Umesto da srede istanjeni i izbušeni krov na hali sportova 15.septembar, nagrižen zubom vremena, konačno reše rasvetu u dvorani, izgleda  još uvek samo razmišljaju o toplotnim pum.ama u olimiskom bazenu SRC Petnica.     "Parizerijaneri" preko noći  “okitiše” oronule bokove severne tribine stadiona u Parku Pećina, novim setom  plastičnih sedišta u bojama zastave države. "Kićenje"  je donelo sreću.

Na terenu nikada boljem, mutant, prekršten u FK BK 2014 je POBEDIO i na kraju leta, punog strepnje i neizvesnosti!

I toga koga, kaširanog iz fudbalske Srpske elite, ponovo gde mu je i mesto u Treću ligu, očajni Zlatibor. Jedini gol viđen u 90. minutu došao je kao nagrada za bolji igru poletnije, organizovanije  i disciplinovanije  ekipe trenerskog tandema, Simić-Jovanović.

Aleksić  je iz gužve poslao loptu u mrežu glavom u stilu Mitrogola, i to pred sumrak, tako da ni ovoga puta sumnjivi sudija, nije imao vremena za "popravni". Iz prekida posle centršuta Rostovskog, Aleksić I sreća su doneli radost.  Pre toga pogođenja je stativa, a Tasić je skinuo loptu sa linije  na golmanskim vvratima Zlatibora. Izgledalo je da lopta nije htela u gol, mada je bila je i sumnjiva situacija,  nalik na penal za Valjevce, ali sve  se okrenulo u 90.minutu.

FK BK  2014 bolje je izgledala od  Zlatibor tankog u odbrani stihijski usmerenog na  kontre, pogodili su stativu u prvom I promašili u dva navrata  iz obećavajućih  sitaacija okvir gola odličnog Markovića, uvek na pravom mestu i spremnog na saradanju sa poslednjim linijom svoje odrane. A u jednom trenuku ledeno hladan  fintom je, u srcu svog šesnaesterca,  bacio  na debelo meso napadača  Zlatibora. Par  stotina  osunčanih  poklonika fudbala iz Valjeva na kraju zadovoljno napustilo stadion, naravno zbog gola strpljivo dočekanog u 90. minutu.

Marković na golu, kadet je još uvek, Starčević, Stojanović, Jakovljević, Aleksić, Ristovski, Petrović, Krstić, a tek  Ranisavljević, rastu u ozbiljne igrače. Hoće li postati zavisi isključivo  od njih.

Zaliha od 7 bodova, posle 4.kola uz “šugav” raspored lepo zvuči.

Pad “zlatne godole” imaće pravi efekat, tek ako se donesu bodovi  iz Novog Pazara, gde Valjevce čeka Jošanica, trenutno  sa 4 osvojena boda. Da nije bilo kiksa protiv Mladog Radnika(0:0) u Parku Pećina, ako se zna da su Fap i Zlatibor, pored Borca I Loznice, kvartet za jedno mesto I Prvu ligu, start bi bio izna očekivanja, prefektan!

Uzalud  su se struka, lekari, stručni, odgovorni, humani ljudi, i pre svega pacijenti nadali da obećanje iz ministarstva  zdravlja, neće biti ludom radovanje. Na Onkološko odeljenja ZC Opšte bolnice Valjevo ne stiže  najavljeni linearni akcelerator, za lečenje tumora radioterapijom.

Za utehu stićiće  nešto drugo, takođe preko potrebnI skener, magnet...najavila je srpska ministarka zdravlja.

Prilikom nedavne poste OB Valjevo ministarka zdravlja i državni sekretar u pomenutom ministarstvu su šokirali svoje domaćine bisernim idejama. Posvećeni i istrajne vrhunski lekare, ali pre svega, svi koje koji biju bitku života, ostali su zatečeni!

Ministarstvo zdravlja naime, po onome što se moglo čuti prilikom posete  prof. Dr Grujičić, bi da menja fah, i postane  ministarstvo „ rušenja i zidanja“.

Ideja države je da  u Opštoj bolnici Valjevo sruši sve do sada ozidano, a da od Hiruškog bloka da ostanu samo noseći zidovi!?

Urbanistički projekat i idejno rešnje nove Opšte bolnice u Valjevu,  sa faznim rušenjem I zidanjem, koštalo bi od  90  do 110 miliona evra !?

Već urađeni i preporojektovani  projekat, rekonstrukcije dela bolnice za potrebe Onkološkog odeljenjanja  i službe za radioterapiju, vredan 200.000 evra, naravno o trošku građana Valjeva, nije dobio zeleno svetlo i završiće u košu.

Zašto, odgovor je pokušao je da pojasni državni sekretar u ministarstvu zdravlja Aleksandar Milošević.

„Trenutni se radi urbanistički projekat Opšte  bolnice Valjevo,  koja se prostire na površini blizu 17 hektara. Projekat definiše šta će se i kada raditi. Postojeći broj kvadrata OB Valjevo je oko 50 hiljada, a nova gradnja donosi još 10 hiljada kvadrata. Novca da se sve odjednom uradi nema. Ne postoji  logistika da se sve sve završi i izda nalog da počne rušenje  i gradnja“. mišljenja je  državni sekretar.

Grad Valjevo ima obavezu da obezbedi novac za izradu projekta za građevinsku dozvolu, i projekta za izvođenje za prvu fazu, nakon čega ministarstvo za javna ulaganja raspisuje tender za izvođenje radova.

„ Ako sve bude po planu već 2024. počinje rušenje i izgradnja u okviru prve faze u kompleksa  OB Valjevo“, najavio  je Aleksandar Milošević državni sekretar u ministarstvu zdravlja.

Tenutno mnogo važniji  i potrebniji od rušenja i zidanja, linearni akcelerator, sa mogućnošću zračenja  50 pacijenata dnevno, više nije u planu za Kolubarski okrug, Valjevo, Šabac , Loznicu. 

Umesto linearnog akceleratora,  jer nema uslova a ni stručnog kadra, obećala je  OB Valjevo   novi magnet, skener i  dva  laparaskopska stuba.

 Za neobaveštene pokloni nisu ni prići  “čudima”  što ima  OB Valjevo.

 Simensov magnet Avanto tim(76x32)  kojim se obezbeđuje detaljan trodimenzionalni  prikaz struktura, sa velikim mogućnostima razlikovanja mekih tkiva. U funkciji je od 2007. godine, pri čemu je obrađeno preko 100.000 pregleda ljudi iz Kolubarskog, Mačvanskog i ostalih regiona u susedstu.

Radiološka služba ZC Valjevo u OB raspolaže  Simensovim multislajsnim skenerom Somatom go UP64- i Toshiba AQUILION PRIME 64. Slajsni. Radiološka služba ima višegodišnje iskustvo  u CT dijagnostici, jer prvi skener Somatom je instaliran 2002. godine.

Digitalni mamograf Hologic je stigao kao donacija Vlade Japana. Od 2010. Zdravstveni centar Valjevo  raspolaže i savremenom angio-salom, Siemnes.

 Najavljenim darovima mnistarstva zdravlja se u zube  me gleda, poklon se odbija, jer sledeći put bi  sugurno izostao. Ipak “Danajcima se ne sme verovati ni kad darove nose”

Ministarka je izrazila zahvalnost kolegama, što su vredni i odani humanoj i časnoj profesiji što se ne čeka na najzahtevnije i najbitnije preglede. 

Da je stanje zdravlja  Valjevki i Valjevaca alarmantno loše, povrđuju činjenice. Samo tokom 2022. otkriveno je skoro hiljadu novih maligniteta, što dovoljni govori o potrebi sprovođenja terapija kod obolelih od raka dojke i materice.

Odeljenje Radio terapije  pri ZC Valjevo bi pokrilo  Kolubaru i Podrinje odnosno 600.000 ljudi. Pored prostora spremnog za već pomenute potrebe, deficitaran je stručni kadar, lekari radiolozi, viši  tehničari i fizičari, koji bi pokrivali linearni akcelerator.

Uverenje  da  će vlast i ministarstvo zdravlja prepoznati prioritete, obzirom da u valjevskom i šabačko-lozničkom okrugu ima skoro 30.000 registrovanih onkoloških pacijenata, bilo je očigledno pogrešno.

Država je jasna u nameri da  ruši,  e ne da  rekonstruiše  sadašnji Centar za fizikalnu medicinu i rehabilataciju, nervno i odeljenja  onkologije, kao  Dečje odeljenje. Pre nekoliko godina Blic i Fondacija novinara Ivanovića, i uz pomoć građana je renovirano  Nervno odeljenje, zapušteno i devastirano. Takođe Valjevac fudbaler Matija Nastasić je donirao preko 200.000 evra za totalnu rekonstrukciju Dečijeg odeljenja. Država se nije odrekla svoj dela, i pdv je plaćen za sve što je kupljeno. Svoj doprinos  je dalo i  građevinsko preduzećea  "Greda". Vlasnik  Zoran  Stanković je spreman da uloži svoja sredstva u dodatne investicije od kojih bi bolnica imala višestruku korist. Sluha da se ideja sprovede u delo nije bilo, jer je odudarala od „zakonske procedure“.

 Najnovijim planom ministarstva predviđeno je rušenje svega postojećeg u OB Valjevo  osim Huruškog bloka,  mada je  ideja  da od njega ostanu samo spoljni zidovi.

Neko se očigledno je previše zaigrao. Trend rušenja i zidanja posle „Beograda na vodi, „Slavije“, gašenja  železničke stanice u prestionici, i rušenja svega do Gazele,  se širi.  Država bi da „zida“ i van Beograda.

u Valjevu je meta Opšta Bolnica Zdravstvenog centra.

Sumnjamo da nas  čeka bolji život u „bolnica na vodi“,  jer smo  svedoci  porasta obolelih i umrlih od malignih bolesti u Valjevu.

Ofanziva hrabrih i  savesnih građana može sprečiti rušenje i zidanje, ali i doprineti  da linearni akcelerator, deceniju i više, posle Beograda, Niša, Sremske Kamenice, Kladova i Kragujevca stigne i u Valjevo.

Predizborna utakmica se zahuktava, obećanja ne koštaju, ali efekat ne izostaje.

Borba za vlast postaje sve očiglednija. Poslednja jučerašnja epozida „rata“ u Skupšitni Srbije sve govori. Ministre i premijerku  Brnabić od vuvuzela i svakojakih povika opozicije je  čuvalo naoružano obezbeđenje, dok su Skupštinske zgrade bili primetne snage  policije.

 U danu posete ministarke na Platanima je bilo najprijatnije, od  aperitiva do sikteruše za rastanak, ali i najave novog viđenje, jer eto nam izbora.

U međuvremenu Opštini Valjevo stižu penali zbog neizdatih dozvola za izgrađenje objekte na Divčibarama. U pitanju nisu desetine miliona dinara, već mnogo veći iznosi. Građani svoje zakonsko pravo ostvaruju u sudovima,   jer valjevska planinska lepotica i dalje nema kanalizaciju, vodu, struju...

Skaču akcize na gorivo, alkohoh, cigarete.. poskupljuje struja, komunalije...

Okružena  policijom, besramna  lgbd družina traži istopolne brakove, dok prekršteni  MeKitrend  u ko zna šta već, samo štancuje diplome. Diplomaca kao muva na izmetu, a to što ništa ne znaju da rade, koga je briga. Važno je da su  kao uzorni članovi „biblioteke“ uhlebljeni, da će svoju odanost „biblioteci“ potvrditi kada za to dođe vreme.

Pre zidanja nacionalnog stadiona, za milijardicu i kusur evra narodnih para, na stadion „ispod  tenka“  kao poplava u Grčkoj,  „rupu“ preplaviše pojačanja. Cifre su lude  5, 10. 20... ma nebitno koliko miliona evra. Strah je čudo, prerasta u okrutnost.

Bruka na „krovu“, novi lopovluk protiv Pazaraca, o kome dnovinari čute, su posldnja potvrda da „kukavice umiru mnogo pre smrti“ što je davno spoznao i rekao veliki Julije Cezar.

Strah od debakla, u Mančesteru, Lajpcigu, Bernu, postaje nepodnošljiv.

„Posrnula  Madona“  ne zna kud bije!

A za kraj, u OB Valjevo već 10 dana nema radioloških pregleda. „Samo“ 200 mahom onkoloških pacijenata prinuđeno je da čeka na pregled  u trenutku kada biju najvažniju životnu  bitku. Po najnovojoj proceduri, „popravka“ ide po proceduri nabavke kompresora, helijuma, i konačno alata.

Prva dva uslova su ispunjena, a na alat se još čeka. Više ne važi staro pravilo, da Siemens isporučuje opremu u roku od 72 sata. Sada su na snazi nova pravila igre, gde ta obaveza ne važi. Poslovnost Nemaca, daje nadu da će u narednih par dana stići alat, kako bi magnet ponovo vraćen u funkciju, i pregledi konačno nastavljeni. Sa Nemcima se nije šaliti. Znmali su to i naši  preci pre 80 i kusur godina. Nešto se promenilo. Nema pucanja, streljanja, ali ima izdaje više nego ikad.

Ma šta ko mislio, preživećemo i ovo zlo što traje!  

Malo, malo pa sevne vest, vozilo se kretalo suprotnim smerom na auto-putu. Neznanje, nesnalaženje je obično faktor nepoželjnih događaja, na žalost često sa smrtnim ishodom. Ali ima i od onih o kojima se ne priča, zlim, bahatim, izopačenim divljim ljudima, iznad zakona i morala. Očigledno na drogama, bItange željne perverznog izazova, i dokazovanja luđima, i moćnijima od sebe. Umišljeni, na suludi način kucaju na vrata pakla, i nedodirljive „klase pinokijevaca", umišljenih da mogu da rade, baš sve. Nakotilo se Šojiča ko pleve, svi bi da budu "kapetan na Belu lađu".

Svedoci smo bezočne pošasti u srpskom sportu.

Fudbal i košarka su  najdrastičnijii primeri besramnog bahaćanje pojedinca.
Umesto da se bolesnoj deci omogući lečenje, novac uloži u zdravstvo i obrazovanje, bacaju si miloni evra, na izgradnju besmislenih stadiona, sa ambicijom zidanja nacionalnog u Surčinu od milijardu i kusur evra.
„Pinokio“ ne staje, za noć je „ozidao“ novu kulu od karata, da bi branio  fudbalski „ponos Stradije“.

Lane su „evropski košarkaški projekat“, uletela dvojica „gaučosa“, a najveći čorak Kampac je plaćen kao niko nikada. Efekat očekivan,  duplo golo.

U novoj noći pljačke naroda sevnuo je keš za fudbalski triling, ko zna koga i ko zna čega. Potrošeno je nova gomila miliona. Očigledno, sve do sada bačeno  nije bilo dovoljno da se sruše „zmajevi“ na „krovu“, a u poslednji čas je potrošna roba sprečila  novu šamarčinu, ovoga puta  od Pazaraca na „Mari“.
Strah od masakriranja i ponižavanja „ljubimice“ u Ligi šampiona je nemerljiv, i zato, sipaj!
Zanimljivo, transferi su stigli dok je trener, kako stvari stoje uskoro sa kartom u jednom pravcu, skoknuo do kuće da bude odlikovan kao Bajden, a i da se vidi sa familjom u Izraelu.

A licu sa poternice niko ne može zabraniti da sanja, kako će sa Koreencem piti rođendanski šampanjac, kad sruši Siti. 
Bode oči i novi angažman „Pinokijevog zidara“ sa Slavije.

Posle sumorne epozode u Italiji, stigao je do Budimpešte, da „usreći“ slavni „Fradi“. Šampionu Mađarske ne cvetaju ruže, a kako će biti sa novokomponovanim bauštela izvođačem radova, da se naslutiti. Potvrda za opravdani pesimizam su „uspesi“ prvog kapitena Srbije, i velikog fudbalera, ljubimca „pinokijevog“, u sramnoj epozodi Sampdorija.

Da je trener factor X u svakoj ekipi nije nikakva tajna.

U svetu valjevskog sporta lista besmrtnih nije velika. U fudbala, ostaju upamćeni za sva vremena Miša Pavić, Bebica Milošević, Škoba Filipović. U boksu su perjanice bili Micoje Vasić i Slobodan Lazić, u rukometu Nikola Gužva Jevremović.

Najuspešniji sport od svih, košarka, ima trojicu veličanstvenih: Luku Stančića, Zorana Kovačevića i Vladimira Đokića. Metalac za malo ugašen pre nekoliko godina, je oživeo, ali je po nepisanom pravilu, usledio letošnji nokdaun i „koma“. Trenutno je na „aparatima“, posle u julskog pravljenja, pa preko noći  raspuštenja „drim tima“.

Jedan čovek stoji iza projekta, zove se fatamorgana, ili „sad ga vidiš, sad ga ne vidiš“. Metalac je posle (ne)namernog kašnjenja pravdanja sredstava iz gradskog budžeta, na volšeban način izbegao gašenje, jer vlast može sve. Predsednik u ostavci, pritisnut „odozgo“, jer ne postoji kadar u "sivonji da izigrava kapetana u izbušenoj "beloj lađi" je najavio Skupštinu i izlazak na "suvo". Upozoren, da NEMA zajebavanja, nastavlja da kusa čorbu koju je sam zakuvao. Apetiti su svedeni u normalne okvire, i valjevski košarkaški  "pinokio" u pokušaju je u paketu sa sinom,  je i dalje na „mestu zločina“.
Potpisani su novi igrači, a jedan, kako stoje stvari,  već sigurno pakuje kofere, i vraća se odakle je došao. Sportski direktor Mićko Kačarević radi nemoguće, pa će polovinom septembra Metalac na turneju po Kini. U povratku stiže i mladi Kinez, a i novac za nekoliko odigranih utakmica,  što nije mala stvar. Još kad bi društvo iz "sivonje" smelo da načepi valjevske derikože Kineze i Nemce što stižu, bilo bi para ne za Metalac u svim sportovima, nego i za sportski centar sa sve zatvorenim bazenom. Ovako  za sada smo, samo na jednom ultrazvuku, darovan je Opštoj bolnici Valjevo.  
Ali nije sve u novcu. Mnogo više je do ljudi. U košarci su znanje, posvećenost, ljubav i istrajnost, pre svega timski rad, uvek bili  ključ uspeha. Toga u Metalcu još  nema u 21.veku. Veće staraca" od bivših asova i sportkih radnika, bi moglo da pomogne, makar savetima.

Šansa se ukazala ovog leta, ali umesto dobre volje i saradnje, samoživost i tvrdoglavost su dobili podsmeh i podozrenje. Letošnja "igranka" je samo novi adut da nikome ne padne na pamet da "svoju poslovnu politiku"  usmerava makar jednom evrom ka KK Metalac!
Momci, novokomponovanog tima, treniraju opušteno.

Nema autoriteta na treninzima, a tek šta će biti kad počnu utakmice.  Sramne igre u završnici KLS, i šikana u Super ligi nisu bili dovoljna opomena.  Valjevski "Pinokio" u pokušaju, KOŠ UVEK NE PREPOZNAJE osnovni zadatak. Ispade da je izgleda umislio da bi, baš on mogao da bude "kapetan na belu  lađu".
Ako već nema kompetetnih da upozore  „predsednika u ostavci“, šta mu je činiti, tu su gradonačelnik, „ministar“  za sport iz„sivonji“. Obojica imaju košarkaški pedigre, i dobro znaju šta  danas nedostaje u KK Metalac.
I posle proterivanja milenujumske štetočine, KK Metalac je zadržao status najvećeg potrošača narodnih para.

I zato niko nema pravo da se ponaša kao pijani milioner!
Gledali smo višedecenijsko zlo, i nema ga više. Da se razumemo, novo nam ne treba, jer smo se uverili kako izgleda  javno-privatno partnerstvo na valjevski način. Grad je davao novac Valjevki i Valjevaca, a za minus privatni partner do danas nije  položio račune. Samo se sklonjen, a  naslednici su prihvatili da vraćaju dugove.

Počistili su dugove, ali je usledila najveća glupost, pogubnija od svih dugovanja.

Tri godine su prošle, od kako je otišao  Vladimir Đokić, najbolji što Valjevo i Srbija imaju posle najvećeg Žoca. Sada je  kouč u Subotici i konačno ima sve što mu pripada.

  Metalac je decenijama bez  ijedne mlađe selekcije. Danas je najveći Centar troška valjevskog sporta. A što nije dobro, ponovo, pojedinac ima ingerencije da o svemu odlučuje. Što je najgore, nekompetentan je, tvrdoglav, i ubeđen da ima podršku prijatelja. 

Vuče pogrešne poteze, sa "drim timom" mislio je da  može nemoguće. Ali  glavom kroz zid ne ide. "ŽIvo blato" čini svoje. Glupiranje je bilo preko glave. Avgustovsko  posrtanje je poslednja opomena. Bude li novog pada, treći popravni ne postoji.

Neznanje i bahatost nikada nisu bili, niti mogu biti opravdanje za nečije bezočno glupiranje, izigravanje "pinokia". Opravdanje da su namere dobre, je isto kao i popločan i put dobrim namerama u pakao.

Mada bi mnogi hteli, i rade intenizivno, naš izbor nije samouništanje.

I zato dok nije kasno, Bukač bez oklevanja, pokušaj i budi samo gospodin predsednik, i ništa više, jer samo kompetentni moraju  da radi svoj posao. Kapeten na belu lađu Šojić  je jedan jedini,  filmski junak, kao što je   "Pinokio" jedina realnost dana.

I da se ne zavaravamo, faktor X ne postoji u Metalcu.

Srbija ima "samo" 1.600 lica sa licencom košarkaškog trenera. Što pre stigne pravi, dostojan KK Metalac svima će biti bolje.

A ulazak u igru se uvek skupo plaćao. Izlazak  košta mnogo više.

Tek toliko da se zna!

Malo, malo pa sevne vest, vozilo se kretalo suprotnim smerom na auto-putu. Neznanje, nesnalaženje je obično faktor nepoželjnih događaja, na žalost često sa smrtnim ishodom. Ali ima i od onih o kojima se ne priča, zlim, bahatim, izopačenim divljim ljudima, iznad zakona i morala. Očigledno na drogama, bItange željne perverznog izazova, i dokazovanja luđima, moćnijima od sebe. Umišljeni, na suludi način kucaju na vrata pakla, i nedodirljive „klase pinokijevaca", umišljenih da mogu da rade, baš sve.
Svedoci smo pošasti u srpskom fudbalu, sa posledicom bezočnog i besramnog bahaćanja pojedinca.
Umesto da se bolesnoj deci omogući lečenje, novac uloži u zdravstvo i obrazovanje, bacaju si miloni evra, na izgradnju besmislenih stadiona, sa ambicijim zidanja nacionalnog u Surčinu od milijardu i kusur evra.
Poslednji je „Pinokio“ „ozidao“ za samo jednu noć, jer mora se braniti fudbalski „ponos Stradije“.

Lane su „evropski kk projekat“, uletela dvojica „gaučosa“,a „kapec“ je plaćen kao niko nikada, sa efektom duplo golo.

U novoj noći pljačke naroda sevnuo je keš za fudbalski triling, ko zna čega. Potrošeno je nova gomila miliona. Očigledno sve do sada prosuto nije bilo dovoljno da se sruše „zmajevi“ na „krovu“, i u poslednji čas izbegne nova šamarčina od Pazaraca na „Mari“.
Strah od masakriranja „ljubimice“ u Ligi šampiona je nemerljiv, i zato, samo sipaj.
Zanimljvo, transferi su stigli dok je trener, kako stvari stoje uskoro sa kartom u jednom pravcu, skoknuo do kuće da se vidi sa familjom u Izraelu.
Bode oči novi angažman „Pinokojevog zidara“ sa Slavije. Posle sumorne epozode u Italiji, stigao je do Budimpešte, da „usreći“ slavni „Fradi“. Šampionu Mađarske ne cvetaju ruže, a kako će biti sa „zidarom sa Slavije“, da se naslutiti. Potvrda da je baš tako, su „uspesi“ prvog kapitena Srbije, i velikog fudbalera, ljubimca „pinokijevog“, u epozodi Sampdorija.
Da je trener factor X u svakoj ekipi nije nikakva tajna.
U svetu valjevskog sporta lista besmrtnih nije velika.
U fudbala, ostaju upamćeni za sva vremena Miša Pavić, Bebica Milošević, Škoba Filipović. U boksu su perjanice bili Micoje Vasić, i Slobodan Lazić, u rukometu Nikola Gužva Jevremović.
Najuspešniji sport od svih, košarka ima trojicu veličanstvenih: Luku Stančića, Zorana Kovačevića i Vladimira Đokića.
Metalac za malo ugašen pre nekoliko godina, je oživeo, ali je po nepisanom pravilu, posle more idiotluka, i ovog  leta završio u „komi“.
Trenutno je na „aparatima“, posle u junu napravljenog, pa u avgustu raspuštenog „drim tima“.

Jedan čovek stoji iza projekta „sad ga vidiš, sad ga ne vidiš“. Metalac je posle (ne)namerno neopravdanih sredsta iz gradskog budćeta na volšeban način izbegao gašenje. Predsednik u ostavci, pritisnut „odozgo“ sa manirima "pinokia" se u paketu sa sinom, pritisnut "odozgo" vratio na „mesto zločina“.
Potpisani su novi igrači, a jedan već sigurno pakuje kofere. Sportski direkor Mićko Kačarević je uspeo nemoguće. Polovinom septembra Metalac ide na turneju po Kini. U povratku stiže i mladi Kinez. Naravno sve to donosi novac!
Ali nikada sve nije bilo u novcu. U košarci su znanje, posvećenost, ljubav i istrajnost su ključ. Toga je danas u Metalcu ima najmanje.
Momci su bez autoriteta na terenu i to prepoznaju
Metalcu se i dalje  ne piše dobro.
Ko je „ON“, ako ne zna „predsednik u ostavci“, mogao bi da pita gradonačelnika, ili „ministra“ sporta u „sivonji“. Obojica imaju košarkaški pedigre, i dobro znaju ko je „ON“.
KK Metalac je najveći potrošač narodnih para, zato niko nema pravo da se ponaša kao pijani milioner!
Gledali smo višedecenijsko zlo.

Metalac, je bio dobro u tretmanu  javno-privatnog partnerstva. Grad je izdavajao, a za minus kada je došlo vreme raskida "ljubavi" privatni partner nije položio račune. Samo se sklonio, pa su drugi vraćali zaduženo. Nije  izostala glupost. veća od zaduženog i nevraćenog novca.

Godine su prošle, otišao je najbolji što Valjevo i Srbija imaju posle najvećeg Žoca, sada kouč u Subotici Vladimir Đokić.

  Metalac je decenijama bez  ijedne mlađe selekcije. Damas je najveći Centar troška valjevskog sporta. 

I zato pamet u glavu. Za početak mora se naći modus, i izbeći nova  repriza već viđenog ovoletošnjeg scenarija.

Treći popravni ne postoji.

Neznanje i bahatost nikada nisu bili, niti mogu biti opravdanje za nečije bezočno glupiranje, izigravanje "pinokia". Opravdanje da su namere dobre, je isto kao i popločan i put dobrim namerama u pakao.

Mada bi mnogi hteli, i rade intenizivno, naš izbor nije samouništanje.

Tek toliko da se zna!