Ptice zloslutnice krešte: PARTIZAN NA UDARU UEFA! Zbog parole "Kosovo je Srbija" zaključaće "Jug"..

Istina je ipak malo drugačija. Većina prisutnih navijača na Partizana tokom meča Lige Evrope protiv Atletik Bilbaa skandirala je: Kosovoo!,  Srbijaa!,  a ne “Kosovo je Srbija” pa gluvaći i slepci nemaju razloga za talambase i dreku posebno izdajničko kukavičku i “dobronamernost bez granica ” za  najavu da će južna tribina stadiona u Humskoj biti zatvorena u meču protiv Augzburga

“Obavešteni” u svoj mržnji i bezumnim optužbama previđaju pa “upozoravaju” da je delegat Žan Lui Pijet na stadionu Partizana u četvrtak uveče notirao što bi želeli da čuju ti zli dusi i mrzitelji “ Kosovo je Srbija“ a ne poklič :  Srbijaa ! Kosovoo !

 Zasmetao im je i  transparenet :"Ponoć drhti, svi junaci Boga mole da s nebesa sjajnu zvezdu spusti dole. Da obasja čistom verom sina Hrista, Gračanicu, Devič, Dečane, Zočišta..." sa stihovima pesme Crven cvete"  Jelene Bojović. Pesma  govori o stradanju i patnji srpskog naroda, još od Kosovske bitke  1389. pa do danas.

Crven cvete je naslov pesme označava cvet Božura, koji raste na Kosovu, a simbol je srpskih korena. Crvena boja simbolizuje krvavu srpsku istoriju, a cvet o tračku nade. Legenda kaže da je crveni božur iznikao iz krvi palih srpskih junaka.

"Crven cvete"  i Marš na Drinu nisu rasizam !

Disciplinska komisija UEFA će narednih dana doneti odluku o kazni, a pored novčane, mogući scenario je i zatvaranje južne tribina na meču sa Augzburgom, nagoveštaj je nepismenih,  zlih i nesrećnika lovaca na senzacije.

Da zlo bude veće u širenju dezinformacija i defetizma bivši delegat UEFA Dušan Maravić, takođe “ljubitelj” crno belih boja, takođe gluv i slep da shvati da izmedju pokliča Srbija i Kosovo nema famoznog JE, a da stihovi pesme jesu “politka” ali ne ona o kojoj “demokratska” birokratija UEFA ima svoj diskriminatorski stav .

“Navijači Partizana su uzvikivanjem parola i isticanjem političkih transparenata učini svom klubu medveđu uslugu. Krajnje je vreme da se dozovemo pameti”, dosledan je u nedolednosti i tumačenju neistine Maravić.

Dotšnji bivši delegat UEFA nema  hrabrosti da se suoči sa kriiminalom prisutnim u svom omiljenoim klubu, “malo” gorem od onog u komšiliku, gde je preksinoć u svečanoj loži na stadiona u Humskoj bio Andrija Drašković.

Ni prvi ni poslednji u nizu kontroverznih biznismena, samo je jedan od bivših robijaša i ljudi sumnjivih biografija prusutan na utakmicama Partizana, od danas ponovo zaleđenog voljom ministra velikog vođe.

Onaj drugi takođe važan ministar još uvek ne pita šta bi sa julskom istragom u vezi  nameštaljke na Vračaru  "6:2", i  potragom za  50,60,70 koliko li već miliona evra, nestalih iz  kase kluba iz podbanjičkog kolektora.

MINISTAR ĆUTI , A UEFA ČEKA JEDAN U NIZU ODGOVORA VEZANIH ZA POSLOVANJE SVOJIH ČELNIKA, ALI I ONIH TAKOĐE UVERENIH DA SU NEDODIRLJIVI, SAMO NISU IZ EU !

Ljubav prema istom klubu, Partizanu, spojila je blogera i pustolova, tvoraca  ideje da u Japanu potraže pomoć za bivšeg šampiona Evrope, diskriminisanog i proganjanog u svojoj Srbiji. Gest za poštovanje i dodatni motiv pred  pred večerašnji fudbalski spektakl i juriš na treću pobedu u Ligi Evrope .

Navijači na razne načine pokazuju koliko voli svoj klub, ali ljubav bez granica nosi u svom srcu nose kraljevački pustolov iz Dragan Šibalić i jedan od najpoznatijih sportskih blogera, Goksi. Zajedničkim snagama pokušaju da nađu “lek” za ljubav svog života Partizan.

Šibalić je biciklom prešao put od Srbije do Japana i u "Zemlji izlazećeg sunca" pokušava da zainteresuje tamošnje kompanije da ulože uvek u samom vrhu evropske košarke, Partizan, ali već dve godine voljom politike dovrden na korak do gašenja.

 Dragan je u ovoj priči “ kurir” i Goksi koji je sastavio pismo za japanske biznismene, sliku dešavanja u crno-belom taboru, sve sa željom da sa dalekog istoka stigne jak sponzor , da KK Partizan lakše prezimi “ledenu” 2015, i na proleće 2016. ponovo bude moćan.Evo sadrćžaja pisma Goksija Blogera inspirisano putešestvijem Dragana Šibalićai:

Poštovana gospodo, dragi prijatelji i veliki domaćini:

Uz veliku zahvalnost za ukazanu čast za prijem u vašu, svetski uglednu kompaniju, želim ovim pismom da vam se predstavim i da vam približim razloge ovog mog poduhvata. Zovem se Dragan Šibalić i dolazim iz Srbije, jedne male evropske zemlje iz srca Balkana, koja je preživljavala i preživljava turbulentna dešavanja, kako tokom svoje istorije tako i dan danas. Pošto ovo nije "političko pismo" i pošto su moji motivi izričito sportski, želim da vam ovom prilikom predstavim i klub za koji živim, navijam i kojeg bodrim, a koji mi je podjednako važan kao moja porodica i zemlja iz koje dolazim. Naime, uporedo sa zastavom moje Srbije na ovom putu nosim i zastavu mog Partizana, kluba svetle tradicije, istorijskog imena i velikih uspeha. Nosio sam zastavu mog kluba koji je u evropskim okvirima, NBA pričama i svetskim razmerama poznato i cenjeno ime. Svuda, osim u mojoj zemlji. Klub koji je u svojoj istoriji dao svetske veličine košarkaške igre, danas u Srbiji pokušava da bude ugašen iz raznih kuhinja i mračnih uglova. Danas se njemu uskraćuju izvori prihoda, podmeću razne nesportske priče i pokušavaju se nipodištavati svi uspesi koje je u svojoj istoriji imao. Klub koji je bio evropski prvak 1992, klub koji ima još tri osvojena evropska trofeja "Radivoja Koraća", 21 osvojenu titulu svoje zemlje, 13 kupova i šest regionalnih titula, danas voljom nekih moćnika je na ivici egzistencije.

KK Partizan je prvi klub sa ovih prostora koji je odigrao i prvu zvaničnu utakmicu sa jednom NBA ekipom, a ta čast mu je pripala zbog velikog broja igrača koje je "dao" toj najboljoj ligi na svetu. Verujem da su i vama poznata imena poput Vlada Divca. Žarka Paspalja, Predraga Danilovića, Željka Rebrače, Aleksandra Đorđevića... pa sve do danas prisutnih ili na draftu izabranih Nikole Pekovića, Bogdana Bogdanovića ili Nikole Milutinova. KK Partizan se može dičiti i takvim veličinama poput Dragana Kićanovića, Dražena Dalipagića, Gorana Grbovića Nikole Pecarskog, Dragana Todorića i sa stotinama najpoznatijih evropskih i svetkih zvezda koje su ponikle u njemu. Može se pohvaliti trenerskim veličinama poput profesora Aleksandra Nikolića, Dušana Ivkovića, Želimira Obradovića ili Duška Vujoševića. Njegova velika dika i ponos smo i mi navijaci, tzv Grobari poznati po vernosti, privrženosti i velikom odricanju za naš klub. U sklopu svega toga može se podvesti i ovaj moj "put u nepoznato" na koji sam se odvažio želeći da pomognem svojoj velikoj ljubavi, Partizanu iz Beograda. Moja pomoć je malena i svestan sam da neću puno pomoći tako što ću zastavu mog kluba razviti na svakom metru svetskog tla. Svestan sam da svet zna za moj klub i da je čuo za njega, ali da su mu daleki problemi u kojem se trenutno nalazi. U nemogućnosti da nađe lokalne sponzore, sprečen da normalno funkcioniše i živi, moj klub traži i vašu pomoć. Traži nekog iz daleka koji je spreman da pomogne ili pošalje signal da je spreman da pomogne. Moj klub je na ivici egzistencije. Moja ljubav kao i ljubav svih Grobara je još veća u ovom trenutku, ali je naša pomoć mizerna.Vi, kao ogromna, uspešna i svetski poznata kompanija možete ovo pismo da ignorišete i da se pravite da ga niste ni pročitali, ali možete da napravite mnogo za trend, brend i imidž svoje kompanije. Sponzorstvom ili donatorstvom, možda ćete baš vi biti upamćeni kao neko ko je ponovo pokrenuo ikonu evropske i srpske košarke. Novac i moć mogu da kupe sve, ali ljubav i privrženost ne. Zato razmislite, raspitajte se, dođite i vidite. Kao što ste vi mene ovde srdačno i bratski primili, primiće i vas moj klub, spreman da se dogovori, prihvati i uzme savet.

Hvala vam unapred, i da ništa ne preduzmete ili da ignorišete moje pismo, moja ljubav ni ljubav ostalih navijača neće ništa biti manja ni sa vama ni bez vas. Samim pokušajem da dođem do vas biciklom i prenesem ovo, dovoljno sam rekao o tome koliko nam Partizan znači. Izbor je vaš a naše je da se držimo slepo i dalje davno izrečene misli našeg poznatog pesnika i velikog Partizanovca, čika Duška Radovića: "Za sve se navija, Partizan se voli".

Srdačno vas pozdravljam i želim svu sreću u daljem biznis životu vaše velike kompanije, rečeno je u pismi posle  12 i po hiljada kilometara za 185 dana vožnje biciklom konačno u Japana i u rukama vlasnika velikih kompanija.

Navijači Partizana kao i uvek NAJTEŽE ispite  polažu sa DESETKOM !

Večeras j prilika da posle jutarnjeg, dnevnog i popodnevnog ispipavanja pulsa, Ljubinko Drulović prepusti palicu  MALOM Žilu da povede CRNO BELE i bez sedmorice odsutnih, zajednički  polože  još jedan teški evropski ispit, u novoj epizodi nadaleko čuvenih "časova ljubavi” !

Zašto baš TOLIKO LJUBAVI za PARTIZAN, evo odgovora a: 

ПАРТИЗАН - Јер смо ГРОБАРИ♥

ПАРТИЗАН - Јер љубав према клубу не може да престане♥

ПАРТИЗАН - Јер наше снаге јачају сваким новим даном♥

ПАРТИЗАН - Јер ту је љубав♥

ПАРТИЗАН - Јер волимо и бодримо само један клуб на свету целом♥

ПАРТИЗАН - Јер немамо Роналда♥

ПАРТИЗАН - Јер немамо Месија♥

ПАРТИЗАН - Јер имамо Жила♥

ПАРТИЗАН - Јер немамо паре♥

ПАРТИЗАН - Јер имамо срце♥

ПАРТИЗАН - ЈЕР ТО ЈЕ ЈАЧЕ ОД ЖИВОТА !♥