Dva nekad šampiona Evrope u košarci i fudbalu ostalisu bez trenera, Real bez Beniteza ,a Partizan bez Božića.

Po hitnom postupku u Madridu je organizovana sednica, i  predsednik Real Madrida Florentino Perez sa saradnicima odlučio da Rafael Benitez više ne bude i trener ekipe, a mesto preuzima i Zinedin Zidan,

Loši rezultati i nezadovoljstvo navijača, izazvali su reakciju i legendarni fudbaler Reala i Francuske dobio je šansu da sa preskupim fudbalskom zvezdama pokaže i dokaže trenersko umeće. Lak zadatak, novac, sigurnost, kvalitet , tri ratloga za optimizam popularnog Zizua.
U Srbiji je ne od juče već od “preključe” sve podređeno jednom klubu.

Osionost bez granica viđena je sinoć. U sred Beograda izgubljeno je nemoguće. Zlonamerni kažu sa ciljem ostvarenja dugoročne stretegije, da danas najmoćniji, a sutra ko zna gde, se ratosiljaju u 2016, Partizana,a o jednom trošku i Metalca, pretučenom u Zagrebu, i nezasluženo bez pobede protiv danas preskromne Cibone.

Što bi to nekom trebalo, pita se svako normalan!

Odgovor glasi: Srbiji mesto manjeu ABA kigi, i naravno bez Partizana i Metalca, za više prostora da se namakne dovoljno vođinoj ljubavi, ali i mesto za klubu iz predgrađa.

Ako je stvrano baštako, plan se za sada uspešno realizuje.

Partizan od klubova sa prostora eks SFRJ po trofejima odmah iza Cibone i Jugoplastike, ako se uzme u obzir region, dve godine se intenzivno ruši.

Eliminacijom Danilovića i u svakom pogledu za današnje vreme najnepodobnijeg ratnika i oponenta vladajuće politike, istino i pravdoljupca Duška Vujoševića, Partizan je četvrtog dana nove godine suočen sa bezobraznom i sramnom porukom “gazde”, “limenkama” da se spreme za ABa ligu u 2016.

Nikola Peković je uručio Božiću da deaktivira bombu, i Pera nije uspeo, a vreme na tajmeru upaljača curi.

Mnogo pre Badnjeg dana i Božića, najtrofejniji kapiten Partizana nije USPEO,a što je baš tako naravno da je na listi, ali ne i najodgovorniji, a što će umesto njega na Badnji dan šansu dobiti Aleksandar Džiikić, samo može da se konstatuje, solidan trener i ništa više.

Da je drugačije ne bi dobio šut karte u Novom Mestu(Krka) i Skoplju(selektor reprezentacije Makedonije), u poslednja dva angžamana, a trofeji osvajeni ranije u Sloveniji, i pomoćništvom u Partizanu te usavršavanje u NBA nisu garant da mamin sin može da pokrene zaribali najtrofejniji srpski klub.

Šanse da zahtevnu obavezu, mogu da ispune samo tri čoveka, nepodobni Duško Vujošević. Drugi je Valjevac Vladimir Đokić, a treći Dejan Milojević !

Đokiću nije oproštena jedina titula prvaka Evrope u svim muškim selekcijama Srbije osvojena u Italiji u leto 2015,a posle neverovatne debitantske abaligaške sezone sa Metalcem, osvojenog šestog mesta i plasmana u Evro Kup.

Aleksandru Đorđeviću nije palo na pamet da pozove Đokića da mu bude saradnik u A timu na EP u Nemačkoj i Francuskoj, ali zato nije moglo bez “mutavog” klovna. Nažalost postaje nepisano da “tute” mute jaja, pa ervropskog odličja nema od 2009. i Poljske.

Vladimira Đokića obožavaju grobari, sa igračima ima odnos kao retko koji trener, a o stručnosti samo podatak da je budžet Metalca sa “anonimusima” smešan a rezultati fascinantni.Sa budžetom šampiona ABA lige, izostalo bi cirkuziranje i “beogradske” rasprodaje u Pioniru, a fajnal for Evrolige ne bi bi bio nedostižan.

Ali postoji i vrlo bitna ISTINA. Vladmir Đokić i bez koliko neprimljenih a pošteno zarađenih plata, ni za “kilo zlata “ ne bi ostavio Metalac sjajne momke, i dr Boška Đukanovića, na udaru vlasti. Ali za Valjevce važi kao i za Partizan i partizanovce: “Na muci se poznaju junaci” !

Dejan Milojević iz poštovanja prema oteranom Dušku Vujoševiću, nije prihvatio poziv iz tabora crno belih, a danas je već sa Megom siguran učesnik plej ofa ABA lige, ali je najteži poraz doživeo baš u Valjevu, od ekipe Vladmira Đokića .

Bez dokaza ružno je upirati prst i optuživati bilo koga da je posetio Nemanjinu i “predgrađe” po dolasku iz Amerike, a pre odlaska na stadion Partizana i na Zlatibor, ali je evidentno da Nikola Peković luta i greši.

Ko radi taj i greši, kaže naš narod, ali ko zna šta radi i ako to stvarno želi ima šanse da spreči planirani scenario smišljen u Železniku, da li po nalogu “vođe” ne bih se zakleo!

Ponižavanje Partizana u Nikšiću je odnelo bez preke potrebe potrošenog na početku trenereke karijere Peru Božića. Šest pobeda i grčevita borba za opstanak , pored Sutjeske i Igokee, Partizan je najugroženiji tim u ABAligima, je težak zadatak za naslednika.

Malo je onih koji veruju da je Aleksandar Džikić dorastao izazovu da vodi ovakav Partizan, a jedno je sigurno, biće košarakaški pukovnik ili pokojnik!

Lak mu novi otkaz !