POSLE 8 DECENIJA SVETLOST SLOBODE I LJUDSKOSTI STJEPANA FILIPOVIĆA JE SVE JAČA
- Written by Dragan Ilić
- Be the first to comment!
Osam decenija prođe od kada je besmrtni ratnik Stjepan Filipović postao svetlost čovečanstva. Ljudina kakva se rađa jednom u dva veka, živi i dalje.
A ovaj 22.maj naizgled prođe neopaženo, uočljivo bez pompe, govornika, lažnog poštovanja istinskih vrednosti.
Smrad preobučenih i poturenih izdajnika da predstavljaju ono što nikada nisu, niti će biti, zaudara sve više i jače.
Brdo Vidrak iznad Valjeva ima svoj simbol, monumentalni spomenik herojima 20. veka.
Grandiozni spomenik Vojina Bakića, je posvećen simbolu otpora fašizmu, Stjepanu Filipoviću i svim stradalim borcima i ratnicima srpskim i partizanskim.
Partizanski komandant Steva Kolubarac, i svi što ponosno prkosno digoše glavu i sa puškom u ruci kretoše u boj protiv zla, i dalje su na večnoj straži, traju i trajeće dok bude ljudi.
O junacima 20.veka i Stjepanu Filipoviću, Stevi Kolobarca, ratnicima za slobodu, ljudskost, istinu pravdu, današnja mladost gotovo ništa ne zna!?
Danas ako ih pitate na ulici ko je Stjepan Stevo Filipović, Stevo Kolubarac, uslediće začuđujuća grimasa, i kontra pitanje, o čemu to pričaš?
Stevo Kolubarac nije se Pinka, Hepija, studija B, čak ni sa RTS-a.
Nije sa farme, zadruge, parova, nije na meti tabloida, nije akter svakodnevnih rijalitija, nije obešenjak o luster, skakač kroz prozor, prepadač iz frižidera… nije pobednik kadar da pobedi svakoga, i počupa mu uši. Nije ni fudbaler, pevač, kontroverzni biznismen, tajkun, vladika, političar, glumac...
Nema o Stevi Kolubarcu filmova, serija, jer nije ni Sloba, ni Mira, a i niko od mafijaša. Nije ni danas sa šampanjcem lice sa poternice iz Krcunove “rupe” što veliča svog idola, dok Sever peva Draži u čast.
Pitanje, ko je Stjepan Filipović je za većinu danas zagonetka.
Na sreću još ima ljudi koji po fotografiji prepoznaju istoriju i Stevu.
Neobaveštenima mahom mlađima se ne može zameriti, jer su neobavešteni.
Zamerka ide na dušu onima što odlučuju kakvo potomcima ostavljaju znanje i sećanje.
Na naslovnim stranama se zna ko je glavni, nema ni slova o godišnjici smrti, za nezaborav Stjepana- Stevana- Steve Filipovića!
Iako je fotografija Stjepana Stevana Filipovića u zgradi Ujedinjenih nacija, mada to valjevski ekspert za falsifikovaje istorije oštro negira, Steva Kolubarac je, baš na toj fotografiji pokazuje zašto je ikona sveta!
Živimo u doba “modernih junaka” nepismenih ili polupismenih prevaranata, džabalebaroša, dunstera i smradova što haraju jače od kuge.
Isplivale su iz podzemlja, ljudske nakaze i skotovi, nedostojni imena čovek.
Ne čudim se što mali broj ljudi zna ko je, i čega je simbol mladić obešen u 26 godini 22. maja 1942. godine, u 11 sati, na Valjevskoj pijaci.
Stjepan Stevan Filipović je i posle 80 godina svetlost i simbol slobode!
Rođen u Opuzenu 27. januara 1916. godine, a kad je došlo veme postao je partizan, ubrzo i komandant i politički komesar tokom Drugog svetskog rata pripadnik Narodnooslobodlilačkog pokreta.
Izuzetna hrabrost mu je donela status narodnog heroja 14. decembra 1949. godine.
Kršten je kao Stjepan, od drugova u Srbiji prekršten u Stevan, i Stevo Kolubarac.
Izdali su ga neljudi u decembru 1941.
Sa još dvojicom drugova četnicima je u lice tresnuo istinu: Ja sam taj Steva Kolubarac!
U Šapcu je mučen, pa predat gestapovcima. Rezulat višenedeljnog mrcvaranje je zapisan u dosijeu: Nemoguć slučaj!
Eplog je bila surova presuda, smrt vešanjem. U valjevskom zatvoru, je hrabrio drugove i govorio im.
,, Nenadajte se ničemu. Ovde neće zalutati dobro. Budite hrabri kad budete gledali smrti u oči, kad vas budu streljali. Nemojte pokazati da naša smrt znači njihovu pobedu!”
Nekoliko dana pred vešanje sestra mu je donela pantalone, cipele, košulju i sako.
Dan upči vešanje poslednja želja mu je je bila, porcija pasulja.
Tog 22.maja 1942. srpska državna straža (nedićevci) sprovodila ga je na vešanje ulicama Valjeva, od zatvora, do pijace. Na putu do pijace glasno je pozvao ljude na ustanak.
Zapis kaže da je na pijaci dovodeno da vide poniženje partizana, kako cvili za život, skoro 3.000 ljudi, sa sve decom iz škola.
Pod vešalima, imao je pravo na sveštenika, cigaretu, i da kaže šta ima.
Steva je zagrmeo do neba: ,, Nemojte samo stajati gledati, ubijajte gadove! Vadite zarđale puške! Ako budete samo posmatrali, gadovi će nas jednog po jednog ubijati! Smrt Hitleru! Smrt fašizmu! Živeo Sovjetski savez! Živela Crvena armija!”
Ćvrsto stegnutih i u uvis podignutih pesnica klicao je: ,,Živela sloboda! Živeli radnici i seljaci! Živela Komunistička partija Jugoslavije! Proleteri svih zemalja, ujedinite se!”
Stjepan Stevan Filipović je bio borac za slobodu, zlopaćenih radnika, sa vizijom da će doći vreme da radnici odlučuju o svom radu. Nemce je mrzeo iz dubne duše.
Nisu ga obesili Nemci. Oni su samo besni što pre sobom vide junaka, komandovali, da bude ubijen.
Stevu Kolubarca obesili su Srbi. Džandari, oduvek izrodi svog naroda.
Oduvek plaćene sluge svake vlasti, nepismeni smradovi. Polusvet iz okolnih sela, a ne Valjevci, poslušnici okupatora.
Steva Kolubarac im nije im dozvolio da mu stave omču. Sam je to učinio, a pobesneli švapski oficir kada je video šta se dešava i da nema ništa od planiranog poniženja, pokušao je da izmakne klupicu, Steva je zamahnuo da ga šutne nogom, izgibio je ranotežu,klupica ispod nogu je pala, i svet je video nebeskog junaka kako postaje besmrtan.
Fotografija svedoči o trenutku istorije za večnost.
Nedićevska straža ima potomke i zna se ko su, možda i ulicu dobije neki od izvršilaca sramnog vešanja heroja, patriote i komunističkog rodoljuba.
Fabrika namešataje u Valjevu je nosila ime Stevana Filipovća, kasnije skraćeno u STEFIL. Osnovna škola u Divcima nosi ime Stevana Filipovića.
U Beogradu nekoliko, ulica na periferijii nosi Stjepanovo ime.
Pre par godina jedna je prekrštena je u Emila Perška, zloglasnog ustaše. Kad je narod digao glas vraćeno je ime Stevanovo.
U Opuzenu, ustaše su srušile Stjepanov spomenik. Ni škola se više ne zove po njemu.
U Valjevu spomenik Vojina Bakića odoleva, ali ga stoka skrnavi grafitima i gadostima.
Ne zna se gde mu je grob. Niti ga neko traži. Ne pravi se serija o Stevi, ne pišu se feljtoni, da se otkrije gde su ga džandari pod okriljem noći tajno zakopali.
Stevan je tri dana visio na valjevskoj pijaci, plašeći švabe obešenim, mrtvim telom.
Od vešanja Stjepana Filipovića fašisti su zabranili poslednje reči na smrt osuđenog.
Pored Steve i dva rođena brata su poginula su tokom NOB-a. Stariji Šimun, streljan je zajedno sa 3.000 Kragujevčana 21.oktobra 1941. godine. Mogao je da se izvuče posle poziva okupatora da ljudi druge nacionalnosti izađu iz mase. Mlađi brat Nikola, kao borac Kragujevačkog bataljona a kasnije proleterskih brigada poginuo je na Zelengori, tokom bitke na Sutjesci.
Danas je teško mladima, Stevinih godina pojasniti da su postojali ljudi, spremni da daju svoj život za ideal, slobode, pravde, bratstva i jedinstva, jednakosti, pre svega ljudskosti.
Vremena pred nama su šansa da podignu pogled, oslobode mozak i telo zavisnosti od telefona, droge, nerada,besimisla što hara. Ima još ima vremena.
Kazuje im to baš Stjepan Filipović, Steva Kolubarac svojim besmrtnim delom!
Nebo iznad Moskve u noći 9.maja je gorelo, obasjano spektakularnim vatrometom u čast 77. godišnjice pobede Crvene Armije, nad nacističkom Nemačkom, fašističkom Italijom i njhovim saveznicima i slugama u Drugom svetskom ratu. 
