Čovek retko posvećen trčanju, već deceniju i duže,  akter je večine atletskih manifestacija u Srbiji, brojnih u Evropi, a stigao je i do Kine, Valjevac Radiša Simić(1967) ne staje, niže pobede.

Kruna Radišinih uspeha u 2024, posle Balkanskog zlata u polumaratonu (21km) od Nikšića do Ostroga, bio je Beogradski maraton. U kategoriji, od 55 do 59 godina,  u paklenoj konkurenciji, Simke je bio bolji od svih  80 takmičara, ubedljivo ih je pobedio.

"Volim da trčim i za sve uspehe "okrivljujem" svog trenera Gorana Đukića, vlasnika Fitnes centra TOP FORM, počinje svoju priču Radiša Simić-Simke.

"TOP FIRM je mesto života, sreće i sreće za sve uzraste, za zdrave i one koji žele da ozdrave. Svako može da radi šta mu najviše prija, od  joge, pilatesa, aerobnih i plesnih vežbi i igara, do moćnog body-forminga, pump-workouta...  U TOP FORMU akumuliram pozitivnu energiju, preko potrebnu za nadgradnju fizičkih i mentalnih sposobnosti. Jednostavno, pored trčanja pred Gradca, Kolubare, u Parku Pećina TOP FORM je mesto gde se oslobodite svakodnevnog  stresa, nervoze, umora. Vlasnik TOP FORMA i sama nekada ateletičar profesor dr Goran Đukić posebna priča.

"Baš tako, Goran je čovek koji svakodnevno upotpunjuje svoja znanja. Meni lično  svake nedelje napravi program rada. Naravno, ima u vidu moje godine, tako da radim po posebnom programu. Svakodnevno pored radnih obaveza u Gorenju, istrčim određenu rutu, i naravno uživam u čarima TOP FORM-a.

Trke su posebna radost.

"Upoznao sam mnogo divnih ljudi. Video sam lepote brojnih evropskih gradova, stigao sam do Kine, osvajao medalje. Jednostavno uživam, i svaki odlazak je neizbrisivi doživljaj "

Pitanje svih pitanja, do kada Radiša?

"Ne razmišljam o tome, ali jednostavno dok me zdravlje bude služilo, i volja i želje da trčim. Citiraću  samo nemačku izreku: Na mlinu koji radi nema paučine", rekao je na kraju za naš portal Radiša Simić, momčina od pedeset i kusur leta, rođen u kraju gde i najslavniji od svih Mioničana, vojvoda Živojin Mišić. 

Kako se i očekivalo košarkaši Unikahe iz Malage sa Realom lideri ACB Endesa lige, opravdali su epitet favorita. Osvojili su  prelepi srebrni pehar, sa pozlatom  Fiba Lige šampiona.

Malaga, drugi grad posle Sevilje po veličini u Anduluziji, samo 100km iznad i Gibraltara, razgalio je srca više od pola miliona stanovnika. Nije imala stvar biti šampion  Evrope u košarci!

foto Emilio Fernadez U beogradskom finalu FIBA F-4 pred oko 6.000 gledalaca, malo manje od četvrtine kapaciteta Arene, Malaga, odnosno Unikaha je nadigrala Tenerife, mada to rezultat 80:75 ne pokazuje. Treće mesto pripalo je  Mursiji, dok je 4. grčki Peristeri.

Malaga je izborila pobednički pehar i milion evra, a Tenerifama medalje i 400.000 evra, Mursija 200.000,  a "mrvice" nosi Peristeri 140.000 evra.

A šampiona Evrolige pored zarađenog tokom 34. ligaška kola, bonusa za osvojeno mesto, u Berlinu čeka nagrada od 1.754.000 evra. Za ipak preskromnu nagradu, treba posle plasmana u plej-of i i već pomentog rezultata u 34 utakmice u regularnom delu, ostvariti nove 3 pobede u plej ofu, i ključna dva trijumfa na F-4 u Berlinu ovog maja. Nagrada za pobedu u ligaškom delu Evrolige je 40.000 evra, duplo više nego u FIBA  LŠ. Naravno poseban tretman imaju klubovi osnivači i vlasnici Evrolige. FIBA je organizacijom i spektakularnim F-4 nadmašila konkurente iz Evrolige, prinuđene da već danas shvate da je krovna košarkaška organizacija u žestokoj ofanzivi da "oteto" takmičenje ponovo vrati pod svoje okrilje.

U Beogradu su "zeleni" iz Malage, klub je ime grada zamenio iz komercijanih razloga, osvojili prvu titulu u trećem rangu evropskih klupskih takmičenja zasluženo. Navijači su došli u Arenu Beograd, podržali svoj tim,  bili su  šesti  igrač Unikahe na terenu.

Kako se uspeh slavio po povratku kući u Španiju, od  aerodromu u Malagi, iako su iz Srbije stigli u zore, nije teško pretpostaviti.

 fotoEnamuel Fernnadez U finalu Ibon Navaro je spremio taktiku, na koju nije imala adekvatan odgovor ekipa sa jednog od Kanarskih ostrva. Posle obostrane nervoze na startu, Unikaha je stekla sigurnu prednost i krenula sigurnim korakom ka trjumfu. Dvostruki šampion F-4 FIBA LŠ Tenerife je u finišu da zapretio i smanjio na 75:78, ali je Malaga iskusno sačuvala "minimalac" i osvojila šampionski  pehar. 

Priča o navijačima nema kraj

Unakaha je imala podršku 1.500 svojih fanova, pristiglih čarter letovima direktno iz Malage, i već poznatim "letećim"  kombinacijama preko Milana, Sofije, Beča, Meningena...

Očekivano, bili su najglasniji, ali su svi zajedno pokazali nešto Srbiji godinama strano, poštavanje prema kolegama iz suparničkih klubova. Bez ijednig incidenta  su odigrane 4 utakmice, s tim da je odnos navijača bio u svakom pogledu, bratski.

Navijali su za svoje, bez vređanja, bacanja predmeta, da bi se na kraju prijateljski pozdravili, i poželeli jedni drugima novo viđenje, sličnim povodom.

Mogli bi tzv "navijači" iz Srbije što se napadaju decu i prave navijače motkama, a organizavani preko prljavih igara politike, konačno da shvate da nije teško biti čovek!

Malagu je u finalu predvodio crnogorski reprezentativac MVP meča odluke crnoputi plej Kendrik Peri sa 17 poena.

Nihat Đedović dodao 14, Karter 11, Kalinoski 8 i Kravić po 8, a Osetovski 6. Kod Tenerifa Gai 18, Šermadini 16, Uertas 14, Fitipalldo 8  poena. 

FIBA Liga šampiona trenutno sa 32 ekipe osetno napreduje. Organizacija F-4 u ARENI Beogradu je jedan od  ključeva za budućnost takmičenja pod okriljem FIBA.

I bez srpskih klubova  u ovom takmičenju, F-4 u Beogradu je imao svoj navijački šmek, na poseban način. Iako je igrao samo  jedan srpski igrač, čak  tri španska i jedan  tim iz Grčke, ljudi iz FIBA su uradili fenomenalan posao.

F4 FIBA Lige šampiona je bio spektakl za sve koji su hteli da ga vide i "neutralce".

Borba za trofej, kvalitetni timovi ali i poznata imena regionalne i evropske košarke bili su gosti Arene-Beograd, opet ističemo, na žalost sa malo onih iz Srbije koji vole košarku i sport.

Jedan od razloga je poslednjih godina pokušaj totalne politizacije sporta u Srbiji. Košarka i fudbal su na udaru najviše. Sve je usmereno na favorizavnje jednog i pokušaj gašenja najvećeg konkurenta. A, ljudi iz Evrope dolaze da gledaju Partizan, jer tako spektakularna i neponovoljiva atmosfera ne postoji na planeti. Samo zato je ekipa crno-belih najglednija na svetu i to u konkurenciji NBA kolosa. U srpski "državni projekat" se sipaju milioni, ali "džaba novci..."

"Spektakularan "parket", stakleni pod - led podloga  što blješti i šljašti u mraku, je bila jedan  od aduta  FIBA, za organizaciju spektakla. Sličnu lična inovaciju i dalje nije uvela Evroligi, ni bilo ko u svetu košarke.

Igrači i publika si imali okolnost igranja i gledanja utakmica  na poseban način na F4 u Areni. Svetleći pod, i česta gašenja svetla, plus  "bacači plamena" aktivirani tokom predstavljanja igrača, ali i nakon što je Malaga, odnosno Unikaha podigla šampionski pehar su bili poseban doživljaj.

Maskote timova su bile baš upadjivo simpatične, valjda i zbog darova koje su nemilice delili, a  u goste je stigla i maskota Toronto Reptorsa.

FIBA je na Fajnal-foru u Beogradu podelila nagrade  navijačima - u pauzama između četvrtina, a nisu izostale različite igrice na terenu.

Jedino su novinari ovoga puta preskromno darovani, prilikom preuzimanja akreditacija, ali kafa i sok u pres vip-u,  su dovoljna nagrada za profesinalnost i posvećenost.

Poseban osećaj je imao kolega iz Malage, Emilio Fernandez, sa pobedničkim peharom, jedan od 20-ak predstavnika "sedme sile" sa ekspedicijom šampiona Evrope.

Još malo o navijačima.

Fanova Mursije je bilo najmanje, procenili su izgleda realno da od šampionskog pehara nema ništa. Sa Tenerifa su stigli "žuto crni" na finale.

Šou su svima "oteli" fanovi Malage.

Momci iz Peristerija, ne na nivou kolega iz  Panate i Olija, goli do pojasa dobro organizovani, ali su izgarali kao i ekipa na terenu. 

Berz premca su bili ipak  "zeleni" iz Malage. Bilo ih je preko 1.500, svi do jednog u dresovima kluba  doveli su i duvački orkestar.  Svirali su momci izuzetno poznate melodije, klupske pesme. Trube, saksofoni, i druga oružja iz duvačkog arsenala, bubnjevi, grla  dlanovi su bili vetar u leđa igračima na terenu. Voditelj- di-džej je bio nosilac svih "ludih" aktivnosti, i davao je poseban ton na F-4 u Beogradu. 

Unikaha je prci put  šampion Evrope -u FIBA Lige šampiona. Bila je najbolja za krunu odlične sezone, završene samo sa dva poraza, a poslednji je bio još 19. decembra. Sa Realom i Barsom sledi "klanica" u španskoj ligi. 

Sve utakmice na  F-4 u Beogradu su bile otvorene i neizvesne.

Malaga je za trofej morala da igra maksimalno, a pojedinci su znalački kada je trebalo sve ubacili. U polufinalu su savladali Mursiju sa 80:74, iako je  minut pre kraja je sve bilo otvoreno. U finalu je bilo ipak lakše protiv  Tenerifa i pored rezultata 80:75. Ipak igra bez prava na popravni je nešto posebno. Peristeri sa Nemanjom Dangubićem je četvrti, iako je igrao izuzetno dobro. Vasilis Spanulis i njegovi momci su prvo izgubili od Tenerifa (97:93), a zatim od realno druge ekipe po kvalitetu na F_4 Mursije (87:84). 

Jasno je da FIBA Liga šampiona po kvalitetu timnova nije na nivou Evrolige, ali ide dobrim putem. Unikaha je lider sa Realom u Španiji, a većina ekipa sa  završnice Lige šampiona, sigurni je da bi uspeh ostvarila i u Evrokupu. Pehar F-4 LŠ je tri svetlosne godine iznad odavno izanđalog i prevaziđenog Evrolige. Ipak faktor novac i nagrade najboljima i učesnicima( trenutni ukupni fond je oko 5,5 miliona evra) će pored organizacije, biti  ključ nastavka uspona FIBA LIGE ŠAMPIONA!

Navikla na titule i šampionske pehare Valjevka Ana Lazarević ne staje. Nova biser u kruni šampiona zasijao ovog ovog aprila u Rumuniji. Odbojkašice Voluntarija napravile su MALU senzaciju. Krenula su sa 5. mesta u plej ofu i bez izgubljenig meča stigl su do titule šampiona Rumunije. Posle  14/8, u regulanom delu usledio je plej of i furizona serija. Voluntari je  u četvrtfinalu "počistio" u dva meča Lugoža, i samo jedan izgubljen set. U  polufinalu je bilo dva puta po 3:0 protiv Targovišta, za najavu "metlanja" i šampiona. Naravno, rođena pobednica za nas Valjevka Ana Lazarević(iako je udato Živojinović prim.aut) je dala pun doprinos da Alba Blaž  ne sačuva krunu.

Navikla na titule Ana ne staje.

Šampionka Evrope u plavom dresu sa Srbijom, treća na Svetskom Gran priju i prva  u Evropskoj ligi, još 2011. je potvdila visoku klasu, i najavila bogatu karijeru. Klupski trofeji, po dve titule sa Crvenom zvezdom i Olimpijakosom, u Pireju je slavila i osvajanje dva Kupa Grčke, evo sada je stigla i do nove druge titule u komšiluku.  U Ruminiji je posle duple krune sa ALBA Blaž, osvojila drugi po redu  šampionski prsten,ali sa Voluntarijem.

"Nije bilo ni igre i rezulatata tokom sezone. Smenjivali se treneri, ukupno četiri, ali je očigledno na kraju imalo efekta. U plej ofu smo smo igrale sve utakmice na visokom niovu i sve smo dobile. Posebno sam zadovoljna igrom ekipe u finalu protiv, sada već bivšeg šampiona ekipe Alba Blaž. Posle dve pobede kod kuće pobedile smo za sveukupnih 3:0 i u Transilavaniji pred vatrenom publikom u Blažu.  Sve što nije bilo dobro tokom prvenstva, u plej ofu je iščezlo. Zašto smo prve, samo zato jer smo iako otpisane od svih,  verovale da možemo do titule", u najkraćem nam Ana opisuje put do svog 9 klupskog trofeja, ipak  u srcu i duši tužna, jer svedoci poslednjih uspeha sa Crvenom zvedzom i ovog  u Rumuniji nisi bili prerano i iznanada preminuli roditelji.

Bogdan je Anina sreća, konačno su na zasluženom odmoru u svom najdražem gradu Valjevu.

Iako broji 32 leta sjajni primač i bombarderka  Ana kraljica odbojke, je sigurna da će posle 9-e stići  i 10-i jubilarni klupski trofej.

Kada i s kim, danas je teško reči, ali poruka potencijalnim klubovima, sa Anom se pobeđuje,  i postaje šampion.

Tek toliko da se zna i zapamti ime Ane Lazarević!