Valjevac Miloš Teodosić je najbolji košarkaš Evrope,  “daleko ispred svih" izbor je uticajnog košarkaškog portala "Eurohups".  Miloš je bez premca u konkurenciji 100 najboljih igrača Evrope (Evrolige)

Valjevac i plejmejker CSKA iz Moskve i kapiten reprezentacije Srbije uoči nove sezone je proglašen za najboljeg na osnovu utvrđenih strogih kriterijuma,a to su  karakteristike svakog igrača, njihova vrednost, liderske sposobnosti, individulani kvalitet u odnosu na  celinu (tim) u kojem igraju.

Ocenjen je  doprinos svakog kandidata timu, kao i neki ukupni kvalitet ekipe svakog od njih („princip velike ribe u malom jezeru").

U izboru je sagledan i potencijal igrača, koliko može da napreduju, a sve u skladu sa njegovim talentom i godinama. Naravno, važno mesto u ovoj proceni dobila je i statistika, kao objektivno merilo, u vrlo subjektivnom po prirodi sastavljanja lista.

Među 240 registrovanih evroligaških košarkaša prvi je  Valjevac. Teodosić je  bez premca, jer je  lider prvaka Evrope CSKA i reprezentaciju Srbije, vicešampiona Ilimpijskih igara u Riju.

Drugo, treće, četvrto i peto mesto pripada Nandu Dekolou, Vasilisu Spanulisu, Serhiju Ljulju i Janisu Burusisu.

Teodosić je opisan kao najbolji plejmejker koji ne igra u NBA ligi, što se potkrepljuje činjenicom da je na poslednja dva Svetska prvenstva bio i proglašen najboljim plejmejkerom. Igrao je, impresivno na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru.

Osim očiglednih Teodosićevih karakteristika - dribling, organizacija igre, šut - posebno fasciniraju njegove asistencije.

One sada, kažu autori na „Eurohupsu", imaju još veću težinu jer su odluke koje Teodosić donosi na terenu, u zrelom košarkaškom dobu na najvišem nivou.

Njegova inteligencija u igri izdvaja ga od svih konkurenata, a razdaljina se meri svetlosnim godinama. i čini ga najzanimljivijim igračem za gledanje na Starom kontinentu.

OVO JE BEOGRAD 1999 .GODINE A NE BRISEL 2016 !

Što duže živim u svetu, više sam više iznenađen onim što se zove «lekcije iz istorije» i «Božja pravda». Upravo današnji dan nas uverava u to — kako kazna ume da bude pravedna.

Danas sve novinske agencije pišu o terorističkom činu u Briselu u Belgiji, gde ceo dan odjekuju eksplozije. Ubijeno je na desetine ljudi, a ranjeno više od stotinu. Na svim TV kanalima su scene užasa koji se dogodio i nad kojim ceo svet tuguje.

Kroz to prolazi i običan momak iz Srbije, čije je ime je Stevan, možda Jovan ili Dragan.. Uskoro će proslaviti svoj sedamnaesti rođendan. On ide u školu, a posle škole odlazi kući gde je čeka voljena majka sa kojom će zajedno zapaliti sveću za nastradale u Belgiji..

Pre 17 godina, jedan od deset belgijskih F-16AM je, prilikom bobmbardovanja Srbije, nekog drugog Stevana, Jovana ili Dragana zauvek poslao anđelima. Majka tog svog sina nije dočekala. Otac je poludeo od tuge i najstrašnije proklinje sve one koji su direktno ili indirektno odgovorni za smrt njegovog deteta.

Danas, 23 marta, biće tačno 17 godina od kada je NATO u Briselu, u suprotnosti sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN, odlučio da pokrene ratnu mašineriju protiv male Jugoslavije, rušeći ceo posleratni poredak. Sutradan 24 marta će početi sa bombardovanjem.

Prema zvaničnim podacima SRJ, od 24 marta do 10 juna 1999 godine, ukupan broj civilnih žrtava je iznosio više od 1 700 ljudi, uključujući skoro 400 dece. Povređeno je preko 10 000 ljudi.. Troje nerođene dece je ubijeno u utrobi njihovih majki. Bez vode je ostalo preko milion ljudi, 500 000 ljudi je ostalo bez posla, hiljade njih bez krova nad glavom. Nestao je, prema proceni UN, 821 čovek. Većina od njih su Srbi.

U toku ove agresije izvršeno 35 000 borbenih avio-letova, u kojima je učestvovalo oko 1000 aviona i helikoptera.. Na ciljeve je bačeno 79 000 tona eksploziva (uključujući i 156 kontejnera sa 37 440 kasetnih bombi koje su zabranjene međunarodnom konvekcijom). «Operacija Allied Force» uzima svoj danak i posle svog završetka jer je NATO koristio municiju sa radioaktivnim punjenjem osiromašenim uranijumom.

“Od 23 do 24 marta sam bio u Srbiji. Iznad glave sam čuo buku aviona. Ali sam čak i u tom trenutku mislio da će doleteti do granice i vratiti se. Normalna ljudska logika nije mogla da prihvati grozotu bezakonja i zla koje će se uskoro dogoditi”, kaže Aleksandar Kravčenko koji je 1999 godine predvodio dobrovoljce Republike Srpske, prisećajući se strašnih događaja.

Na bombama koje su izbacivali britanski avioni su bili natpisi: «Srećan Vaskrs», «Nadam se da vam se dopada», «I dalje želiš da budeš Srbin?».

Sada ne gori Beograd već Brisel. Odjekuju eksplozije, zavijaju sirene, čuju se jauci i plač onih koji su izgubili svoje najbliže.. Strašno!! Ali, strašno je bilo i u Beogradu, Donjecku, u Damasku. I tamo su ljudi zaslužili saosećanje..

Prijatelji moji, recite mi molim vas, hoće li barem jedan Belgijanac ovih dana pogledati u oči srpskog oca? I barem na trenutak shvatiti da je sve povezano!

I da je on, stavljajući sebe iznad svega i rušeći svetski poredak, na kraju iznedrio ISIL.. I da se taj Belgijanac tada suprostavio Amerikancima, verovatno bi Gadafi i Sadam bili na čelu svojih država i ne bi bilo izbeglica i terorista koji su se pod maskom izbeglica raširili Evropom.

Za ugašene živote Stevana, Jovana ili Dragana, Belgijanci danas plaćaju najstrašniju cenu. Siguran sam da se niko od njih ne seća, a kamoli povezuje ove događaje, što znači da će, na žalost, biti i drugih „dana za pamćenje“.

Ništa na svetu ne prolazi bez ostavljanja tragova!

Ruslan Ljapin, IA „Novorusija“ Prevod sa ruskog: Lola Đorćević.

Prvi tenser sveta Novak Đoković proglašen je za najboljeg sportistu Evrope u tradicionalnom, 58. izboru najuticajnijih novinskih agencija na Starom kontinentu, koji organizuje poljski (PAP).

Đoković, je prvi put progflašen za najboljeg 2011. godine, a fanattični rezultati u 2015, doneli su mu 199 bodova i ubedljiv triujumf u odnosu na predhodnog dvostrukog uzastopnog pobednika, šampiona u Formuli 1 Britanca Luisa Hamiltona (139) i atletičarku iz Holandije Dafne Šipers (79), svetsku šampionku na 200 metara.

Četvrti je Španac, košarkaš Pau Gasolu (72), a peti Kristijanu Ronaldu (59). Slede britanski atletičar Mohamed Farah (52), austrijska skijašica Ana Feninger (46), austrijski skijaš Marsel Hiršer (43), mađarska plivačica Katinka Hošu (41) i norveška nordijska skijašica Marit Bjorgen (34).

U glasanju su učestvovale 22 agencije, a Srbiju je predstavljao Tanjug. Glasali su: TASS (Rusija), DPA (Nemačka), Agerpres (Rumunija), APA (Austrija), ATA (Albanija), BTA (Bugarska), CTK (Češka), EFE (Španija), ELTA (Litvanija), Fena (Bosna i Hercegovina), Hina (Hrvatska), LETA (Letonija), LUSA (Portugalija), Moldapres (Moldavija), MTI (Mađarska), SID (Nemačka), SITA (Slovačka), STA (Slovenija), TASR (Slovačka), Ukrinform (Ukrajina) i PAP (Potljska)