Naša Valjevka prof. muzičke pedagogije Jelena M.Golubović(43) potiče iz porodice muzičara, otac MIlan decenijski šef orkestra valjevskog Abraševića I Krušika, svoju ljubav prema muzici širi na svoj, poseban način.

 Jelena planira da u bliskoj budućnosti  pokrene realizacuju jednog projeka u svom gradu. To je Muzička zadruga “Kondure i opanci” .

Prof. Golubović je diplomirani muzički pedagog-master, ima ideju da u valjevskom selu Mrčić, osnuje Muzičku zadrugu, kako bi grad približila selu i zadrugarstvu u sadejstvu sa Milanom Golubovićem priznatim harmonikašem, aranžerom, kompozitorom i više puta nagrađivanim šefom orkestra bivše SFRJ. Značkano ime je o Milan Simić – pevač, kompozitor, harmonikaš, poznat po sradanji sa velikanima srpske narodne muzike od Bore Dugića, pa redom.

Primarni cilj Udruženja je negovanje folklorne tradicionalne umetnicke muzike, kao i okupljanje svih muzičara, razlićite starosne dobi, koji neguju brojne žanrove sviranja, sviranja, pevanja, komponovanja, kao i iz različitih vrts aumetnosti poput pesnika, tekstopisaca i graditelja instrumenata.

 Misija Muzičke zadruge “Kondure i opanci” ima za cilj da se pomogne novoj generaciji, našoj budućnosti, da ih pravilno usmeravamo ka različitim muzičkim aktivnostima. Takodje je zelja da se vrati dostojanstvo našeg naroda kroz najlepšu, najkvalitetniju muziku valjevskog podnevlja. Plan je da saradjujemo sa drugim gradovima- putovanja, nastupi, druženja, razmena iskustava, predstavljanje našeg grada Valjeva na najreprezentativniji način. Mnogi pesnici, tekstopisci, muzičari instrumentalisti, pevaci, ponikli su iz Valjeva.

Cilj nam je da se zajedno okupimo i cvrsto utemeljimo zajednicke osobine, iskustva za bolje sutra mladih muzičkih zadrugara.

Plan je da bude osnovana grupa pevača koja ce sacinjavati tri kategorije. Prva- deca uzrasta od 9-14 godina. Druga- mešovita grupa pevača starosne dobi od 18-30 godina.  Treća mešovita grupa pevaća starosne dobi od 40 pa nadalje.

U sinkretističnim celinama muzike (o kojoj  je profesorka pisala u svom radu) , starih civilizacija združuju se muzika , poezija, igra, likovna kultura, pozorisna umetnost.

Ideja je da nastavimo ovim putem, putem zdruzivanja, odnosno zadrugarstva sjedinjavanjem svih vrsta umetnosti.

Nas grad je bogat, jer je iznedrio graditelja violine Dragana Filipovica, kao i majstora za izradu frula Obradovica.

Takodje, plan je da se organizuju radionice gde ce graditelj Filipović kao i Obradović, zainteresovanim mladim ljudima postupno prenositi njihovo znanje, odnosno vestinu gradjenja violina, frula i dvojnica. Smatramo da je neophodno znanje prenositi s kolena na koleno, jer se strpljenje i fokus na tradiciju nazalost ubrzano gubi. „Krivac“ je tehnoloska modernizacija.

Konzumacijom nekvalitetne muzike, unazad nekoliko decenija, drustvo je degradirano i usmereno na pogresne vrednosti cime je u znacajnoj meri narusena porodica kao institucija.

Mi muzicki zadrugari imamo za cilj da kroz nas rad i trud zadrzimo, negujemo i nastavimo muzicku tradiciju srpskog naroda, nase muzicko blago i budemo okupljeni kao porodica.

Jelena je vrhunski muzički edukovana,  svira violonu, klavir i tamburicu, rasla je i razvijala se u KUD-a „Krušik“ od 1991. godine, prva violina orkestra od 1994. do 2000. godine. i tamburicu. Nastupi na koncertima širom Evrope sa krušikovcima doneli su brojne uspesi i  međunarodne nagrade (Nemačka, Holandija, Rumunija, Austrija, Francuska...). Učesnik brojnih koncerata kao pevač i član orkestra dugogodišnji član grupe pevača „Abrašević“, Valjevo – snimila CD (pevač, prva violina) za arhivu grada Valjeva. Takođe je bila član Tamburaškog orkestra. Dobitnica je nagrade za izuzetan doprinos razvoju Doma kulture „Izvor“.  Na 16. takmičenju klavirskih dua i klavira šestoručno dobila je priznanje za nesebičan doprinos, ljubav, revnost i odanost prema muzici, a učenici profesora Jelene Golubović su u Vrnjačkoj Banji, 2013. godine, osvojili prvu nagradu. Redovan je učesnik Tešnjarskih večeri, Zlatnog opanka,  „Kameničkog posela“ a bila je i umetnički rukovodilac grupe pevača u Abraševiću od 2019. do 2021. godine. Majka je uspešnog dvadesetogodišnjeg sina, studenta informatike i programiranja i didžeja Mladena Đokića. Učesnik je tri Međunarodne naučne konferencije, a njen naučni rad, “Zadrugarstvo, kao moderan oblik preduzetništva”  je uvršten u Zbornik radova. U pomenutom Zborniku, Jelena je detaljno opisala njene ideje na koji nacin ce funkcionisati Muzicka zadruga.  Na  konferenciji  u Topoli  učestvovalo je više od trideset Akademika , Doktora nauka i profesora, inicijator dolaska Valjevke bio je prof.dr. Dragan Bataveljić, redovni profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu. Druga konferencija , odrzana je u Pozarevcu prethodnog meseca , na kojoj je bila ucesnik. Treca konferencija odrzana je prethodnog vikenda u Podgorici, gde je Jelena njen rad izlagala na engleskom jeziku. Povodom objave Naucnog rada gostovala je na lokalnoj VA5 televiziji, gde je u nekoliko minuta, sazeto objasnila o kakvom projektu je rec.

Sledeći rad koji će objaviti,  je njena prva knjiga pesama na kojoj je radila pet godina.  Očekujemo da će njen prvenac izaći na leto 2025.godine. Takođe prof.  Jelena M. Golubović vredno radi na svojoj doktorskoj disertaciji. 

Hladunjav dan, vetar i kišica jesenja, nisu sprečili više stotina ljubitelja prirode i Divčibara da budu akteri 29. po redu Dana gljiva. Dočekali su i srdačno i ljudski domaćini iz Gljivarskog društva Valjevo.

Stigli su Valjevci, Beograđani, Novosađani, Užičani, Ćačani, Požežani, Somborci, Kikinđani, Zrenjaninci, Pančevci...

Dan drđenja, šetnje po obroncima Maljena kao i i uvek bio je jedinstven i neponovljiv   "U potrazi za gljivama" u izložbi, crteža i fotografija školaraca, sa  pečurkama  svih boja i veličina, ali i cveća planinskog.

Gosti sus e nadmetali u spremanju gulaša od gljiva, a najbolji su nagrađeni.

Nagrade za najlepše crteže, čak 12 otišle su školrcima Valjeva, Kraljeva, Požarevca, Uba, Novog Sada. Sveukupni pobednik rad umetničke  grupe učenika OŠ "Prota Mateja Nenadović", izdvojenog odeljenja valjevskog sela Joševa.

Nije izostalo ni tradicionalno sečenje trupaca-kladarkom, a rukave je zasukala čak i oprobala se i "vraški teškom poslu  vlasnica hotela "Heba".

Kišni dan definitivno nije omeo manifestaciju  začinjenu plesom na pljusku u prirodi.

Predsednik Gljivarskog društva Valjevo Dragić Tomić je ponosan što  Dani gljiva na Divčibarama  traju skoro tri decenije , i predstavljaju  potvrdu značaja, ali pre svega posvećenosti i kontinuiteta,  s tim što deca  vode glavnu reč, a ne oni što se ne skidaju sa svih režimiskih  i (ne)režimskih televizija.

"Fokus je na mladima i njihovom značaju. Kroz Dane gljiva vraćamo se prirodi. Nema komercijalnih i estradnih sadržaja, nema refelektora,  bina, vašarskih tezgi... Trudimo se i ide nam od ruke, da manifestacija bude  osveženje za dušu, posvećena prirodi, zajednici i ljubavi prema darovima prirode, posebni pečurkama, jer njih je na svakom koraku na Divčibaram",poruka je istrajnog borca za zdravu priorodu, čist vazduh nezagađenju  zemlju i vodu, Dragića Tomića, danas najglasnijeg Valjevca, u borbi da se ne kopa nigde i ništa u valjevskom kraju.