foto vikipediaTri najveća imena  srpske nauke Nikola Tesla, Mihajlo Pupin i Milutin Milanković pokorila su znanjem i delima svet. Na sportskom planu Novak Đoković deceniju ipo dominira planetom, a kandidaturu za nasledika u najvećem sportu posle fudbala, košarci je istakao  Nikola Jokić danas i zvanično sa Denverom ponovo u konkurenciji  za novi šampionski NBA prsten.

Za razliku od uznositog, samoljupca, sa severne šipke,  "najvećeg..."  u Srbiji, na  američkom Zapadu, ali ne divljem, samo  košarkaškom od ranog jutra  gazda je ponovo, a ko bi drugi Nikola Jokić, pored Novaka Đokovića neprikosnoven  na planeti već samo 420 nedelja. Denver je posle nestvarne partije Džokera srušio Minesotu. Jokić ubacio 41 poen, uz neverovatan  šut 16/20. Meč je krunisao sa sa 11 skokova, 7 asistencija i 3 ukradene lopte. Sa ukupno  4650 asistencija na centarskoj poziciji Jokić je pretekao Vajta Čemberlena sa 4643 asistencije. Ostao je još samo Karem Abdul-Džabar bivši centar Lejkersa i Milvokija sa  5660 asistencija. 

U Srbiji se školarci sa trojicom  veličanstvenih Teslom, Pupinom i MIlankovićem susreću na po jednom času u osnovnim i srednjoj  školi.

Nikola Tesla Tesla je najveći pronalazač 20. veka, a po  sopstvenoj nesebičnoj želji, sve pronalske je proglasio vlasništvomčitave ljudske civilizacije. Model Teslinog polifaznog motorazasluga je uvođenje naizmenične struje u široku upotrebu. Njegovi izumi zasnivani na naizmeničnoj struji postali su temelj razvoja elektrotehnike. Dosegao je cifru od skor hiljadu pronalazaka i patenata: indukcioni motor, trofazni sistem za prenos električne energije, generator i transformator za struje visoke frekvencije (Tesline struje) i drugo. Tesla je prvi U Čikagu na Svetskoj izložbi 1893. godine Tesla sa Vestinghausom predstavio posetiocima svoj sistem naizmenične struje, osvetljavajući pri tome celu izložbu. Prikazane su Tesline fluoroscentne sijalice i sijalice sa jednim izvodom, uz objašnjenje principa obrtnog magnetnog polja i indukcionog motora, izazivajući divljenje pri demonstraciji obrtanja bakarnog jajeta i postavljanja na vrh, što je predstavljeno kao Kolumbovo jaje. To je korišćeno da se objasni i prikaže model obrtnog magnetnog polja i induktivnog motoraTesla je H-zracima snimao svoju ruku. Od 1893. do 1895. godine Tesla istražuje naizmenične struje visokih frekvencija. Uspeva da proizvede naizmeničnu struju napona od milion volti, koristeći Teslin kalem.

Tesla je čovek svetlosti ljudskog roda.

Bavio se bežičnim prenosom električne energije i prvim prenosom radio talasa. U Sent Luisu (1893. godine) Tesla je prikazao prenos sličan radio komunikaciji.  Kada je napunio 41 godinu, podneo je svoj prvi patent iz oblasti radija. Godinu dana kasnije američkoj vojsci prikazuje model radijski upravljanog broda, verujući da vojska može biti zainteresovana za radio kontrolisana torpeda. Tada je govorio o razvoju "umeća telematike", vrste robotike. Usledio je pronalazak radija a  daljinsko upravljanje ostaje novotarija sve do 60-ih godina dvadesetog veka. Tesla je 1898. godine  izumeo električni upaljač ili svećicu za benzinske motore sa unutrašnjim sagorevanjem. Tesla je 1899. nastavlja istraživanja u Koloradu Springsum dolasku, sa visokim naponima i visokim frekvencijama. Teslini eksperimenti su ubrzo postali predmet urbanih legendi. U svom dnevniku je opisao eksperimente koji se tiču jonosfere i zemaljskih talasa izazvanih transferzalnim ili longitudinalnim talasima. Tesla je u svojoj laboratoriji dokazao da je Zemlja provodnik i vršeći pražnjenja od više miliona volti proizvodio veštačke munje duge više desetina metara.  Po odlasku iz Kolorado Springs na Božić  1900. godine,  laboratorija se ruši i rasprodaje za isplatu duga. Eksperimenti u Kolorado Springsu su Teslu pripremili za novi projekat, podizanje postrojenja za bežični prenos energije, i patent u oblasti rezonantnih električnih oscilatornih kola. Na svoj 75. rođendan (1931. godine) najavio je potpuno novi izvor energije, ali nije bio spreman da ga opiše pre njegovog potpunog završetka. Govorkalo se da Tesla i Albert Anštajn rade na istraživanju antigravitacije, a i da  pravi za  SAD - Teslino oružje, odnosno da istražuje nevidljive avione i brodove. Želeći da spreči Drugi svetski rat po svaku cenu, Tesla je u ''Njujork Tajmsu'' najavio "Smrtonosne zrake" neograničene moći. Obrazložio je svoj pronalazak kao "Zrake mira". Tehnički opis pronalaska 1937. godine nudi je zemljama saveznicima: Sjedinjenim Državama, Kanadi, Engleskoj, Francuskoj, Sovjetskom Savezu i Jugoslaviji. Tadašnji Sovjetski Savez je pokazao najveće interesovanje za Teslin izum i 1939. godine izvršio prve eksperimente. Nacisti su 1939. godine napali Poljsku i sa radio dirigovanim projektilima V-2 bombardovali London. Tesla je želeo zaštititi svoju Jugoslaviju, predlažući postavljanje 9 stanica "Nevidljivih zraka" od po 200 kW. Sve je propalo nemačkim divljačkim bombardovanjem Beograda 6. aprila 1941. godine, kada je poginulo oko 25 000 nedužnih civila. Do danas u ova Teslina istraživanja ostala su obavijena velom tajne.  Tesla nije radio samo na električnoj struji, nego i na različitim oblicima energije do danas još uvek nezamislivim, jer je bio ispred sveta hiljadu godina u budućnost.

foto vikipedia MIhailo Pupin Srbin iz Idvora u Banatu, elektro inženjer, fizičar i pronalazač, doktor fizičke hemije, profesor univerziteta (Kolumbija univerzitet, SAD, matematička fizika), na spisku ima samo 140 svojih patenata. Majka Olimpijada je Mihailu kada je otisunuo i krenuo put Amerike poručila:

„Dete moje, ako želiš da pođeš u svet, o kome si toliko slušao na našim poselima, moraš imati još jedan par očiju — oči za čitanje i pisanje. U svetu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i pišeš. Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa; znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život budućnosti pun večne slave.”  Preko Perleza i Pančeva, zbog aktivnosti u pokretu Omladine srpske i sukoba sa nemačkom policijom je 1872. odlazi i nastavlja školovanje u  Pragu,a nakon smrti oca Konstantina 1874, u svojoj dvadesetoj godini, kreće put Amerike, gde počinje radi kao fizički radnik, uči engleski, grčki i latinski jezik, da bi jesen 1879. položio prijemni ispit, upisuje i završava studije na Kolumbija koledžu u Njujorku. Sledi povratak  u Evropu, i to Univerzitetu Kembridž zahvaljujući dobijenoj stipendiji za studije matematike i fizike, a zatim u Berlinu gde  počinje  studije eksperimentalne fizike. kod  profesora Hermana fon Helmholca, nakon čega je 1889. odbranio doktorsku disertaciju iz oblasti fizičke hemije. Električna rezonanca, kao predmet izučavanja, privukla je Pupinovu pažnju 1892. Kao rezultat toga, Pupin je pronašao električno strujno kolo sa podešavanjem u rezonancu, koji je našao primenu u radio-vezama. Ovaj patent je kasnije prodao kompaniji Markoni. Godine 1896, nakon što je Rendgen 1895. objavio svoj pronalazak H-zraka, Pupin je otkrio sekundarne rendgenske radijacije, a ubrzo nakon toga razvio je brzu metodu rendgenskog snimanja koja se sastoji u tome što se između objekta koji se snima i fotografske ploče, umeće fluorescentni ekran, čime je skraćeno vreme ekspozicije sa trajanja od oko jednog časa na svega nekoliko sekundi. Taj metod je našao široku primenu i još uvek se primenjuje. Pupinov najznačajniji pronalazak je u svetu poznat pod imenom „Pupinova teorija” (1896) kojom je rešio problem povećanja dometa prostiranja telefonskih struja. Ovo otkriće omogućilo je otklanjanje štetnog dejstva kapacitivnosti vodova koje je predstavljalo glavnu smetnju prenosa signala na dužim rastojanjima, a manifestovalo se pojavom šuma. Problem je rešen postavljanjem induktivnih kalemova na strogo određenim rastojanjima duž vodova.  Pupin je, rešavajući problem, krenuo od matematičkog Lagranžeovog rešenja za vibracije zategnute žice. Razradio je novu matematičku teoriju prenosa oscilacija kroz žicu sa raspoređenim masama i na osnovu ovog rešenja došao do potrebnih veličina u analognom električnom modelu voda sa periodično umetnutim induktivnostima. Ti induktivni kalemovi, u njegovu čast, nazvani su Pupinovi kalemovi, a proces uključivanja u liniju pupinizacija. Ovaj patent mu je doneo svetsku slavu i bogatstvo. Telefonska kompanija Bel kupila je pravo korišćenja Pupinovih kalemova 1901, kao i Kompanija Simens i Halske u Nemačkoj,) a zahvaljujući njegovim pronalascima u analognoj telefoniji funkcioniše međugradski i međunarodni telefonski saobraćaj.  Pupin je pronalazio nova rešenja u oblasti primene naizmeničnih struja. Godine 1899. razvio je teoriju veštačkih linija na kojima se zasniva matematička teorija filtera. Pupin je sugerisao i ideju negativne otpornosti i prvi je napravio indukcioni motor sa većom brzinom od sinhrone. Dokazao je da se mogu dobiti neprekidne električne oscilacije ako se negativna otpornost unese u induktivno-kapacitivno kolo. Armstrong, njegov student u laboratoriji, proizveo je negativnu otpornost primenom troelektrodne elektronske cevi-triode. Koristeći ovaj svoj rad, Armstrong je kasnije pronašao visokofrekventni cevni oscilator, na kome se zasniva savremena radio-tehnika. Kada su SAD ušle u Prvi svetski rat 1917. godine, Pupin je na Univerzitetu Kolumbija organizovao grupu za istraživanje tehnike otkrivanja podmornica. Zajedno sa svojim kolegama, profesorom Vilsom i profesorom Morkroftom, izvršio je brojna ispitivanja u cilju otkrivanja podmornica u Ki Vestu i Novom Londonu. Takođe, vršio je i istraživanja za potrebe uspostavljanja telekomunikacije između aviona.

Konačno  Kraljevina Srbija imenovala je Pupina za počasnog konzula u SAD. da bi te pozicije on je mnogo doprineo uspostavljanju međudržavnih i širih društvenih odnosa između Kraljevine Srbije, a kasnije Kraljevine Jugoslavije i SAD. Pupin je po završetku Prvog svetskog rata kao tada već poznati i priznati naučnik ali i politički uticajna figura u Americi uticao na konačne odluke Pariske mirovne konferencije kada se odlučivalo o određivanju granica buduće Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Pupin je boravio dva meseca u Parizu u vreme pregovora o miru (april — maj 1919), na poziv vlade Kraljevine SHS.

U vrlo teškoj situaciji na pregovorima po pitanju granica Jugoslavije Pupin je lično uputio Memorandum 19. marta 1919. predsedniku SAD, Vudrou Vilsonu, koji je na osnovu podataka dobijenih od Pupina o istorijskim i etničkim karakteristikama graničnih područja Dalmacije, Slovenije, Istre, Banata, Međimurja, Baranje i Makedonije svega tri dana kasnije dao izjavu o nepriznavanju Londonskog ugovora potpisanog između saveznika sa Italijom.

Milutin Milanković( rođenu u Dalju, 28. maja 1879.  a umro u Beogradu, 12. decembra 1958.) je bio je jedan od najznačajnijih i najčuvenijih srpskih naučnika, matematičar, astronom, klimatolog, geofizičar, građevinski inženjer i doktor tehničkih nauka..

Vanredni profesor primenjene matematike bio je od 1909. do 1920. godine (osim 1914—1918), dok je kao redovni profesor nebeske mehanike radio od 1920. do 1955. (osim 1941—1945) na Univerzitetu u Beogradu. Bio je 1926/27, pionir u raketnom inženjerstvu, potpredsednik SANU u tri mandata počev od 1948, direktor Astronomske opservatorije u Beogradu od 1948. do 1951, član i reosnivač Komisije 7 za nebesku mehaniku Međunarodne astronomske unije od 1948. do 1953.  Milanković je dao dva fundamentalna doprinosa nauci. Prvi doprinos je „Kanon osunčavanja Zemlje” koji karakteriše sve planete Sunčevog sistema. Drugi doprinos je teorijsko objašnjenje Zemljinih dugotrajnih klimatskih promena uzrokovanih astronomskim promenama njenog položaja u odnosu na Sunce; danas poznato kao Milankovićevi ciklusi. Ovo objašnjava pojavu ledenih doba tokom geološke prošlosti Zemlje, kao i klimatske promene na Zemlji koje se mogu očekivati u budućnosti.

Milutin Milanković je osnovao planetarnu klimatologiju izračunavanjem temperaturskih uslova u gornjim slojevima Zemljine atmosfere, kao i temperaturske uslove na planetama unutrašnjeg Sunčevog sistema (Merkuru, Veneri i Marsu) te Zemljinom prirodnom satelitu — Mesecu. Pored toga, Milanković se u geofizici smatra koautorom teorije tektonskih ploča, i to sa svojim radom Pomeranje Zemljinih obrtnih polova.

Milanković je kao autor ili koautor registrovao osam patenata, koje je u periodu 1905—1933. podnosio u različitim državama. Tokom profesorske karijere ostao je veran svom prvom životnom pozivu — građevinarstvu —, pa je radio kao konstruktor, statičar i supervizor na celom nizu građevinskih objekata od armiranog betona širom Jugoslavije. Tako je i većina patenata vezana za ovu oblast. U čast za njegova dostignuća u astronomiji, 1965. godine — nakon uspešnih sovjetskih misija koje su obavile snimanje dalje stane Meseca — naučnici Sovjetske akademije su jedan krater na strani Meseca koju ne vidimo nazvali „Milanković”. Po njemu je nazvan i krater na Marsu, a odluka je doneta  na 15. Generalnoj skupštini M. A. U. 1973.  u Sidneju (Australija). Jedan asteroid nosi naziv 1605 Milanković, a u početku je nosio službenu oznaku 1936 GA; otkrio ga je astronom Petar Đurković s Beogradske opservatorije 1936. godine. Na predlog ove opservatorije, Međunarodna astronomska unija ga je preimenovala 1979. godine, na 100. godišnjicu rođenja Milutina Milankovića. Na hiljade ovih nebeskih tela se nalazi u pojasu između Jupitera i Marsa. Takođe, na 100. godišnjicu rođenja Milankovića američki naučnici Džon Imbri i Ketrina Palmer Imbri objavili su knjigu pod nazivom Ledeno doba: rešenje tajne u kojoj su dali puno priznanje Milankovićevoj teoriji. Knjiga je prevedena i objavljena na srpski 1981. godine.

1983. godine održan je međunarodni naučni skup u američkoj državi Njujork, na Geološkoj opservatoriji Lamont Doerti na Univerzitetu Kolumbija, a nosio je naziv Milanković i klima čime je odata velika počast naučnom doprinosu srpskog velikana. U Peruđi (Italija), 1988. godine organizovan je naučni skup pod nazivom Ciklostratigrafija. Na njemu je zvanično promovisana nova istraživačka metoda koja u osnovi ima Milankovićeve cikluse osunčavanja i koja u ritmičkim smenama slojeva stena detektuje hladnije i toplije cikluse kroz koje je prošla naša planeta. 1993. godine ustanovljena je Medalja Milutin Milanković koju svake godine dodeljuje Evropsko geofizičko društvo (od 2003. nosi naziv Evropska geofizička unija), u oblasti dugotrajnih promena klime i modelovanja. Nasa je u svom izdanju Na ramenima giganta svrstala Milankovića među 15 najvećih umova svih vremena u oblasti nauke o Zemlji.

Oni kojima su baš Srbi dali najviše, Amerikanci svojim nedelima "vraćaju" sa kamatom Srbiji i srpskom narodu. U skoro 250 godina američkog postojanja postali su najomraženija svetska sila. "Intervenišu" širom sveta, sa jasnim ciljem, isključive koristi, a pod velom humanosti.  Sa slugama su sejali su smrt od Japana, Hirošime... Beograda, danas Gaze, su sejali s neba smrt, a pred  kraj proplog veka po Jugoslaviji.

Za sva zlodela vraćamo im ponovo na svoj srpski način dobrim delima.

Nole i Nikola su ih zaludeli reketom i košarkaškom loptom, a kako stvari stoji raspamećivanje će potrajati. Jedino mi u Srbiji nikako da se dozovemo pameti, i poput Nikole i Nola počistimo zlo što se ustremilo da nas odvede u okupaciju.  Ipak, kako to uvek biva dobro će  nadvladati zlo ma.

A, na Zapadu su počeli su sa Indijancima, preko građanskog i rata za nezavisnost van granica nema gde na belom svetu " ne dee "pravdu". Posle Nikole A samo je

"Najveći..." što  za sebe kaže da je baš to, puca od besa se kad Arena grmi.

Bismo svedoci nenajavljenog martovsko-aprilskog pomračenja Srbije.

Zaduži nas najveći, da baš "miljenik" crno belog dela Arene za 15-20 miliona zelenkasto-žućkasto- plavkastih 100-tki po gradu, ne računajući one preko 100.000 bez izborno doseljnih.

Valjevo sa svojim selima je primera radi, za tih 15 - 20 milki moglo postati mali centar svetske proizvodnje zdrave hrane. Da se gaji zdravo voće i povrće, da farme budu pune svinja, ovaca, bikova, krava. Da deca jašu konje i magarce, i piju mleko, od magarice. Ali ima jedno, najveće ali, jer tu je da, sve to kvari. Od prošlih izbora boli nas "samo" 150 milioa  za 15k m auto putića od Rubribreze do Popučaka.  Nismo zaboravili da je autostrada sa početnih 50 na skočila na 150 miliona do šikane u Popučkama. Sad u Valjevo posle Nemaca e što svečano otvoraju fabriku baš na rođendan hitlera, stiže i gas. Tu su livničari, takođe švapski, da nas pored Sepija zađubre i zatruju još malo. Kinezi "procvetali" u Gorenju, a Krušiku kao i obično svako gleda svoja posla. Sušna godina sjeba kakao, ode čokolada, u nebesa. Valijevci se ućutali..a u dva vrtića u 6.školi grejanje na pelet. A kasarna Žikicina pa Mišićeva, pod nosom, tek što je priključena na toplanu, gde je namontiran novi kotao, za ne daj bože ako crkne stari. A cena grejanja na + 25 u aprilu se ne smanjuje. I tako redom sve smo "srećniji i veseliji" dok nas ima.

Biće još gore, sve dok  narodu ne pukne film,  i uradi ono što biti ne može!

Kraj marta nagovestio je početak  "fudbalskog ludila na valjevskom prostorima u aprilu.

Mutant iz Parka Pećina i dalje bez povraćenog identieta "Stare dame" posle Zlatibora, "isprašio" je drugi tim Novog Pazara, Jošanicu  identičnim rezulatom  2:0 kao i večeras Partizan Pazarce u Beogradu. Suma, Ljajić  i ostali momci iz plavo bele družine, ispraćeni su u plej- aut.

Juče U Parku Pećina 45 minuta izabranika Koste Markovića za uživanje, dva efektna gola, i novi trijumf.

foto BK FK 2014 Već u 2. minutu na pas naravno, najboljeg pojedinca, Starčevića posle vađenja umnjaka izašao je na teren, Đermanović je u stilu engleskih majstora rezantnim udarcem po zemlji zaresao mrežu gostiju. Usledila je "mrtva šansa"  Đurića, naravno Starčević je ponovo bio asistent, da bi u 20. minutu  Panić pobegao odbrani Jošanice i sa desnog boka pronašao  Stojanovića,  za konačnih 2:0, i za sada ukupno 29 bodovau Trećoj ligi Zapad.

Na starije su se ugledali i mlađi.

Dečaci Radničkog sa vicešampioni Mini-maksi lige Srbije uzrasta do 10. godina. Takmičenje za započelo rekordnih  256 ekipa, a na završni turnir u Kragujevac su se plasirale 22 ekipe.

Valjevski dečaci sa kojima radi Nenad Simanić su osvojili 2.mesto!

U finalu su odoleli Crvenoj zvezdi u prvom poluvremenu(1:1) da bi u nastavku  ekipa sa selektirana iz cele Srbije nadigrala mlade Valjevce i stigla do ubedljivog trijumfa od 6:2.

Na putu do finala Zvezde bila bolja u grupnoj fazi od Radničkog 4:2,zatim su u grupi  pobeđeni Jagodina( 4:1),Kristal iz Vršca(3:0), Bambi ( Zrenjanin(6:0). dok je kraljevački Kiker bio bolji  5:2. U osmni finala je pao novopazarki Al  Ahli(3:1), u četvrtfinalu šabački Tika-Taka(1:0). U polufinalu  pasoš za finle je  viziran posle trijumfa nad  zrenjaninskim Proleterom 4:1.

Rezultat dečaka je vredan pažnje, a  Nenad Simanić je potvrdio da je u radu sa najmlađima bez premca na valjevskim prostorima. 

Generacijski blizu, ali bez podrške i uslova u kojima radi  Simanić, Vićentije- Vića- Simović, golgeter mioničke Ribnice svih vremena, sin rano preminulog poete fudbalske igre i "cepača" protivničkih mreža, najpre u dresu,  najpre Ribnice, a zatim u zlatno doba valjevskog Metalca, Palente Simovića, je sa još mlađom generacijim dečaka Ribnice, napravio čudo. Dečaci rođeni 2015, kao  drugoplasirani, prvi je na turniru u Mionici bio valjevski Tešnjar, ali je odustao,  idu na  finalni turnir  Mini maksi lige u Kragujevac.

Mali Mioničani će od 12. do 14. aprila igrati sa vršnjacima iz grada  domaćina Kragujevca, Čačka, Zaječara, Bačke Palanke, Temerina, Bujanovca, Vranja, Novog Sada  Beograda, Niša, Novog Pazara, Kosovske Mitrovice, Pančeva,  Zrenjanina, Petrovca na Mlavi, Arilja, Batajnice, Užica, Jagodine za što bolji plasman.

Rinica je u grupu sa šabačkom Mačvom, Suboticom, Jedinstvom iz Kruševca i OFK-om  iz Beograda.

Po 2 najuspešnije ekipe iz svih osam grupa, takmičenje nastavljaju u osmini finala. Crvena zvezda je najveći favorit turnira, a mladi Miončani poručuju: Mi  verujemo  u sebe i pobedićemo, ma koliko naši rivali budu jaki!

Trebalo je strpljenja i dočekati  da bude što biti ne može u valjevskom svetu fudbala. Posle tri gorke "nule"  najteža je došla kao posledica oružane pljačke" protiv  FAP-a na prolećnoj premijeri u sred Valjeva, stigao je trijumf.

Lopovluk "projektovnih" za Prvu ligu Pribojaca imao je za posledicu  (ne)očekivane ostavke trenera, između ostalog i zbog odlaska pola tima bez njihove saglasnosti. Na žalost zatajio je faktor lične spremnosti na žrtvu, i odgovornost, inače danas uobičajenog "pravila igre".

Trebalo je puno vremena da se prepoznaju ljubav, znanje,  i organizacione sposobnosti Ilije Pavlovića, danas i formalno predsednika kluba iz Parka Pećina.

Čovek od znanja i uspeha, menadžer za mnogo veći biznis od fudbala, je konačno izašao iz senke. Okrenuo je list i postao vodič. Odlučno i sistematski  je krenuo od nule. Za početak nema više loših manira zbog kojih je i klub razvaljen voljom štetočine veka.

Na sreću virovački nepomenik je nestao iz fudbala, ali tek pošto se konačno smučio samom sebi, a valjda je bilo i zorta, jer svašta narod priča.

Sistem se gradi od nule. Selekcije su formirane. Pored seniorske, raste i juniorska, trenutno i "trećem razredu". Za kadete i još mlađe tek počinje prava bitka. Pred Dejanom Stojanovićem, Peđom Starčevićem, Markom Isidorovićem, Aleksandrom Đorđevićem-Robajcem i Nikolom  Ranisavljevićem su izazovi i iskušenja. Konkurencija fudbalskoh škola ih tera na maksimalnu ozbiljnost i dodatni napor. A infrastruktura je bitan faktor svakog uspeha. Kada stigne "veštak" u Park Pećina, do juna daće Bog, teren na Krušiku doživi novo vaskrsnuće i povratak u život, a sa njim i restoran, biće uslova da svane valjda i valjevskom fudbalu, konačno.

Ispostavlja se da je angažovanje Koste Markovića, kouča od znanja, ali sa vizijom da valjevska deca mogu da nose teret Treće lige, bio pun pogodak.

Poraz od Poleta nije pokolebao mladog trenera. Nedelju dana kasnije,  poslednje subote marta sa toplim danom stigla je vrelina radosti pobede. Kosta je u Čajetini zabeležio svoju prvi trenerski pobedu u Trećoj ligi, i to  protiv eks superligaša Zlatibora od 2:1. Upisana je  brejkčina proleća za nadu da fudbal u Valjevu ipak nije umro, i da će preživeti u vremenu kada se zna kome je i zašto sve podređeno.

Kosta je preuzeo prvi tim posle neviđene krađe protiv FAP-a. Marković je mudro i znalački osmislio kako da vodi sada još više podmlađenu ekipu. Preko noći je momcima vratio veru u sopstvene vrednosti. Kao igrač bio  je kreator ali i lucidan napadač. Afinitet da forsira mlade, i da igra napadački ne menja, a poverenje gradi isključivo na posvećenosti, radu,  i ljubavi prema mladim igračima. Kraj Morave u Čačku je bio na pragu trijumfa na svojoj trenerskoj premijeri. Polet je ipak boljom igrom, i naravno uz faktor sreće, poraz pretvorio u pobedu od 2:1. Ali odavno neviđeno, da deca grizu, da ne odustaju od fajta, i da se bore do kraja, bez predaje, odnosno da  imaju štofa da igraju ozbiljan fudbal, što se moglo videti u Čajetini, uliva nadu da je Marković na pravom putu. 

U gradu "Zlatne gondole" i košarke(KK Zlatibor) Kostina "laka konjica" preorala je  "švajcariju" i gle napravila čudo! Momci su doneli sva tri boda u Valjevo.

Zanimljivo je da su sva tri gola postigli Valjevci i to u drugom poluvremenu, posle dve propuštene šanse u prvih 45.minuta.

U nameri da spreči najgore u 62. minutu Pavle Stojanović je glavom loptu poslao u sopstvenu mrežu. Pogodili su Zlatiborci i stativu. Kosta je osetio trenutak i u igru je ubacio "svežu krv" najboljeg u ovom trenutku Davida Starčevića i Aleksića. Usledio je preokret u poslednjih 15 minuta meča. Ranisavljević je pobegao po levoj strani, i sa korner linije vratio loptu do Pavla Stojanovića, veštog da pravovremeno u "rupi" pronađe  Nemanju Panića, sigurnog za mat Đokovića. Isti scenario sledi u 83. minutu. Tropotezna akcija  Starčević-Aleksić-Panić donosi novu bravuru, za trijumf ekipi ponovo sa šmekom "Stare dame" iz Parka Pećina. 

Varnice su sevnule na "švajcariji"  hoće li biti "munja i gromova" u Parku Pećina?

Eto prilike da vidimo već za 7 dana kada u goste stiže Jošanica sa "oranice". Posle "Zlatibore pitaj Taru", u subotu će izgleda zagrmeti "Ta vala, ta vala, ta valjevska podvala!

Vala red je, načekasmo se baš dugo, dugo!

Autentični Valjevac, arhitekta Dragan Vasiljević(69), oduvek svoj, stručan, posvećen, vredan, osoben, sa dušom anđela, ošinut  munjom sudbine, da li još nečim, očigledno životno ugrožen, ipak napustio je zdravstvenu ustanovu, da bi koji munut kasnije, verujući svom srcu, krenuo  na put bez povratka.

Voljom sudbine okončao je svoj zemaljski život kraj mesta svoje ljubavi košarakaškog igrališta na Studentu. Srce neugasivi motor života je stalo, i naš Vasa se preselio na neko bolje mesto. Postao je deo neugasive svetlosti što nas sve čeka.

Valjevke Valjevci su se u petak, 29. marta 2024. godine oprostili od Vase,  stvaraoca, vrhuskog profesionalca, iskonskog Valjevca, divnog čoveka i prijatelja.

Biranim rečima na oproštaju od Vase su govorili prijateljica od detinstva bibliotekarka Dragica Parezanović, čovek Studenta kome je poklonio najlepše dane advokat Luka Ačimović, i drugar sa kojim je rado delio poslednje godine svog života novinar književnik i publicista Miloš Jevtić. Podsećanje na Vasin život i borbu da svoj Grad Valjevo, bio je svojevrsni omaž čoveku svetlosnu godinu ispred svog vremena, svetioniku nevidljivom za svaku vlast u vrememu svog trajanja. 

Odavno na jednom mestu nije bilo  više Valjevki i Valjevaca koji bi danas zajednički itekako mogli da izvuku iz blata u kome je Valjevo zaglavljeno decenijama. U svoje svoje ime mogli bi da nastave Vasino delo i Valjevu svojim vrate ono što mu je oduvek pripadalo, dušu i ljubav bez koje života nema

Vasa je bio čovek širokih vidika, vizionar, uvek pažljiv i raspoložen za svakog pristojnog sagovornika. Voleo je košarku i bio jedan od osnivača Studenta, ali jeidnstbena duša, naklonjen  umetnosti i estetici, u duši skriveni buntovnik, i mangup sa gospdoskom manirima.

Vasa je bio poseban u svakom smislu te reči, originalna persona, a skroman i drag čovek.

Pored košarke ogroman doprinos je dao je kulturi Grada Valjeva. Akter i osnovač valjevskog Jazz Festa,  idejni tvorac diskoteke na Studentu, ali brojnih koncerata najvećih YU rok i pop zvezda, ućivao je u ćarima Beograda , ali beu Valjeva nije mogao.  U svom Gradu se angažovao na na očuvanju autentičnosti celina i očuvanja vizure i danas  neprocenljive vrednosti  za Valjevke i Valjevce.

Dragan Vasiljević sahranjen je na Novom groblju u Valjevu u prisustvu članova bliske rodbine, više stotina brojnih prijatelja, kolega  i poštovalaca. Vasa je postao deo neugasive svetlosti, ostavljajući  neizbrisivi  pečat  u svom gradu Valjevu.

.