foto A Stanković

Bileća priredila veliku čast ponosu Srbije,  najboljoj odbojkašici na planeti. Već  u 21.godini korektor reprezentacije Srbije Tijana Bošković je počastvovana da  sportska dvorana u  gradu svog odrastanja Bileći nosi njeno ime.

Članovi Skupštine opštine Bileća su  upoznati sa  predlogom načelnika Miljana Aleksića., nepunu  nedelju pošto je Tijana proglašena za  najkorisnijeg igrača planetarnog šampionata u odbojci gde je Srbija osvojila zlatnu medalju.

U svom obraćanju odbornicima, Aleksić se zahvalio Tijani na zlatu i promociji  grada u kome je rasla, navodeći da je Boškovićeva najbolji ambasador ove istočnohercegovačke opštine, i naravno  poželeo uspehe i nove titule. Uz gromoglasan aplauz članovi skupštine jednoglasno podržali predlog gradonačelnika.

Tijana je rođena u Trebinju,  odrasla u Bileći u sportskoj porodici. Prošle subote je u velikom finalu protiv Italije  i pobedi od 3:2 za  prvo svetsko zlato Srbije, Tijana Bošković je  dala najveći doprinos i ponovo dokazala da je najbolja odbojkašica na planeti.

 Na  kraju meča prvog kola Srpske bokserske lige u Novom Sadu Vojvodina - Radnički iz Kragujevca 6:10, posle opravdane diskalifikacije domaćeg borca, napadnut je bokserski sudija Aca Vućićević iz Valjeva( foto detalj iz "sporne borbe).

Istine radi Valjevac se odbranio, a napadač Milenko Tomić je prošao kao bos po trnju, što se inače retko dešava.

Mediji su ponovo zatajili.

"Neko iz publike je prišao sudiji Aleksandru Vučićeviću i nokautirao ga... preneli su neki mediji u Srbiji senzacionalističku neistinu objavljenu u listu Sportski žurnal.

Obmana javnosti  nije od juče obrazac današnjeg informisanja.

A u stvari na meču Srpske bokserske lige u Novom Sadu Vojvodina - Radnički iz Kragujevca viđeno je  nešto sasvim prvo.

"Lale" i Šumadinci su kvalitetom prikazanog boksa pokazali da nemaju šta da traže u konkurenciji najboljeg sada je već jasno Metalca i ekipa druge iige, beogradskih "krstaša" Radničkog i Loznice.

U očajno organizovanom meču u sali za stoni tenis, bez redara, policije, hitne pomoći, na kraju je moglo biti i mrtvih, ali na sreću nije.

Stoga sledi pitanje, u čijem interesu je izrečena neistina.

Ime siledžije, vinovnika kukavičkog napada na sudiju po završetku meča u superteškoj je dobro poznati siledžija Milenko Tomić.

Umišljeni bokserski bog iz Bjeljine, sklon ekcesima i napadu na svakog ko mu se, u i oko ringa ne sviđa, navikao da divlja mahom na svom terenu, pokazao je svoje lice i malenoj  salinovosadskog "SPENSA".

Posle opravdane diskvalifikacije boksera Vojvodine (podigao je  i tresnuo rivala o pod, nemoćnog da nastavi meč zbog povrede ruke)  Tomić je  kukavički i mučki s leđa istrčao iz publiike i  udario sudiju Vučićevića. Pokušaj osvete zbog  diskvalifikacije Dušana Veletića, boksera baš pod njegovim patronatom  loše se završio po cvećku iz Bjeljine.

Naleteo na "minu".

U samoodbrani napadnuti sudija, eks bokser i dalje u vrhunskoj kondiciji, a očigledno i dobroj formi je pokazao zube. Tomiću je preselo majčino mleko. Koji sekund kasnije iz publike su utrčali i Tomićevi jarani. Vučićević je siledžiju iskoristio kao živi štit, ali i on nije ostao bez podrške, ne sudija, već svojih prijatelja koji su došli da gledaju meč.

Moglo je biti i mrtvih jer sevalo je i pucalo na sve strane.

Epilog "šorke" posle povlačenje napadača, Tomić je prebijen je kao vo u kupusu, ali je i jedan od Vučićevićevih prijatelja nokautiran.

Neobaveštena policija, nezvanično saznajemo skup uopšte nije bio prijavljen je stigla na mesto obračuna posle 15-ak minuta, a  vozilo neobaveštene Hitna pomoć tek pola sata kasnije.

Akteri su završili kod javnog tužioca gde je Tomić priznao da mu Vučićević nije polomio kosti već da je nastradao u opštoj tuči posle "koškanja" sa sudijom iz Valjeva.

Postavlja se pitanje zašto Tomiću nije određen  pritvor zbog napada na službeno lice. Biće da se po starom običaju radi mira u kući kalkuliše i zataškava incident, i štiti zlo, iako predsednok BSS Nenad Borovčanin kaže " tražićemo da odgovorni  budu precesuirani".

Aca Vučićević je odbranio svoju čast i organizacije na čijem je čelu.

Jasno je odavno da je baš ta organizacija najveća rak rana boksa. Nameštaju se mečevi za sitne pare, a ko ispadne iz klišea, zavrnu mu se uši i "svira" kako mu se kaže.

Valjevac je pokazao zube u Novom Sadu po dolasku sa Svetskog juniorskog prvenstva u Rusiji. Po običaju bio je medju najboljim sudijama i napreduje. Na korak je do treće zvezdice i najvišeg sudijskog zvanja na svetu.

Treba verovati i u Nenada Borovčanina i njegov tim u BSS. Vraćeni su dugovi saveza, organizovana je liga, radi se  mladima...

Najavljen je obračun sa negativnosti, a ima ih previše.

Meč u Novom Sadu je počeo i završen je bez policije i i ekipe Hitne pomoći. To što je zvaničnom licu - delegatu usmeno rečeno da je meč prijavljen ne znači ništa. Odgovornost je znači na BSS. Supervizor, odnosno delegat meča mora biti stručno i odgovorno lice, a ne ljudi zalutali u boks. Novi Sad je velika opomena i upozorenje da je boks mnogo više od igre i plemenite veštine.

Valja se ugledati na Valjevo, u BK Metalac danas sa klubom za primer u regionu sa bokserskim sudijom Acom Vučićevićem, uistinu baš najboljim u svakom pogledu!

Valjevo skromnim sredstvima ima budućeg šampiona države u boksu, i kako stvari stoje u 2019. odbojku u Evropi poput Lajkovca, milioneri se osiono šepure, ponekad i pobede, ali zlo fudbalsko hita ka zoni sumraka.

Posle debakla na startu u Šibeniku i poraza od Solarisa 3:12, u privatnoj Regionalnoj A-2 vaterpolo ligi iz koje nema ispadanja, VK Valjevo Gorenje je  iščupalo bod na severu Jadrana u nekada sa Valjevom bratskom Kopru 11:11. Najprivelegovaniji iz trija besmislenih milionera FK BK 2014 nemiilice rasipa bodove i novac poreskih obveznika Valjeva. Posle"nule" sa Mihajlovčanima , poraza u Tutinu (0;3) Izgubljena su nova dva boda ovoga puta od Poleta iz Ljubića kod Čačka, u Parku Pećina. Put ka zoni sumraka je sve izvesniji.

U Kopru je bilo 11:11 a ekipa iz Valjeva je od samog starta jurila rezultat i na kraju se dokopala boda.

Igor Milanović u klubu sa vizijiom sve češće daje šansu mladima. Strelci za VK Valjevo Gorenje su bili: Tenžera 3, Mitrović i Cvetković po 2, Njegovan, Gligorijević, Jovanović i Kohei po 1. Mladi Jovan Mitrović kada je bilo najpotrebnije u završnici meča je bio dvostruki strelac. U subotu od 19.00 sati, u SRC Petnici na premijernom meču kao domaćin valjevski tim dočekuje Kataro iz Kotora. 

  U Regionalnoj A-2 liga se takmiči 12 klubova, pored Valjevaca tu su Radnički iz Kagujevca, Vojvodina i Nais iz Srbije. Iz Crne Gore igraju Kataro. Budva, Primorje iz Herceg Novog,a iz Hrvatske Medveščak, Solaris, Zadar i Makarska, dok se iz Slovenije takmiči samo Koper. Ako je suditi po "jutru" glavni kandidat za prvo mesto je prvi rival Valjevaca Solaris iz Šibenika i Kragujevčani.

Koncetracija ljubitelja najpopularnijeg i najbogatijeg sporta fudbala silom prilika u Valjevu je usmerena ka 4. i 5. ligi. Treću teroriše štetočina neviđenih razmera. Taj fudbalski usud godinama urniše fudbal i dobija podršku svake vlasti od 12.jula 2012. do danas.

Umesto da se ugleda na Servis građana i ubedljivo pobedi kao juče vlast na izborima za gradske mesne zajednice, tim Milana Milinovića tone i hita ka zoni sumraka. Glasačko strano telo od 11 "glasača" sa strane jedino golman Mitar Pejović nije škart redom šamaraju šorovi,sela.  Za vikend se igralo  u Parku Pećina, da se razbije maler. Kako stvari stoje dok štetoćinu vlast ne protera iz fudbala u paketu sa Đurom bosancem, gorih malera i neznalica nema,  peta liga uskoro neće biti čudo, za svih  samo 20-ak miliona narodnih para.

Sada je valjda svima jasno zašto je fudbalski narod digao ruke od štetočine i okrenuo se malim velikim pobednicima: Brđancu, Kolubari dva, Bukovici, Dračiću, Tešnjaru, Jadru, Novom Naselju, naravno Divcima jer i tamo ima onih što bar 100 puta poznaju više fudbal od već koliko puta pomenutog lica.

 U tim "malim klubićima fudbal se igra iz ljubavi. Nema love, ne dolazi Beogradžani, i ostali "velegrađani". Nema trenera sa sve pomoćnicima iz Donjih Gornjih pičkovaca, da dopune plate iz komunalnog i ostalih javnih predzeća sa četvt miliona mesečno narodnih para !

Za taj četvt miliona dinara, i nešto više za kolegu iz kluba sa vizijom sva deca grada Valjeva ne bi morala da plačaju od 1,500 do 2,500 mesečno za članarinu. Tim novcem bi bili plaćeni učitelji fudbala, plivanja.., a bilo bi para i za kolektivni prevoz dece do Petnice, Parka Pećina, Senjaka, Krušika.

Troškovi za roditelje bi bili ukinuti.

Dok se to ne desi protećiće mnogo vode Kolubarom. ali najvažnije od svega je da će se desiti, kao što nam se e desila superligaška odbojka sa sve Zvezdom u sredu u 17 sati. Da vidimo koliko će nas ispratiti derbi zemlje sa 4. selekcijom na svetu  u muškoj i šampionkama sveta u ženskoj odbojci. A poslednjem mesecu 2018. videćmo ponovo najbolji srpski tim u boksu, valjevski Metalac, sa odbojkašima sirotinju u odnosu na haotične milionere.

Umro je posle dužeg bolovanja jedan iz plejade najboljih valjevskih sportista, ratnik magičnog četvorougla, šampion sveta boksa Pašaga-Saša-Paša Abdurahmanović (70). Sahrana i opelo je danas  u 12,30 na Novom groblju u Valjevu.

Nekada davno kada je boks bio ponos i jedan od najprestižnijih sportova, i iz neke slične bajke, u valjevsku sa sličnima sebi, u  Metalac je stigao Paša.

Već dovoljno naučen, prirodno nadaren, hrabar, vešt, brz kao munja, Apolon iz Bosne imao je gromove u rukavicama. Rušio je redom rivale, osvajao srca postao i ostao ljubimac za sva vremena svih u Valjevu što vole boks i prepoznaju ljudskost i dobrotu duše.

Porodica i prijatelji, a imao ih kao malo ko, što je danas teško naći, stali su uz Pašu, kada je pre više od dve decenije, teško je izbrojati godine, započeo svoju bitku, da traje i bori se na svoj način sa najvećim neprijateljem svakog od nas, kad podmuklo napadne, surovom bolešću.

Stizao je svakodnevno da pored divovske borbe sa prljavim i moćnim neprijateljem, više od dve poslednje decenije,  pored života askete, i gladijatora bez prava na predah, iskoristi svaki trenutak i bude vedar i raspoložen. Uvek vedrog duha širio je optimizam,a nosio  je planinu na leđima.

Svoju veštinu odbrane od najgoreg je doveo do savršenstva. Postao je jedinstven primer borca vešt da traje u svetu srećnih da budu bogati, a to znači zdravi.

Paša je svaki dan na svoj način pokazivao koliki je borac, šta znači biti svoj, nesalomiv, nepobediv, neponovljiv.

Hrabrost je jedna od osobina i karaktera koja razdvaja ljude, spremne na sve, i one što se tako lako ne odluče da budu hrabri. Neki bi rekli da se hrabrost često graniči sa ludošću i nepromišljenošću, ima i toga, ali Pašina hrabost i istrajnost su postali obrazac života i trajanja.

Odlučio je da traje, duboko svestan konačnog ishoda iako u takvim siutacijama čovek klone duhom i preda se. Bio je čovek kadar da ne pobegne od protivnika, svestan jako s kim ratuje. Otvorenog garda je kao i u ringu na svoj način vojevao protiv surovog i podmuklog zla, u napadu bez predaha i danju i noću. Zbog svoje hrabrosti nekima je bio i neugodan, ali je napadnute poput njega, na svoj način šeretski, dobroćudno i blagonaklono  bodrio i zajednički tražio put kako da traju i žive, što duže.

Veliki šampion magičnog četvorugla Kasiju Klej, alijas Miahamed Al je rekao: Onaj ko nije dovoljno hrabar da rizikuje neće postići ništa u svome životu.

Kolega mu u svakom pogledu, Paša je svakodnevno potvrdjivao Alieve reči.

Borio sa kao lav i trajao, demantujući i rušeći sve medicinske teorije i dijagnoze. Imao je moć da i kada pada, ne klone duhom. Uvek bi ustao i nastavio da se bori. Rizikovao je i dobijao bitku za bitkom. Porodica mu je bila najveća podrška u neravnopravnom ratu. Bila je taj posebni dodatni toliko potrebni izvor energije trajanja i života.

Hrabrom čoveku pomažu zvezde, Paša je sada gore na nebu sa zvezdama, sa mnogo sebi sličnih i njemu dragih, najbližih i onih manje bliskih. Susreo se sa  mnogim ratnicima iz ringa, što su pre njega postali deo večnosti. U vremenu loših ljudi, loša vremena ne postoje, porodica ostaje bez pažljivog supruga, ponosnog oca, najsrećnijeg dede, a mi svi zajedno bez prijatelja, čoveka čelične volje, plemenite srdačne, iskrene i tople duše. Sećanje na Pašinu borbu i patnju  udvostručuje sreću življenja.

Za ljudskost, dobrotu skromnost, predusretljivost pažnju vedar duh što si pokazivao na svakom koraku, Paša zaslužuje  hvala do neba.

Nebo će ti podariti  večnu slavu i mir, a samo da znaš, za sobom ostavljaš dovoljno svetlosti da nastave tvoj časni put ljudskosti i dobrote.