Desilo se čudo, razvaljeni Partizan bez podrške botova sa Juga,  uspeo je nemoguće. Srušio je "svetskog rekordera, "ponos Srbije",   Vučićevu  Crvenu zvezdu, najskuplji tim ikada, u istoriji fudbala na ovim prostorima. Crno beli su  posle havarija i prosutih osam bodova, u tri utakmice, demantovali sve. U najavi debakla crno belih, demonstracija sile "napucane kokarde", petvorila se u sramni poraz. "Otpisani" Partizan je pokazao ookazali karakter, i kvalitet nesalomivih iz Arene Nanelija, Pantera, Zeka, Kobokola, Pi DŽija, Smajlija. I pored bojkota i opstrukcije "grobarsko juga" i trojanskih konja, nošeni podrškom Istoka i Zapada, nabrijanih da grmljavimom nose Partizan, i na jednistven način "pozdrave" nepomenika, vodili su ih do senzacije. Razvaljeni "parni valjak" je  "ispeglao" milionere iz tenka. Očigledno igre i uspesi košarkaške  institucije istoimenog SD, Žoc ponovo hara Evroligom, su  inspirisale Natha, Saldanju, Jovanovića, Ilića  i ostale aktere večerašnjeg derbija u Humskoj. Partizan je potvrdio pravilo: Ko veruje i sebe i  svoje vrednosti pobeđuje, rivala ma koliko bio jači na papiru!

Novo čudo, ali u mnogo važnijoj utakmici  se izgleda pomalja iz mraka.

Još u noći 17.decembra SNS je proglasio pobedu na parlamentarnim i delu lokalnih izbora  u SR Srbiji. RIK je odbio večinu prigovora, i naložio ponavljanje izbota za 28 biračkih mesta.

Toliko čekano zvanično osporavanje rezulatata usledilo je dva sata pre siteka roka, 72 sata. Deo opozicije tvrdi da su izbori  na svim nivoima u SR SRbiji pokradeni.

Koalicija  "Srbija protiv nasilja" na prvom mestu, je pod pritiskom studenata i naroda  promenila taktiku, ćuti-stani-kreni.

Borba za overu osvojenih  mandate u republičkom parlamentu, izgubila je svaki smisao.

Opozicija više ne zahteva nove izbore u Beogradu, već kompletno poštovanje izborne volje građana, i nanovo sve izbore u Srbije.

Da li od četrvtka kreće protivnapad vlasti, pored medijske trovačine, za početak na primer najava  talasa  korone, ostaje da vidimo.

Večeras je upućen zahtev za nove izbore, na republičkom i lokalnom nivou, a RIK-u je dat rok do ponedeljka da sredi biračke spiskove,a Vučiću  zahtev  raspiše nove izbor za parlament Srbije i u lokalu.

Novi protest 4. po redu je zakazan za četvrtak u 18 časova. 

Opozicija i građani su treći dan zaredom su protestvovali ispred Republičke izborne komisije. Zahtev je konačan  poništavanje i raspisivanje izbora na svim nivoima, kako navede posle "epske krađe" 17.decembra, i prekrajanja izborne volje građana Srbije.

 Studenti su zaoštrili problem i konačno naterali opoziciju da stane na stranu naroda i  da "otvori oči".

Od Ministarstva uprave i lokalne samouprave zatražili su sređivanje biračkih spiskova. Rok za ispunjenje ovog zahteva je ponedeljak. Ukoliko se ovaj zahtev ne ispuni, uslediće  blokade u Beogradu.

Marinika Tepić, od ponedeljka štrajkuje glađu zbog krađe izbora, je rekla  da je RIK nadležan da poništi izbore, jer  su pokradeni. Primorana je da prekine borbu "Beograd", jer kako kaže želi "da  mladi da ne odlaze iz Srbije zbog politike".

RIK je utvrdio da je na parlametarnim izborima  na osnovu pregledanih 96,8% biračkih mesta od ukupni 8-273  koolcija ALEKSANDAR VUČIĆ – SRBIJA NE SME DA STANE  osvojila  46,71%. Sledi SRBIJA PROTIV NASILjA – MIROSLAV MIKI ALEKSIĆ – MARINIKA TEPIĆ sa 23,58%, Treći je SPS IVICA DAČIĆ – PREMIJER SRBIJE sa  6,57%, dok je DR MILOŠ JOVANOVIĆ – NADA ZA SRBIJU – SRPSKA KOALICIJA NADA – NOVI DSS – POKS – VOJISLAV MIHAILOVIĆ osvojila  5,03%. Najveće senzacija izbora MI-GLAS IZ NARODA, PROF. DR BRANIMIR NESTOROVIĆ je osvojila  4,69% glasova,a svi ostali su ispod cenzusa od 3%.

Jedna od opština u kojoj su  održani lokalni izbori, a nisu pobedili SNS i SPS je Ljig. 

Opozicija,  "Ljig protiv nasilja", dve grupe građana – "Domaćinski odjek" i "Zajedno i odlučno za Ljig", kao i "Zavetnici", osvojila je najviše  glasova na lokalnim izborima u Ljigu, 17. decembra. "Ljig protiv nasilja" osvojio je 22,06 odsto glasova, "Domaćinski odjek" 17,68 odsto, "Zajedno i odlučno za Ljig" 8,43 i "Zavetnici" 3,14 odsto glasova, što ukupno čini 51,31 odsto glasova.

Lista "Aleksandar Vučić – Ljig ne sme da stane" osvojila je 36,37 odsto glasova, a "Ivica Dačić – premijer Srbije" 8,88 odsto glasova, što je ukupno 45,25 odsto glasova. U mandatima  SNS ima 9, SPS 2, Domaćinski odjek 4, Zajedno i odlučno za Ljig 2, Ljig protiv nasilja 5 i Zavetnici 1. Skupština opštine Ljig broji 23 odbornika, i odnos je 12 prema 11 za opoziciju. Kako tvrde pojedini mediji, u Ljigu se već uveliko "kuva žaba", i SNS "pritiska", da preuzme jednog odbornika opozicije i nastavi da vodi vlast u Ljigu.

Uprkos pritiscima i pretnjama, opozicija u postizbornoj koaliciji, najvaljuje da  preuzeti vlast u Ljigu!

Na listi za srpski parlament  na izborima, u Valjevu lista Aleksandar Vučić “Srbija ne sme da stane” je  osvojila u Gradu samo 350 više glasova od koalicije Srbija protiv nasilja. 

Na osnovu obrađenih svih biračkih mesta na teritoriji Grada Valjeva  „Srbija ne sme da stane“ osvojila je 41,5% glasova. Opoziciona koalacija  „Srbija protiv nasilja“,  druga sa 27,73 odsto, odnosno samo sa 350 glasova manje od SNS koalacije u gradu.

SNS je preostalih 8-9.000 glasova "inkasirao" tamo gde opozicije nije bilo, u selima valjevske opštine.

Posle letšnjeg muzičkog šatrovanja, krke i srke, obećanja o asfaltiranju seoskih puteva, struji, vodi, pokloni sigurno nisu izostali, ista priča je  upalaila, i pred izbore. Odatle i  uspeh SNS-a na selu, uz debakl socijista, izgleda spremnih samo da upola manje obećaju.

SNS je daklem u opštini Valjevo skoro polovinu od svih osvojenih  glasova "pazario" u selima.  SPS je u Valjevu dobacio samo do 6,49% od ukupnog broja glasova.

Na trećem mestu je koalicija NADA, odnosno koalicija Nove DSS i POKS, sa osvojenih 6,79 odsto glasova.  Lista “MI – Glas iz naroda”, sa dr Branislavim  Nestorovićem je senzacija izbora sa 6,25 procenata! 

Svi drugi su su ostali ispod cenzusa od 3%. Na  parlamentarnim izborima izlaznost je bila  62,1 odsto od ukupnog broja Valjevki i Valjevaca sa pravom glasa.

Niko od aktera decembarske izborne utakmice u Valjevu za srpski parlament, nije imao primedbi, na rezultate izbora.

Videćemo kakva će reakcija biti posle najnovije "pobune" u prestonici, i otvorenog ukaza većine evropskih pratilaca da je na decembarskim  izborima u Srbiji bilo previše zloupotreba i lako uočljivih neregularnosti. POred već pomenutih, posebno je apostrofirana  blokada medija za opoziciju.

Od večeras je opozicija, za divno čudo  spremna da se bori za narod. Biće da je konačno sazrelo saznanje da je istrošena volja glasača za sopstvene interese i poslaničke mandate.

Ako zahtevi ne donesu želekjni efekat, ostaje posldnji adut. Kada dođe na red  formiranje Parlamenta potrebno je  ne ući u Skupštinu i ne dati legitimitet, ili se prodati za "šaku dolara". Hoće li se opozicija kao i uvek do sada prodati, ili će postati istinski  borac za slobodu i prava naroda Srbije ostaje da vidimo.   

Danas je u Vraniću održana komemoracija posvećena nevinim žrtvama koljačkog četničkog pira, u noći 20. i 21.decembra 1943. godine. Razlog masakra u Vraniću je sumnja da ljudi iz ovog sela imali najbliže u partizanima, i da podržavaju  partizanski otpor nemačkom okupatoru. U pokolju u Vraniću, selu tridesetak kilometara udaljenom od Beograda,  četnici su klali i ubijali muškarce, žene ili deca. Jedan od ubica   i izvršilaca stravičnih zločine bio je rehabilitovani četnički ofocir Nikola Kalabić.

U selu kod Barajeva Udruženje "20. decembar" uz podršku lokalne samouprave i uz prisustvo potomaka žrtava Vranića, potomaka ratnika i poštovaoca NOR-a, kao i nekoliko  delegacija SUBNOR-a, voljom vlasti proglašenih za  pomiritelje, u biti "presvučenih" četnika u pokušaju, održan je pomen nevinim bebama, deci,  ženama i svim drugim stradlanicima, ukupno njih  68 žrtava, te stravične noći, kada je  razularena četnička gorda, Avalskog korpusa izvršila stravičan pokolj za samo nekoliko sati.

KOMUNISTI SRBIJE:  "80 GODINA TUGE"

Danas 20  decembra 2023. godine, navršilo se tačno 80 godina od stravičnog zločina koji su monstrumi iz Prvog bataljona četničkog Avalskog korpusa počinili u selu Vranić, kojom prilikom su zaklali 71 osobu, od čega 68 iz Vranića i trojicu iz susednih mesta. Među zaklanima je bilo i dvoje dece u kolevci, od kojih je Katarina Ilić imala pet meseci, a Ljubomir Pantić godinu dana. Ovo je bio samo još jedan od mnogih zločina koje je razularena četnička banda Draže Mihailovića počinila nad svojim narodom na teritoriji Srbije, ali svakako je najmonstruozniji zbog činjenice da su pored dvoje dece u kolevci, zaklali još devetoro dece do 15 godina starosti. Pored toga više devojaka je silovano pred članovima porodice, a onda zaklano, dok je jedan mlađi muškarac prvo kastriran, pa onda zaklan.

Na ovaj način su se četnici borili „za slobodu srpskog naroda“, ovako su ti „dični sinovi srpskog roda“ (kako ih nazivaju pojedini samozvani publicisti, kao što je Miloslav Samardžić i nazovi istoričari okupljeni u četničkom udruženju pod nazivom Institut za savremenu istoriju – Nemanja Dević, Bojan Dimitrijević, Srđan Cvetković i naravno, njihov direktor Predrag J. Marković, inače podpredsednik SPS) uništavali okupatora.

Davno je rečeno da su od zločinaca gori samo oni koji zločin negiraju ili ga opravdavaju. Upravo gore pomenuta bulumenta je deo projekta prekrajanja istorijskih činjenica i predstavljanja četničkih zločinaca kao nekakvih oslobodilaca, a minimiziranja značaja i uloge narodnooslobodilačkog pokreta. To su isti oni koji komandanta četničkog bataljona koji je izvršio pokolj u Vraniću, Spasoja Drenjanina zvanog Zeka, umesto zločincem koji je dobio zasluženu kaznu, proglašavaju tzv. „žrtvom komunističkog režima“.

O počinjenom zločinu u Vraniću i o otpadu ljudskog roda, navedenom u zagradi u predhodnom pasusu, se sve zna. U međuvremenu pojavili se se  neki novi momenti, i  individue vredne pomena u ovom kontekstu, pišu .

Svedoci smo da se povodom filma „Heroji Halijarda“ (koji predstavlja klasični falsifikat i proizvoljno tumačenja istorijskih činjenica) u režimskim medijima oglasio se Radoš Bajić (šteta što pravopis nalaže da se imena i prezimena pišu velikim početnim slovom, inače bi u konkretnom slučaju trebala da budu upotrebljena mala slova), kojom prilikom se žalio – skoro zaplakao, kako su mu prilikom snimanja prethodnog filma na temu „dobrih četnika“ pretili smrću. Još je izjavio kako je on u stvari za pomirenje između četnika i partizana. Po pitanju pomirenja nemamo šta da dodamo onome što je rekao dr Milivoj Bešlin u emisiji „24 minuta sa Zoranom Kesićem“, dok po pitanju famoznih pretnji smrću koje je kobajagi dobijao možemo samo da kažemo da od kontrarevolucije 1991. godine do danas ni jedan nasilni čin u Republici Srbiji nisu izveli pripadnici komunističkih organizacija, odnosno levičari uopšte, već isključivo pripadnici četničkih ili drugih desničarskih organizacija, tako da je navedeno isključivo u cilju dobijanja medijske pažnje i dodatnog popularisanja njegovih filmova na temu četništva među neupućenim auditorujmom, dok sa realnošću to nema nikakve veze. Takođe, ako je napred pomenuti stvarno posvećen pomirenju među Srbima, pozvan je da dođe u Vranić i oda počast nevinim žrtvama četničkog divljanja. Iako zabrinut za svoju bezbednost,ima sve garancije da ga niko neće ni popreko pogledati, a kamo li mu nešto ružno reći, ili uraditi.

Događaj koji je izazvao ogromno nezadovoljstvo svih normalnih ljudi u Srbiji je otvaranje muzeja posvećenog Draži Mihailoviću, koje se desilo 17. oktobra ove godine u Beogradu, u Bregalničkoj ulici. Inicijator i osnivač ovog tzv. muzeja je Igor Braunović, član užeg rukovodstva SPS i narodni poslanik (kakva država, takvi i poslanici). Osnivanje muzeja posvećenog dokazanom i osuđenom ratnom zločincu je čin koji Srbiju stavlja u red zemalja gubitnica u Drugom svetskom ratu, jer se time slave poražene snage koje su bile na strani okupatora, nemačkih nacista i italijanskih fašista, snage koje su počinile neviđene zločine, kako na teritoriji Srbije, tako i u drugim delovima Jugoslavije.

Na otvaranju muzeja na privatnom posedu je govorio osvedočeni ultranacionalista, mrzitelj svega što nije srpsko, ili je srpsko a levičarsko, Matija Bećković. Jedan od člnova neočetničke trojke (Drašković – Šešelj – Bećković) koja je četništvom dodatno zagadila ionako zagađenu srpsku političku scenu.

Komunisti Srbije su namerni, ukoliko bude saglasnosti od Udruženje „20. decembar“ iz Vranića, bude, muzeju će pokloniti  repliku kolevke u kojoj je zaklana mala Katarina Ilić iz Vranića. Na ovaj način  smatraju da najbolje oslikati četničkog vođu koji je naredio izvršenje zločina u Vraniću i drugih zločina počinjenih u tom periodu na teritoriji Srbije od Kosmaja do Beograda, četničkog vođu koji je petnest dana nakon ovog stravičnog događaja, zbog „zasluga“ u sprovođenju njegove naredbe, unapredio u viši čin komandanta Avalskog korpusa Svetu Trifunovića. Muzej Draže Mihailovića treba da bude muzej četničkih zločina, a eksponati koji to dokumentuju treba da čine njegovu stalnu postavku. Iskreno se nadamo da će uručenju replike kolevke, pored Igora Braunovića, prisustvovati i Ivica Dačić, Predrag J. Marković, Slavica Đukić-Dejanović, kao i drugi članovi rukovodstva SPS, jer su oni neosporno zaslužni za otvaranje ovog rugla koje nazivaju muzejom.

Svi navedni od drugog pasusa pa nadalje u ovom tekstu, predstavljaju veliku sramotu za srpski narod i vređaju sećanje na nevine žrtve četničkog terora, kako u Vraniću i drugim mestima u Srbiji, tako i na čitavom prostoru Jugoslavije. Imajući u vidu da su simpatizeri četnika većinski neprosvećeni, kao da su i oni malo obrazovaniji verovatno zaboravili, svima njima preporučujemo da pročitaju pesnički opus Koste Abraševića. Može da bude veoma poučno.

Za Vranić je bila zadužen Prvi bataljon Posavske brigade Avalskog korpusa JVuO pod komandom Spasoja Drenjanina - Zeke. Na sastancima, kojima su prisustvovali i komandant korpusa major Trifković, i komandant brigade Kosta Marinković, uz pomoć doušnika iz Vranića sastavljen je spisak porodica čiji su članovi osumnjičeni za saradnju sa partizanima. Napravljen je plan da se prepad na sve njih izvrši u toku jedne noći, kako neki ne bi mogli da se sklone i pobegnu.

Za tu akciju bataljon, koji je brojao oko 60 ljudi, je mobilisao jedan broj seljaka za stražarske dužnosti. Grupa se okupila u susednom selu Jasenak 20. decembra 1943, i, sa padom mraka, po kišnoj i mračnoj noći i dubokom blatu, krenula prema Vraniću. Prva na udaru bila je kuća Marka Mitrovića, čiji je brat bio u partizanima od 1941. U njegovoj kući poklani su svi ukućani - ukupno njih pet. Zatim su svi produžili do dvorišta tadašnje vranićke škole, gde su se podelili u tri grupe. Tada je ubijen mobilisani četnik Boško Joksić, koji je shvatio da se sprema pokolj, i pokušao da izbegne učešće.

Prva grupa pod komandom podnarednika Dušana Markovića imala je zadatak da poubija pet porodica u zaseoku Rašić kraj. Prva na redu bila je kuća Stevana Pantića, nosioca albanske spomenice. U njegovoj kući masakrirano je svih 10 ukućana, uključujući i jednogodišnjeg Ljubomira. Šesnaestogodišnja Vidosava - Vida, kći Milijana Pantića, slučajno se zatekla u kući na konaku, jer je volela da se druži sa sinovima strica Jovana koji je bio u zarobljeništvu. To ju je stajalo života, dok je ostalih šest članova porodice Pantić ostalo živo jer su noćili u drugoj kući, nekoliko desetina metara udaljenoj, za koju četnici nisu znali da služi za stanovanje.

Zatim je ova grupa posetila kuću Marka Radosavljevića, gde je masakrirano svih pet ukućana. U kući Dušana Đorića bilo je 8 članova porodice. Dušanu su naredili da legne, i pucali mu u glavu, a zatim su povezali ostale ukućane i sve ih zaklali. Međutim, Dušan Đorić je preživeo, izgubivši oko. Kad su četnici otišli, pokušao je da potraži pomoć u kući svog šuraka Marka Mitrovića. Međutim, i tamo je našao poklane sve članove porodice.

Dušan Đorić je preživeo rat i svedočio na suđenju počiniocima, a bio je i svedok na suđenju generalu Mihailoviću.

Nakon pokolja njegove porodice, ova grupa četnika pobila je sve ukućane u kući Ivana Đorića - njih dvoje, i u kući Petra Matića - šestoro, čime je izvršila svoj zadatak. Nakon toga sa opljačkanim stvarima vratili su se u Jasenak.

Druga grupa četnika, pod komandom Vojislava Stojanovića zvanog Voja Kopilan imala je zadatak u zaseoku Piperija. U kući Radivoja Popovića poštedeli su ukućane, ubivši samo Radivoja. U kućama Selimira Stepanovića i Mirka Savića masakrirali su sve zatečene ukućane - u prvoj troje, u drugoj četvoro. Nakon toga vođe grupe Stojanović i Gačić pridružili su se trećoj grupi, dok su se ostali članovi vratili u Jasenak.

Treća grupa imala je zadatak da izvrši zločin u zaseoku Crkveni kraj. Tamo su masakrirali Milivoja Đoinčevića i ukućane - ukupno njih troje, zatim ukućane udovice Zorke Đoinčević - takođe njih troje, dok je Zorka preživela sa teškim ubodnim ranama po telu i vratu. Zatim je ubijen Života Đoinčević koji je bio sam u kući, pa petočlana porodica Velisava Popovića, zatim majka i supruga Todorović (Spasoja) Miodraga koji se tada nalazio u logoru na Banjici. Todorović (Marka) Miodrag ugijen je zajedno sa ženom i majkom, koja je presedno uspela da sakrije usnulu unuku Veru ispod jastuka i tako je spasi.

Sledeći je stradao Mirko Todorović, dok se njegov sin Branko spasio pobegavši u mrak. U kući Milivoja Ilića masakrirano je sedam članova porodice. Ubijena je i četvoromesečna Katarina. Jedino je preživela osmogodišnja Darinka, iako sa teškim ranama na grudnom košu.

Nakon obavljenog pokolja i treća grupa četnika natovarila je opljačkane stvari na kola i vratila se na zborno mesto u Jasenak.

Tri osobe, Zorka Đoinčević, Dušan Đorić i osmogodišnja Darinka Ilić, iako teško ranjeni, preživeli su pokolj.

 Novi čas istorije i istine organizovaolo je Udruženja "20. decembar", spremno da nikada ne odustane od borbe za istinu o tragediji, kojom su Ravnogorci zauvek ispisali svoju sramnu stranicu istorije.

Komandant četničkog pokreta Dragoljub Draža Mihailović rehabilitovan je odlukom Višeg suda u Beogradu u maju 2015. godine. Sudija Aleksandar Trešnjev rekao je da je sud usvojio zahtev za rehabilitaciju i poništio presudu kojom je Mihailović 15. jula 1946. godine bio osuđen na smrt, a dva dana kasnije streljan.

‘Dragoljub Mihailović smatra se neosuđivanim’, rekao je sudija Trešnjev, posle čega je dobio buran aplauz i pozdrave publike…”

Mesecima pre ovoga Vladan Pantić je pisao sudovima, strankama i državnim institucijama, išao na proteste antifašista i tribine, nastojeći da proširi istini o stradanju svoje porodice i još 58 meštana Vranića. Uzalud. Presuda sudije Trešnjića obezvredila je, pogazila, pljunula je na životno delo njegovog oca Dragoljuba.

Dragoljub Pantić (1931-2002) do smrti se borio da se ne zaboravi da su u Vraniću četnici ubili 68 seljana, među njima i deset njegovih Pantića. On sam imao je dvanaest godina i čudom preživeo tu noć…

Četiri sata uoči početka predizborne tišine, u prestonici Srbije, na Trgu Nikole Pašića, biće održan Veliki skup građanske inicijative ProGlas. Slobodnim građanima će se obratiti i jedan od najvećih košarkaša Jugoslavije i Srbije Dejan Bodiroga. Takođe je najavaljeno i  obraćanje  glumca Nikole  Koja.

"Beograde, vrati se sebi", je slogan pod kojim se održava poslednji javni skup incijative ProGlas pred izbore 17.decembra u Srbiji.

Pred građanje će izaći svi, ukupno 14 pokretača ove inicijative. Pored inicijatora, skup će uveličati i jedan od najboljih košarakaša Jugoslavije i Srbije Dejan Bodiroga i glumac Nikola Kojo.

Na skupu će pevati čuveni muzički duet Vlada i Bajka, Vladimir Marković i Dragutin Balaban, YU i srpski rok bend osnovan u Beogradu 1968. godine. Vlada i Bajka će izvesti numeru "Beograd". Najavljen je nastup benda Eyesburn i muzičara Sevdah Baby.

Od 6.novembra do danas je održano je 17 tribina inicijative ProGlas, u isto toliko 17 gradova širom Srbije. Odvažni inicijatori prešli su  5.000 kilometara, razgovorali  sa više desetina hiljada ljudi. Do danas je skoro 200.000 ljudi svojim potpisima podržalo  inicijativu ProGlasa.

Poslednji skup je večeras u Beogradu u 20h na Trgu Nikole Pašića.

Inicijativu ProGlas i  poziv ljudima da u što većem broju izađu na predstojeće izbore, pokrenuli su Ljubomir Simović, Vladimir Kostić, Ivanka Popović, Miodrag Majić, Miodrag Jovanović, Dragan Bjelogrlić, Vladica Cvetković, Svetlana Bojković, Gojko Božović, Srdan Golubović, Biljana Stepanović, Filip Ejdus, Tamara Džamonja Ignjatović i Petar Peca Popović.

Kratak izveštaj sa inicijalne konferencije za medije,  7. novembra prikazan u emisiji RTS-a "Šta radite, bre?", Od tada nacionalni javni servis o ProGlasu nije posvetio nijedan jedini sekund u svojim emisijama.

Srbija je naša zemlja i zato je ovo zajednička borba u kojoj treba da dokažemo kakvi smo i koliko nas je. Ta borba je zasnovana na lekcijama prošlosti, jasnom uvidu u sadašnjost i, što je ključno, posvećena budućnosti Srbije - osnovni su postulati  inicijative ProGlasa.

Predsednik Srbije i "istaknuti član SNS Aleksandar Vučić danas, poslednjeg dana kampanje pred izbornu tišinu, je gostovao na televiziji K1. Obratiće se građanima i  javnosti sa četiri mesta. U podne je bio na koktelu sa mladima, u  organizaciji Srpska napredna stranka u beogradskom Sava Centru

Vučić je danas obišao gradilište Severne obilaznice oko Kragujevca, da zatim je  govorio i na predizbornom skupu Srpske napredne stranke. Za večeras u 21 sat najavljeno je gostovanje na televiziji Pink, a samo pre dva dana je na tv Pink gostovao u zabavnoj emisiji Ami G Show. Sinoć je bio gost na tv Prva, jutros na K1, a pre tri dana u Ćirilici na Hepiju.

Portal Istinomer objavio je juče da se predsednik Srbije 41 put direktno obraćao tokom 43 dana kampanje, odnosno od 1. novembra, kada je počela izborna kampanja.

Sa danas nova četiri obraćanja, "dobacio" je do 45 za 44 dana.  

Biro za društvena istraživanja (BIRODI) objavio je juče monitoring kampanje prema kojem je predsednik SR Srbije ukupno tokom kampanje na televizijama sa nacionalnom frekvencijom i N1 zauzeo najviše prostora u odnosu na sve ostale političke aktere - na Pinku 37 odsto, B92 30, Radio-televiziji Srbije 7,7, N1 7,6 i Hepiju 6,7 odsto. 

Jedini učesnik u aktuelnoj predizbornoj kampanji bio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, iako ne učestvuje u ovim izborima, izjavio je nedavno glavni i odgovorni urednik nedeljnika Vreme Filip Švarm, ukazavši da je kampanja bila funkcionerska.

"Vučić je u predizbornoj kampanji maksimalno koristi svoj kult ličnosti da bi Srpska napredna stranka ostvarila što bolje rezultate", ističe Švarm i upozorava da je su drugi akteri izbora, "nevidljivi" u  prorežimskim medijima.

Na poslednji javni skup inicijativa ProGlas pred izbore 17.decembra u Srbiji, pod sloganom "Beograde, vrati se sebi" najavljuje da će se slobdnim građanima  se obratiti većina od ukupno 14 pokretača ove inicijative.

Svakako najveću pažnju će izaziva dolazak i obraćanje  odavno na udaru određenog prorežimskog dela medija, uvek iznad svake vlasti, proslavljeni  košarkaški as,  od septembra 2022.  predsednik košarkaške Evrolige.

„Srbija je naša zemlja i zato je ovo zajednička borba u kojoj treba da dokažemo kakvi smo i koliko nas je. Ta borba je zasnovana na lekcijama prošlosti, jasnom uvidu u sadašnjost i, što je ključno, posvećena budućnosti Srbije“, stoji u inicijativi ProGlas.

Bez najvećih,  Kiće, Praje, Ducija, Plećaša, Daneua, Bodiroge, Divca, Stojakovića, Paspalja, Đorđevića, Gurovića, Teodosića, Novice... opravdano odsutnih Jokića i Bogdanovića, uz put pomenute Ćosu, Dražena, Kindžeta, Varaju, Cigu Vasojevića... pitanje je, da li slučajno ili namerno,  u beogradskoj  MTS dvorani, je održana  svečana Akademija Košarkaškog saveza Srbije, povodom nestvarnog jubileja, sto godina košarke za istoriju!

Izostao je (ne)očekivano predsednik SR Srbije, ali je tu bio prvo čovek Republike Srpske Dodik.

Među brojnim zvanicima je bio  najboljii najuspešniji trener na Starom kontinentu i šire Željko  Obradović, šampion i vicešampion planete sa Jugoslavijom i SR Srbijom Pešić.

 Svečanost su svojim prisutvom uveličali Zoran Savić, Srećko Jarić, Zoran Stevanović, profesor Vladimir Koprivice, Marin Sedlaček,  Stragi Stevanović, Vlada Dragutinović,Danilo Anđušić, Nebojša Ilić,  Pero Antić,  Marina Maljković, predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Božidar Maljković...

Valjevski velikani, kapiten  Crvene Zvezde i Metalca,  Branko Kovačević  i šampion Evrope sa SR Srbijom na EP  U-20, sa Partizanom na Fajnal foru u Barseloni i osvajač Kupa sa crno belima Vladimir Đokić su predstavljali košarkaško Valjevo.

Čačana, Užičana i Kraljevčana je bilo najviše, a na spisku pozvanih su bili, pored brke Đure,  čak i  Vrščani braća Grujin?

Pored krema evropske, jugoslovenske i srpske košarke, čelnika KSS i najviših zvaničnika FIBA Evropa, bile su i košarakašice i basketaši.

Zvanicama se prvo se obratio domaćin ovog istorijskog skupa predsednik KSS Predrag Danilović, zahvalio se zavanicima na dolasku.

„Imam veliku čast i zadovoljstvo da vam se obratim kao predsednik Košarkaškog saveza Srbije u godini ovog velikog jubileja. Naš Savez osnovan je na današnji dan pre 75 godina, a košarka se prvi put pojavila na ovim prostorima pre 100 godina. Zato naš jubilarni slogan glasi – DUŽE OD VEKA, VIŠE OD IGRE!

U tom sloganu prožeti su i prošlost i sadašnjost i budućnost, ali i naš nacionalni ponos koji osećamo prema košarci. Košarka je u Srbiji počela kao jedna mala vest u listu „Politika”, 1923. godine, u vreme kad su neki drugi sportovi već stekli veliku popularnost. Od prvog kursa košarke, koji je u dvorištu škole Kralj Petar Prvi održao izaslanik američkog Crvenog krsta Vilijam Vajlend, košarka se postupno razvijala da bi u našoj zemlji našla svoje mesto pod Suncem. Generalni sekretar FIBA Bora Stanković pisao je u svojim memoarima da su roditelji u početku branili deci da igraju košarku, jer su smatrali da se zbog povijenog položaja prilikom vođenja lopte stvara grba na leđima! Srećom, postojali su uporni ljudi, vizionari, koji su u košarci videli nešto sasvim drugo. Igru lepih pokreta, uzbuđenja, nadigravanja, viteštva i želje da se svakim danom uči i napreduje. Košarka je bila prilika za ličnu i kolektivnu afirmaciju, šansa da se vaš grad i vaša zemlja predstave svetu u najboljem svetlu. Pobede na tom magičnom prašnjavom pravougaoniku – pošto se nekada igralo na šljaci – pokrenule su zlatni točak tradicije koji nas je doveo do toga da danas budemo ispunjeni neizmernim zadovoljstvom. Iza nas je vek ponosa, a ispred nas vek novih izazova.

Okupili smo se danas da bismo slavili dela naših predaka, da bismo svetlo reflektora sa današnjih asova uperili na očeve osnivače naše košarke, jer njima dugujemo sve ono što smo kroz košarku proživeli i doživeli. Oni su trasirali put ka svim neverovatnim uspesima koji su doveli do toga da Srbija postane zemlja košarke. Danas je to normalna stvar: kad kažeš Srbija, misliš košarka. Ali, ne smemo nikada da zaboravimo da smo mi samo jedna karika u tom lancu i da imamo obavezu da uradimo sve što je u našoj moći da svaka naredna karika bude još otpornija i snažnija.

 Predsednik Danilović je posebno  naglasio da  naši prethodnici mogu da budu ponosni na ovaj trenutak, kao krunu vekovnog  put srpske košarke.

„ U ovoj godini jubileja osvojili smo četiri medalje: tri zlatne i jednu srebrnu. Dve zlatne osvojila je naša muška reprezentacija u 3h3 košarci, po jednu na svetskom i evropskom prvenstvu. Evropski prvaci su i naši juniori koji su nas oduševili svojim igrama na šampionatu u Nišu. Košarkašice su pete u Evropi, ali znamo da su u poslednjih deset godina dva puta bile šampionke Evrope i jedna su od najboljih reprezentacija na svetu. Ono što je izazvalo najveću erupciju zadovoljstva među ljubiteljima sporta u Srbiji dogodilo se na ovogodišnjem Svetskom prvenstvu za košarkaše. Naša reprezentacija je osvojila srebrnu medalju u Manili, podsetivši svojim načinom igre i odnosom prema nacionalnom timu na neke od najsvetlijih trenutaka u istoriji naše košarke. Pred nama je obaveza da nastavimo ovim putem i u novom veku srpske košarke. Kako bismo u tome uspeli, neophodno je da se još više fokusiramo na rad sa mlađim kategorijama, da usmerimo svoje snage na razvoj klubova koji su oduvek bili temelj zdrave i uspešne košarke, da stvorimo uslove da decu u najmlađem uzrastu približimo našem sportu, da devojčice animiramo da se kroz klubove i košarkaške pokrete bave košarkom, da ponovo afirmišemo domaću ligu i razvijemo novu generaciju uspešnih trenera. Košarka je kod nas postala to što jeste dobrim delom zahvaljujući entuzijastima u manjim sredinama, koji su svoje živote posvetili košarci. Zato bi jedan od naših zadataka trebalo da bude i da svim tim ljudima, kako neangažovanim, tako i budućim trenerima, omogućimo uslove za kvalitetan rad. Na kraju, želim svima da vam zahvalim što ste došli da zajedno obeležimo ovaj naš jedinstven jubilej i da vam poželim srećne božićne i novogodišnje praznike. Svim sportistima želim uspeha u novoj, olimpijskoj godini“, poručio je na kraju Danilović.

 Generalni sekretar FIBA Andreas Zaglis, u Beograd  u društvu izvršnog direktora FIBA Kamila Novaka, se zatim obratio zvanicama.

„U ime FIBA, Međunarodne košarkaške federacije, stojim pred vama večeras počastvovan, ali i ponizan. Dok ponosno slavite tradiciju dugu 100 godina, svetska košarkaška zajednica želi da izrazi svoje poštovanje i divljenje prema vama, živim legendama srpske košarke. Naš predivni sport je mnogo više od puke fizičke aktivnosti. To je igra koja zahteva umnu pripremu, hemiju između članova tima, detaljno pripremljenu strategiju i taktiku – morate biti spremni na razne situacije na terenu. Ali na dan slavlja, kao što je to slučaj večeras, moramo da govorimo iz srca. Stoga, govoriću iz srca o nadaleko poznatoj ”srpskoj” školi košarke i njenom globalnom uticaju na košarku. Govoriću o stvarima na koje treba da budete ponosni, koje treba da štitite i prenosite na buduće generacije. Najpre, vaša izuzetna tradicija u košarci je izgrađena na temeljima strasti i posvećenosti igri. Sećam se kada sam bio u ovom gradu 2016. godine i finala Olimpijskog kvalifikacionog turnira protiv Portorika u prepunoj Areni. Peti minut igre, rezultat je 25:3, tajmaut za Portoriko i 20.000 ljudi na nogama. To je strast. Zatim na red dolazi posvećenost. Izvanredne ličnosti ovog društva, ličnosti sa diplomama iz oblasti medicine, prava, inženjerstva, koje bi se mogle baviti bilo kojim drugim dobro plaćenim poslovima na visokim pozicijama, poput Bore Stankovića, Ace Nikolića, Nebojše Popovića i Radomira Šapera – posvetile su se košarci. Oni su stvorili stil podučavanja sporta koji se temelji na osnovnim veštinama. Naglasak na podučavanju i usavršavanju igračkih veština u ovoj zemlji je postao svetski model – za posmatrača, to liči na umetničku opčinjenost. Opsednutost savršenstvom, šutiranje 1.000 koševa dnevno ili priprema Bogdanovića da bude sledeći kapiten reprezentacije tako što ga terate da šutira preko četke kako bi poboljšao svoj luk. Ovaj sistem je doveo do izvanrednih rezultata. Pokušajte da se prisetite najboljih svetskih košarkaša svake decenije od Drugog svetskog rata pa do danas. Izvan „Kuća slavnih“ i MVP nagrada, nemoguće je sastaviti listu najboljih deset igrača svake decenije, a da se ne uključi i nekoliko igrača iz Srbije. Ali kao što sam već pomenuo, ovo je timski sport i neophodan je lider koji dodeljuje uloge i stvara hemiju za sav ovaj talenat. Srpska škola košarke se takođe pobrinula i za to, čemu se ja lično divim. Toliko jakih ličnosti, lokalnog rivalstva, i da budemo iskreni, ponekad ega, ali kada je u pitanju košarka pomažete jedni drugima, razmenjujete iskustva i znanje. Vaši briljantni treneri dele znanje između sebe, podučavaju jedni druge. Ne oklevate da pružite poverenje mlađim igračima, da ekperimentišete kako bi napredovali, kako bi napravili nešto novo, bez obzira da li je u pitanju ženska, muška ili 3×3 košarka. I ovo radite na najbolji način u jednom specifičnom okruženju, okruženju koje spaja veštinu sa nacionalnim ponosom, a to je reprezentacija Srbije. Poštovani ministre, vaša zemlja je odlična u mnogim sektorima koji je čine globalno poznatom. Ali, čak i ako mnogi ljudi širom sveta voze automobil sa srpskim prezimenom, dozvolite mi da kažem da nema boljeg ambasadora Srbije u svetu od košarke. Dragi prijatelji porodice srpske košarke, molim vas, održavajte tu strast živom, održite tu opsesiju stvaranja elitnih igrača kojima se ceo svet divi, održite ovaj sistem deljenja znanja i podučavanja igre, i, pre svega, održite reprezentaciju kao biser vaše škole, srpske škole košarke.

 Nije izopstalo obraćanje ministra sporta u Vladi Republike Srbije Zorana Gajića, koji je početku svima preneo pozdrave velike srpske sportske porodice.

„Prenosim pozdrave velike srpske sportske porodice. Sa ponosom mogu da kažem da svi mi koji smo iz drugih sportova, moramo da priznamo da smo u nekom periodu svog života i rada učili od vas. Učili smo od  ljudi koji su podigli ovaj vaš divni sprot, sport koji je na najbolji mogući način, kako reče Saša, proneo ime Srbije. Vi niste samo igrali za sebe, igrali ste za Srbiju, za naš narod gde god da živi na zemaljskoj kugli. Svi su bili ponosni, ne samo na zlatne, srebrne medalje, već na način kako ste vi igrali, na koji ste pobeđivali, ponekad i gubili. A umeli ste i da dostojanstveno izgubite, na svu sreću mnogo puta i da pobeđujete. U svakom smislu, trenažno-metodološkom pravcu, u marketinškom pravcu, u sportsko-organizacionom pravcu, bili ste lučonoša, avangarda, putokaz kako i mi ostali treba da radimo. Od srca vam želim da i sledeće generacije nastave sa ovim rezultatima, jer nije svejedno kada ih vi stvarate u kontinuitetu, a ovde vidim mnoge greneracije koje imaju rezultat. Najteže u sportu je odbraniti osvojeno, a vi negde od 50 i neke godine, pa one velike iz Ljubljane 70, pa posle kao SRJ, pa kao Srbija, držite taj kontinuitet 60 i nešto godina. Želim vam svaku sreću, da budete jedinstveni, da se držite zajedno i da se dogodine na Olimpijskim igrama svi zajedno radujemo kako uspesima uopšte srpskog sporta, a naročito uspesima košarke“

Usledilo je emitovanje  video zapisa, kroz  prebogatu istoriju košarke , od donete prve lopte u Srbiju 1923. godine, do poslednnje srebrne medalje u Manili.`

 Na kraju svećanosti su  uručene je nagrada za životno delo Košarkaškog saveza Srbije ustanovljene samo za ovu priliku. Laureati su osam veličanstvenih ličnosti kojima je priznanje dodeljeno posthumno. To su: Nebojša Popović, Bora Stanković, Radomir Šaper, Aleksandar Nikolić, Sonja Mladenović, Ranko Žeravica, Radivoj Korać i Dušan Ivković.

Priznanja predstavnicima porodica laureata ovog jedinstvenog priznanja, za doprinos u prvom veku srpske košarke, uručio je predsednik Košarkaškog saveza Srbije Predrag Danilović, a reči zahvalnosti uputila je Zaga, supruga Ranka Žeravice.