Ljudske vrednosti se ne menjaju, ili si čovek ili nisi. Nebo je htelo da nam se putevi raziđu posle obavljenog radnog zadataka u valjevskoj hali sportova "15.septembar", u petak uveče i prenosa košarke Metalac - Zadar,   ali sutradan smo se "namerno" ponovo sreli, na makijatu u kafeu  kod Pike sajdžije  u "zakazano" vreme, "tačno u podne".

Ispostavilo se  da smo iako generacijski ni blizu, momci zajedno nemaju još uvek  moja  62 leta,  na vrlo bliskim talasnim dužinama,  da razmišljamo i radimo na sličan način, puni novinarske stvaralačke pozitivne  energije, posvećeni svojoj misiji iz tri razloga:  ljubavi zadovoljstva i uverenja da možemo  sreću da podarimo  malo više drugima, ali bude li je za njih naćiće se valjda i neko zrnce i za nas.

Eto sreća je baš htela da se danas slučajno sretnemo i popričamo, o poslu, ljudima, zemljama u kojima  razdvojeno živimo, nekad  lipom, pa  ružnom, pa ponovo lepom, jer mi tako hoćemo.

Poslušajte  razgovor dvojice Zadrana i jednog Valjevca, za budućnost sriću i poštovanje svega  što je neko nekad stvarao, i sada  opet to čini.

Zašto su  Valjevo i Zadar bili jesu i biće ZBRATIMLJENI GRADOVI, saznaćete iz  priče Ante,  Dragana i Jure.