Divan je osećaj kada dodiruješ nebo, mesec i zvezde u prohladnoj avgustovskoj noći u oazi zelenila srušene  kasarne “Kadinjača” u  valjevskom Parku Pećina. U sveopštem beznađu probuđen je  nerv vere u slobodu. Borbom protiv zla i najnebitnijih, put je oslobađanja zarobljenog uma, okupiranog beznađem I lažima.

Na krilima  božije muzičke magije besmrtnog Čole, najvoljenije persone,  pola veka samo,  ujedinilo se po svim šavovima  raspalo Valjevo.

Pokazalo je  da ima još snage I energije da sruši zlo što traje decenijama.

Čak su se bar za tren osvestili umišljeni da onaj što im puni oči i uši Andersenovim I Grimovim bajkama, ne govori istinu. Pobedili su  strah od odmazde što vreba kao Domaklov mač, izdaju li i prestanu da  budu i odano roblje, slepi sendvičari I puki poslušnici  

Muzika ne može da promeni svet, ali  ima moć da menja ljude.

Gospodar prstenova muzički bog Čola,  iznad svih, šarmom, jednostvanošću. vrhunskim nastupom, najdubljom i nadasve iskrenom emocijom, doneo je ono što niko ne može, katarzu i  osvećenje, akterima nestvarne muzičke bajke u “Kadinjači”.

Svako normalan teži  da bude  ljudski običan, a istovremeno poseban.

Danas,  u zemlji ničega, osim zastrašivanja, ucena i gorčine zbog izrečenih laži, što vređaju zdrav razum, moguće je izlečenje.

Magične melodije preplavile su grad na Kolubari, od mesta gde nastaju do Sepija. Dalje nisu mogle, jer đubre nije dalo.

  Naš Čola, svetski a običan, poseban, i više od svih,  stigao nam je posle dugo godina.

Harizmatični iscelitelj srca i duša je u noći između petka i subote doveo  Grad Valjevo u trans, da te more jak da na namrštenim licima, i očajem ispunjena ,pogledi  pretvore  osmesi zaigraju, i nestvarno osećanje da se slobodni ljudi  raduju, pevaju, vole život, i najvažnije, da mogu da poštuju  i ne mrze  jedni druge.

 Naš, a svetski, Čola je 1973.  pevao na Euroviziji, i potpisao ugovor sa kućom  Warner Brothers u Kanu, upoznao Mika Džegera. Odbio je  da se preseli u Njemačku. Nije Čola hteo da bude namački rob, ali eto ih zakucaše nam ponovo na vrata posle samo 80-ak godina.  

Gle slučajnosti, baš  posle pola  veka svetska ikona pop muzike, muzički Bog je  zapevao. Za  sve od 2 do 102 godine u Gradu prijatelja i vojničkih uspomena, nastalih deceniju ipo kasnije dok je služio domovini u kasarni  Žikica Jovanović- Španac.

Slobodarskoj duši, heroju Špancu, (ne) srbinu, jednom i uvek gubitnici su  ime pokušali da izbrišu, isti ovi crtači istorije i  mapa grobalja po Valjevu. Oteše Žikici-Špansu ome škole, uvališe u centar grada ratnog profitera Danilovića, dadoše mu ime Žikicine ulice.

Uzalud, znaju da će proći, kao i još gori pre njih, što bi da otmu, i po otomanskim tapijama, potvrđeno  srpsko Kosovo.

Crtačima grobalja puna su usta poganih uvreda, što se Čola desio baš, u do temelja srušenom svedočanstvu istorije, u “Kadinjači”.

Neće sebi  samo da priznaju da je Valjevo pre više od jednog veka bilo masovna grobnica.

Srbija i Valjevo pamte  i poštuju   besmrtne ratnike  i rodoljube, s početka prošlog veka, kao i sve humane ljude, spremne da sebe žrtvuju za spas obolelih od pegavog tifusa, zla namerno ubačenog da osveti i naplati  poraz igarske carevine, posle bezuspešnog pokušala pokoravanja Srbije.

Ostadoše obismišljeni novi pamfleti i pokušaji ruženja naroda, jednom i uvek gubitnika, bez osećaja za bilo kakav smisao racionalnog.

A naš, a svetski Čola  eksplozivnom ekspresijom, nastupom, moćnim glasom do zvezda, najiskrenijom prisnošću sa prisutnima, uz  podršku svoje moćne muzičke armade, momcima i devojkama na sceni, doneo je Valjevu celovečernju   muzičku pustolovinu.

 Ludo iskreni vrisak, iz duša i srca oslobođen konačno  straha beskrajno  dugo i planski nametnutog, pocepao je mrak u Parku Pećina, i u  svakom kraju našeg zlom okupiranog Valjeva.

Grmljavina, svetlost  i snaga Čolinih pesama zapalili  su Grad, od Parka Pećine do svakog kvarta, od Vidraka, Novog Naselja, Petog Puka, Brđana, Gradca, niz Kolubaru do  Sepija. Dalje od planine đubreta nije moglo, vraćala se “elenentarna nepogoda” nazad u Grad Valjevo da  budi i ohrabri  zaspale i uplašene.

Čolina emocija  izražena u svakoj otpevanoj pesmi, probudila je  snagu samopoštovanja, snagu, ljubavi, istine i pravde uvek pobednika nad zlom što ne staje.

Nošeno Čolinim pesmama i bez  “Gori vatra” Valjevo je potvdilo da ma koliko srezanih krila  ima srce i energiju Sunce da  poletii,  da rastera, i vatrom slobodarske snage i  ljubavi sprži sve prolazne crne  oblake zla, što traju  beskrajno dugo.

 U svetu neslobode, neistine, mržnje,  nepravde,  pod bleštavom svetlima reflekora u Kadinjači slušajući glas radosti,  vere I nade ljudi su shvatili da niko osim njih ne može biti gospodar njihove sudbine.

Trebalo je doživeti katarzu u Kadinjači.

Čoline pesme, melem za dušu su  proterale strah iz svakog srca.

Pritisnuti  teretom preživljenog zla ljudima samo zlo što nije palo na glavu, se  oslobodiše stege.

U agvustovskoj noći nestadoše traume od sankcija “dobrotvora”, građanskog rata, gladi izazvane krizom. Nestao je strah od bombadrovanja, zemljotresa, od korone što puni groblja,  bolesti u najavi,  nametana lgbt  ideolgija, posle kovid aspida, novi uterivalio straha  metereolozo, što umesto elementarnim nepogadama sada  nebeske oluje zovu superćelijskim.

Oslobodiše se ljudi od  svinjske kuge, i  novog zla u pripremi što viri iz mraka I pakla beščašća I neljudskosti ljudske. 

Čola je muzikom, raskošnim talentom, božjim glasom, vratio nadu ljudima, ali i probudio svest obespravljenom čoporu da  sveopšte nasilje nad zdravim razumom radikalsko-espeesovske vlasti, mogu pobediti samo slobodpmni  ljudi i naravno žene od  Eve, Jasmine, Julije, gospe Mice gazdarice, Kristine, Esme, Ivane, Emili, Helene, Ruške, Anđele…

Gori vatra se nije čula u Kadinjači, ni prelepa Druže Tito mi ti se kunemo, uh četnici u pokušaju kako vam je  mogu znati. Samo je iz mraka zaiskrio plamen slobode, sa ili bez  petokrake i partizana, manje je bitno. Bitan je probuđeni osećaj slobode  I pravde.

Sloboda se čeka, za SLOBODU se bori.

Iako već dva leta u osmoj deceniji Čola je pokazao I dokazao da je vreme da sa svojim orkestrom, momcima I devojkama sa bine u Kadinjači, I izabranim časnim, vrednim, strabački neukaljenim  borcima povede narod u  borbu za slobodu.

I zato, Čolu za Predsednika, sa sve sarajevskom ijekavicom, pjesmom koja život znači.

A zlo I pošast su razbuktali gnev, mogu slopmiti samo čiste duše, i mudra srca, što bolje od očuju vide kako se stiže do slobode.

Desiše se katarza i osvećenje naroda .

U  svečanoj sali Valjevske gimnazije upriličena je Akademija povodom jubileja, pola veka  FK Tesnjar.  Prisutni su premijerno videli dokumentarni  film "Prvih 50 više od kluba", autora Aleksandra Janjića.

Minutom cutanja odata je počast preminulim članovima kluba.

Najmlađi - polaznici Škole fudbala Tešnjar otpevali su  himnu kluba.

Na istoriju  fudbalskog kluba podsetio je predsednik Aleksandar Janjić.Najistaknutijim i najzaslužnijim članovima uručena su priznanja.

Podshumnim priznanjme se nije smeo zaobići Branko Đukić- Cvrle, jedan od najvećih, ako ne i najveći tešnjarski fudbalski dragulj  70-ih godina prošlog veka. Naravno tu su fudbalski najpismeniji Peka, pa gladijatori Bora-ker,  Zoran - Trapa... 

Tešnjarci su pokazali još jednom veličinu malog kluba, za razliku od najvećeg u Valjevu svih vremena, FK Budućnost.

Stara dama je ugašena 2014.godine  posle sramotne fuzije sa FK Krušik, i danas mutant predstavlja svoj Grad, sa nedostojnima već 13 godina da vode klub,  i da se pitaju za fudbal u gradu.

Bravo Tešnjarci, srećan vam jubilej!     

foto:dragan kadić Zbog dve administrativna propusta, ili (ne)namerne greške čelnika Plivačkog saveza Srbije iz 2008. Milorad Čavić, najbolji srpski plivač svih vremena, je do sada  oštećen za oko 125 hiljada evra!

Olimpijski vicešampion, kome su Omega i MOK oteli  zlato na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008,  je potvrdio da je  tužio  Plivački savez Srbije, zbog pokušaja neviđene otimačine.

 U Uredbi o nacionalnim priznanjima, jasno u članu 13 stoji da zahtev za dodelu nacionalnog sportskog priznanja, odnosno novčane nagrade Ministarstvu omladine i sporta podnosi nadležni međunarodni sportski savez u roku od 30 dana od ostvarivanja relevantnog sportskog rezultata.

Čavić je najpre oštećen posle osvojene  dve medalje na Evropskom prvenstvu u malim bazenima u Rijeci 2008. godine, kada su nagrade dodeljivane za neolimpijske discipline. Čavić je osvojio zlato na 100m delfin za koje je trebalo da dobije 30.000 evra i srebro na 50 leptir, vredno 22.500 evra.

Zbog kašnjena i nepodnošenja na vreme  dokumentacije, to je bio posao  Plivačkog saveza Srbije, Čavić nije dobio ni cent od zasluećenig  52.500 evra.

Zbog drugog propusta Čavić je uskraćen za još 73 hiljade evra.

Do svog novca plivački as će pokušati da dođe preko suda, u protiv tužene strane,  Plivačkog saveza Srbije.

Ročište je zakazano za 8. novembar.

Milorad Ćavić je u Pekingu 2008. godine imao 24 godine kada je doplivao  do olimpijskog srebro u trci na 100m leptir, iako je pobedio rivala iz Amerike.

Sumnja ne postoji, pre očima celog sveta Milorad Čavić tog 16. avgusta 2008. pokraden.

Glavni dokaz: Majkl Felps je od 2004. bio sportski ambasador kompanije "Omega". 

"Na jednim Igrama  Felps osvaja sam 8 zlata. „Omega“ je ponosna što ima jednog posebnog sportistu kao ambasadora", rečenica na sajtu Omege nakon finala sve govori.

Kompjuteri možda ne greše, ali i njih kontrolišu ljudi. Nepravda će uvek postojati. U svakoj sferi života, pa i sporta. Nije ni prvi ni poslednji put. Ali, najbitnije priznanje je ono koje čovek sam sebi može da dâ. Ili neko ko sve gleda odozgo.

Čava je tada je već imao pravo na sportsku penziju od 35-e godine života. Kasnije, u aprilu 2009. je doneta nova uredba po kojoj se penzija prima od 40. godine. Međutim, i tada za Čavića iz PSS nije na vreme poslat  dokument na adresu Ministarstva omladine i sporta. Tako će višestruki svetski i evropski šampion sportsku penziju umesto sa 35 početi da prima tek sa 40 godina, odnosno od maja 2024. godine.

Najvrednija Čavićeva medalja, na osnovu koje se obračunava penzija, je olimpijsko srebro iz Pekinga, koje vredi dve i po prosečne plate u Srbiji, obračunate za decembar prethodne godine.

Ako se pogleda prosek plata u Srbiji, Čavić je u prethodne četiri i po godine ostao bez oko 73 hiljade evra. Čavić je oštećen za veliku svotu novca. Onih 52.500 evra je bespovratno otišlo, za 73 hiljade evra mora da se sudi. Umesto da bude nagrađen, veliki šampion je surovo kažnjen.

Njegova jedina "krivica" je što je donosio medalje za Srbiju. Zbog njih sada mora na sud. Da traži ono što je i zaslužio i zaradio.

A možda ima neko jači od Suda, i preko noć javno kaže šta šampionu pripada, pa nadležno nimostartvo za sport reaguje po slovu zakona.

Valjevo, je danas,  i večeras ponovo Grad, a za region i Evropu centar sveta. Pohrlila je Srbija u grad na Kolubari na koncert besmrtnog Zdravka Čolića.

Dok pišem ove redove saznajem, gužva je na auto putu Miloš Veliki, kolona automobila se meri desetinama kilometara, Stižu ljudi šabačkom, užičkom, lozničkom  magistralom. Vozovi iz prestonice, sa Jadrana  ne kasne. 

Svi dolaze u naše Valjevo!

Bez obzira ko vladao Srbijom i eks republikama, danas živi toliko ponižavana i osporavana Jugoslavija. 

Valjevu, stiže u goste najveći od svih u svetu muzike, besmrtni Zdravko Čolić, YU pop star najveći od svih. Na ulazu u Park Pećina na Jadru, vri.

 U nekadašnju kasarnu vojske Srbije i bivše JNA, a tu će pevati Zdravko Čolić.

U mladosti vojnik koji kilometar dalje, u kasarni imena heroja Žikice - Španca. Izdajnički nesoj, zauvek gubitnika, bi da obriše Španca. Zaboravljaju samo, besmrtnost heroja svakog vremena je neuništiva.  

Posle dve decenije neponovljivi uvek iznad svih, muzički genije Čola večeras peva za svoje drage Valjevke, Valjevce. 

Peva za celu Srbiju i Jugoslaviju u malom. Svi večeras dolaze u Valjevo.

Valjevo je danas centar sveta. Ljubitelji Zdravkovih neprevaziđenih  pesama, u srcu svim generacijama, poslednjih pola veka i duže, hrle u Grad na Kolubari.

Sve je spremno za koncert muzičkog  pop stara.

Večeras  će da se peva, da se grli, dlanovi će brideti, srca će biti konačno ispunjena radošću. 

Od 21,00 svi ćemo biti, konačno, dva sata ljudi, iskreno nasmejani i  ponosni, što ćemo  bar na kratko, slušajući Čolu i neprevaziđeme hitove vratiti vera u ljudske vrednosti.

Valjevci su na svoj poseban  način napravili uvod u koncert Zdravka Čolića.

Na brojnim punktovima u gradu  i u Parku Pećina postavljeni su štandovi sa lumunadom, sendivičima, kolačima, i kutijama za humane ljude.  Novac je potreban za operaciju i lečenje žene lavice, Katarine Čočović.  To je druga strana obraza čestitog Valieva.

Naša Kaća se skoro deceniju bori sa teškom bolešću. Borba  je teška  i neizvesna. Kaća ličnim  primerom pokazuje da je njen izbor pobeda i život.

A način da se predviti  budućnost, je da je da sami stvaramo. Prilika za pravi početak je baš večaras!

Krenula je Srbija u Valjevo!

Kolona automobila je duga 20-ak kolometara, od auto puta Miloš Veliki do Valjeva!

Vidimo se, večeras u  21.00 u Parku Pećina,  na Čoli!