, izneverio svoja očekivanja, zaboravljajući da uvek postoji sutra.
Ma koliko bilo empatije i poštovanja, sveopšti utisak je, Bukač je nije položio najteži ispit, i sve ovo mu nije trebalo!
Niko nikada nije bio iznad Metalca, iako je štetočina sa platom skoro dve decenije harala klubom!
Metalac naravno nije vlasništvo Bukače, ni bilo koga, već samo DOBRO Grada Valjeva, i svih Valjevki I Valjevaca.
Iako u mnogo boljoj finansijskoj situaciji “prozordžija” Vidoje Vujić, nije sačuvao svoj FK Milan, osnovan 2006. Kriza je stigla, dugovi narasli, a preimenovanje u Vujić vodu, bio je samo uvod u gašenje, u julu 2013. Fuzijom sa Slogom iz Bajine Bašte, klub nestaje, ali je bio privatno vlasništvo.
Bukača Janković je mnogo da li poklonio Metalcu, ili samo pozajmio, vreme će pokazati, stvorio hotelske uslove za boravak košarkaša u Hramu u Tešnjaru, i niko mu to ne može osporiti.
Ponela ga je funkcija, ali su “let u nebo”, oslanjane na reč saradnika iz Upravnog odbora i sličnih “prijatelja” u okruženju, doneli samo glavobolju, i muku.
Vladan Janković – Bukač je imao dovoljno vremena, puna 4 meseca, i pre toga još tri, da prepozna suštinu bitisanja, da prepozna prioritete, da pronikne u probleme sa kojima se Metalac i srpska košarka danas suočavaju.
Krpio je “rupe”, a u tom bauljanu upadao u “provalije” . Nije shvatao da sam neće moći ništa da uradi, jer košarka je mnogo skupa igračka!
Na kraju ostavka je bila, neminovnost za spas “lude” glave. Ali bežanija, bez “dobar dan” i “laku noć”, momcima obaveštenim od Branislava Ratkovice da su slobodni u izboru nove sredine, loša je potez, mnogo više za Metalac, nego za Jankovića.
Bukač je danas na stubu srama, isto kao i pre tri godine kada nije sprečio odlazak iz Valjeva Vladimira Đokića, a morao je, i mogao je!
Prozvan je, i bez suđenja, unapred je “osuđen” za “gašenje” Metalca. Isključivo odgovornošću predsednika, ili mu podređenog lica u klubu, zbog zakasnelog pravdanja 1,7 miliona dinara dobijenih iz gradskog budžeta za drugu kvratal ove godine, KK Metalac ima problem,preti mu ukidanje finansiranja.
Na sreću od “beton lige”, neće biti ništa, ali misija, realno besmisla se nastavlja!
Zašto besmisla?
KLS je potrošačka, rasipnička i besmislena liga. Svi klubovi imaju obaveze, i troškove, sa najvećom NAGRADOM, da svoje troškove uvećaju. Poslednja potvrda je finale obismišljene Super lige. Dodatna dva meseca troškova za uspeh u KLS. Finale je demonstracia sile kontraverznog kluba sa dva imena, što je svetski presedan.
KLS sa Partizanom i Zvezdom je nada za srpsku košarku, dok je ABA liga samo Centar troška, rak rana, i potpuna besmisao.
Bajkovita najava sezone i juriš Metalca na ABA-2 pretvorilo se “VELIKO NIŠTA”
NAŠ ŠAMPION METALAC U GODINI JUBILEJA JE IZNAD SVIH!
Dobra vest je da “Ferdinad” više “ne miriše cveće”!
Trudi se, saznajemo, delima pokazuje da nije samo podanik stranke na vlasti.
Valja podsetiti, kroz valjevsku košarku je prodefilovalo niz sjajnih generacija.
Luka Stančić je bio začetnik stvaranja sportskog čuda sa Kolubare.
Znao je Luka gradonačeniku Desimiru Maksimoviću i odgovornim privrednicima tog doba da podeli “domaće zadatke”. Na taj način je Metalac osamdesetih godina(1973) prošlog veka, dobio “privremenu halu sportova 15.septembar, da bi odigrao 6 nezaboravnih sezona u najjačoj ligi u Evropi.
Luku je delima i šmekom menadžera budućnosti nasledio neprikosnoveni Zoran Kovačević. Ostao je do danas nedostignut. Pored Stanka Ješića, Miška Vasića, i još nekih Kruškovaca, još jedno ime zavređuje pažnju. Toma Živković je vodio Ferum, gde je bio izuzetno uspešan direktor-menadžer. Svoje menadžersko znanje i iskustvo je koristio u košarci i Metalac je bio na stabilnim nogama.
Jedina zamerka za gospodina Živkovića je što je u poznim godinama pristao da bude saradnik štetočine veka, u vreme žutog zla, i onoga posle, što je došlo, a bilo još pogubnije za valjevsku košarku.
Pored toga što neće biti gašenja Metalca, dobra vestje da posle drugog za redom neplaćenog predsednika, Vladana Jankovića, Metalac neće voditi ni Milioca, ni Radioca, a ni Trcko, ni Prcko.
Uveliko traje potraga za factor X čovekom!
Ko će iz kamena izvući Ekskaliburov mač, i stati na kormilo KK Metalac, ne zna se.
Zna se samo da je sve što se desilo posledica svakojake, samo ne dobre, skoro dvoipodecenijske politaike kluba.
Danas je rad sa mladima na solidnom nivou samo u Studentu, i KK Valjevski.
Svi viđeni pre 10 dana na prozivci u Hali sportove 15.septembar, su nestali.
U ovom trenutku Metalac bez Ratkovice, sa triom pomoćnika po drugi će počinje pripreme, ovog leta, koliko već u sredu.
Kapiten Marko Bajić je pokazao karakter čoveka i sportiste.
Poslušao je glas autoriteta. Nije napustio “torpedovani” brod. Ostaje u Metalcu. Šest novih igrača je na “radaru”, većina će nositi dres Metalca u narednoj sezoni. Biće ih još, jer vremena ima, za pravljenje, drugog novog tima. Prelazni rok traje do kraja avgusta.
A “Ferdinad” je prestao da miriše cveće.
Probudio se u njemu ponovo košarkaški nerv, ali znamo da se nije do sada proslavio, i zato oprez!
Privatni sektor Grada Valjevu, koji najviše zarađuje novca iz budžeta, namenjenog za brojne poslove, moraće pod hitno da svoju poslovnu politiku prilagodi potrebama Grada Valjeva.
Dosta je bilo, samo ja i niko više.
Investicije Grada Valjeva nisu male, od dva obdaništa, Doma za stara lica, asfaliranja ulica…
KEJ, Kompresor ing, Valjevo put, Gejt, Stanković, Gradnja beton, Zidar, Subotić, Ingrap omni, Elbi, ENEL… pored ubske Valjevske pivare, kineske kompanije, italijanskog Valija dve nemačke kompanije u dolasku, Austroterma, trgovina Lidl, Maksi, Roda, Aman, valjevskih Europrom i Žinasa, plus 20-ak pekara, i 100.tinak ugostitelja. A tu su i kladionice
Svi su potencijalni donatori i sponzori, ali i to je sve jedokratno.
Izdvajanja za sport, u ovom slučaju KK Metalac nisu deo poslovne politike, većine pomenutih. Valja im zakucati na vrata, i obavestiti šta im je činiti.
Javno privatno partnerstvo je put za izlazak iz mraka.
Naviklima samo da dobijaju jer su “bogom dati” se mora staviti do znanja da je vreme javno – privatnog partnerstva nova šansa za sve.
Navikli da samo dobiju za dž, a kada treba da izdvaje deo ostvarene dobiti na osnovu svega budzašto kupljenog, “slepi” moraće da “progledaju”
Stranci su došli na gotovo u Srbiju, sve im dato na samo 100 godina!
To se ne zaboravlja, i mora se poštovati!
I zato u spetembru vidim Metalac na turneji, zašto da ne, u Kini!
Excalibur će neko iščupati iz kamena!
