PETAK 13. BAKSUZNI DAN PROĐE STIŽE SUNCE
- Written by Dragan Ilić
- Be the first to comment!
FOTO MILOS U nedelji što nepovratno prolazi bilo je svege i svačega. Dođe i prođe još jedan baksuzni petak 13-i drugi i poslednji u 2019. U nekom čudnom sledu ima ih samo dva, a bude ih i po tri svake godine. Već tri godine su dva, kao što će biti i 2020. Kao i ova dva "ratna druga" na političkoj sceni, pozicija i opozicija. Izgiboše nam dokazujući da samo sa jednom od njih svima može biti dobro. A oni su ustvari samo mi, i ništa više.
U životima svih nas ravnopravnosti ima samo po rođenju i kad umiremo.
A baš tu ljudsku svest o ravnopravnosti, pravdi, istini i sreći gubi rat sa pohlepom, zlobom, što donosi vlast.
Hrabrost, Iskrenost, odgovornost, posvećenost i ljubav u svojim čistim srcima i prepodobnim dušama nam nedostaju.
To su imali nekada onaj rimski vojskovođa, izdat i osuđen na gladijatorstvo Španac. Imao je tu vrstu nadmoći i harizmatični borac za slobodu svog naroda naš valjevski Žikica - Španac, a pored njega koliko još znananih i neznanih odvažnih heroja i boraca svake epohe za nama.
Oni su tek iako na početku života i žrtvovali sebe čista srca hrabro za slobodu, istinu pravdu, bolji i srećniji život onih što stižu posle njih.
Protiv svih sa omiljenom laži "ja ne lažem nikada" valja podići glas i reći im "Dosta bre!
Baš to uradiše odabrani novinari ove naše lepe Srbije, dan uoči petka 13.
Dan uoči petka 13. braniše javno rečima svog kolegu Jovanovića, vlasnika spaljene kuće, do danas neobnovljene u Grockoj.
Moj uvaženi i poštovani profesor sociologije kulute sa FPN Ratko Božović je uvek bio dosledan u prepoznavanju karaktera svog naroda, onakav kakav je i stvari.
“Podrška Jutki, Simonoviću i direktoru ‘Namenske’ u Lučanima je izraz podaničkog mentaliteta i siromaštva u svakom pogledu koji vlada Srbijom, duhovnog, materijalnog i moralnog. U Srbiji je „postradala moralna supstanca“.Kada ljudi nemaju obzira prema patnji i smrću drugog čoveka, onda se mora postaviti pitanje šta je sa njima kao ljudima. Sve ovo vidim kao apsolutni apsurd političkog života koji je degradiran maksimalno. Postoji tačka gde čovek ne sme da zaboravi da je moralno biće. Sve je to postala paradigma kako se ovde vlada, a gde nema slobode nema ni istine”, neumoljov pogađau centar pepoznajjuči sadašnji trenutak profesor Ratko Božović.
Da imaju srce i hrabrost da se bore za svoja prava pokazali su radnici PTT-a.
Tokom devetodnevne borbe dobili su umesto ispunjenja svih zahteva, plata na republičkom proseku samo pretnje, ucene, suspenzije.
Na kraju u noći dolaska bakszdana petka 13. umesto njih Sindikat je "rešio problem". Dobacili su umesto republičkog proseka plate samo do do toplog obroka i pride i do još neke crvene da ne bude da su "džabe krečili".
U petak 13-og, na baksuz dan blokiran je u podne RTS.
Bez i jednog incidenta vlast je dobila novo upozorenje, a i medijski poslenici šta joj im činiti, i to od onih što su sve isto radili kao i njihovi naslednici danas u vlasti.
Medijska podrška gubitnicima i štetočinama i ološu u svetu sporta je neverovatna, skoro kao i onima što nas preko medija pozivaju da se besumučno kockamo, iako znaju da jureći vetar u planini nalazimo samo put do lične propasti.
Ali ime neka kosmička sila, a neki je zovu vera i duša svakoga od nas što nikada ne umire.
E baš ta vera i naše duše štite prave vrednosti.
U svetu sporta "crvenkapa" posle "silovanja"u Evropi je stigla na korak isupunjenja sna. ali crni petak je stigao dva dana ranije, u sredu uveče. Sa letos pristig prevarama u "simbol srpstva" stiže ih nebeska pravda. (Ne)očekivano se nije igralo tri za tri, i časni fudbalski svet se uverio da UEFA takmičenja imaju mnogo više čestitosti i poštenja od fudbala u Srbiji, gde su laži više puta izrečene istina, iako ih dela demantuju. Baš ti najjači na rečima a ukakakni do guše na delima. Realnost je surova i "simbolu srpstva" u 5 mečeva, pored 20 u svojoj i samo 3 gola u protivničkoj mreži, dođoše glave skupo plaćeni stranci i penali u Srbiji poznatiji kao "zvezdanesterci"
Posle srpskih "piperijada" i toliko puta viđenih sličnih jada "Crvenkapu" je pojeo, ako bi drugi, baš on, "vuk". Pored već osvojene nacionalne titule u Pireju na Karaiskakiju "Crvenkapi" je glave dođe najubijitije oružje, penal. Poraz sa bele tačke je potvrdio nepisano pravilo "Ko od penala živi od penala umire".
"Crvenkapu" ukanališe oni što ih elita časti narodnim parama da je brukaju. Trgovina na neviđeno, a posebno falš robom dolazi brzo na naplatu.
A sa našom srpskom decom, umesto sa inostranim tankosavićima, igrali bi i na proleće u Evropi.
Mrkela i Terzić svoje menadžerske sposobnosti "potvrdili" su i u 2019. Dok je njih u komšiliku mogu da budu 10 puta veće prevare niko se osvrtati neće-