Umišljeni da se istorija može precretati, i aveti prošlosti proglasiti oličenjem dobra, su besramno izbrisali Dan Valjeva 15. septembar.

Poodavno Dan Grada Valjeva nije više  na ovaj dan, od  skora 15.septembar je Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, ustanovljen kao praznik povodom proboja Solunskog fronta, 15. septembra 1918. godine.

Nebitni su pokušali da ozbrišu  Stjepana-Stevu-Filipovića, Žikicu-Španca, Dragojla i Mišu Dudića, sestre Ilić, Milicu Pavlović- Daru... konačno Živana Đurđevića, i sve druge znane i neznane heroje iz vremena zla. Izdaja svog naroda, klanja ljudi žena, dece, staraca, streljanja stotina boraca za slobodu, iz vremena ludilo fašizma i nacizma se ne oprašta i ne briše.

"Preživeli" su do danas samo Nada Purić  i dr Miša Pantić, za NADU, za veru da narod ljudskošću, hrabrošću i borbom može stati na put svakom poniženju, što dođe i netragom nestane.

A ponižavanje Srbije traje  već skoro tri ipo decenije.

Danas je Valjevu hladno, kiša, ali se i Sunce probilo pred smiraj dan.

Stoka se vozika gradskim ulicama o našem trošku, naravno. Možda snima skrivenom kamerom i lovi crveni barjak sa petokorakom ako se slučajno zavijori, pored tek zamenjenih novih okačenih trobojki, sa kraljevskim grbom u zemlji,  Republici Srbiji.

U zemlji zatrovanoj  neznanjem i nepoštenjem danas nije poželjno biti svoj, već klimoglavac i poltron,  i zatvorenih očiju bez glasa ne reagovati na nepravdu i nepoštenje. Najvažnije je ne zamerati se,  i ćutati.

Oni što takav život ne žele, a svesni su svojih vrednosti odlaze.

Nama što ostajemo nude bogatsvo i svetlu budućnost  u kopanju.

Ljudi su neprocenjivo bogatstvo i kad to shvate pobediće. A za naše ljude, naše najveće bogatstvo svet se otima. Snaga je u umu, znanju  i posvećenosti mladosti koja nam odlazi.

Čim se prepoznaju vrednosti znanja svanuće nam.

Ali zaslepljeni, sebični  i slepi kod očiju pecamo se uporno. Bojeći se pameti koja nastupa, njene slobodoumnosti i slobodarstva, njene težnje da bez predrasusa stigne do  uspeh, vlast se svesrdno  trudi spreči, i da ih se što pre e oslobodi.

Jedva čeka da ta srpska pamet napusti Srbiju i negde drugde nađe svoju sreću, jer su u zemlji neznalica i mediokriteta nepoželnjni, U vremenu  bestidnih i besramnih, prevara i prevaranata, otimači svega što dohvate. I što jer najgore sve ih više i više teško je živeti. Sistem, što si gori, više nam trebaš, hara, počev od političkih otpadnika do okorelih  krimosa, ubica i naprizemnijih hulja.

Pametni, slobodoumni, sposobni  mladi ljudi su šansa Srbije da se počisti zlo i pošast.

Pre novog talasa što se čeka, poslednji put stari vukovi, manje alavi, i mnogo mladih puni ideala su uvek uspevali da "obrnu igricu" više puta.

Podsećam, krenulo je od Kosovskog boja, pa se čekalo do 1804. i na novi Ustanak 1815. godine

U 20 veku u Balkanskim ratovima, Prvom i Drugom svetskom ratu smo pobedili. Kada je Crvena Armija sa saveznicima i partizanima protutnjala Evropom i našim Valjevom ka Beogradu,  na žalost nije očišćen nacizam i fašizam.

Pre  tačno 80 leta, Valjevo je oslobođano 15.septembra 1944.godine

Na današnji dan  u nekoj  drugoj zemlji, neki drugi ljudi, su doneli Gradu SLOBODU!

Sa slobodom je počela izgradnja poharane i porušene zemlje. Izgubljeni životi nisu vraćeni ali su mladi sa neviđenim entuzijazmom i energijom gradili  i izgradili svoju, i  budućnost za nas. Zaživeo je sistem vrednosti, poštovala se stručnost, posvećenost, rad, ljudskost!

Fabrike su nicale, ljudi su živeli od svog rada, da bi uređena zemlja postala trn u oku gospodarima zla.

Što domaće zlo, što američko-francusko-nemačko sklupčana NATO zmija,   razbija i dalje kida i cepa urušenu Srbiju.

Valjevo se od Grada 2,5 decenije pretvara u kasabu. Fabrike su nestale u pljačkaškim privatizacajama, privatni sektor tavori, Uspešni preduzetnika ima valjda koliko i prstiju na šaci jedne ruke.

Žuta pošast nam je dovela Slovence Italijane  i Austrijance. Naslednici su donele Kineze i Nemci. Nova okupacija traje. Valjevo postaje grad grobova i robova stranih investitora. Obećanja o boljem životu stižu. Sve što se radi je tri puta skuplje nego bile gde na planeti.

Besumučna pljačka traje, a narod ćuti, bez reči porućuje "NEĆETE KOPATI".

Zna dobro vlast, šta je najopasnije kad narod ćuti. i zbog KOsova i Metohije i zbog kopanja litijuma.

Nekada je 15. septembar obeležavan tradicionalnim spektakularnim košarakaškim turnirama uz učešće najboljih iz zemlje obrisanog imena, Rusije, Kine, Kube...

Delegacija Grada, Vojske Srbije, i malobrouni gosti su položili cveće na Petom Puku, gde će opet doći 27. novembra ali drugim povodom.

Tužno je da se opet oglasio Rajko kurton, baš tako ga častiše kolege dok je nosio plavu uniformu. LIce po nalogu naci-faci četnički orijentisanog Bobe Gvozdenivića, je promovisano u predsednika SUBNOR-a Grada Valjeva, i još uvek misli da radi nešto dobro. Za sebe svakako, dok se heroji, borci, junaci  vremena zlog, prevrću u grobu.

Valjevci i Valjevke, bez četnika početnika Rajka -kurtona i sličnih, od "belih miševa što sreću dele",pa redom,  srećan Vam praznik Dan oslobođenja Grada 15. septembar!

A vi deco ma ko vam nekada u familiji bio partizan ili četnik, crven ili crn, nemate izbora.

BORITE SE ZA VAS, SVOJU SREĆU. Niko to osim vas ne, zna bolje!