Menu

zaglavlje

Specijalistička internistička ordinacija Dr Tomić Valjevo, V. Mišića 102. Tel: 014/228-321 i 065/228-3211

Kardiolog (Dr Đorđević) Telefon: 064/9700-041

INTERNISTIČKI PREGLEDI, GASTROENTEROLOGIJA, ENDOKRINOLOGIJA, ALERGOLOGIJA, DIJAGNOSTIKA, GASTROSKOPIJA,

KOLONOSKOPIJA, ULTRAZVUK ABDOMENA, SRCA, ŠTITASTE ŽLEZDE, DOPPLER KRVIH SUDOVA ABDOMENA

ŠPANIJA "OTKAČILA" KATALONCE: KOSOVO JE SRBIJA!

španija parlament

Španski parlament je velikom večin om glasovadanas  na Vidovdan 2024. godine, odbacio inicijativu katalonskih partija da srpsku pokrajinu Kosovo i Metohiju, prizna kao nezavisnu državu "Kosovo".

Od 345 parlamentaraca danas je 293 je odbacilo inicijativu za priznanje nezavisnosti Kosova, samo 25 je bilo za usvajanje, a  27 su ostali uzdržani.

Inicijativu je u španskom parlamentu predstavila stranka Zajedno za Kataloniju (Junts per Catalunya) koju vodi Karlos Pudždemon,  a pre nekoliko dana o njoj je održana parlamentarna rasprava. U pismu dostavljenom  parlamentu spominje se odluka Međunarodnog suda pravde koji je 2010. ocenio da proglašenje nezavisnosti Kosova nije protivno međunarodnom pravu. 

Nepostojeća država Kosovo je nezavisnost od Srbije proglasila 17. februara 2008. godine, nepunu deceniju nakon završetka NATO agresijena SR JUgosaviju, i  povlačenja srpskih snaga sa Kosova i MetohijeDo danas je više od 100 zemalja  priznalo nepostojeću državu  Kosovo.

 Od eks republika SFRJ pored Srbije, Kosovo ne priznaje još Bosna i Hercegovina.

 Od zemalja Evropske unije, Kosovo ne priznaju Grčka, Rumunija, Španija, Slovačka i Kipar.  

Poslednje priznanje Kosovo je dobilo od Izraela, u februaru 2021. godine, kao  deo Vašingtonskog sporazuma između Kosova i Srbije o normalizaciji ekonomskih odnosa, potpisanog 4. septembra 2020. godine u prisustvu tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa. 

Kosovo od 2011. godine, pod pokroviteljstvom Evropske unije, vodi dijalog sa Srbijom o normalizaciji odnosa. Taj proces podržavaju i SAD.

U predlogu Katalonskog parlamentarca, Karlosa  Pudždemona navodi se da špansko odbijanje da prizna državu koja je iskoristila svoje legitimno pravo na samoodređenje, predstavlja prepreku evropskoj politici integracije Zapadnog Balkana u EU.

"Odbijanje je faktor destabilizacije na ovim prostorima, u vreme obeleženo  ratom u Ukrajini, od kojih ovaj deo Evrope strepi ", navodeno je u predlogu.

Španija je jedna od pet zemalja Evropske unije koje još ne priznaju nezavisnost Kosova.

Smatra se da je glavni razlog nepriznavanja povezan sa španskim stavom prema težnjama njene severoistočne regije, Katalonije, da postane nezavisna, a slični scenario se miže čuti medju Baskima.

Katalonija je u nekoliko navrata neuspešno pokušavalada se odvoji, od Španije, a zvanični Madrid se oštro usprotivio tom potezu, po potrebi i represivnim metodama. Poslednji put je dovoljan samo jedan brod sa španskim spacijalcima da "ugase požar" u Barseloni, a političare zagovornike otcepeljenja, liše slobode.

Read more...

VALJEVSKOM REŽISERU ZORANU ĐORĐEVIĆU NAGRADA PUBLIKE U KANU ZA FIM „MARKOS SNAGA VOLJE" („Marcos, Forca de vontade”)

Povod za film je slučajni susret reditelja i umetnika-invalida pre više od četvrt veka u dalekom Brazilu. Epilog višedecenijskog rada je  nagrada publike na ovogodišnjem Međunarodnom filmskom festivalu u Kanu.

 Sve svoja dela Markos Santos stvara samo levim stopalom, jer od rođenja, zbog cerebralne paralize, ne koristi ruke

Iako je sa formalnim osnovnim obrazovanjem počeo tek u 12. godini života, Markos Santos je posle studija slikarstva na fakultetu Belas Artes stekao zvanje akademskog slikara. Nalsikao je brojna dela, slike, crteže, grafike, napravio savršene skulpture i rezbarije. Markos svoja umetnička dela stvara samo svojim levim stopalom, i to potpuno isto, čak i bolje od fizički  zdravih i sposobnih kolega. I uz očiti talenat, naravno, neverovatnom voljom zbog čega film koji je osvojio nagradu publike u Kanu nosi i s pravom naslov, ima ono što je definicija života ovog brazilskog  genijalnog umetnika-invalida.

" Nakon susreta i upoznavanja usledio je odlazak u Sao Paola, na internacionalni Bienale likovnih umetnosti. Publika je je uživala u  čuvenom delo “Krik” Edvarda Munka, a ja sam želeo da pokažem tu sliku Markosu, i na tom Bieanlu, u novembra 1996.  je počelo rađanje filma. Završio sam ga 2023.godine  priseća se Đorđević, duboke uveren u posebnost dela.

Valjevac je nastojao da u svom  filmu  “prikaže božansku ličnost i stvaralački um brazilskog umetnika u kojem se granice stvarnosti, sećanja, snovi i patnje pretvaraju u umetnička dela”. 

Film je nestvarna priča u čoveku izuzeteno umetnički nadarenog.

"Markos Santos je rođen pre 50 godina u San Žoze dos Kampos, danas delu  Sao Paola. Nestručno urađen porađaj,  i višeminutni prekid disanja je i imao trajne posledice. Cerebralna paraliza je mu je uskratila mogućnost da ne koristi ruke i da otežano govori. Prohodao je tek sa 8 godina. Međutim  Markosova majka je primetila kako sin pokušava da levim stopalom nešto nacrta parčetom uglja. Zajedno su  jedan bogom dat talenat", priča u Markosu  Đorđević.

Iako je počeo da se obratuje u 12. godini života, Markos Santos je završio  slikarstvo na fakultetu Belas Artes, i stekao zvanje akademskog slikara.

Brojne slike, crteži, grafike, skulptur...  stvarani samo levim stopalom, plene pađnju kao i dela vrhunskih  umetnika,  fizički potpuno zdravih. Dokaz da pored talenta, neverovatna volja, čini čuda, i sad je za film o Markosu  osvojio nagradu publike u Kanu. Naslov definiše život  ovog brazilskog neobičnog umetnika.

Sve  je zabeleženo u filmskom kamerom, a snimano je punih 27 godina.

Đođrević je svojim ostvarenju pokušao kako  kaže, “ da prikaže božansku ličnost i stvaralački um brazilskog umetnika. Markos granice stvarnosti, sećanja, snove i patnju pretvara u umetnička dela”.

"U jednoj sceni  filma Markos kaže: „Svako jutro se molim. Osećam kao da razgovaram sa Bogom. On mi uvek kaže isto – ‘Počni, pomoći ću ti da završiš’. Tako počinjem i završavam svako svoje delo" I zaista, film  Markosu  je geneza života genija, od rođenja osuđenog na fizički bol i patnju. li sve muke Markos prevazilazi neverovatnom upornošću i voljom", kaže srpski reditelj.

A njegov glavni junak svojom profesijom i svojim levim stopalom izdržava danas i sebe i porodicu. Član je Međunarodnog udruženja likovnih umetnika koji slikaju ustima i nogama i koje samo u najvećoj državi Južne Amerike okuplja više od 50 umetnika.

Zanimljivo je da su pored reditelja na stvaranju filma radili još neki Valjevci.

Đorđević, rođen 1962. godine u Valjevu u Brazilu živi već tri decenije, Praški je gde je završio Akademiju umetnosti. Autor dvadesetak filmova u bivšoj Jugoslaviji, Srbiji, Češkoj, Brazilu i Angoli.

Za delo  “Markos, snaga volje” dobio je novo najvrednije priznanje u karijeri, nakon što je svojevremeno bio laureat Festivala jugoslovenskog dokumentarnog i kratkometražnog filma za ostvarenja „Molitva za mrtve duše”, „Odiseja” i „Živeli”.

I kao što to rade “pravi” Valjevci, Đorđević ističe pomoć svojih sugrađana u realizaciji jednog od ovogodišnjih kanskih laureata. Naime, kompletna muzika za film je delo Uroša Spasojević, aa snimljena i miksovana u studiju Vladimira Ružičića. Dušan Arsenić je uradio nekoliko grafičkih rešenja za filmski poster, dok film na engleski, odnosno, francuski jezik preveli profesori Ivan Manić i Biljana Marinković.

Na ovogodišnjem 77. filmskom festivalu  u Kanu  drama "Anora" o mladoj egzotičnoj plesačici koja se udaje za sina bogatog ruskog oligarha proglašena je za najbolji film.

 "Anora"  je film američkog reditelja Šona Bejkera je proglašenog za najbolji u konkurenciji sa još 21 filmom i predstavlja vrhunac karijere Šona Bejkera, nezavisnog reditelja udruženja "Florida produžetak", koji je 2015. samo sa ajfonima snimio film Mandarina (Tangerine).

kan šon b

Veliku nagradu osvojilo je ostvarenje "All We Imagine As Light", dok je nagrada žirija otišla filmu "Emilija Perez". 

kan2

Posebnu nagradu je dobio film "The Seed of the Sacred Fig", a za najboljeg glumca je nagrađen Džes Plemons za ulogu u filmu "Kinds of Kindnes". Nagradu za najbolju glumicu osvojio je ansambl iz filma "Emilia Perez" - Karla Sofija Gaskon, Zoe Saldanja, Selena Gomez i Andriana Paz.  Najbolji reditelj ove godine, prema žiriju festivala, je Migel Gomes za film "Grand Tour"

Read more...

STJEPAN FILIPOVIĆ BIO I OSTAO SIMBOL ANTIFAŠISTIKE BORBE

stjepan filip.
 Na današnji dan, 22.05.1942. godine, posle dvomesečnog mučenja u Valjevu je javno obešen narodni heroj Stjepan Filipović. Rođen je u Opuzenu (država Austrougarska, današnja Hrvatska), 27. januara 1916. Posle izdaje četnici su ga zarobili i predali nacistima.
Ubijen u Valjevu, 22. maja 1942. Slika njegove herojske smrti postala je simbol otpora fašizmu u Drugom svetskom ratu. Proglašen je za Narodnoga heroja Jugoslavije.
Dok su ga provodili na vešala, Stjepan Filipović se obraćao okupljenima:
"Nemojte sаmo gledаti. Udrite gаdove. Vаdite zаhrđаle puške. Ako budete sаmo posmаtrаli, gаdovi će nаs jednog po jednog ubijаti. "Još glasniji je bio ispod vešala, odakle je pozivao okupljeni narod na ustanak, psovao je zlotvore, što su Nemci prepoznali i naredili da ga srpski izrodi obese.  
Čin ubistva heroja se desio 15 minuta ranije pre  predviđenog vremena za egzekuciju. Njegovo telo je na vešalima ostavljeno nekoliko dana, da bi potom odnešeno u nepoznatom pravcu i do danas se ne zna gdje je pokopan.
Nakon pogubljenja Stjepana Filipovića, njemačka okupaciona vlast je osuđenima na smrtnu kaznu ukinula pravo na poslednju reč.
Prema mnogim mišljenjima i anketama, fotografija mladog Stevana Filipovića koji sa omčom oko vrata stoji ispod vešala uzdignutih pesnica, jedna je od najupečatljivijih fotografija Drugog svetskog rata.
Slika pogubljenja Stjepana Filipovića i njegove prkosno uzdignute ruke izložena je u zgradi UN u Njujorku. Pred tom je slikom 1955. godine zastao Nehru, tada premijer Indije, i jedan od tvoraca Pokreta nesvrstanih. Fasciniran moralom čoveka ispod vešala, kleknuo i dugo ostao u razmišljanju i molitvi, a nakon toga, prema izveštajima očevidaca, između ostaloga rekao: „Narodi i revolucije, koje imaju takve borce i rukovodioce moraju pobijediti... Narod koji ima takve ljude, koji su se na ovaj način borili i umirali je pobedio.“
Ustačka kamarila iz Stjepanovog kraja je minirala njegov spomenik i još danas štiti zlotvora što je to učinio. Od spomenika narodnom heroju Stjepanu Filipoviću u Opuzenu ostale su krhotine. Poslednji ostaci kamene klupice i postolja uklonjeni su pree 2000-te godine, ali Valjevke i Valjevci idolevaju, štite i poštuju, simbol Grada, ma koliko se probuđeno zlo trudilo da negira Stjepanovu čast  i slobodarske tekovine.
Read more...
Subscribe to this RSS feed
Info for bonus Review bet365 here.

VESTI

Pratite nas