Šahovska reprezentacija Srbije je novi šampion Evrope u šahu u ekipnoj  konkurenciji.

Na šampionatu u Budvi Srbija je stigla kao desetoplasirana, ali Aleksej Saran, Aleksandar Pretke, Robert Markuš, Aleksandar Inđić i Velimir Ilić, predvođeni selektorom Miodragom Perunovićem, su  u foto finišu preoteli zlato Nemcima.

U konkurenciji 38 zemalja, posle 9 rundi, reprezentacija Srbije, čiji je selektor Nišija Miodrag Perunović, a trener Miloš Perunović, osvojila je titulu prvaka Evrope i to čak  posle 44 godine.

Srbija je evropska velesila u šahu zahvaljujući timu koji je sastavio i selektirao Miodrag Perunović, član poznate niške šahovske porodice. Sedam pobeda je nanizao srpski tim,  uz jedan remi i poraz.

Na Evropskom prvenstvu u Budvi Srbija je prvo pobedila Island (4:0) i Italiju (2,5:1,5), a potom izgubila od Nemačke (1,5:2,5). Usledili su trijumfi protiv Slovenije (3:1) i Hrvatske (3:1), pa remi sa Jermenijom (2:2).  Srbija je pobedila Rumuniju (2,5:1,5) i Englesku (2,5:1,5), a u poslednjem, odlučujućem kolu Srbija je trijumfovala nad Grčkom (3:1). GM Beca  je preokretom doneo pobedu i slavlje je moglo da počne.

Pre dve godine Srbija je bila osma, a sada je načinjen ogroman uspeh. Zlatnim slovima se upisala ekipa i selektor od 2018. godine Nišlija Miodrag Perunović..

Odluku o šampionu  Evrope, baš zbog poraza Srbije od Nemačke, rešavao je dule Turske i Islanda.

Remi u poslednjem duelu Alija Marandija Džemila Džana i Kjartansona Gudmundura ostavio je Srbiji minimalnu prednost u odnosu na Nemačku.

Srbija je ostala na prvom mestu sa 15 bodova, ali i  bodom prednosti po Soneborn-Bergerovom kriterijumu, u odnosu na Nemačku, koji se računa tako što se učesnicima koji dele mesto sabira 100 odsto poena koje su pobedili i 50 odsto onih koji su završeni remijem.Treće mesto je osvojila selekcija Jermenije sa 13 bodova

Šahistkinje Srbije su  osvojile osmo mesto sa 11 bodova. Zlatna medalja pripala je Bugarskoj sa 16 bodova, dok je Azerbejdžan bio drugi sa 15. Francuska je stigla do bronze sa 12 bodova.

Omiljeni srpski profesor, posebno  studenata žurnalistike  brojnih generacija na Fakultetu političkih nauka u Beogradu,  Sociologije kulture dr Radoslav Ratko Božović,  preminuo je u Beogradu u 90. godini.

Donedavno je bio  redovni profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu za predmete „Teorija kulture“, „Sociologija kulture“, „Kulturna politika“, „Javno mnjenje“.

Profesor dr Ratko Božović je bio dugogodišnji šef Katedre za novinarstvo i političku sociologiju.

Rukovodio je smerom „Sociologija kulture i kulturna politika" na postdiplomskim studijama.

Takođe je predavao je na Fakultetu dramskih umetnosti, Fakultetu likovnih umetnosti, Filološkom fakultetu i Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, Fakultetu političkih nauka i Fakultetu vizuelnih umetnosti u Podgorici, kao i Filozofskom fakultetu Univerziteta Crne Gore u Nikšiću.

Profesor dr Božović je  autor oko  300 naučnih, 150 stručnih radova i 15 naučnih projekata i desetine knjiga. Najznačajnija dela su mu: „Kultura slobodnog vremena“, „Metarmofoze igre“, „Iskušenja slobodnog vremena“, „Usud igre“, „Nedoumice oko kulture“, „Lavirint kulture“, „Pod znakom pitanja“, „Kroz crveno“, „Kult – ura“, „Noćna mora“, „Izveštaj iz ludnice“, „Razbijeno ogledalo“, „Leksikon kulturologije“, „Tišina dokolice“, „Igra ili ništa“, „Paradoksi medijske slobode“, „Molitve osame“, „Geometrija mišljenja“.

Pre samo mesec dana  objavio je poslednju knjigu „Tajne dijaloga".

Ratko Božović je rođen 1934. godine u Banja Luci, oduvek srpskom gradu, danas najvećem  u Republici Srpskoj. Gimnaziju je završio u Nikšiću, Filozofski fakultet u Beogradu 1959. godine, magistrirao je 1967, a doktorirao 1971. Godine u Beogradu.   

Dobitnik nagrade „Đorđe Fišer" 2012. godine za doprinos razvoju humora i satire, „Radoje Domanović" 2016. godine za teorijski pristup satiri, „Tipar" za životno delo za humor i satiru 2016, nagrade za studiju „Paradoksi medijske slobode" časopisa Dialogos za najbolje delo u regionu iz teorije medija i druge.

Bio je dopisnik francuskog časopisa Nova demokratija iz Jugoslavije, urednik edicije „Kultura i društvo" i biblioteke „Poenta".

Pre 31. godine,  1992. su započele studentske demonstracije protiv Miloševićevog režima. Profesor Fakulteta političkih nauka Ratko Božović je prekinuo boravak u  Njujorku, i uz mnogo problema, Jugoslavija je  bila pod sankcijama, vratio se  u Beograd da bude podrška  svojim studentima.

Tragičnih i teških devedesetih je sa sa studentima  svog fukelteta stao je na stranu  učesnika uličnih protesta. Studenti su tada položili najteži ispit, podučavani od svog  profesora Ratka Božovića. To su moralnost, savest, građanska sloboda i hrabrost da je brane. Ljudskošću i  aktivizmom zajedno su se borili za bolje društvo, i  viteške vrline,  dostojanstvo i integriteta čoveka.

Ali, i pre devedesetih Ratko Božović je bio duhovna svetlost.

Svojim studentima, gospodin iskrenog i srdčanog osmeha neodoljivo šarmantan i plemenit, ideološki neutralan, uvek je pronalazio prave reči i bio svetionik. Stavljajući se na stranu studenata, mladih ljudi sa svim vrlinama i manama, svejstvenih  ludoj mladosti, osvojio ih je.

Izlazak na ispit kod  profesora  Božovića  bio je i ostao praznik za dušu i srce.

A vanredni ispitni rok je dogovaran u kafani „Kovač“. Znalo se da jedino urgencija profesora Božovića može da smekša druge profesore da ne budu previše zadrti i tvrdokorii na ispitima. Pored rešavanja studentskih problema rado je  odlazio sa studentima na „najvažnije“ pozorišne predstave, tribine, i naravno na utakmice.

„Samo zato“ je bio ostao najomiljeniji profesor, dobri duh iz boce,  vitez koji otvara put  mladima da nauče kako da postanu čestiti i dobri ljudi. Otuda i nagrada „Vitez poziva“ decembra 2021 uručena iz ruku  znamenitog kolege profesor Čedomir Čupić, kao predsednika žirija LEX-a koji dodeljuje ovo priznanje, ispraćena ovacijma u Narodnom pozorištu.

Profesor Ratko Božović, je najsvetliji primer odbrane univerzalne profesionalne i ljudske vrednosti.

Profesor je svojim delovanjem izrastao u moralnu inistitaciju, jedintven primer odolevanja političkim pritiscima, ideologiji, represivnim režimima, nehumanosti i svim drugim nepravdama sveta

Ogrnut plaštom vrlina i optimizma profesor Ratko Božović, poseban, svetlošću obasjan poput  Danila Kiša, Živka Nikolića, Boža Koprivice poneo iz mitskog crnogorskog mesta N.), je primajući nagradu izrazio zabrinutost.

Ističući moralnu dimenziju profesije, javno se zapitao šta je danas sa profesorima Beogradskog univerziteta, nemim pred strašnim događajima u društvu. Posebno je izrazio zabrinutost za studente nukleus i  korektivnu snagu  društva, gladnim na protestima samo kada su njihovi uski interesi u pitanju.

Možda tada nisu stigli da dođu, možda su, uz njegovu suprugu, sjajnu novinarku Vesnu Mališić, Ratku Božoviću aplaudirali bivši studenti najomiljenjig profesora  iz 80-ih i 90-ih godina, sa Tomom Đorđevićem, Segejom Lukačem i jedino i dalje još sa nama Nedom Todorović.

Momci i devojke sazrevali su uz pomenutu četvorku omiljenih, i najomiljenijeg profesora, da bi postali ljudi, doboko svesni koliko su od danas siromašniji, uskraćeni za glas  razuma. Nema više najvećeg  intelektualca  u ovoj sredini, uvek doslednog čoveka Gospodara svog, igrača uvek spremnog da se suprotstavi nepravdi i zlu, uvek sa mačem istine i pravde u ruci, principiječan i istrajan do kraja.

Profesor Božović je bio najoštriji kritičar srpskog društva i svevideći analitičar uticaja stanja u državi na građane.

„Ljudi u Srbiji žive kao što vetar nosi lišće u jesenjim danima i nemaju osećaj da upravljaju svojim životima“, upozorio je ne tako davno profesor,  navodeći da postoji  ogromno  nezadovoljstvo političkom scenom među građanima.

Posledica nepostojanja kritičke javnosti, jr posledica nestanka dijaloga, jer diijalog ne vodi jedan  čovek.

Ekstremno ponašanje domira a za potvrdu  da postajemo patološko društvo.

Iako neki stalno grde „zapadne vrednosti“, čini mi se da je naša sredina jama bezdanica proizvođenja nasilja, kazao je u maju ove godine, pošto su dva masovna ubistva potresla Srbiju, i odnela 19 života.

Naglašavao je da mi ne znamo šta se dešava u vidnom polju, a ni iza scene, da je da su stvari u magli i da nema jasnog vidika.

„Biti ovde optimista, ravno je gluposti“, poručio je Božović prošlog septembra.

Profesor Ratko Božović je bio  najoštriji kritičar aktuelne vlasti i predsednika SR Srbije Aleksandra Vučića, za koga je govorio da je „vladalac bez ikakvih obzira i mere“. Isticao je i da Srbija napreduje u nazadovanju, a da je najproblematičnija politička javnost koja je „u apsolutnoj regresiji, tamnim zonama, ili onome što se može označiti kao uporište manipulacije“.