Osta za nama najbolje organizovano SP u fudbalu od postanka do danas. Nikada veća dramaturgija na svim nivioima obeležila je Mundijal. Francuska je šampion sveta, a malena Hrvatska je postala fudbalska velesila, vicešampion sveta, i dalje pritisnuta politikantski nastrojenom patološkom mržnjim prema svemu što je srpsko.

Možda se jednog dana ipak obistini i  pobede ljubav i drugarstvo.

Činjenica je, otpisani Novak Đoković sam pritiv svih, pobedio na Vimbldonu. Nole je ostao ponos Srbije, a da mu nije obećano 10 miliona evra ako pobedi najbolje na svetu.

Oni što im obeća obećanko, usraše motku.

Najveći pobednici veći od od šampiona Francuske su Rusija, ruski narod, država, Putin i naravno  reprezentacija.

Englezi su rušili Rusiju na svoj način, prljavom propagandom najviše. Kako su radili, prošli su sjajno. Svet je video najbolje prvenstvo ikada. Besprekornu organizaciju, gostoprimstvo za primer, Rusiju na terenu pre Mundijala ni snovima na vrhu. Na na kraju  rulet penal Ruisima je doneo šesto mesto, a Hrvatima finale.

Sreća je faktor svakog uspeha pa i ovog na Mundijalu u Rusiji

Na Tajlandu se desila drama posle ludosti gle čuda fudbalskog trenera da povede decu u smrt, ali ljudskost, mudrost, istrajnost,  hrabrost i sreća su pobedili. Deca su danas konačno u svojim domovima.

Političari širom sveta su bili au autu mesec dana. "Ugasio" ih  je fudbal.

Sva ekonomska, društvena i  politička pitanja su zaleđena, osim kiše što još uvek pada.

Senzacionalni uspeh Hrvatske i novi fudbalski debakl Srbije imaju svoje razloge.

U Rusiji su kažu najveći fudbalski pobednici Hrvati, iz najmanje slovenske zemlje ikad na SP. I  Čehoslovačka je jednom bila u finalu SP.

Rusija sa  150 miliona Rusa, 50 miliona  Poljaka,  40 miliona  Ukrajinaca i dalje samo sanjaju finale SP.

Fudbal govori mnogo, a ponajviše o  mentalitetu. Više je od igre i puke  partije šaha, posebno ako šah igraju poltikanti i političari.

Srećno u završnici zahvaljujući manjku žutih kartona,  Japanci su fascinirali svet. Samurajski su pali na putu ka Plimpu u želji da  dokrajče već otpisane "crvene đavole". 

Brazilcima je fudbal samba, Nemci su mašine, Belgijanci sve po malo, ali i sve bliže da budu vrhunski majstori ove igre. 

Balkanci su ostali u svom svetu improvizacije. Hrvati lišeni uticaja politike predvođenim selektorom Dalićem i Modrićem  uloviše finale!

Da Srbija nema  šlif za  organizaciju, potvrdio je rezulat iz Rusije.

Vekovni duh germanizacije u Hrvatskoj i nekad  u Čehoslovačkoj je ostao u genima do danas.

Hrvatska je pored sistema, ponovo ističem,  imala genija Luku Modrića, i još par Srba, pa  je  spretno, hrabro i borbeno i naravno pre svega srećno izborila finale.

Zanemeo je   srpski tv komentator iz Moskve, kad Hrvati dadoše  gol Francizima. A kad ih sudije pokradoše  finalu ne vide. Previde  i penale za Srbiju nad Mitrovićem protiv Brazila i Švajcarske. Valjda mu javili,jer  baš tako  treba.

Francuska je u finalu imala pomoć prijatelja - sudija, ali je ruku na srce znala jr da postigne gol, što je kruna fudbalske igre, a tek kakav, i da primi.

Hrvatska je finalom u Moskvi  postavili crtu malim zemljama.

Budaletine kakvih je malo, su  albanski igrači  iz Švajcarske reprezentacije. Ali koji dan kasnije  ušile su hrvatske lude Vida i Vukojević. Pijani su  pozdravljali ukrajinske fašiste posle utakmice sa Rusijom.

Kazna je izostala, jer  FIFA ima svoje dvostruke standarde, od VAR-a do naci- fazi-zma bez granica, i naravno, od zemlje do zemlje.

Engleska domovina modernog fudbala je tamo gde treba da bude. Lažna gospoda i džentlmeni su jednom prevarili fudbalski svet, i to 1968.

I ovoga puta su pokušali da otmu. Međutim  vremena  krađe svega što im padne pod ruku u belom svetu su  odavno prošla. Ostaje samo gorak ukus da su Srbiju  optuživali za genocid, izrodi ljudskog roda što pola sveta porobiše i opljačkaše. Baš zbog svoje genocidne politke i danas su omiljeni  u svetu.

Mnogo važnije od svih zarađenih milijardi i miliona evra je sposobnost jednog naroda da ne mrzi, a to je gubitnik broj 1 na Mundijalu, Srbija.

E baš taj detalj je bacio u zasenak  fudbalsko ludilo i mržnju komšija.

Srpski tim je igrao samo na momente kako treba, ratnički. Saa taktikom  gazi rivala pa prekini ofanzivu i  povuci se nazad, uspeh je izostao.

Kaže istorija da je  Srbija  uvek  u miru gubili ono što na bojnom polju dobije.

Slika i prilika je  drugo poluvreme sa  Švajcarskom. Lopov Brih je samo overio pad Srbije. Spasa nije bilo. Igrala je Srbija  bez Živkovića sposobnog da u napadu  pretrči kad poželi kako i koga hoće. Koliko je faktor brzine  u igri bitan uverila se  spora odbrana sajdžija u osmini finala.  A  za Srbiju su igralii  oni koji nemaju mesta u srpskom klupskom fudbalu, ali je NEKO rekao da treba da igraju.

Srbija je ipak pokradena. Brih  je vraćen kući. Da se kojim slučajem "pobila" sa Švajcarcima i Brazlicima, poput  Hrvata sa Francuzima, u finalu, možda bi i nešto   i napravila

Biće da se  atmosfera srpske politike i klupskog fudbala totalno prenela i u reprezentativni  fudbal.

Smenjen je selektor Muslin drzak da određuje  ko treba da igra. Postavljen pomoćnik, od danas sa mandatom da i dalje vodi koga poželi vođa, mendžeri i ko zna ko još.

Kapitulacija nema alternative, i stav odozgo da  se nikad više neće ratovati, se vratio kao bumerang srpskom fudbalu u Rusiji. Švajcarska je napala Krstajićevcu vojsku, i epilog je poznat. Mnogo podseća na moguće ostvarenje pretnji ratnih zločinaca u Briselu da su bez alternative. Hoće Kosovo i Metohiju, a Srbiji ništa.

Ali ta viša faza osioniog ludila, proisteklog po nalogu sa one strane bare, nije fudbalska, već sfera politike, u kojoj samo reči imaju smisao,a nedela besmisao, traje.

Znamo samo da u ratu, ne bilo ga nikada,  a ma ko bio inicijator, Srbija ne gubi.

A taj isti narod u Srbiji, i posle šikane kakvu svet nije video skoro 30 godina,  ima simpatije za Hrvatsku čija predsednica mrtva hladna reče da baš sa tim i takvim Albancima vodi rat protiv Srbije, i kako reče  "braća su po oružju".

Hrvatsko slavlje sa Tompsonom je primljeno sa rezignacijom u Srbiji, zaboravnoj da shvati da je  temelj hrvatskog društva mržnja, mržnja, i samo mržnja, svega što je srpsko. Sreća je da mladi sve manje prepoznaju tu vrstu izopačenosti, starijih.

Ipak baš to  da je u finalu deo  Srbije, ne mali, sigurno gledao sa simpatijama  Hrvatsku, po prvi put u kockastim dresovima, što im ne doneše sreću, kao teget plavi pre toga, kazuje ko su veći ljudi.

Da li oni pokatoličeni Srbi, ili oni pravoslavne vere.

Srbi ne mrze Hrvate.

Samo beznačajni broj budalaša, što bi da javno vređaju svoj narod,  braneći im da navijaju za Hrvatsku,  su kap otrova u okeanu.

Gori od srpskih izroda su samo Hrvatskom zadojeni licemeri što  Zdravka Mamića proglasiše krivim, jer je  bog hrvatskog fudbala. Kriv je samo iz jednog razloga. Čobanče Modrića, te Rakitića, Mandžukića... je baš on uveo u svet fudbala.

  A da Hrvatska ipak nije čista "kockasta" što  političari mere količnu srpskih krvnih zrnaca i brojei ih svakome ko je sumnjiv,  potvrda su Luka Modrić i Danijel Subašić. Bez njih  4 miliona Hrvata ne bi bili najsrećniji "narod" na celom svetu, pa im ne smeta što su samo pola Srbi a pola Hrvati.

Nebeska pravda postoji. Dvojica pomenutih "hrvata" srpske krvi majke Rade i oca Jove, da ne bi Francuske, doneše titulu  prvaka sveta u  lijepu  njihovu. Da Hrvati  ostanu srbomrzci, a Srbi da i dalje misle kako su im  komšije, vicešampioni sveta  prijatelji .

Dok  politika kolo vodi, bolje biti neće, na žalost može biti samo gore !

Ali možda jednog dana bude opet aktuelan slogan: Pobeđuju ljubav i drugarstvo. Nikad se  ne zna. jer na mladima svet ostaje!

Valjevka Maša Cvetković po odlasku iz PK Valis  u PK LA Kolubara iz Lazarevca brzinom svetlosti raste u cvet srpskog plivanja  Potvrda su zlato i dva srebra na pionirskom državnom prvenstvu u Leskovcu. Ali put do zvezda je bio i ostao uvek trnovit i težak.

Na pionirskom prvenstvu Srbije u olimpijskim bazenima Maša je postala državni prvak na 200 i vicešampion  na 400 slobodno i u štafeti 4X 50 metara.

U organizaciji Plivačkog  saveza Srbije pod pokroviteljstvom Ministarstva za sport i omladinu, Maša je 200 metara  slobodnim stilom isplivala  najbrže od svih u 2018, i to za  2 minuta i 31.sekundu. Doplivala  je i do srebra na 400 m slobodno u vremenu 4.14,17. Drugo  srebro  Maša je osvojila u štafeti 4X50m mešovito.

Sa  426 FINA bodova Maša Cvetković je osvojila laskavu titulu vicešampionke šampionata. Najbolja je Leskovčanka Marija  Pešić  iz PK Dubočica.

Pupoljak sa valjevskog vrelog asfalta Maša Cvetković (napuniće 11 godina  21. decembra) osim sticanja znanja kod učiteljice u OŠ Andra Savčić poželela je ne samo da ređa petice u školi, nego da pliva brže, jače bolje. Matični plivački klub Valis gde je veštinu plivanja učila od Branislava Kovačevića, zamenila je novim.

PK  La Kolubara iz Lazarevca  i  trener Vladimir Mitrović su prepoznali talenat i Maša je za samo tri meseca potvrdila da raste u novo plivačko  čudo Srbije.

Maša trenira gladijatorski. Svakodonevno je u bazenu Velikim Crljenima. Pored 100-tinak kilometara  vožnje automobilim ne propušta da ispliva programom rada predviđene deonice. Petičarka očigledno zna samo za uspeh. Maša je nedavno na plivačkom mitingu u Banja Luci oborila je državni rekord u disciplini 1500m slobodnim stilom za devojcice do 11 godine.

Svoju svrestranost Maša potvrđuje i u akvatlonu, gde je šampion Srbije u svojoj kategiriji u akvatlon (50m plivanje u otvorenim vodama i trčanje 500m). Titulu je osvojila je na šampionatu u Pančevu, nastupajući za za Triatlon klub ATP iz Valjeva.

Valjevo živi godinama  u  znaku par privilegovanih osionih štetočina i parazita. U biti beskarakterni likova uz  podršku  vlasti krckaju  stotine miliona narodnih para, sa efektom isključivo lične koristi, a sve u ime lažne promocije, očuvanja tradicije,brenda klubova, a sve to  izgovaranjem nikada ispunjenih obećanja.

U takvom establišmentu pojedinci, sportisti, nižu uspehe. Pokazuju da je nepotizmu i nadobudnim zgubidanima mesto samo na smetlište istorije.

Najteža sudbina je valjevske dece iz sveta fudbala. Roditelji dečaka odtkpljuju "slobodu" svoje dece iz svog džepa. A privilegovovani da uspeju 10-ak posto plaćaju kasnije svojim "tvorcima".

Dok u Valjevu ne zaživi Sporstka Akademija, a ništa lakše od toga nema deca ambiciozna da se afirmišu u svetu sporta moraće da beže uz svog grada da bi dosanjali svoj san.

Svetli primeri uspešnih Miloša Teodosića, Matije Nastasića, odbojkašica Ane Lazarević, Ljilje Ranković, Tanje Grbić, Maje Savić... sve govore. Talenat valjevskoj deci niko ne može osporiti. Uslovi postoje, ali vanserijski talenat, asketski i stručan rad, zdravlje, na nesreću servis građana, odnosno vlast i zaduženi za prepoznavanje "materije" to ne dotiče.

Na rečima su uvek moćni, ali zato ih nema nigde, da svoje misli i obećanja "overe" delima.

Vlast kvari ljude,a neograničena vlast ih kvari neograničeno!

Zato danas citiram Napoleona: Više vredi vojska magaraca koju predvoti lav, od vojske lavova na čijem čelu je magarac!

Veliki Konfućuje je rekao: Veliki čovek postavlja velike zahteve za sebe, a mali ih postavlja drugima.

Istina je poznata: Završeno  je  fudbalski Mundijal u Rusiji, Novak Đoković je četvrti put podigao zlatni pehar na Vimbldonu. Francuska je drugi put šampion sveta, Hrvatska prvi put druga na planeti. Nebo iznad Lužnikija je na svoj način pozdravilo najbolje.

Finale SP donelo je  trikolorima drugu titulu, a vatrenima  posle bronze,  u velikom finalu dva najbolja sastava na svetu u Moskvi  i  srebro na Mundijalu. Mali Luka Modrić je bio čobanče, a danas je najbolji od svih na "cilom svitu".

Gori danas Šanzelize nije mala stvar osvojiti Mundijal.

foto: EPA/Ian Langsdon

foto: AP

Ludnica u Zagrebu, stigli su vicešampioni planete vatreni,  ponos svih LJUDI, i onih što su to manje. Kliče sei peva momcima, danas ponosu Hrvatske.

foto HINA

foto PIXSEl

Sam protiv svih Novak Đoković je po četvrti put gospodski, na radost naslednika Stefana, njemu najdražih ljudi iz okruženja, ali i svih nas  što  ga volimo i poštujemo kad pobeđuje i kad gubi, osvojio Vimbldon.

Gospodar  prstenova se vratio na mesto uspeha, jer kao i svaki pobednik i čovek ima LJUDSKOST, LJUBAV, TALENAT, VOLJU, ISTRAJNOST, I KARAKTER POBEDNIKA!

Jače od svake politike i nametnute sile i nepravde, sport  istinom uvek pokazuje MOĆ. pravda, hrabrost, vitešto i sportsko umeće i fanatizam bez granica, i samo ČOVEK može da ostvari ono na šta se politika zaklinje rečima, ali  ne delima.

"Politika nema nikakav odnos s moralnim principima" rekao je Niccolo Machiavelli, a Voltaire je potvrdio odavno shvaćenu istinu: "Nije li politika zapravo samo veština da se laže u pravi čas"