Valjevo je grad sporta, košarke, tačka na zemaljskoj kugli prepoznatljiva, po magiji harizmatičnog Miše Teodosića, Pored Miše Valjevo ima i kvartet košarkaša za ponos: Igora Đukovića, Maksima Kovačevića, Aleksandra Vasića i Stefana Atanackovića. A Grad Valjevo danas ni posle višedecenijski prosutnih obećanja nema što svaka varoš ima, svoj Hram sporta.

Valjevo je od 2014. do marta 2016, zahvaljujući treneru evropskog formata Vladimiru Đokiću napravilo u dve sezone evropski košarkaški iskorak.

Voljom "usrećitelja" Đokić je podelio sudbinu svih pobednika. Gubitnici su Metalac ekspresno vratili na marginu i besmisleno zadužili klub i grad.

Valjevke i Valjevci su podarili svojoj deci ljubav, pobednički duh, sreću, radost i znanje da prepoznaju i poštuju sistem vrednosti, preko potreban da opstanu u sivilu i prosečnosti i laži.

A valjevski momci i devojke pokazaju, da mogu na sve što je loše da reaguju. Snagom volje i umeća pronalaze puteve za dobro, bolje i najbolje!

Najboljeg, sada i evroligaškog rekordera, čarobnjaka sa košarkaškom loptom slede po pobedničkom karakteru Valjevci, generacijski bliski, i najvažnije kao i Miša, ljudi za primer.

Trio iz Gimnazijalca: Igor Đuković, Maksim Kovačević i Saša Vasić, ali i nešto stariji Stefan Atanacković u svoj košarkaški cv dopisuju svakog vikenda nova dostignuća.

Sarajevski Sparsi su ove jeseni dobili novog lidera, Valjevca Igora Đukovića.

Uoči 29. rođendana /danas ga slavi, i srećan da bude) Igor je pokazao zašto se kneževska zvezda sa Kolubare vidi u odblesku Miljacke.

Đuković je sa fantastičnim indeksom 45 okončao meč 6.kola Premijer lige Bosne i Hercegovine u Širokom protiv dojučerašnjeg člana ABA lige.

U pobedi Sparsa 102:88 za 38.minuta Igor je dobacio do MVP kola !.

Ubacio je 31 poen, zabeležio 8 asistencija, 3 skoka, a čak i 10 puta su ga rivali nepropisno zastavljali. Fantastičan procenat šuta iz igre: (12-10) za dva, i tri po 6-5 , i bez promašaja sa linije slobodnih bacanja(6:6) su mu doneli 45 indeksnih poena !

Igor nije nio bio svestan da je te novembarske večeri u igri brojeva nadmašio svog slavnog sugrađanina Mišu Teodosića.

Danas je ponosan što ga makar na tren upoređujemo sa košarkaškim genijem sa Kolubare. Srećan u društvu svojih princeza u gradu na Miljacki je, u pravom smislu je reči, valjevski ambasador košarke, poput nekada šampiona Evrope sa juniorima Jugoslavije u Španiji, Luke Stančića, trenera Bosne.

Đuković sa svojim Sparsima ruše sve rivale i uživa u igri, siguran da će sarajevska bajka kao i i ona u predhodne dve sezone u Portugalu trajati.

Posle osvojenog Kupa i MVP titule u finalu šampionata Gruzije sa Dinamom iz Tbilisija, Maksim Kovačević briljira u Iranu.

Trenutno, “persijanac” neumoljivo rešeta protivničke koševe, a majstorijama u igri pokazuje znanje superstara, stečeno genima od oca, Zorana.

Maksa se u Persiji “zagreva” do novog poziva iz Evrope i osvajanja novih trofeja.

Treći iz generacije nesalomivih Valjevaca je Aleksandar Saša Vasić. Prvi je probio led i konačno zaigrao u Metalcu.

Pozvan je da “gasi” požar. Nije se osvrtao na sve ružno za nezaborav, a doživljeno u svom gradu, jer uvek rado kaže “želim da igram svom Metalcu”.

Pokazao je odmah snagom volje, uravnoteženost uma i karakter vođe.

Vrhunskom igrom i ličnim primerom pokrenuo je ekipu. Nije miljenik statistike i statističara, i ne mari. I bez kapitenske trake je pokazuje svu veličinu sjajnog košarkaša i ljudskost bez granica. Toliko odskače i igri da je konačno poštovan i od svih koji su ga košarkaški “držali pod sankcijama”, a danas su ponosni što je u timu Metalca.

Na sve četiri pobede Metalca Vaske je stavio svoj košarkaški pečat,a da je bilo sreće, i da je umeće majstora igre pod obručima prepoznato na vreme Metalac bi, bez imalo preterivanja, danas imao umesto 4, dve ili čak tri pobede više.

Konačno četvrti najbrutalnije proteran iz Metalca pre nekoliko godina Stefan Atanacković u krugu porodice raduje se košarakaškim pobedama u Zrenjaninu.

Igra košarku kao i uvek odlično, i nije tajna, i dalje najbolji je košarkaš zrenjaninskog Proletera.

Škola košarke koju vodi je sve brojnija. Na terenu čuda u režiji Atanackovića ne prestaju. Na poslednoj utakmici je doneo pobedu Proleteru na valjevski, i njemu svojstven način. Iz Carske bare je gađao i pogodio koš u Kristalnoj dvorani sa zvukom sirena, za nastavak borbe svog tima za ulazak u KLS.

I na kraju valja samo dodati i ovo.

Lako je Igoru, Maksi, Vasketu i Stefanu da budu ono što jesu, jaki i uspešni, jer su rasli, družili se, i zavoleli košarku u svom Valjevu, i posvetili joj se na isti način kao i najbolji od svih danas u Evropi i šire, svetski, a njihov, prijatelj i kolega po oružju, Miša Teodosić.

Pa neka neko kaže da Valjevo nije grad fenomen, jer i danas kao pre skoro 4,5 decenije ima košarkaške superstarove, ali kao ni 1973. nema svoj hram sporta.

Vreme je da ga konačno i dobije, zarad novih generacija koje stižu i imena koje nosi Grad Valjevo !

Bude li poziv u pravo vreme upućen nesalomivima, uključiće se da kao i uvek, da pokažu koliko vole svoj Grad Valjevo, Valjevke i Valjevce !