Rukomet, ali i porodični gen je predodredio da Valjevka Suzana Ćubela(31) smisao života pronađe u sportu i uspe najvažnije u životu, da radi ono što voli. Posle bogate karijere u Srbiji, u prebogatoj internacionalnoj stigla je do Danske, Mađarske, Rusije, Turske... gde i danas igra sa puno uspeha i najvažnije za svoju dušu trese protivničke mreže.

Suzana predah između dve sezone koristi da bude u svom Valjevu, kod mame Slivane nekada vrsnog rukometnog čuvara mreže, a i komšijska susretanja bila su povod da uz kaficu i kiselu popričemo o rukometu i o životu...

Đavolak od malih nogu, nema mesta na krovovima zgrada i simsovima na Trgu maršala Tita gde Suzanina noga u detinjstvu sa drugarima nije kročila, bila je  svojevsrna potvrda radoznalosti duha i silne energije.

Deda Rane za ponos najbolji golman velikog rukometa u Valjevu, ujak Gale mađioničar na golu, a mama Silvana takođe nenadmašna izmeđ stativa, gurnula je Suzanu u rukometne vode, da pliva  i to "leptirovom" stilom. Što bi Valjevci i Valjevke rekli Suzana je "prijatno je razočarala" najbliže jer nije stala na gol, već  je svoje bogato rukometno iskustvo sticala, a zatim dugi niz godina demonstrirala na šetterskoj poziciji levog beka.

"Mama me je odvela u valjevski Metac. Kad sam stasala usledio je odlazak u Beograd u Lastu. Zatim sam 3 godine provela u Danskoj u elitnoj ligi. Povrede ramena i kolena su uticale na novi povratak u Srbiju na rehabiltaciju. Vratila sam se rukometu i zaigrala za  Zaječar, ušle smo   u Prvu ligu, a zatim sam prešla da igram za Jagodinu i NIš(NAIS). Uvek smo bile u vrhu tabele najkvalitetnije lige u zemlji. Usledio je novi izlet van granica zemlje u Rusiju"-

U Mađarskoj je zatim osvojila  Kup sa  sa Segedinom.

Prošlog leta stigla je ponuda  iz Turske, i evo drugu sezonu Suzana  če igrati za prvoligaša  Ušak klub u Azijskom delu države, udaljenom oko 500 km od Istanbula.

Rado ističe da se ni jednog trenutka nije dvoumila da i dalje  ostane u Turskoj, iako u državi nije baš najbolja  situacaija.

„ Do sada nisam imala nikakvih problema. Uslovi za rad su izvanredni. Manje je obaveza nego u Mađarskoj, a i Turci i mi imamo sličan mentalitet. Sve je znatno „ mekše“.Trenira se dobro, jake su utakmice u tamošnoj Prvoj ligi, ali nema pritiska kao u u Mađarskoj, gde je  ceo dan u znaku rukometa, treniga, sastanaka, pa ponovo žestokog rada i naravno utakmica. Na svu sreću tu su i brojne drugarice iz Srbije  pa naša srspka kolonija odlično funkcioniše.

Više od dve decenije u rukometu, nije li došlo malo do zamora materijala?

„ Palniram još dve godine da igram, a posle verovatno ostajem u Turskoj da radim sa decom".

Zašto ne u Srbiji?

"Rukomet je u Srbiji izgubio svoije mesto, posebno ženski. Fudbal je iznad svih sportova, rezulatata nigde, samo mendžeri i raznorazni smutljivci uzimaju novac. Košarka i odbojka su takođe popularniji  od rukometa, jer se više ulaže, i posebno u odbojci postoji sistem i kontinuitet uspeha reprezentacije u muškoj i ženskoj konkurenciji. Deca na svu sreću vole rukomet. Zvučaće možda čudno,ali Srbija je rukometna nacija. Slično je i u Turskoj, ali tamo se ulaže mnogo više u globalu u sport nego u Srbiji,a  svi koji ulažu svoj novac imaju ogromne benefite od države".

Suzana je poliglota, govori sve jezike sa prostora eks SFRJ,  engleski i danski, mađarski se sporazumeva, a i turski razume.

„ Komuniciram sa ljudima u Turskoj na engleskom, razumem sve više turski. Nadam se da će uskoro moći i da govorim što će mi biti ključni razlog da ostanem u ovoj lepoj zemlji, mada bude li poziva prihvatiću da radim u u svom Valjevu u ORK Metalac koji se ponovo razvija u ozbiljan klub“, rekla je na kraju razgovora Suzana Ćubela, uz poruku mladima da je sport najbolji stimulans za zdravo telo i čelični duh preko potreban svakom čoveku suočenim sa iznenađenjima i skušenjima koja danas vrebaju na svakom koraku.