Šahovska reprezentacija Srbije je novi šampion Evrope u šahu u ekipnoj  konkurenciji.

Na šampionatu u Budvi Srbija je stigla kao desetoplasirana, ali Aleksej Saran, Aleksandar Pretke, Robert Markuš, Aleksandar Inđić i Velimir Ilić, predvođeni selektorom Miodragom Perunovićem, su  u foto finišu preoteli zlato Nemcima.

U konkurenciji 38 zemalja, posle 9 rundi, reprezentacija Srbije, čiji je selektor Nišija Miodrag Perunović, a trener Miloš Perunović, osvojila je titulu prvaka Evrope i to čak  posle 44 godine.

Srbija je evropska velesila u šahu zahvaljujući timu koji je sastavio i selektirao Miodrag Perunović, član poznate niške šahovske porodice. Sedam pobeda je nanizao srpski tim,  uz jedan remi i poraz.

Na Evropskom prvenstvu u Budvi Srbija je prvo pobedila Island (4:0) i Italiju (2,5:1,5), a potom izgubila od Nemačke (1,5:2,5). Usledili su trijumfi protiv Slovenije (3:1) i Hrvatske (3:1), pa remi sa Jermenijom (2:2).  Srbija je pobedila Rumuniju (2,5:1,5) i Englesku (2,5:1,5), a u poslednjem, odlučujućem kolu Srbija je trijumfovala nad Grčkom (3:1). GM Beca  je preokretom doneo pobedu i slavlje je moglo da počne.

Pre dve godine Srbija je bila osma, a sada je načinjen ogroman uspeh. Zlatnim slovima se upisala ekipa i selektor od 2018. godine Nišlija Miodrag Perunović..

Odluku o šampionu  Evrope, baš zbog poraza Srbije od Nemačke, rešavao je dule Turske i Islanda.

Remi u poslednjem duelu Alija Marandija Džemila Džana i Kjartansona Gudmundura ostavio je Srbiji minimalnu prednost u odnosu na Nemačku.

Srbija je ostala na prvom mestu sa 15 bodova, ali i  bodom prednosti po Soneborn-Bergerovom kriterijumu, u odnosu na Nemačku, koji se računa tako što se učesnicima koji dele mesto sabira 100 odsto poena koje su pobedili i 50 odsto onih koji su završeni remijem.Treće mesto je osvojila selekcija Jermenije sa 13 bodova

Šahistkinje Srbije su  osvojile osmo mesto sa 11 bodova. Zlatna medalja pripala je Bugarskoj sa 16 bodova, dok je Azerbejdžan bio drugi sa 15. Francuska je stigla do bronze sa 12 bodova.

Omiljeni srpski profesor, posebno  studenata žurnalistike  brojnih generacija na Fakultetu političkih nauka u Beogradu,  Sociologije kulture dr Radoslav Ratko Božović,  preminuo je u Beogradu u 90. godini.

Donedavno je bio  redovni profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu za predmete „Teorija kulture“, „Sociologija kulture“, „Kulturna politika“, „Javno mnjenje“.

Profesor dr Ratko Božović je bio dugogodišnji šef Katedre za novinarstvo i političku sociologiju.

Rukovodio je smerom „Sociologija kulture i kulturna politika" na postdiplomskim studijama.

Takođe je predavao je na Fakultetu dramskih umetnosti, Fakultetu likovnih umetnosti, Filološkom fakultetu i Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, Fakultetu političkih nauka i Fakultetu vizuelnih umetnosti u Podgorici, kao i Filozofskom fakultetu Univerziteta Crne Gore u Nikšiću.

Profesor dr Božović je  autor oko  300 naučnih, 150 stručnih radova i 15 naučnih projekata i desetine knjiga. Najznačajnija dela su mu: „Kultura slobodnog vremena“, „Metarmofoze igre“, „Iskušenja slobodnog vremena“, „Usud igre“, „Nedoumice oko kulture“, „Lavirint kulture“, „Pod znakom pitanja“, „Kroz crveno“, „Kult – ura“, „Noćna mora“, „Izveštaj iz ludnice“, „Razbijeno ogledalo“, „Leksikon kulturologije“, „Tišina dokolice“, „Igra ili ništa“, „Paradoksi medijske slobode“, „Molitve osame“, „Geometrija mišljenja“.

Pre samo mesec dana  objavio je poslednju knjigu „Tajne dijaloga".

Ratko Božović je rođen 1934. godine u Banja Luci, oduvek srpskom gradu, danas najvećem  u Republici Srpskoj. Gimnaziju je završio u Nikšiću, Filozofski fakultet u Beogradu 1959. godine, magistrirao je 1967, a doktorirao 1971. Godine u Beogradu.   

Dobitnik nagrade „Đorđe Fišer" 2012. godine za doprinos razvoju humora i satire, „Radoje Domanović" 2016. godine za teorijski pristup satiri, „Tipar" za životno delo za humor i satiru 2016, nagrade za studiju „Paradoksi medijske slobode" časopisa Dialogos za najbolje delo u regionu iz teorije medija i druge.

Bio je dopisnik francuskog časopisa Nova demokratija iz Jugoslavije, urednik edicije „Kultura i društvo" i biblioteke „Poenta".

Pre 31. godine,  1992. su započele studentske demonstracije protiv Miloševićevog režima. Profesor Fakulteta političkih nauka Ratko Božović je prekinuo boravak u  Njujorku, i uz mnogo problema, Jugoslavija je  bila pod sankcijama, vratio se  u Beograd da bude podrška  svojim studentima.

Tragičnih i teških devedesetih je sa sa studentima  svog fukelteta stao je na stranu  učesnika uličnih protesta. Studenti su tada položili najteži ispit, podučavani od svog  profesora Ratka Božovića. To su moralnost, savest, građanska sloboda i hrabrost da je brane. Ljudskošću i  aktivizmom zajedno su se borili za bolje društvo, i  viteške vrline,  dostojanstvo i integriteta čoveka.

Ali, i pre devedesetih Ratko Božović je bio duhovna svetlost.

Svojim studentima, gospodin iskrenog i srdčanog osmeha neodoljivo šarmantan i plemenit, ideološki neutralan, uvek je pronalazio prave reči i bio svetionik. Stavljajući se na stranu studenata, mladih ljudi sa svim vrlinama i manama, svejstvenih  ludoj mladosti, osvojio ih je.

Izlazak na ispit kod  profesora  Božovića  bio je i ostao praznik za dušu i srce.

A vanredni ispitni rok je dogovaran u kafani „Kovač“. Znalo se da jedino urgencija profesora Božovića može da smekša druge profesore da ne budu previše zadrti i tvrdokorii na ispitima. Pored rešavanja studentskih problema rado je  odlazio sa studentima na „najvažnije“ pozorišne predstave, tribine, i naravno na utakmice.

„Samo zato“ je bio ostao najomiljeniji profesor, dobri duh iz boce,  vitez koji otvara put  mladima da nauče kako da postanu čestiti i dobri ljudi. Otuda i nagrada „Vitez poziva“ decembra 2021 uručena iz ruku  znamenitog kolege profesor Čedomir Čupić, kao predsednika žirija LEX-a koji dodeljuje ovo priznanje, ispraćena ovacijma u Narodnom pozorištu.

Profesor Ratko Božović, je najsvetliji primer odbrane univerzalne profesionalne i ljudske vrednosti.

Profesor je svojim delovanjem izrastao u moralnu inistitaciju, jedintven primer odolevanja političkim pritiscima, ideologiji, represivnim režimima, nehumanosti i svim drugim nepravdama sveta

Ogrnut plaštom vrlina i optimizma profesor Ratko Božović, poseban, svetlošću obasjan poput  Danila Kiša, Živka Nikolića, Boža Koprivice poneo iz mitskog crnogorskog mesta N.), je primajući nagradu izrazio zabrinutost.

Ističući moralnu dimenziju profesije, javno se zapitao šta je danas sa profesorima Beogradskog univerziteta, nemim pred strašnim događajima u društvu. Posebno je izrazio zabrinutost za studente nukleus i  korektivnu snagu  društva, gladnim na protestima samo kada su njihovi uski interesi u pitanju.

Možda tada nisu stigli da dođu, možda su, uz njegovu suprugu, sjajnu novinarku Vesnu Mališić, Ratku Božoviću aplaudirali bivši studenti najomiljenjig profesora  iz 80-ih i 90-ih godina, sa Tomom Đorđevićem, Segejom Lukačem i jedino i dalje još sa nama Nedom Todorović.

Momci i devojke sazrevali su uz pomenutu četvorku omiljenih, i najomiljenijeg profesora, da bi postali ljudi, doboko svesni koliko su od danas siromašniji, uskraćeni za glas  razuma. Nema više najvećeg  intelektualca  u ovoj sredini, uvek doslednog čoveka Gospodara svog, igrača uvek spremnog da se suprotstavi nepravdi i zlu, uvek sa mačem istine i pravde u ruci, principiječan i istrajan do kraja.

Profesor Božović je bio najoštriji kritičar srpskog društva i svevideći analitičar uticaja stanja u državi na građane.

„Ljudi u Srbiji žive kao što vetar nosi lišće u jesenjim danima i nemaju osećaj da upravljaju svojim životima“, upozorio je ne tako davno profesor,  navodeći da postoji  ogromno  nezadovoljstvo političkom scenom među građanima.

Posledica nepostojanja kritičke javnosti, jr posledica nestanka dijaloga, jer diijalog ne vodi jedan  čovek.

Ekstremno ponašanje domira a za potvrdu  da postajemo patološko društvo.

Iako neki stalno grde „zapadne vrednosti“, čini mi se da je naša sredina jama bezdanica proizvođenja nasilja, kazao je u maju ove godine, pošto su dva masovna ubistva potresla Srbiju, i odnela 19 života.

Naglašavao je da mi ne znamo šta se dešava u vidnom polju, a ni iza scene, da je da su stvari u magli i da nema jasnog vidika.

„Biti ovde optimista, ravno je gluposti“, poručio je Božović prošlog septembra.

Profesor Ratko Božović je bio  najoštriji kritičar aktuelne vlasti i predsednika SR Srbije Aleksandra Vučića, za koga je govorio da je „vladalac bez ikakvih obzira i mere“. Isticao je i da Srbija napreduje u nazadovanju, a da je najproblematičnija politička javnost koja je „u apsolutnoj regresiji, tamnim zonama, ili onome što se može označiti kao uporište manipulacije“.

Tri P obeležava vreme pred dolazak retrogradnog Marsa!

Na početku rekordne 400-te nedelje bitisanja na 1. mestu svetske rang liste najboljih tenisera sveta Novak Đoković,  je centralna tema svetskih medija, posebno američkih, što Srbiju „obožavaju“.

 Ponovo divljački  izudaran od siledžija nemoćnih da se nose sa najboljim na svetu, Nikola Jokić, je jutros morao u svlačionicu, pred  kraj polovremena, jer je glasno upozorio “čoravog” da radi svoj posao, i da prstane da se pravi lud, dok gleda gleda  kako ga  biju.

Poslednjem prebijanju „Džokera“ predhodila je duplo ponižavanje košarke na valjevski način. Najpre je u subotu u sramotnoj košarkaškoj predstavi Metalac pobedio Pančevce, da bi u nedeljnoj noći u hali sportova 15.septembar trojica aktera kadetske utakmice dva valjevska kluba Metalca i Valjevskog  izazavala nikada viđeno, najveće  ponižavanje oduvek sporta broj 1 u nekada Gradu, a danas samo sportskoj kasabi. Trener Metalca  Vladimir Panić, i takođe i trener, ali na prvom mestu vlasnik kluba  Aleksandar Icić, i maloletni Icičev sin inicirali „kafansku“  šorku, srećom bez smrtnog ishoda po aktere šibanja.

Krenuću redom.

Novak Đoković je ponovo centralna tema  svetskih medija,  „Omiljeni“  američki, su kao i obično skrenuli pažnju  javnosti, očigledno pod pritiskom javnosti.

Si-En-En-u (CNN), su Srbi „omiljena poslastica“. Bez pominjanja strašne istine da Novaka posle 98 trujumfa, deli još samo 11 osvojenih turnira, od neprikosnovenog osvajala trofeja DŽimi Konorsa(osvojio je 109),  SNN ipak obavešatva  američku javnost o „žetvi“ najboljeg tenisera sveta ikada,  u 2023.godini:

"Novak Đoković je dobio Janika Sinera, osvojio sedmo ATP finale i krunisao zapanjujući godinu svetskog broja jedan. U Torinu je osvojio rekordnu, sedmu titulu na 'ATP finalu' (zvaničan naziv takmičenja koji se kod nas opisuje kao Završni masters) pobedivši Janika Sinera sa 6:3, 6:3. Zapanjujuća Đokovićeva godina, je okončana posle  tri Grend  slem titule na Otvorenom prvenstvu Australije, Francuske i SAD. Danas  sa 24 Grend slem trofeja Đoković skreće pažnju na visoke ciljeve u sledećoj godini.

SNN istiće da Novak želi nova četiri Grend slema i olimpijsko zlato 2024. u Parizu, jer uvek ima najveće ambicije i ciljeve, od kojih nikada ne odustaje.

 „Pogon je tu, telo me dobro služi i slušaa, imam i sjajan tim ljudi oko sebe. Motivacija, posebno za najveće turnire u sportu, i dalje je prisutna. Još uvek me inspiriše da nastavim dalje, rekao je Novak za SNN, upozorivši da mu ne pada na papamet da se povlači dok pobeđuje najbolje mlade igrače  Sinera, šampiona Vimbldona Karlosa Alkaraza i dansku zvezdu Holgera Runea.

 U januaru, na Australijan openu, turniru osvojen do sada  10 puta, Đoković će pokušati da uveća svoj  rekord svih vremena, od 24 grend slem titule u muškoj pojedinačnoj konkurenciji", zaključuje, gle čuda objektivni SNN, izgleda samo "normalan" kada su u pitanju  najveći Đoković i  Nikola Jokić, danas dvojica najvećih u svetskom  svetu sporta.

A oni što mrze Nola, pojačavaju intenzitet prezira.

Zapad  se trudi oda omalovaži svaki Novakov uspeh. Ne mogu i ne žele da shvate da je baš Đoković  GOAT, i de to ne mogu ničim poništiti. Danas  je  jedan nemački magazin na naslovnu  stranu stavio Federera u smokingu, već  vodinu teniskog penzionera. Omalovažavanje, bez kraja, i zato samo od  Nola "arrivederci"  i momci  nos vemos en Málaga.

JOKIĆ PREBIJEN, SUDIJA SLEP KOD OČIJU

Na žalost najbolje Srbe Amerikanci „vole“ na poseban način. Prošle noći ponovo je na udaru grubijana na terenu bio najbolji na svetu. Jokić je  na minut u 12 sekundi pre poluvremena „obavestio čoravog idiota“, sa  manirima smrdljivog skota, da je samo u poslednjem posedu lopte, više navrata udaren. Vidno iznerviran zatražio je samo da spreči protivničke igrače da ga udaraju.

Umesto zaštite dobio je drugu tehničku, i isključenje. Obrazloženje da „previše priča“ je  nesuvislo kao I odluka da se siledžijama dozvoli da ga biju.

Sramna odluka razbesnela je sve normalne, dakle, istinske ljubitelje košarke uskraćene da vide nove  Jokićeve čarolije. U odbranu najboljeg na planeti  stao je čak i komentator Detroita Džordž Blaha. U prenosu uživo je sasuo je brutalnu istunu "ćoravom" u lice.

"Dozvolite mi da kažem. Ovi navijači nisu došli ovde da gledaju Kertisa Blera, Trea Madoksa i Endija Nagija, ko god da su oni" grmeo je  komentator dok je Jokić napuštao dvoranu. Kamo sreće da i Srbija ima slične komentatore.

Već drugi put zaredom Jokić ima „poseban-sramno-odvratan-nipodaaštavajuči  tretman. Na predhodnoj utakmici u Klivlendu Denver je igubio  121:109, a porazu su kumovao  Toni Braders, slep da vidi faulove na Nikoli Jokiću, dok je olako svirao navodne faulove  najboljeg  igrača sveta. 

Jokić je noćas prigovorio, „stoci“ bez rogova. A na svakoj utakmici  Drejmond Grin sam što „stoku“ ne iznabada, ali za divno čudo ima sasvim drugi tretman, očigledno zaštićen više od „belog medeveda“

Denver Nagetsi su obezbedili i poslali upozorenje NBA, sa zahtevom da najbolji klub i najbolji igrač na planeti  budu zaštičeni, odnosno da imaju normalan tretman   u nastaku nastavku takmičenja.

VALJEVSKI PRIMITIVAZAM BEZ GRANICA

Sva čuda ne bi bila kompletna bez  valjevskog.

Užasna utakmica  u 9.kolu KLS  Metalac – Tamiš,  ne pamti se da je ikada gora odigrana u bliskoj i daljoj prošlosti, imala je samo dve pozitivne karakteristeike. Prva je  pobedu Metalca,  sa partijom sezone pleja Keni Daja,  i pojava novog lica,  “Gagarin, ”Amstronga. Momak je  ubacio 10-ku, i ovaj momak već je jasno biće  faktor x Metalca  u nastavku sezone. Sve drugo sa košarkom jedva da ima dodirnih  tačaka. Čudan, uspavan,  beskrvni  trener Metalca, nije  uzeo  tajm aut u drugom poluvremenu. Igra  Metalca za zaborav, ali se pobeda piše. I to četvrta u sezoni, za nadu da se može do opstanka, pred dva gostovanja u Čajetini u četvrtak i u Novom Pazaru, gde će se ipak igrati u ponedeljak u 18 sati a ne u matine terminu, u  podne. Mečevi su na programu u sredu i u nedelju.  A jedini cilji posle svih cirkuskih predstava viđenih  od juna do danas je opstanak.

Nedelja je na žalost denela nikada viđeno zlo na kašarkaškom terenu.

Foto Sreten Pantelić

Igrali su kadeti Metalca i Valjevskog prvenstevenu utakmicu Međuregionalne lige.

Pred kraj prve četvrtine prvi ubedljivom vođstvu Metalca trener Metalca Vladimir Panić, zatim takođe i trener, ali na prvom mestu vlasnik kluba Aleksandar Icić, i maloletni Icičev sin bili su uzrok   „kafanskog “  šibanja, zanimljivo je, viđenog  iste večeri, samo su bili drugi akteri, ali  baš u kafani, a u kojoj, zadatak  za dnovinare „istraživače“.

U tuči, posle opravdanog isključena oba trenera, sudija Mizdrak je postupio samo u skladu sa Pravilima igre,  srećom nije bilo  smrtnog ishoda  i težih povreda aktera šibanja.

 Svako je sutradan imao  „svoj alibi“.

Nevinih nema, deca su najmanje kriva, a dvojica „pedagoga“ su opravdano na stubu srama.

U vreme kada je sve moguće, i ništa nije moguće, ko bude imao jača leđa proćiće bolje.

Ako ima zakona, a nema, "provokator" Panić, iako poznat po „kratkom fitilju“  ostao je  uzdržan da uzvrati,  šamare dobijene od  detetu od 15 leta. Icić koji je čak bio  trener Paniću, sa pedigreom  iskusnog pedagoga i stručnjka, takođe snosi najveći deo odgovornost, i po sili zakona obojica ne smeju skoro GLEDATI, zvaničnu košarkašku utakmicu, DVA KLUBA, bez obzira na ljubav, posvećenost i dosadašnji rad.

Po ugledu na siledžiju sa Senjaka, što zbog mlaćenja sudija, ide u  "fijoku"preko puta pruge Barske pruge, kad ZSK igra. Dvojica pomenutih po komandnoj odgovornosti,  iako nikoga udarili nisu, snosiće posledice. Za  primer,  da se slično zlo nikada više ne ponovi.

Umesto huk sa terena na košarkaškim utakmicama "smeši" im se cvrkut ptica, ili huk vetra.

Metalac se nije oglasio o eventualnoj suspenzji, Panića, a nezvanično ako ne bude suspendovan od zvaničnika takmičenja,  i dalje ostaje trener mladih, i dalje će  voditi  kadete, što je "normalno" danas u svim sferama života.

Valjevski je lična svojina Icića, sinoć spremnog da brani svoj klub, svoj lik i delo, i pored pokušaja „rasparčavanja“.  Pomirljiv da  zaboravi sve, i Paniću oprosti grehe, od psovanja mrtve majke, do ko zna čega rešenog i viđenog u  najcrnjoj nedeljnoj košarkaškoj  večeri u hali sportova 15.septembar, smatra da svojim radom i delima zaslužuje pomilovanje, jer nije ni pokušao, a da pipne,   ne daj Bože, da  udaru neko dete. Ali  sina ne pominje!?  

Na žalost slučaj od nedelje  nije jedini za famozna 24 sata „ludila“ .

Kako je najavljeno iz  MUPA- a kamere su snimale „fudbal“  na Petom Puku u subotu, ispostavilo bespotrebno, jer svi su bili mirni.

Kamere MUP- očekivano  nisu bile  iste večeri na „Studentu“ gde je ljiški Babaić „boksovao“ iako se igrala košarkaška utakmica. Ali se ipak našao snimatalj mobilnim telefonom da  snimi  jurcanje po parketu. A na parket je utrčao baš Aleksandar Icić, da smiri strasti.

Posle svih poniženja valjevskog sporta, košarke posebno, vreme je za   "Poseban tretman“  inače ionako "izgorela" mast, može ode načisto u propast. Možda je ipak za sve  kriv retrogradni  Mars.

Turbelencije su krenule još 1. novembra, a retrogradni Mars nas navodi da preispitamo način na koji pristupamo temama kojima on vlada: strast, sukob, rat, uspeh i naravno seks. Kako je Mars planeta akcije, retrogradni hod doneće će gubitak motivacije, a  4 horoskopska znaka su najugroženija. 

OVAN ostaje bez motivacije, a čeka ga  borba sa samima sobom, pored  sukoba, i teških reči sa razornim posledicma. BLIZANCE čekaju frustracije i ljutnja, sa obavezom kanalisanja negativnih emocija. ŠKORPIJAMA  Mars potpiruje vatru, posebno ako ne dobija ono što  žele. Konačni  STRELAC gubi samokontrolu, zato ne sme biti destruktivan, već se mora smiriti pred emocijama što naviru. Možda je neko od aktera nedeljnog zla  rođen u nekom od 4 pomenuta horoskopska znaka. Valjalo bi utvrditi.

Vratimo se slučaju i košarkaškoj tuči na utakmici valjevske dece.

Preko potrebni "tretman", ne sumnjam, će izostati. Razlog je jednostavan.  Dovoljan je „tretman“  sa stadionima u Loznici, Leskovcu, i Zaječaru, evropska Zvezda,  i konačno, i bizarni plasman preko „mrtve“ Bugarske na Evropsko prvenstvo u fudbalu što sledi u Nemačkoj.

Za utehu Valjevke i Valjevci, sve VAM je na dlanu, od fudbala,  odbojke, ima čak i i košarka, doduše 3x3, i to  na samo 35km  od naše valjevske kasabe.

Na Ubu je baš sve to, da vas podsetim, zaboravni. A ponekad je lepo biti čovek i slobodan. Postoji li tako  nešto u Valjevu, nekada gradu, a danas samo kasabi. Valjevo je bilo i ostalo  Grad  sutanika, prkosa slobode!