Valjevo kad hoće,  mnogo toga može. Nova potvrda  stigla je novoj u nizu otrovanih  noći,  ovog 3.decembra. Prostor sa najviše ljudi sa pozitivnim emocijama, hram sporta, Hala 15.septembar. bila je dupke puna, i  poprište zemljotresnog  uvoda u spektakl.

Akteri Veliki Vladimir, Carica Nišlijska Jelena, Vrščani,  samo na  momente dostojan rival, fantastično moćnom Metalcu, i naravno preko 1.000 svedoka, taman dovoljno za novi valjevski  košarkaški spektakl.  

Velikog Vladimira košarkaško Valjevo je pozdravilo zemljotresnim aplauzom, duplo jačim od onog sinoć što prodrma Kosjerić. Uzvratio je istom merom osmehom i aplauzom.

Taman po meri za harizmatičnosti što nosi trener bez premca u Srbiji. Jedina mrlja, ako to uošte i jeste u karijeri,  nekada velikog igrača, a danas trenera za medalje i trofeje, je pristanak u trenutku lične nepromišljenosti, da stavi svoje ime na listu, danas bezlične interesima par pojedinaca, na najvišem nivou podređene političke stranke.

I sinoć, svom stilu dostojanstven, gospodin, ali i sa emocijom kad igrači zaborave na dogovor, spremio je  zamku za svoj Metalac, ali sa manjkom ratnika poraz  je bio neminovan.

Valjevo je videlo novi spektakularni nastup Metalca protiv “duplo” mlađeg,  nižeg, po imenima kudikamo slabijeg rivala iz Vršca, spremnog da se samo na momente gladijatorski bori.

Supersonični Metalac je demonstrirao silu, Potvrda je čak 7 igrača sa dvostrukim brojem indeks poena. Valjevski tim je  do večeras lider KLS-a, pobedi li Tamiš u Pančevu Dinamika biće to i dalje.

Sinoć, za novu potvrdu dominacije, videsmo konačno  Šešliju i Ilića na parketu, ali ne i prehlađenog Simanića i ranije povređenog Islamovića.

Pored brojnih dama na tribinama, jedna princeza je dominirala, ali  na parketu.

Al(hemičarka), sa pištaljkom u ruci, nekadašanja košarkašica i reprezentaivka Jelena Smiljanić,  rođenja Nišlijka, je obeležila predivno veče u hramu košarke 15.septembar. Po struci hemijski inženjer, Carica niška Jelena, sada naturalozivana Beograđanka, imala je blistavo veče  sa pištaljkom u ruci. Beskompromisnim stavom i košarkaškim intsiktom, bezgrešno je pre kolega donosila odluke. Maestralno im se “mešala” u posao.

 Spremna da svaki svoj (ne)sporni zvižduk pojasni  igraču,  odnela je   sveopšte simpatije, za potvrdu da je već nadmašila  “omiljenu” valjevskoj publici internacionalku Jasminu Juras.

Šteta što se niko ne seti cvetića za Jelenu, ali biće prilike.

A u Gradu zagađenom  otrovom,  smogom od koga se  ne može živeti, epizodna prizemna vlast pored svih gloposti i ludosti, nesposobna makar da naredi da se stavi filteri na odžake zagađivača, a bušačima kolovoza što rove gde god im  padne na pamet, da rupe valjano zatrpaju, tamo gde ne gura nos i lepljive prste, dešava i nešto što prija Valjevkama i Valjevcima.

Ove jeseni, a biće tako do leta, destinacije prijatnosti su tamo gde igraju košarkaši Metalca. Mesto gde dominira  kvaliitet, mesto pobeda,  na kome stanuje   nestvarna količina pozitivne energije.

Rećiće uvek spremni za “tuču” kritizeri, pa niko iz Valjeva ne igra u Metalcu, uz moj dodatak, pa ni trener nije iz Valjeva, a što nam je svima, nema veze!

Kontra pitanje glasi, ko  to nosi igru  Švajcarske, pored omiljenih nam šiptara, te momaka po rođenju “sajdžija” a poreklom iz Afrike, Azije, Južne Amerike...ili koliko je dece Partizana i Zvezde danas u dva srpska evroligaša.

"Čokoladni" nam  ponovo održaše čas  fudbala, i vratiše  kući  Piksetove “orlove” iako ih  “gaučos” časti nedusuđenim penalom nad Mitrovićem, i život teče dalje.

Košarka stanuje danas u Beogradu, ponovo  u Čačku, Kraljevu, Čajetini, Kraljevu, Užicu, Novom Pazaru,  a od prošlog maja kada je selektirana ekipa,  konačno opet u našem  Valjevu!

Valjevke i Valjevci imaju svoju  iskru nade da život mogu živeti kao sav normalan svet, bez politike, i medijske okupacije.

Fabrikovana mržnja i bezočne laži, od jurenja pantera, do kiše što ne pada, jer Sunce nas bezobrazno greje, i u decembru kao da živimo  u Barseloni, a ne u gradu pretvorenom u rupu od kasabe, i raniju za kuvanje čvaraka, se tope i nestaju kad se gleda Metalac!

A sinoć bi ravnopravno samo u prvom kvartalu do 23:24. Metalac je došao do trijumfa 99:77 serijom  25:12 i 33:17 u drugoj i trećoj četvrtini. Četvrta je pripala gostima 24:18, konačno sposobnim da pored opuštenijeg domaćina, na parketu je bila druga postava Metalca, opasnije ugroze i pogode  koš Metalca.

Metalac je demonstrirao silu, znalački je  srušio agresivne Vrščane bez dovoljno kvalitetnih igrača, da istraju u zamišljenoj  presing igri.

Ibrahim  Durmo(19 koševa I 11 skokova, 3 asistencije za indeks 29 ) je kao i obično “kidao” u odbrani.

Sa Dafijem(16 poena(6-4 za tri i 7 asistencija), Meningom(14 poena), i konačno na parketu, nezadrživim Radošem Šešlijom(12 poena 3 skoka), nemilice je “punjen” koš Vrščana. Naravno Luković(8 poena 9 skokova) i Bajić 9 poena i 3 asistencije, su stavili svoj pečat na pobedu.  Videli smo po prvi put Marka  Ilića, očigledno tek na putu do prave  forme, uskoro zasigurno pojačanjem u liniji “tornjeva” sa Kolubare. Do 127 indeksnih poena Metalac su pogurali Vujadinović 6 poena, Teofilović 5,  Stefanović 4 i Ilić 2 poena.

Vasić je predvodio Vrščane sa 15 poena, slede Jeković sa 14 poena i 7 skokova, Simić(5sk, 3 asistencije) i Šušić(7 skokova) sa po 10 koševa, i Toma Vasiljević 9 koševa i 6 skokova.

Jubilarna “desetka” je očekivano uknjižena.

Sledi gostovanje na vrućem terenu u Novom Pazaru.

U decembru su na programu još 3  derbija sezone. Prvi sa osvajačem ABA-2 lige Zlatiborom u hali sportova 15.septembar, pa sledi gostovanje Slogi u Kraljevu,  i 28. decembra  meč sa subotičkom Spartakom u Valjevu. Lide košarkaške noći su probuđene  valjevske košarke su pred nama.