Mister Dom Perignon – Vladimir Đokić je uvek pred svojim Valjevcima po ko zna koji put, posebno od 2014. do marta 2016, godine, konačno i večeras 17.decembra, ponovo pokazao zašto je bez premca ne samo u Srbiji već i na prostorima eks SFRJ, kako se to danas popularno kaže u regionu, ali i šire, na Balkanu.

Došao je večeras i pobedio klub, iz koga je otišao kao veliki igrač u prošlom milenijumu, vratio se kao najveći trener u novom milenijumu, i ponovo večeras svojim odnosom u umećem pokazao šta je Valjevu činiti ako kao do juče, želi ponovo Metalac u Evropi.

Ne zbog epiteta derbija već zbog Vladimira Đokića hala sportova “15.septembar” je večeras bila nešto punija nego obično.

Valjevci ne vole da gledaju poraze Metalca, a oni malo bolje upućeni u svet košarke su znali unapred ishod meča, da će u derbiju slaviti gosti iz Vršca, i nisu samo zato došli.

Kraj kalendarske godine obeležene ponovo magijom Vladimira Đokića u Valjevu !

Sa Metalcem Đokić je izborio opstanak u ABA ligi prošlog marta, ali je kriminalnom odlukom tzv uprave, da ne bude trener, sprečen da potvdi svoje umeće u Super ligi Srbije prošlog maja.

Klub je od kraja sezone 2014/15 u kojoj je ostvario najveći uspeh valjevske košarke 6. mesto u ABA ligi, i plasman u Evro Kup, a Đokić postao šampion Evrope sa momcima do 20 godina, ekspresno urušavan i zaduživan.

Krajem maja 2016, već je bio svetlosnu godinu ispod dna, iako je najodgovoniji za krah kluba, i preskupo plaćeni penzionisani prodavac magle tvrdio da je pobednik krivac što je Metalac tu gde je, a ne on, gubitnik nad gubitnicima.

Večeras je došao drsko na mesto zločina, i zauzeo poziciju u prvom redu.

Ponadao se možda da će dobiti nikad zarađene zaostale zarade, koje je imao u Metalcu.

Najodgovorniji za eksresno propadanje kluba, i ne samo on, su zajednički večerras opet videli koliko im je košarka nepoznat teren.

Možda je prodavac magle došao je kao i mnogi drugi toliko bespomoćan u svom neznanju i beznađu da vidi čudo neviđeno, pobedu Metalca baš protiv trenera kako lupi i ostade živ, ne tako davno, kad reče, " valja ga smeniti za boljitak kluba".

Boljitak jeste, ali samo za kurtu i murtu !

Uverio si odani poslušnik kurte i murte po ko zna koji put, da mu mesto čak nije ni na tribinama dok traje košarkaška utakmica.

Stoga bi bilo poželjno da više ne dolazi u Valjevo ako ni zbog čeg drugog, ono zbog svog zdravlja, jer je kako se priča već načeto.

Ali u životu kad tad dođe dan da se polože računi, makar i pred bogom.

Metalac je danas u minusu do guše, i spasa mu nema i ako se spase ispadanja iz KLS.

Ali u ovim čudnim vremenima možda ga i bude ako ga neko i kupi, jer Valjevkama i Valjevcima ne pada više na pamet da svojim novcem finansiraju tuđu preskupu zabavu.

Novci nisu mali, do sada je bilo na godišnem novou i do 20-ak miliona, narodonih para( Zakon osport sada ne dozvoljava više od 20posto budžetskih sredtsva za sport, odnosno nešto manje od 10 miliona dinara prim.aut), plus gratis usluhe u hali sportova "15.septembar"a to su 30 sati nedeljno za treninge, utakmice svih selekcija, i naravno gratis kancelarija za preskupo plaćene, ali i konačno neplaćene kadrove kluba.

Voljom neke nebeske sile valjda, poslednje valjevsko košarkaško veče u 2016.godini bilo je u znaku čoveka koji je obeležio sve najlepše u valjevskoj košarci u novom milenijumu.

Dominator Valjevski, Vladimir Đokić je pozdravljen kako i dolikuje, srdačno, toplo, Valjevski !

Sama utakmica donela je košarku kakvu je želeo da se igra Vladimir Đokić.

 Metalac je izgubio 80:85 (25:24, 18:23, 16:24, 21:14).

 Neosporno sa boljim timom, odnosno duplo više kvalitenih igrača od svog bivšeg kluba, iako je preuzeo Vršac posle tri pobede i dva poraza, mister Dom Perignon došao je u svoje Valjevo, i u svom stilu, pobednika, zabeležio je šesti trijumf u nizu, pa čeka nastavak sezone u KLS na poziciji broj 1.

Metalac je sa uvek najboljim ali za pojedince i dalje nedovoljno spoznatim Aleksandrom Vasićem, dva upotrebljiva Đukanovića, Branom i Đukanom,i nešto manje korisnim Ostojićem i Hukićem, odigrao odlično, ratnički i snažno drugih pet minuta prve četvrtine, i poslednjih 10 minuta. Valjalo se svojski najpre potruditi i 6:19 iz 5-og minuta pretvoriti u 25: 24 na isteku prvog kvartala.

 Najavljena dominacija Đokićevog tima na startu, naslutila se u drugom kvartalu, a zatim je furizno potvrđena u trećem, kada je Vršac ostvario nedostižnih 71:54 !

 Sve do kraje je bila formalnost i gospodstvo Velikog Vladimira, da na kraju slavi samo protiv ovakvog kakav je, ali uvek svog Metalca, samo sa 85:80.

 Valjevci su na kraju ponovo pokazali svoj košarkaški mentalitet, karakter i ljubav!

 Aplauz koji poziva na povratak kući pobednika, od srca je upućen Vladimiru Đokiću, na prvom mestu ali i akterima meča, timu iz Vršca, i ovom valjevskom sa malo sreće, i zdravlja, ali i još po nečeg dobrog a što je izostalo do sada, sigurno više vrednom od trenutnih 4 pobede i 7 poraza.

 Do završetka pauze KLS, i nastavka prvenstva 8.januara 2017. u Pančevu sa Tamišom, dovoljno je vremena da grad Valjevo počne da uviđa šta mu je činiti.

 Metalac valja sačuvati, pa za početak ne bi bilo loše pozvati u rodni grad i poazgovarati sa Milošem Teodosićem.

 Možda bi pitanje moglo da glasi baš ovako: " Šta grad Valjevo može da učini za Tea, da Teomaniju prenese  Valjevkama i Valjevcima"?