Boks je bio neponovljivi deo života, Ante Tadića, ljudine, spremnog da maštom, na krilima  volje, velikog srca, asketskim  odricanjem  prihvati svaki izazov. U životu je stekao naviku da se bori i da  pobeđuje, pokazujući svima koliki je "lako" biti šampion velikog srca.

 Harizmatičan naoružan samopouzdanjem, vitalnošću, energijom, pozitivnošću i entuzijamom, posedovao je magnetizam da privuče druge da uđu u magični četvorougao I da osete čari plemenite veštine.

Hrabri dečak iz kraja naoružan željom i vizijom, posvećen, naravno od dobrih ljudi imao šta da nauči, rastao je izrastao u  neustrašivog borca, neverovatnog instikta da se u ringu prilagodi svakom protivniku, i prepozna priliku kako da ga nadmudri.

 Nije bio ni mali,  ni veliki šampion.

Izrastao je jedinstvenog nepovoljivog, nezavisnog, slobodnog čoveka-ljudinu, uvek ispred svog vremena, kakav se ne rađa. Samo svoj, optimista beskrajne energije, fleksibilan i otvoren, sposoban da se  prilagodi  svakome ko mu se obrati i pruži  ruku rešavao je s lakoćom najizazovnije situacije. Gestom i delom, a ponekad bila dovoljna i topla reč, znao je da  usadi veru svakome  da shvati da nije teško biti čovek, ali i da je život neprestano dokazivanje. Samo treba imati srce.  

Uskočio je kao mališa u ring i nikada ga nije napustio. Platio je najskuplju cenu, misleći da je star samo onoliko koliko je mislio da je mlad.

Nikada nije odustao od cilja. Rođen je hrabar,  rizikovao da  neće postići ništa u životu, a postigao je više od umišljenih da nešto znaju, da vrede onoliko koliko imaju novca, lažnih pohvala i samohvalisanja do besmisla.

Kada je na početku ulazio u salu, i svakim minutom treninga, dokazivao je sebi, da sutra ni slučajno neće  odustati u ringu od borbe i pobede. Rođen da pobeđuje, živeo je život šampiona, na isti način sa 16 i ovaj nesrećno prekinuti sa 60. Učio je i mlade da budu samo ljudi velikog srca, i da sve drugo dolazi, samo ako žele. 

 U Hali sportova 15.septembar, održane je komemeracija a od Ante Tadića oprostili su se Nebojša Jelić, Muradif Salkić, Zarije Andrić...

Supruga Dragica je smogla snage da izrazi još jednim ljubav i poštovanje za čoveka koga voli, poštuje, najboljeg. Anti je posvetila život jer joj je ljubav i srce je podario iskreno  toplo, istinski.

U neponovljivom hramu boksa, apluzom smo u večnost  ispatiili smo našeg brata i prijatelja, čoveka, ljudini, velikog srca.

Poslednji opraštaj usledio na vrelini julskog Sunca, u prisustvu najdražih, i brojinh prijatelja iz Srbije i sa prostora eks SFRJ.

Apluaz se prolamao jače od grmljavine, a tužna pesma posvećena šampionu ljudskosti zalivena je kišom bolnih suza, da pokažu koliko nam je Bog blizu.

Na svežoj humki u cveću je bio i poslednji poklon od Antinih Tuzlaka, par rukavica kluba u kome ponikao, za neke nove borbe i pobede sa najboljim trenerima kako je znao da kaže Micojem Vasićem, Dulom Cimerom, i saborcima iz ringa Marom, Romanom, Zimcem, Draškom...

Nežni Bojanov otac, kao što je ružama  potrebno Sunce,  svojoj Dragici je darovao ljubav, najbolji Bogdanov deka i Marijin svekar, Katicin, Filipov i Ilijin brat za poželeti, u trenu  je postao deo svetlosti, i tišine beskraja,  naš Anto Tadić. 

Slava mu i hvala Bogu što nam je podario da budemo deo života Ane Tadića.

foto fb Posle osvojenog drugog mesta u grupi, i  poraza od Italije,  u borbi za plasman od 9. do 12, mesta srpske vaterpolistkinje su na Svetskom prvenstvu do  16 godina izgubile oba meča, od Kine i Kanade, i pripalo im je 12. mesto. Španija  je šampion, Mađarska je druga, Australija je treća, a Hrvatska četvrta. 

U Manisi, u poslednjoj utakmici Srpkinje su poražene od Kanade 11:12 (3:3, 3:4, 3:4, 2:1). Kanađanke su vodile  6:3 ali je Srbija uspela da izjednači 7:7. Kanađanke su ponovo u ofanzivi i vode 10:7. Tri ipo minuta pre kraja Srbija je gubila 12:9 ali je Trbanoš sa dva gola vratila Srbiju u meč. U  poslednjim sekundama Elena Ćuk ne pogađa i Kanada slavi. Strelci za Srbiju su bili:  Trbanoš i  M.Ćuk po 3 gola, Ratković  i Janković po  2,  i E.Ćuk 1 gol.

Kapiten Srbije Nika Ratković, pored golmana Emilije Jovanović, sestre Maša i Elena Ćuk, Vjera Bulajić, Mina Branković, Vanja Đurić, Irina Trbanoš, Danica Balać, Jana Janković, i najmlađa Valjevka Milice Pavić(14), članice VK Valis su potvrdile da predstavljaju svetlu budućnost srpskog ženskog vaterpola. 

Šampion je Španija, a vicešampion sveta Mađarska, Australija je treća, Hrvatska četvrta. Slede Grčka, Italija, SAD, Holandija, Nemačka, Kina, Kanada. Domaćin Turska je 13-a, Tajland je 14-i.  Od 15. do 21. mesta plasirani su: Južna Afrika, Ukrajina, Kazahstan, Češka, Francuska, Malta, Novi Zeland i Zimbabve.

Srbija je na prvenstvu pobedila Novi Zeland 11:10 i Ukrajinu 8:5 a izgubila od SAD  3:22, Italije 7:18, Kine 2:7 i Kanade 11:12.

Foto: Geti Samo nekoliko dana od kako je na slobodi  Džulian Asanž, Vikiliks  ponovo "bjuje vatru", i tverdi da  Izrael planira proterivanje civila iz Gaze u Egipat?
Džulian Asanž je izašao na slobodu iz zatvora u Londonu, posle 13 godina pravne borbe, a Vikiliks, je objavio  tajne dokumente izraelskog ministarstva informisanja.

Na mreži X, Vikiliks se pojavio tajni dokument izraelskih obaveštajaca iz oktobra 2023, u kome se, kako tvrde, spominje izraelski plan o namernom proterivanju civila iz Gaze u Egipat. Vikiliks navodi kako su izraelske vlasti zaključile kako bi „takva strategija donela dugoročno pozitivne rezultate“.

 "Planom je predviđen proces u tri koraka. Prvi su šatorska naselja na Sinaju. Drugi je otvaranje humanitarnog koridora, a treći izgradnja gradova na severnom Sinaju iz kojih neće biti povratka napisali su sa vezom do celog dokumenta". 

Agresija na Pojas Gaze traje skoro punih devet meseci, nakon upada terorista Hamasa u južni Izrael, kaje u napadu ubijeno  1139 ljudi, mahom civila, dok su još 250 ljudi oteteo i odvedeno u Gazu. Izraelski odgovor bio je žestok i još traje, a izraelske vlasti tvrde da neće stati dok ne unište Hamas.

U agresiji Izraela na  Gazu uništeni su gradovi, bolnice, i druge brojne institaucije, a ubijeno  je više od  35.000 Palestinaca, osd kojih su 56%   žene, deca, i stari ljudi. Na  desetine hiljada je ranjenih. Izrael je na udaru zbog  masovnog kršenja ljudskih prava, prisilne evakuacije civila, a stigle su i optužbe pojednih zemalja da  Izrael čini genocid.

Podsetimo, Džulian Asanž, osnivač Vikiliks, stranice koja je od 2006. objavila niz poverljivih dokumenata brojnih vlada sveta, i obaveštajnih agencija, pre sedam dana se vratio u Australiju nakon što se nagodio sa sudom i priznao krivicu prema američkom zakonu o špijunaži. SAD je godinama tražio izručenje, suđenje i drakonsku kaznu za Asanža zbog otkrivanja klasifikovanih dokumenata i identiteta američkih obaveštajaca, čime je, kako su navodili, ugrozio njihove živote, prenosi „Index"

Prvog dana jula, valjda u neki bolji svet se preselio veliki fudbaler, a tek kakav čovek, Bjelopoljac, ali zauvek naš Valjevac Fikret Kurgaš(65).

Ugledni advokat, u poznim fudbaskim godinama golgeger valjevske Budučnosti, kakvog  je Valjevo malo imalo ostaje upamćen za sva vremena u Parku Pećina. 

Pred kraj karijere Kurgaš je tada uveliko je zagazio u četvrtu deceniju u sezoni 1995/96, bio je predvodnik nestvarne, poslednje velike, generacije valjevskog fudbala.

Budućnost je zahvaljujući fantastičnim igrama i golovima za pamćenje Fikreta Kurgaša, faktički za jednu sezonu preskočila tri ranga. Bila je na korak od ulaska u tadašnju Prvu A ligu SR Jugoslavije. Sa Božidarom Kljajevićem i Mllanom Jovićem, Sašom Đuričićem u špicu uvek darovan nepogrešivim pasovima i cenataršutevima, Voje Sinđića, Gorana Tmušića, Šefka Macića, Vlade Snegića, Ljubojevića, Đukanovića, Srbe Miloševića, Milivoja Ćirkovića, Zorana Stjepanovića...  trio golgetera je cepao protivničke mreže. Kurgaš nikada nametljiv, bio je prvi medju jednakima u svemu, i golgeger i asistent.

Skroman častan, posvećen, odgovoran, prisutan na svakom delu terena terenu, redak fudbalski znalac, robustan, tehnički maestralan, golgeter za pamćenje, ostavio je dubok trag u Parku Pećina, u vreme ispostaviće se najvećeg uspeha, ali i labudeve pesme Stare dame".

Još se pamte posete na utakmicama najglednijeg valjevskog fudbalskog sastava prevođenog Fikretom Kurgašem, dostojnim konkurentskoj generaciji Valjevaca što je pre 55 godina, 13.jula 1969. izborila status drugoligaša u tadašnjoj SFRJ, posle dve pobede u baražu sa Hajdukom iz Kule.

Umišljeni da mogu sve, su preko noći zgazili projekat okupljanja vrsnih majstora fudbala, predodređenih na uspeh. Bata Đoković i Steva Kuzmanović su istarajavali ali su "više sile" ipak "otele" fudbal. Krenuo je vrtoglavi pad, a ekseri u mrtvački sanduk zakucavani su duže od decenije. Štetočina veka Milan Milinović, uz pomoć sličnih sebi, sramotnih izvođača radova, obezimenio je i ugasio "Staru damu, i od 2014, do  danas Valjevo nema fudbal. Životari  devastirani i srozan  ćirilično-latinični mutant.

Fikret Kurgaš se u sećanjima na fudbalske dane rado priča o epizodi u Parku Pećina, kao jedne od najlepših u bogatoj fudbalskoj karijeri.

"Bila je to godina radosti, pobeda, druženja sa divnim ljudima počev od Bate, Steve, trenera Škora, saigrača, i uvek uz nas navijača i novinara. Duboko u sećanju mi je ostala slika prepunog stadiona u Parku Pećina,  bez zavšene nove tribine na levoj obali Kolubare, i slavlje posle plasmana u Prvu B ligu"  uvek se rado prisećao Kurgaš.

Prefinjeni centarfor Fikret Kurgaš je izrastao i u vrsnog adokata i intelektulca. Završio je Pravni fakultet u Prištini 1983. godine, a u Beogradu Višu trenersku školu 2000. godine. Po završetku fudbalske karijere posvetio se  advokaturi, a  bio je član Sudskog saveta Crne Gore, ali uvek imao vremena i za svoje Jedinstvo.

hnkkarijerijlarieeri.eao ske .

.