Prvi korak u svemu što čovek radi je želja, da dođe do cilja i ostvari svoj plan. Valjevka Mirjana Đukić(22) je proglašena za studenktinju generacije na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Novom Sadu.

Mirka kako je zovu najvoljeniji je srećna, a sada samo sa motivom  više da nastavi  usavršavanje.

„Jedan divan citat kaže “Početna tačka svakog uspeha je želja”, i baš sam sve postigla jer sam najpre želela da posle Valjevske gimnazije nastavim da učim. Na početku studija moja želja je bila da se dokažem u najboljem svetlu, da uverim sebe i da pokažem svima šta sve mogu. Nagrada za studentkinju generacije je došla samo kao motiv više za dalji napredak. Verujem da je za ovako nešto potrebna želja, mnogo truda, ali i bliski ljudi koji podržavaju svaki moj korak“, kaže Mira za naš portal i rado ističe svoj apetit i „glad“ za znanjem.

„ Pored redovnih obaveza na fakultetu, angažovana sam kao trener u školici sporta za decu uzrasta od 4 do 11 godina. Odbojka je moja sportska ljubav. Aktivno igram u jednom klubu u Novom Sadu. Na fakultetu su organizovana brojna volontiranja, pa sam tako volontirala na atletskim trkama, Evropskom sambo prvenstvu, Evropskom turniru za mlade “Serbian U17 & Youth International Novi Sad 2022”… Pohađala sam obuku i uspešno sam se obučila na naprednom kursu prve pomoći i član sam Sekcije prve pomoći Medicinskog fakulteta u Novom Sadu.

Mirka bez svog Valjeva, i naravno porodice, oko koje se svet okreće,  ne može.

"Svaki boravak  Valjevu je prlika da pomažem, ali pre svega da stičem nova znanja. Uvek sam uz svoju porodicu u Fitnes centru Top Form. Od malena sam želela  da budem ono što je moj tata Goran. Kroz celo školovanje ta ideja vodilja mi se provlačila kroz glavu. Od malih nogu smo i brat i ja u sportu, roditelji su nam bili vrlo uspešni sportisti, pa se vrlo rano javila ta ljubav usmerena na fizičku aktivnost i sport. Vremenom sam postala sigurna da je baš to moj “životni poziv”.

Ova struka je vrlo široka i značajna istiće Mirka.

Bez onoga za šta se moje kolege i ja borimo, a to je fizička aktivnost, nema kvalitetnog života. Ono što mene najviše privlači je upravo rad sa ljudima, a posebno sa decom".

Mirka je bila i učesnik dve naučne konferencije u Zagrebu gde sam predstavila svoje naučne radove, jer kad se hoće sve se se može.

„ Ne bih mogla reći da fakultet traži odricanje od bilo čega. Barem iz mog ugla sve je stvar dobre organizacije. Ukoliko se dobro organizujem imam vremena i za učenje i za trening i za prijatelje. 

Diploma je na dohvat ruke ali novi cilj je već postavljen.

"Posle sticanja diplome planiram da nastavim master studije. Želim da pišem naučne radove i da se bavim praktičnim delom naše struke. Nakon onoga što sam naučila na fakultetu i uz mamu uspešnu atletičarku, i tatu Gorana, nekada  juniorskog šampiona na 1.500 metara, od pre godinu dana doktora sporskih nauka, i to iz oblasti fizičkog vaspitanja, sporta i kineziterapije. Želim da nastavim da se bavim upravo kineziterapijom ali i ostalim vidovima trenažnog procesa", kaže na kraju svog viđena uspeha, i priznanja  studentkinja generacije na novosadskom DIF-u, gde se  u prvu godinu upisuje 250 studenata. Diplome su stekli mnogi vrhunski sportisti poput  Maja Ognjenović, Milice Novaković, Gorana Obradovića, Zorana Gajića, Nebojše Grujića, Predraga Drobnjaka...

Kad je želja  iskrena, spontano nastala u srcu,  ostvarljiva je. Ako je simbioza nas i želje obostrana, i dolazi iz naše duše je prvi i presudni i najvažniji korak je ostvaren. Zato smo različiti, jedinstevni I posebni jer  želje su u skladu dušom,  koja nam je darovala živor na ovom svetu. A ispunjenje tuđih  želja učiniće nas manje srećnim i ispunjenim. Zato se naše želje  autentične, iskrene. 

Mirjana-Mirka-Đukić  je pred novim izazovima, u potrazi za još više znanja, ljubavi, uspeha i radosti života.

 Ostaje samo da Miri poželimo da pregršt svojih želja uspešno ostvari,  bratu Nikoli, od jeseni  da je sledi na istom putu.  

Najgledaniji i finansijski naprivilegovaniji, u valjevskom svetu sporta, najpopularniji, vam svake sumnje,  KK Metalac je sa 7 pobeda, jesenas i 4 u 2024, stigao do ukupni 11 trijumfa u KLS. Osvojeni bodovi na Dorćolu 27.febuara bili su ključni u borbi za opstanak. Momci su ostvarili zacrtanu plan Upravnog odbora, pardon, predsednika  Vladana Jankovića, ali pred kraj prezanog roka usledio rastanak sa dvojicom najboljih, centrom Savom Lešićem i plejom  Keni Dajom, novim članovima Igokee, i zemunske Mladosti.

Sava Lešić je novi član ABA ligaša Igokee iz Laktaša.

Lešić je očekivano  najbolji  igrač KLS  sa 567 indeksnih poena. Prvi je strelac sa 440 koševa, drugi skakač(334 skoka), treći trojkaš, sedmi šuter za dva, najčešće fauliran igrač, izvođač čak 157 slobodnih bacanja. Odigrao je  662 minuta, i na četiri  meča je odsustvao zbog povreda. Novi član KK Igokea je dete Partizana, a u Valjevu je  pokazao vrhunsko košarkaško umeće, nosio ekipu u brojnim iskušenjima. Tokom sezone je  dokazao majstorstvo na parket, a da je  džentlmen takoše je bilo poznato. Gospodski  se oprostio od Metalca, odrekavši se martosvkih prenadležnosti.

U Igokei  Lešić ostaje do kraja sezone. Klub iz Republike Srpske ima trenutno 11 pobeda, a najveća je izvojevana  protiv Partizana u Beogradu. Igokea je ambiciozna  da  trenutno osmo mesto (11 pobeda) prepusti ( Derbiju isti broj trujumfa), Megi(12 pobeda) i Zadru (13 pobeda) i da se domogne 5 pozicije pred drugi deo sezone.

Američki plejmejker Keni Day je igrao izvanredno na većini utakmica, kada je bio faktor ix  u ne malom broju pobeda  Metalca tokom sezone. Day je itekako  zaslužan za izboren opstanak, a preselio  se u redove Zemuna. Pokušaće  da pomogne Mladosti, trenutno sa 6 pobeda da izbori opstanak  u KLS. Da dolazi u Zemun sa indeksom uspešnosti 439, sa 367 ubačenih poena,149 skokova i 112 asitencija, što ga čini trenutno PETIM igračem KLS. Čini se da ima sve uslove da preuzme prvo mesto Save Lešiča i osvoji tutul MVP KLS . Konkurenti su mu Markovič iz OKK Beograda(561ip), Vrščani Simič (560) ip), i Filip Nelson (530ip) i Kroft Krintieris iz kragujevačkog Radničkog.

Metalac je od leta do početka sezone doveo i otpustio veči  broj igrača. Na početku tim je preuzeo, na kratko,  ponovo u Metalcu,  Branislav Ratkovica. Keni Day, Protić, Lakić, Đuran, Mušikić, Bajić, Frenklin, Bandi, Čabrilo,  Stanković... su u prvi mah bili preveliki finansijski teret za bužet kluba, ali  Ratkovica nije želeo da čeka novi krug u izboru igrača.

Zamenio ga je "trvdoglavi" Saša Milićević, da bi posle neuspešnog drugog, tek u trećem "krugu" napravljen  aktuelni tim, sa Savom Lešićem, Gruborom, Đuranom, Dayom, Bajićem, Sinovecom, Jankovićem, Tefilovićem, kinezom  Šanvejom,  i poslednjim novajlijom Amerikancem Armstrongom. Pridruženi su i omladinci Gnjato, braća Obućina, Popović, a valjda će sada i Pajić. Ne treba isticati da je poslednji izbor bio skuplji od prvog,  dok su kineska turneja donela 10.000 a  mladi  Kinez dodatni benfit  klubu od oktobra do kraja feberuara 10.500 eura. NIje tajna da je za aktuelni sastav ekipe "malo" zaslužan, trenutno "nekooperativni slobodni strelac" sa Upravnim odborom Mićko Kačarević. Momak za malo veća dela od trenutnih "nedela" koja bi da mu se nakeleme od "kipovanja" peleta do igrica" sa Keni Dajom. Sa kumom samodolećeg nije se šaliti!

Iako uspešan na startu , pobeđen je favorit broj jedan lige Spartak u Valjevu, mladi trener Saša Milićević se razišao sa predsednikom. Razlog odbijanje da kazni igrače posle blamaže i katastrofe u Subotici, u besmislenij Super ligi. To što je koji mesec kasnije u novoj sezoni "počistio" prvog favorita KLS baš "subitičke golubove" bilo je premalo da se izbegne besmileni razlaz. Samostalnost je Saša platio preskupo, odlaskom, da bi ekspresno  "s neba  pao" Srđan Flajs. Mahom pomoćnik, od C.zvezde  do podogoričke Budućnosti gde je bio prvi saradnik pokojnom Dejanu Milojeviću, pa kasnije Aleksandru  Džikiću, a isti posao je radio i u Jerusalimu, lepo se opario u Metalcu, iako tokom sezone u Valjevu je pokazao  neprirodnu mirnoću, kao i odsutvo želje da se na utakmicama previše meša u svoj posao. Primetna je kooperativnost sa Upravnim odborom, a  razlog su naravno uslovi pod kojima radi u Metalcu.

Valjevski tim očekuje još 6 utakmica do kraja sezone.

Već u subotu dolazi Novi Pazar, teoretski sa šansom da pobedom u Valjevu i u još 4 meča ipak opstane. Metalac bi mogao, u niži rang, ima ih koji baš to želi, iako su do juče bili na "kazanu" kluba. Šanse da se to ostvari su ravne onima koje ima nacionalna ljubimica, da se domogne plej ina Evrolige.

Posle Pazara, i naravni sigurne pobede Metalcu slede gostovanja Džokeru,  OKK Beogradu i Radničkom. U Valjevo stižu Čačak i užička  Sloboda. A šta će biti posle 14. aprila, to je deo neispričane priče, sa dva moguća ishoda,ili, ili. Najpre treba opravdati novac i gradskog budžeta, a ne bude li bio pokriven valjanim papirima, biće frke po već viđenom scenariju.   

Vreme smrti traje, što prirodno, biološki, na žalost mnogo više izazvano ZLOM. Neljudi ne staju, Od razbijanja  SFRJ, uvođenja sankcija SRJ, početkom 90-ih prošlog veka, konačno do agresije 1999. NATO bombe su ubijale nevinu decu i žene, ljude. Uništena su privredna dobra stvarana skoro pola veka, i ogroman deo infrastrukture širom  SR Srbije.

Kancer zla se nastavlja sa produženim rokom trajanja traje. Potvrda su i pune bolnice onkoloških pacijenata.

Samo u valjevskom kraju ih je registrovano više od 15.000, a isto toliko neregistrovanih. Polovina Valjevki i Valjevca su smrtno ugroženi!

U Opštoj bolnici Valjevo su od skora sa dve magnetne rezonance.  Simensova  stara skoro dve decenije "brije", a tek pristigla američka, smeštena u bivšu rentgen sobu, nije ni prići švabici" plus svako snimanje je zahtvenije, skuplje, i  "guta " mnogo više vremena. Specijalisti doktori rentgenozi ne staju. Rade od jutra do ponoći,  jer život nema cenu. 

Srbija vapi za savremenim  bolnicama i medicinskom opremom za  dijagnostiku i lečenje ljudi. A samo oduzetim novcem stečenim lopovlukom, u pitanje su "sami" milijarde evra, i uloženim u zdravu proizvodnju zdrave hrane bili bismo svetski lider. Ali valja graditi stadione, autoputeve, a sad nekakav ničim izazvan, osim pohlepom za ekstra zaradom i tamo neki EKSPO.

Posle okupacije Kosova i Metohije plan nestajanje Srbije se ostvaruje, dok gledamo svakog dana dve lažne elite kako se medjusobno "kolju za vlast"u Beogradu, pošto su posle očigldene krađe izbora, ipak "podelili kolač" u državnom Parlamentu.

A pre samo četiti decenije, crvenu svetlost je u zlo pretvorila julovska pohlepa. Haški kazamat je ubio Slobodana Miloševića, izdatog od naslednika na vlasti. Ma kakav bio i šta radio , moralo mu se suditi  u Srbiji. Posle crvene stigla je žuta poslušnička bagra. Po naređenju onih koji su ih doveli na vlast, i danas aktuelni okupatori  Srbije "streljali" su Zorana Đinđića. A, hteo je samo da odbrani Kosovo i Metohiju od okupacije. Zoran se nije ni ohladio, već su na scenu stupili  jahači apokalipse. Sve preostalo su nastavili da razvajuju i uništavaju, pri tom se praveći lične imperije.

Urnisali su,  između ostalog i medije. Strani investitori su dobili ogroman novac za nastavak jedino još preostalog, pljačke naroda u Srbiji.

Izdaja i smrad onih su  dali zeleno svetlo okupatorima jašu kako im je volja, baš onih  što su nas zasipali bombama sa osiromašenim uranijiom, zaudara. Dug je spisak izdajnika, od i danas preprivilegovanog Draškovića, Đelića, "privatizatora" 1.300 preduzeća Vlahovića, "kališnjikov "bankara" i muzičara, i danas eksperta Dinkića, manistra vojnog Šutanovca... Po ugledu na  prehodnike u predsednički fotelju okupatori su doveli presvučenog radikala,  Nikolić, da bui ga preko noći oduvao i Srbiju je prisvojio najbolji student Pravnog fakulteta,  po zanimanju predsednik svega što  je u SR Srbiji za predsednikovanje. "Okovao" je medije i  pretvorio ih u mejnstrim i fejknjuz osoku blato, bez presedana. Na sreću odupiru mu se sve više i jače nepotčinjeni novinari sa jutjub kanala portala, najslobodnijeg Tabloida, reč Milovana Brkića prži, ali ima i čestitih "zviždaća". Čuje se sve više glas  stručnih, odgovornih i hrabrih naučnika, profesora, tužiteljki, sudija, policajaca i policajki, kulturnih i sportskih  poslenika.

Jednom rečju, SELJACI,kao i uvek su da brane nebranjeno, a danas samo  podižu glas časti i poštenja!

Svi u ovoj napaćenoj i pre svega pridonim bigastvima, vodom, zemljim i vazduhom prebagatoji zemljoraničkoj Srbiji, vučemo korena sa sela,  jedinoj nadi za spas svih nas! 

ALi umesto u selo i poljoprivredu, subvencije idu stranim investitorima.

Pored  infrastrukture, zemlje, puteva, struje, vode, vazduha, Nemci, Kinezi, Italijani, Austrajanci, Koreanci i ostali  stranci, dobijaju najjeftiniju radnu snagu,  sirovine i energente. Mogućnost da zbrišu, i da prebace montažne objekte- proizvodne hale na druge destinacije, pošto potroše subvencije za svako radno mesto, u još jeftinju zonu, obilato koriste, jer Zakon, ovakav kakav je  je, znas e ko ga tumači i primenjuje, A stižu da zamene nezadovoljne srpske robove, Pakistanci, Indijci, ljudi iz Bangladeša...   

Dobar dan Kolumbo, reče neko, okupacija ove vrste ne traje od juče, već skoro četvrt veka. Žuta mantra je samo nastavljena na još gori i okrutniji način!

Ali i u ovako okupiranoj Srbije nije sve crno. Sve više postaje crno belo!

Talas nepotčinjenog crno belog sveta,  onog što  grmi u Areni Beograd, pre dva dana na Marakani, a sutra će ponovo na svom stadionu protiv umišljenog da može sve, raste poput plime. Maske  su odavno pale, sve je podređeno klubu njihovog, ali ne NAŠEG vođe, pa se zato "ne mešaju u  politiku".

Jedan jedini, priznat da je najbolji od svih u svom poslu, Željko Obradović, je baš takav iz više razoga. Žoc nikada nije uputio ružnu reč  svojim protivnicima na terenu, navijačima rivala, ali zato grmi na utakmici na svoje igrače. Dok mu se Evropa klanja gde god se pojavi, mrzitelji, zna se ko su, anazivaju ga ivaju tiraninom, i svakajakim pogrdnim imenima, ne sraju.

Izostanak podrške, uništitelj, ali samo u pokušaju, Partizana mu nije oprostio. Na utakmicama crno belog sveta se  skandira igračima, klubu i naravno  Željku. Ljudi od 3 do 93 se  raduju  i tuguje kad se pobeđuje i kad se gubi.

Crno bela  ljubav je jača od svake politike.

Jača je od svih ubačenih paravojski, skrivenih u navijačkim majicama.

Istina i borba za pobedu ruši sve  laži što otrovom kerber mediji bezočno seju,  da bi pobede unizili  svojim lažina i (ne)delima.

Saznavši da A licenca ipak ne stiže u klub koji voli više od svega na svetu, posle svih "igrica" do otimanja sponzorstva, najveći od svih sa Severa se ustremio se na Žoca.

Nazvao je klub koji ruši deceniju i duže, samim tim i Žoca  državnim  projektom, izazvlao je udar groma,  i odgovor ko je državni projekat, i jasan stav da država pomaže, ali samo 30% sredstava, dok 70% klub donosi, i uskoro će se odreći načisto udela države.

Dvostruko direktno tv obraćanje iznenađenog i uvređenog. Pominjanje neplaćenog poreza, dolazak poreske i budžetske inspekcije, prebrojavanje prisutnih u Areni, jer ih ima manje od prijavljenih na utakmicama Evrolige, a porez se ne plaća, bili su neuspeli pokušaj "slatke" osveta Žocu, i dokazivanja a ko je Baja. Munjevita akcija "kontrole letenja" i momentalno dejstvovanje, u pokušaju  da ulove "NLO" i  vanzemaljce još traje.  Kada si stvarno najbolji i iznad svih u Srbiji, i otvoreno umišljenom tresneš u lice istinu jasno je  da postaješ prava i potrebna opozicija svemu što ruži živote običnih ljudi. Usledio je šokatni fdubalski remi na "Rajku". Proglašeni za nivo Bajerna nisu pobedili. I dalje gledaju u leđa, "otpisanima" s druge strane Topčiderkog brda. Miriše da pucaju po svim šavovima, dokaz su "duvači"  koje sami biraju, sposobnida rade sve, ali ne i da postižu golove. 

Stižu novi delegirani "specijalci" za otimanje iz očiju, jer ako se ne bude ponovo šamion u nameštenoj ligi, ode mast u propast.  Ipak tu su juče Pambukovica, prekjuče Mala Krsna, a sutra videećemo ko, jer sve mora da bude regularno i čisto. Posle Loznice, na stadion još uvek ne može da uđe dabl deker, i na listu je čekanja za prijem, a dobacio je sa 20 na 40 milki, otvorenog u Lskovcu, i uskoro načisto gotovog u Zaječaru, valja graditi Nacionalni osd milijardicu i kusur, u JaRkovu što bi rekla prekrštenim Surčincima premijerka,  plus  EKSPO , sada vredan, još se ne zna tačno koliko novozaduženih  milijardi evra. 

Šta to bi lična odgovornost, koga još to dotiče. Važno je "nema krađe, nema okupacije, i naravno biće para i kopačaka".

I da ne zaboravim,  izbori u Beogradu su najverovatnije 2.juna a ne 28.aprila. Predizborna utakmica se uveliko igra, od Male Krsne, Pambukovice, do Surdulice, Niša, Lučana, ali i bez Milojevića i Duljaja, i naravno lajkovačkog i grošničkog đilkoša, koliko još puta režisera u pokušaju po nalogu  kuće sumraka ugase ono što se još uvek zove srpski fudbal.   

Očigledno, i posle 2000. godina rečenica:  "Oprosti im Bože, ne znaju šta rade" i danas ima svoju nemerljuvu težinu!