U Valjevu bitke na sve strane. Valjevke i Valjevci ne odustaju od CILJA, da se njhovim parama u 2016, izgradi Valjevska Arenu za 7,5 miliona evra, na 6.500 m2 i 5.050 mesta, političari svih formata traže put pobedu na skorašnjim izborima, spisak je podug, od sigurnih pacijenata za “Lazu Lazarevića, do onih dokazanih delima. Ipak u centru pažnje je neomorni profesor dr Boško Đukanović, ne zbog ničim izazvanih optužbi “prvog tužioca u Srbiji Aleksandra J. Vučićevića i besprizorne izjave bez dokaza “da Đukanović sprema državni puč”, u stvarnosti najzaslužniji što KK Metalac zaigrao  ABA ligu 2014, a danas spreman da u sveopštoj besparici sa VŠK Sveti Nikolaj pokori šahovsku Evropu.

Doktor Đukanović je spreman da učini napor i u klub dovede eks šampiona sveta Anatolija Karpova ali i proslavljenog jugoslovenskog velemajstora Ljubomira irom Ljubojevića kako bi Valjevu podario titulu evropskog šampiona.

VŠK Sveti Nikolaj bi nastupio sa najboljim sastavom svih vremena na ekipnom šampionatu Evrope u Novom Sadu 2016.

Pored šahovskog krema iz Srbije, najboljih srpskih velemajstora ,sa vojskovođama Karpovom, i Ljubojevićem, po izboru eks šampiona sveta bi bili angažovani najbolji ukrajinski šahisti, a  VŠK Sveti Nikolaj za početak pokorio za početak Evropu, a kasnije i svet .

Pošto se valjevski klub vratio u srpsku šahovsku elitu, valja najpre valja postati šampion Srbije, a zatim sa i drim timom krenuti u pohod na Evropu.

Valja podsetiti najslavniji šahista današnjice – Anatolij Karpov je baš u Valjevu i Srbiji 2010. dobio podršku da u trci za predsednika Svetske šahovske federacije (FIDE).

Karpov nije postao prvi čovek FIDE, ali je kao počasni građanin Valjeva u profesoru doktoru Bošku Đukanoviću direktoru Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ je dobio velikog prijatelja i šahosvkog poštovaoca.
Iako je na papiru i danas predsednik KK Metalac advokat Duško Đukanović, mlađi brat profesora Đukanovića već skoro dve godine ( uoči Božića 2014. je najavio povlačenje), a od meča sa FMP-om 11.januar 2014. nije zakoračio u valjevsku Halu sportova 15.septembar”,jer se bratske košarkaške koncepcije nisu podudarile, i mlađi je prepustio klub na rukovođenje starijem bratu.

Sa mlađim Đukanovićem na čelu i sponzorima ,a većinu je obezbeđivao stariji brat, Metalac je bio samo jednom 2011, na korak do ABA lige. U leto 2014, po gašenju kragujevačkog Radničkog valjevski klub dobija vajd kartu i postiže milenijumski  uspeh.

Vladimir Đokić je maestralno vodio  tim anonimusa i pobedio šampione 6 država učesnika regionalnog takmičenja a osvajanjem  šestog mesta obezebedio je  Metalcu milenujumski uspeh i plasman u Evrokup. Prošlog leta kao selektor mlade reprezentacije Srbije r Đokić i Petar Rakičević su doneli jedino odličje i to ZLATNO na EP u Italiji, našoj zemlji u muškoj košarci.

Ako je suditi po poslednjim događanjima, i novo žar stare ljubavi starijeg brata, mlađi će ponovo u Metalac. Ipak ne treba prerano donositi zaključke, jer potrebno je ispunjenje brojnih uslova da bi se nekadašnji košarkaš i kapiten Metalca, sa stažom predsednika što stvarno,  što fiktivno od 15-godina, zaista vratio na” mesto zločina” što nije tajna velika želja profesora doktora Boško Đukanović.

Međutim, ostaje nezabeleženo u istoriji grada Valjeva da vlast nema  nikakav stav zbog stanja u KK Metalac,iako se novcem građana Valjeva skoro 20 miliona dinara, računajući i usluge korišćenja hale sportova “15.septembar” finansira najveći deo klupskih aktivnosti. Ipak nelogično je da predsednik Skupštine ima platu kao 10-ak butkaških radnika, odnosno kao i nekad predsednik Duško Đukanović, a da u Valjevo iz Beograda stiže samo popotrebi odnosno po “zadatku”. Klub je danas u dugovima do guše, igrači ne primaju platu, a na spisku za isplatu ličnih dohodaka i honora pored igrača i stručnog štaba, lekara , fizioterapeuta, trenera mlađih kategorija, ekonoma, generalne sekretarice, je još 20-ak “volontera”. Posebna priča je način funkcionisanja Skupštine kluba čiji su članovi i svi profesionalni i punoletni igrači(!?) i treneri.

I pored svega Metalac je dočekao kraj kalendarske godine sa 7 pobeda, i realnim šansama da zadrži mesto u ABA ligi.

Ministar omladine i sporta Vanja Udovičić organziovao je prijem za o Boru Stankovića i Savu Grozdanovića "MOMKE" tek  zakoračile u desetu deceniju života.

Veterni jugoslovesnkog i srpskog sporta , legende košarke i odbojke– Bora Stanković  i Sava Grozdanović bili su gosti ministra  omladine i sporta Vanje Udovičića koji im je  i darovao  dresove sa brojem 90, simboliču potvrdu da su zakoračili  u desetu deceniju života,  Stanković napunio 90 godina 9. jula, a Grozdanović 23. novembra.“
„Izuzetna mi je čast da sam u prilic da ugostim legende sporta. Vi ste naši uzori, svi smo učili od vas i želeli da postignemo makar deo vaših uspeha kada smo počinjali svoje sportske karijere. Još uvek se sećam svoje prve olimpijske medalje i oduševljenja što sam je primio iz ruku Bore Stankovića“ , poručio je Udovičić
Stanković i Grozdanović su a imali „nekoliko” uspešnih karijera, a zajedničko im je to što su neposredno posle Drugog svetskog rata bili osnivači i igrači Železničara.
Bora Stanković je igrao i za Crvenu zvezdu i Partizan i bio trener u oba kluba, a trenerski zenit je dostigao u OKK Beogradu (Koraćeva generacija, po tri puta šampion Jugoslavije i učesnik polufinala Kupa šampiona) i Oransodi iz Kantua u kojoj je ostao upisan kao prvi strani stručnjak-šampion Italije (1968).  Više od jedne  decenije bio je  generalni  sekretar Košarkaškog saveza Jugoslavije (KSJ) a posle skandala sa Portorikom (igrali  drogirani) na OI u Minhenu 1972, Stanković je počeo da radi kao generalni sekretar Svetske košarkaške federacije od 1976. do 2002. Važi za ujedinitelja i pomiritelja  svetske košarke, pošto je sa bivšim komesarom NBA Dejvidom Šternom stvorio uslove da i američki profesionalci postanu deo najvećih svetskih takmičenja. Bio je i član MOK-a, dobitnik je Fibine nagrade za životno delo, Oktobarske nagrade, odlikovan francuskom Legijom časti, Nemačkim zaslužnim krstom, Ordenom zasluga SR Jugoslavije, Ordenom MOK-a i mnogim drugim priznanjima. Član je obe kuće slavnih: Nejsmitove u Springfildu (Masačusets, SAD) i Fibine u Ženevi.
Ako Stanković važi za jednog od očeva srpske košarke, taj epitet nosi  Grozdanović  u svetu odbojke, prvi profesionalac u našoj odbojci, pošto je 1963. izabran za, kako se tada govorilo, plaćenog trenera Odbojkaškog saveza Jugoslavije. Dubok pečat je ostavio u odbojci, zaslužan za uspehe  od 1951. godine, kada je pripremao naše  odbojkašice Jugosdlavije  za Evropsko prvenstvo,  u Parizu gde je osvojena  prva medalja u istoriji naše odbojke, bronzana.
Naši odbojkaši su svoje prvo odličje i to zlatno osvojili 1963. na Mediteranskim igrama u Napulju, sa selektorom Savom Grozdanovićem koji je odbojkaške temelje udario i u Grčkoj gde je jedno vreme trenirao i Karolosa Papuljasa, potonjeg predsednika te zemlje. Sa Panatinaikosom je četiri godine uzastopce (1970-1973) bio prvak i u muškoj i u ženskoj konkurenciji. Trenirao je i Crvenu zvezdu i Partizan i osvojio brojne   trofeja  u obe  konkurencije. Voleo je u klubovima da vodi istovremeno i odbojkaše i odbojkašice i jedinstveni je primer trenera sa  „duplom krunom “ u jednoj sezoni.

Momcima da poželimo dobro zdravlje i SREĆNU NOVU 2015 !

Sportsta 2015. godine u izboru dnevnog lista "Sport" je najbolji teniser sveta Novak Đoković,

Pored Novaka, nominovani za nagradu su bili Maja Ognjenović, Nemanja Bjelica, Zorana Arunović, Dušan Borković, Ana Dabović, Ivana Španović, Andrija Prlainović, Milica Starović, Aleksandar Konovalov.

Najbolji teniser sveta se, ipak, prisutnima na svečanosti u Begradu obratio preko video linka.

"Žao mi je što nisam u mogućmosti da prisustvujem dodeli nagrada. Zlatna značka je jedna od najvrednijih nagrada za sportistu na ovim prostorima. Ovo je najbolja sezona za mene. Hvala "Sportu" što čuva prave vrednosti", istakao je Đoković.

Na drugom mestu našla se naša najbolja atletičarka Ivana Španović, dok je Ana Dabović, naša košarkaška reprezentativka zauzela treću poziciju

Prvi tenser sveta Novak Đoković proglašen je za najboljeg sportistu Evrope u tradicionalnom, 58. izboru najuticajnijih novinskih agencija na Starom kontinentu, koji organizuje poljski (PAP).

Đoković, je prvi put progflašen za najboljeg 2011. godine, a fanattični rezultati u 2015, doneli su mu 199 bodova i ubedljiv triujumf u odnosu na predhodnog dvostrukog uzastopnog pobednika, šampiona u Formuli 1 Britanca Luisa Hamiltona (139) i atletičarku iz Holandije Dafne Šipers (79), svetsku šampionku na 200 metara.

Četvrti je Španac, košarkaš Pau Gasolu (72), a peti Kristijanu Ronaldu (59). Slede britanski atletičar Mohamed Farah (52), austrijska skijašica Ana Feninger (46), austrijski skijaš Marsel Hiršer (43), mađarska plivačica Katinka Hošu (41) i norveška nordijska skijašica Marit Bjorgen (34).

U glasanju su učestvovale 22 agencije, a Srbiju je predstavljao Tanjug. Glasali su: TASS (Rusija), DPA (Nemačka), Agerpres (Rumunija), APA (Austrija), ATA (Albanija), BTA (Bugarska), CTK (Češka), EFE (Španija), ELTA (Litvanija), Fena (Bosna i Hercegovina), Hina (Hrvatska), LETA (Letonija), LUSA (Portugalija), Moldapres (Moldavija), MTI (Mađarska), SID (Nemačka), SITA (Slovačka), STA (Slovenija), TASR (Slovačka), Ukrinform (Ukrajina) i PAP (Potljska)