Kragujevački paraolimijac Goran Nikolić stigao je danas u Budvu na cilj 55. maratona. Goran je sa 55 maratona za 55 dana postao vlasnik Ginisovog rekorda. Nikolić je istrčao ukupno 2.320 kilometara i 750 metara!

Svoju nestvarnu misiju Kragujevčanin Goran Nikolić je započeo 3. septembra 2016. godine maratonom od Kragujevca do Topole, a danas je poduhvat za pamćenje uspešno okončao u Budvi

Goran je stigao u 38 srpskih gradova, a zatim je nastavio da trči kroz BIH, i Crnu Goru.

Zvanično o vlasnik svetskog rekorda po broju uzastopno istrčanih maratona ima ozbiljan hendikep, 95% oštećenja čula vida. Ovim pduhvatom slabovodi Goran želi da podigne svest o potrebama osoba sa invaliditetom.

Portala "Moj svet sporta" je sa ostalim kolegama i rotarijancima iz Valjeva 15.oktobra na medjunarodni dan slepih “Dan belog štapa” dočekao Gorana Nikolića, promotera i neverovatnog sporstkog fanatika.

Danas mu čestitamo na neverovatnom uspehu.

Goran Nikolić je rođen 01.09.1967. godine u S. Palanci, a zatim živeo u Mladenovcu, Aranđelovcu i Zemunu, da bi se sa porodicom (suprugom i sinom) 1985.preselio u Kragujevac, gde vodi Regionalni centar za sport i rekreaciju OSI “Iskre”..

Osnivač je Paraolimpijskog Kluba i Akademije 'Junior' i generalni sekretar organizacije od osnivanja 1998. godine. Inicijator je osnivanja i jedan od osnivača Sportskog Saveza slepih i slabovidih Srbije i Parabiciklističkog Saveza Srbije, gd eje 5 godina obavljao poslove generalnog sekretara.

Organizator je i učesnik brojnih pohoda i poduhvata i promoter slepih i slabovidih sportista. Pofed 55 maratona za 55 dana već 12 godina vozi tandem biciklistički maraton Kragujevac – Mostar u dužini od 420 km, a do sada je istrčao zaq 10 dana 10 atletskih maratona (42,195). Goran je dobitnik brojnih priznanja za sportska dostignuća i doprinos afirmaciji paraolimpijskog sporta u Srbiji.

Novinar Jovica Vasić iz Niša posle javne podrške strukovnih udružanja: UNS, NUNS, Sindikata novinara Srbije, PROUNS, Fondacije "Slavko Ćuruvija" i  AOM-a odlučio je  da prekine 10-odnevni štrajk  glađu zbog  narušenog  zdravlja, Vasić nastavlja SVOJU borbu u saradnji sa novinarskim udruženjima, sindikatom i Fondacijom,  ne zna se iz koga razloga slepim na nezabeleženu otmačinu medija i diskriminaciju i harangu  srpskog novinartsva.

Prvi korak biće je hitan prijem u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, sa zahtevom  revizije svih inspekcijskih kontrola medija u vlasništvu porodice Radomirović iz Niša.

Vasić je, zaahtevao da garancije za ličnu bezbednost, koja mu je, kako je istakao, više puta prethodnih dana dok je štrajkovao, bila ugrožena, a o čemu je obavestio i policiju.

Ovom pirlkom je je zatražen  sastanak sa načelnikom policije Ninoslavom Mitićem, posle  obaveštenja da  će “u okviru svoje nadlženosti, patrole MUP-a obilaziti kuću gde obitava Vasić i javljačei mu se telefonom“.

Jovica Vasić se neće vraćati  u „Narodne novine“ i  od  novinarskih udruženja, sindikata i Fondacije finansijsku podršku zatražio je finansijsku pomoć, što je i obaćeno, dok ne pronađe novi posao.

Vasić insistira da se u saradnji sa novinarskim udruženjima i sindikatom, istraži i kontroliše trošenja novca za projektno sufinansiranje u svim medijima  u vlsništvu Vitka Radomirovića.

Dogovoreno i da udruženja, sindikat i Fondacija zatraže hitan prijem u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike kako bi zahtevali reviziju svih inspekcijskih kontrola medija u vlasništvu porodice Radomirovića na koje je skretao pažnju. Uslediće i odlazak u Ministarstvu kulutre i informisanja kako bi razgovarali o teškom materijalnom položaju novinara i medijskih radnika.

Među prisutnima na razgovorima Jovice Vasića i predstavnika novinarskih udruženja, sindikata i Fondacije bio je vlasnik „Narodnih novina“ Vitko Radomirović, kao i predstavnik Misije OEBS u Srbiji Miroslav Janković.

Jovica Vasić je zapretio da ukoliko njegovi zahtevi ne budu ispunjeni, ponovo stupa  u štrajk gkađu.

Vasić je započeo štrajk glađu „ogorčen  položajem novinara” i postupcima inspekcije rada, gluve na sve njegove dopise o radu na crno u ovom niškom mediju”

Vasić je u više navrata upozoravao  da se u “Narodnim novinama” „materijalni položaj i uslovi rada novinara izuzetno pogoršali otkako je pre desetak godina porodica Radomirović kupila ovaj medij“.

Vitko Radomirović, je vlasnik  „Narodnih novina“  i RTV Belami, TV Soko Banja, TV Blace i novina  „Sloboda“  iz Pirota i „Timok“ iz Zaječara.

"Gazde" privatizovanih medija u Srbiji tokom 2015. doveli su novinare u većini kupljenih medija  u  sitaaiji, da sa "platom na dođem ti minimalac" da posle  sramnih privatitacija, napuste svoja radna mesta.

Radio Valjevo kupljeno  27.novembra 2015. je jedan u nizu  primera "uspešne" privatizacije državnih medija u Srbiji! 

Svi zaposleni, njih 11 su   pritisnuti  "lepim životom i  praznim obećanjima napustili ovu medijsku kuću osnovanu 27. novembra 1967. godine, i svoja prava na nesiplaćene zarade ostvaruju sudskim putem. Radio Valjevo  emituje "specijalni" program  sa nepoznate lokacije van Valjeva.

Na kraju valja primetiti, da su se zaštitnici" novinara obreli u Nišu tek 10-ok dana od početka štrajka, Jovice Vasića, i da danas osim izdavanja saopštenja nema ni jednog validnog dokaza da pokušavaju da štite interese i prava srpskog novinarstva,uz napomenu da dobro žive, čak šta više,  na visokoj nozi kao zaštitinci novinarskog esnaga.

“Veni, vidi, vici”, REČI slavnog Julija Cezara, u životu mladih hrabrih i uspešnih ljudi, bez razloga prognanih iz svog grada, uskraćenih za pravo da u njemu pobeđuju, dobila je svoj potpuni smisao. Biseri valjevskog “Gimnazijalca” Maksim Kovačević, Aleksandar Vasić i Igor Đuković su svoje prinčevsko košarkaško umeće potvrdili u Gruziji, Danskoj i Portugalu. Danas, na praznik radosti života govore za naš portal o uspehu, radovanju i sreći, svojim snovima pretvorenim u čaroliju koja traje.

Maksim Kovačević(197-28) gimnazijalac sa najvećim košarkaškim pedigreom, prezime sve govori, sezonu je započeo u OKK Beogradom, gde je uvek otvorena srca primljen da trenira i igra.Na obostrano zadovoljstvo odigrao je i nekoliko utakmica prošle jeseni u klubu naslednika slavnog Žućka, a zatim se otisnuo u Tarvaš iz Estonije.

Posle novog prijatnog košarkaškog iskustvo, usledio početkom 2016.godine odlazak u Gruziju.

“Ponuda jedne od najboljih Gruzijskih ekipa, Dinama iz Tbilisija je stigla iznenada”, počinje svoju usrkšnju priču Maksim Kovačević.

“ Dinamo je klub sa tradicijom i ozbiljnim sistemom rada. Iznad svih najoptimističnijih očekivanja momentalno sam se uklopio u koncepciju igre. Usledile se odlične partije, a kulminacija je osvajanje KupA Gruzije, I za mene najradosniji trenutak, priznanje namenjenom najboljem igraču turnira. Liga je veoma izjednačena, nema opuštanja. Mogli smo biti i prvi pre pelj ofa da nismo kiksnuli protiv Kutaisija”, ističe Maksim i nastavlja.

“Svi imaju ambicije da se bore za vrh tabele. Gruzijci su talentovana košarkaška nacija, ali im nedostaje još kvalitetnijih stranaca. Ima ih ali nisu vrhunski igrači. Strpljen, spasen, rešiće i taj “problem” košarkaški ljudi iz Gruzije” siguran je Kovačević i podseća da klub iz Tbilisija “čeka titulu”

“Približava završnica sezone, a Dinamo posle plasmana u polufinale nacionalnog šampionata se spremamo za plej of mečeve. Starujemo sa treće pozicije, a rival je 6.maja drugoplasirani Batumi. Naše ambicije od samog starta su bile titula i samo titula, tako da nemamo izbora”, kaže na kraju uskršnjeg raporta iz Tbilisija, “samo” 2.000 km udaljenog od Valjeva Maksim, sin besmrtnog valjevskog košarkaškog čarobnjaka Zorana Zoće Kovačevića, danas momčina za ponos svog Valjeva kao nekad što je na terenu bila “četvorka” Metalca.

Maksim čeka titulu u klubu sa titulom prvaka Evrope/1962). Dinamo je bio finaliste FIBA Kupa evropskih šampiona(1960), i Kupa Rajmonda Saporte(1969), ali i četvorostruki šampion SSSR-a i Gruzije, a svoje mečeve igra u dvorani od 10.000 mesta.    

ALEKSANDAR VALJEVSKI  DANSKI KRALJEVIĆ

Početkom decembra prošle godine Valjevac Aleksandar  Vasić(187- 28) je postao je član Nestveda i do kraja tek završene sezone doprineo je da tim sačuva treće mesto u šampionatu Danske.

Diplomirani elektroinženjer,  podredio je odgovoran posao u Krušiku svojoj najvećoj sportskoj ljubavi, košarci. Nije mu bilo lako da se prolagodi na sistem trči pucaj, jer klupski drugovi premalo vide košarku kao kolektivnu igre, već samo mesto za lično dokazivanje i što bolju statistiku.

“Neuporediv je sistem igre u Srbiji i Makedeniiji gde sam igrao, sa ovim u Danskoj”, ističe Vasić poput Kovačevića pionior Metalca, senior valjevskog Gimnazijalca,OKK Beograda, užičke Slobode,sa kojom je stigao i do Super lige Srbije pod dirigentskom palicim Vladimira Đokića, dokazan u pančevačkom Tamišu, a potom i skopskom elitnom sastavu Karpoševih sokolova.

Vaske se u Danskoj se nametnuo korišćenjem “glave” u igri, ali i dominantnom tehnikom.“Danci su posvećeni košarci. Igra se brzo i ratnički, što zahteva i vrhunsku fizičku pripremu. Elitna divizija je mnogo jača nego što verovatno ljubitelji košarke u Srbiji zamišljaju. Svaka ekipa ima najamnje tri, četiri odlična Amerikanca, koji stižu u Evrope posle obuke na košarakaškim koledžima. Ne manjkaju ni isuksuni Evropljani. Finalista plej ofa i kandidat za titrulu, Baken Bersi, su drugi na tabeli pred plej of, u dva navrata su lako pobedili abaligaša Tajfun u Evročelendž Kupu.

“Fog Nestved” trenera Užićanin Bogdan Karaićić. Igrači imaju odlične uslove za rad i život, a najveći adut je organizacija kluba. Poseban akcenat su naše aktivnosti u košarkaškoj Akademiji, kao najboljem mestu za popularizaciji kluba i košarke. U Danskoj, poslednjih nekoliko godina raste popularnost košarke u odnosu na ostale sportove”.

“Kao svaka nova sredina i ova u Danskoj traži napor za prilagodjavanje na život” istiće popularni Vaske.

“Klub ima svoj način života i rada. Uz podršku trenera Karaičića i Milana Hinića, mnogo lakše sam ušao i sistem rada i ritam igre. Sportska sreća je presudila da u polufinalu plej ofa ne “preskočimo” Baken Berse, i da se oni umesto nas bore za tutulu, ali osvojeno treće mesto u majstorici, svi u klubu smatraju velikim uspehom. godine. Nema razloga za nezadovoljstvo posle osvojene bronzane medalje. Tim i ceo grad Nestved su slavili uspeh, a sledećoj sezoni se planira stepenik više. Poslednji razgovor sa ljudima iz kluba me uverio da ćemo nastaviti saradnju. Nadam se sa još više kolektivnog duha i zajedništva na terenu, a manje bespotrebnih solističkih partitura. Košarka je ipak kolektiv,a ne pojedanac” istiće Vasić, i podseća na na detalje u života u uređenoj zemlji, sa jasno utvrđenim pravilima i sistemom vrednosti gde se zna gde je kome mesto.

“Stručnost i efekti rad se poštuju. Bez obzira što je espreso u svakom kafiću i restoranu tek 10 puta skuplji nego u Srbiji,a kiša svaodnevna pojava, kao i biciklista, ima ih kao mrava, svuda i na svakom mestu, u Danskoj, vi u gradu poput Valjeva imate konfornu dvoranu od 5.000 mesta, sa NBA uslovima. Zato i nemam dilemu. Nastaviću od jeseni i dalje da igram košarku u Danskoj. Ljudi iz zemlje dvoraca, lego kockica, Eko cipela, Karlsberg i Tuborg piva, nikada ne bih menjao za Valjevsko, su na oko hladni i bezosećajni. Ali sistem, stručnost, odgovornost, i uspeh u poslu, ih tera da pokažu svoje pravo lice, da otkriju dušu i potvrde koliko su spremni da ulože sebe u zajednički uspeh”, razlog su da sa njima sarađujete", nema dilemu Aleksandar Vasić, ponovo u svom Valjevu, za Uskrs u krugu porodice i prijatelja, konačno sa dovoljno vremena da iako mu je uskraćeno pravo da igra, ono makar pogleda utakmice svog Metalca u Super ligi Srbije.

DŽEMS BOND – IGOR SA KOLUBARE, PRINC PORTUGALA

Pre nepune dve godine kao najbolji igrač Srpske Prve B lige takođe izdanak valjevskog Gimnazijalca Igor Djuković ( 202-28) preselio se u toplije krajeve. Došao je da igra košarku u zemlji mora i Sunca, osvajača sveta, nestvarne kulture, karakteristične Manuelin arhitekture, fado muzike, vina, ali i sporta, na prvom mestu fudbala i  maga Raonalda,  sa velikanima, Benfikom, Portom, Sportingom...

Đuković se u Barcelosu se tokom dve sezone potpuno adaptirao na život, uslove, postigao cilj: dokazao svoje košarkaško umeće, naučio portugalski, stekao nove prijatelje i saradnike, a kroz dva dana na zajedničkom druženju svih iz kluba, dogovoriće detalje svoje treće sezone, kako bi na osnovu mimulog rada stekao i mogućnost da uzme portugalsko državljanstvo, zemlje koja je član Evropske unije.

Sjajne partije u dresu Barcelosa nisu prošle nezapaženo pa je Đuković dobio poziv i proteklog aprila stigao i do portugalskog Ol stara. Sa svojim “severnjacima” u oblasti Algarve, u gradu Albufeira, na plaži gde je snimljen prvi film o Džemsu Bondu nadigrao je “južnjake” i zasenio sve saigrače, “upozorivši” bogatije  klubove, poput Benfike i Sportinga i gde mu je mesto.

Đuković je u svojoj drugoj sezoni u Portugalu još više učvrstio svoje pozicije.

“ Odlična sezona, ako se zna da sam od startera iz prošlogodišnje najbolje sezone u istoriji Barcelosa, ostao samo ja. Svi smo zadovoljni rezulatima kluba. Sinoć smo stavili tačku na sezonu, obeleženu osvajanjem šestog mesta. Moglo je bolje, ali imajući u vidu skresan klupski budžet, smanjen fond igrača, promenu trenera, ispunili smo cilj. Očekujem da u narednoj sezoni bolje rezultate” nema dilemu Đuković i pojašnajava zašto.

“ Ukoliko ostanem u Barcelosu i ekipa bude pojačana, a ja u kompletnom sastavu dođem u Portugal, kada to kažem mislim na porodicu, za koji dan supruga Iva očekuje bebu, verujem da se naša čarolija može nastaviti u ovoj predivnoj zemlji, neverovatnih ljudi, i raju na zamlji” otkriva planove treći akter  uskršnje priče na našem portalu Igor Đuković.

Valjevac, skroman sportista, poput Vasketa i Makse, posvećen košarci, ali u odnosu na svoje nekadašnje klupske drugove, bogatiji, jer kako kaže porodica je uslov svih uspeha u životu, a Igor je ima, za kraj u ime trojke valjevskih košarkaških ratnika ne zaboravlja da poruči svima koje poznaje i ne poznaje,a povodom najradosnijeg hrišćanskog praznika:

Hristos Vaskrse ! Srećan praznik!

Vidimo se uskoro u Valjevu, a zašto da ne, i u našem Metalcu.